Повереник за заштиту равноправности предао је Народној скупштини петнаести редовни годишњи извештај о стању у области заштите равноправности за 2024. годину. Током године поступано је у преко 3.600 предмета, од чега је формирано више од 700 предмета по притужбама. Органима јавне власти и другим лицима упућено је 422 препоруке мера за остваривање равноправности, 16 иницијатива за измену прописа, 26 мишљења на нацрте закона и других прописа, поднет је један предлог Уставном суду за оцену уставности и законитости, три кривичне пријаве, покренута стратешка парница и издато 12 упозорења јавности. По препорукама мера институције поступљено је у 85% случајева, саопштила је повереница за заштиту равноправности  Бранкица Јанковић.

Као најчешћи основ дискриминације у притужбама навођен је пол, затим инвалидитет, здравствено стање и старосно доба и то у поступцима пред органима јавне власти, у области здравствене заштите, рада и запошљавања, образовања, приликом пружања јавних услуга или коришћења објеката и површина, у области јавне сфере, јавног информисања и медија. У области рада и запошљавања посебно је изражена вишеструка и укрштена дискриминација – пол и брачни статус у вези с трудноћом и материнством, здравствено стање и инвалидитет у контексту разумног прилагођавања радног места, као и дискриминација на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и верских и политичких убеђења.

У извештају је наглашено да је година, а нарочито њени последњи месеци, протекла у атмосфери туге, напетости, неизвесности и страха, подељености и изражавања незадовољства кроз различите врсте протеста. На мети говора мржње, узнемиравања и понижавајућег поступања били су појединци, посебно из јавног, политичког и културног живота, организације цивилног друштва и активисти за људска права, удружења, као и новинари и новинарке. Недопуштен говор исказиван од носилаца јавних функција представљао је посебан проблем јер је њихов утицај већи на јавно мњење и на стварање непријатељског и увредљивог окружења, рекла је Јанковић.

Забрињава што смо у првим месецима 2025. године суочени са још већим тензијама и поделама у друштву. Повереница још једном подсећа да је недопустиво етикетирање, застрашивање, вређање али и било какво прављење разлике по политичкој, верској, националној и етничкој припрадности, или било ком другом личном својству у области здравствене, социјалне заштите, образовања или некој другој области друштвеног живота. Неки од последњих случајева су стављање у негативан контекст и таргетирање румунских, хрватских, црногорских и других држављана, као и оспоравање права Србима који нису рођени у Србији или живе ван ње… Сви морамо имати свест да оваква атмосфера у јавном простору утиче на генерисање нетрпељивости и да је кратак пут од говора мржње, вербалних конфликата и претњи до њихове ескалације у физичко насиље. Околности у којима живимо надилазе дневно-политичке несугласице и представљају дубоку друштвену кризу система вредности и поверења.

Очигледно постоји потреба за креирањем друштвеног миљеа у коме нормалност, аргументована расправа, ненасилна комуникација, уважавање достојанства саговорника и другачијег мишљења, међусобно поштовање и лична одговорност представљају неоспорне темељне принципе. Људска права, једнакост и безбедност свих грађана морају бити обезбеђени владавином права и правне државе уз делотворан рад свих институција које морају вратити изгубљено поверење, јер уосталом то од нас траже и очекују наши грађани због којих све институције и органи постоје, закључила је Јанковић.