Међународни дан људских права подсећа нас да она нису само законска категорија, већ темељ достојанственог живота, равноправности и демократског друштва, окренутог развоју и добробити сваког појединца. Друштво у којем расту поделе, а слаби јавни дијалог, налази се пред озбиљним изазовима и управо зато људска права не смеју постати колатерална штета глобалних криза и политичких тензија, поручио је повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић. „Нема оправдања за њихово ограничавање, нарочито када је реч о групама у већем ризику од дискриминације“, додао је он.

У такве групе спадају жене, припадници националних мањина, нарочито ромске, особе са инвалидитетом и припадници ЛГБТИ+ заједнице чији положај захтева јасну политичку вољу, конкретне мере и благовремене институционалне одговоре.

Када је реч о особама са инвалидитетом, то је конкретна подршка за самосталан и достојанствен живот, пуна архитектонска и информациона приступачност и партиципација. Жене морају бити заштићене од свих облика дискриминације, посебно на тржишту рада, као и од родно заснованог и других облика насиља.

Потребно је боље регулисати права родитеља деце са инвалидитетом и јачати  капацитете локалних самоуправа у пружању услуга подршке.

Ту су и права ЛГБТИ+ особа која се за друге грађане подразумевају, попут издржавања, стицања и деобе заједничке имовине и наслеђивања, права из здравствене заштите.

„Очигледно је да поједина законска решења не трпе одлагање. Закон о родној равноправности је пред Уставним судом, Закон о истополним заједницама није донет, а са надлежним институцијама већ се разговара о Закону о родитељу-неговатељу. То су питања која се непосредно тичу равноправности, достојанства и правичности“, рекао је повереник.

Антонијевић је истакао да заштита људских права захтева блиску сарадњу са институцијама, пре свега са Народном скупштином, кроз праћење закона и надзорне механизме, потом са Уставним судом, чије одлуке дају коначни тон заштити уставних вредности, са локалним самоуправама, где грађани најнепосредније остварују своја права, као и са органима државне управе и независним телима.

„Наравно ту је и цивилно друштво као наш партнер, ближи грађанима, нарочито у мањим срединама, бржи у препознавању проблема и јаснији у указивању на могућа решења”.

Он је додао да је рад институције „често оптерећен ограниченим ресурсима, кадровским и финансијским“, али да подршка Европске уније, међународних организација и билатералних партнера који деле вредности људских права „представља значајан ослонац за јачање капацитета и доследну подршку грађанима“.

Толеранција подразумева прихватање и онога што не разумемо и са чим нисмо сагласни. Надам се да ћемо као заједница препознати значај борбе против дискриминације и потребу да се окончају поделе, напади на неистомишљенике, представнике медија и бранитеље људских права, истакао је Антонијевић.

На крају, поручио је да су „јаке и независне институције кључне за заштиту људских права“ и да је, као новоизабрани повереник за заштиту равноправности, „врата институције отворио свима који желе да допринесу унапређењу равноправности, као и сваком грађанину који сматра да је изложен дискриминацији“.