ГОДИНУ ДАНА ПОВЕРЕНИКА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Принцип равноправности, принцип према коме су сви људи једнаки без обзира на лична својства која их одликују, јесте темељна морална вредност сваког демократског друштва и сваке модерне државе засноване на принципу владавине права. Правило о забрани дискриминације садржано је у свим међународним документима о људским правима и у уставима готово свих земаља света. Србија је последних година изградила солидно антидискриминационо законодавство и система заштите од дискриминације у коме изузетно важну улогу има Повереник за заштиту равноправности.

За годину дана постојања ове институције, започет је озбиљан и тежак посао на спречавању и заштити од дискриминације, чиме се даје значајан допринос изградњи толерантне и отворене Србије у којој сви уживају једнака права. Морамо бити свесни чињенице да је упркос извесним позитивним помацима, Србија још увек друштво у коме је дискриминација веома раширена појава. Последњих месеци сведоци смо учесталог говора мржње и насиља над Ромима, сексуалним мањинама, изражавања расне, националне или верске нетрпељивости, који се још увек толеришу и оправдавају.

И зато нам предстоји велики посао на сузбијању дискриминације и у том послу посла има места за све – за власт, полицију, тужилаштво, судове, за образовне институције, невладине организације и, наравно, за Повереника за заштиту равноправности, који има једну од централних улога у реаговању у случајевима дискриминације и промовисању равноправности.

Иако грађанке и грађани Србије још нису довољно упознати са самом суштином и појмом дискриминације и надлежностима Повереника, код већине је развијена свест о постојању дискриминације у многим сегментима нашег друштва. Две трећине је мишљења да је дискриминација најзаступљенија у области запошљавања, а то потврђује и податак да се највећи број притужби Поверенику, 35 одсто, односио на сферу радних односа.

Истовремено, за протеклих годину дана рада, поднето је 205 притужби, од којих су сваку 10. поднеле невладине организације. Донето је преко 10 препорука и изречено 5 опомена, док је у два случаја спроведен поступак медијације.
Желим да нагласим да је највећи број поступака, више од 90 одсто, спроведен у законском року од 90 дана, упркос отежаним условима рада. Такође, треба знати да се многе притужбе не односе на дискриминацију, већ на повреду других права. То заправо показује да људи још увек не знају шта је дискриминација и да сваку неправду доживљавају као дискриминацију. Зато морамо још много радити на едукацији и информисању грађанки и грађана како би били у стању да препознају дискриминацију.

Истраживања показују да су дискриминацији у Србији највише изложене Роми/Ромкиње, жене, особе са инвалидитетом и сексуалне мањине.

Кад је реч о случајевима дискриминације поводом којих су поднете притужбе, у протеклих годину дана, најбројније су биле притужбе због дискриминације по основу сексуалне оријентације – 32, с тим што се највећи број ових притужби односи на један случај дискриминације, говор мржње митрополита Амфилохија Радовића према сексуалним мањинама, поводом одржавања Поворке поноса.

Следећи основ дискриминације по броју притужби је национална припадност – 19, с тим што су најчешће жртве Роми. Протеклу годину обележило је неколико озбиљних напада са трагичним последицама, таквих да је претећи раст расне мржње постао више него забрињавајући.

Такође, прошле године, након спроведеног поступка, утврђено је да је неоправдано направљена разлика у погледу услова за конституисања Националног савета бошњачке националне мањине у односу на остале савете.

Желим да истакнем и да су се досадашња упозорења и саопштења односила на све видове дискриминације, међу којима су најраспрострањенији два: први на основу пола, упркос томе што на нормативном нивоу жене и мушкарци у Србији имају једнака права. У пракси су жене и даље дискриминисане у свим областима, а није мали број послодаваца који и даље од жена тражи да се изјасне да ли планирају децу. Друго је третман особа са инвалидитетом, које су изложене посредној и непосредној дискриминацији и које наилазе на препреке у свим сферама друштвеног живота.

Више од 6 месеци након што сам изабрана за првог Повереника за заштиту равноправности, скупштина Србије дала је сагласност на Правилник којим је почело формирање службе, тако да је тек недавно завршено формирање стручног тима људи који ради у овој институцији. Такође, читава година била је потребна да се оспособи простор у који ћемо се уселити за коју недељу и да се изађе из једне канцеларије у којој се догађало све – и писање притужби, и пријеми иностраних делегација, и сарадња са медијима, и састанци са експертима/кињама и невладиним сектором, и разговори са грађанкама и грађанима.

Борба против свих облика и видова дискриминације јесте наша мисија и смисао нашег рада. Моја дужност јесте да Повереника за заштиту равноправности учиним блиским и доступним свакој грађанки и грађанину и да у складу са законским овлашћењима пружим заштиту свакоме ко се обрати и ко је дискриминисан. Зато обилазимо градове у Србији и људима пружамо информације о томе шта је дискриминација, како могу поднети притужбу поверенику, како изгледа поступак по притужбама и шта могу да очекују.

Међутим, рад институције Повереника за заштиту равноправности неће искоренити дискриминацију у Србији. Сви треба да радимо на изградњи демократског и толерантног друштва, а изнад свега да код младих људи развијамо свест о важности поштовања људских права, разумевања различитости, развијања културе толеранције. Истовремено, важно је да сви дају свој допринос на сузбијању говора мржње, дискриминаторских ставова, насиља и нетолеранције. Зато бих желела да истакнем кључну улогу образовних институција али и медија, који својим радом у великој мери могу да допринесу ширењу идеје равноправности и спречавању дискриминације.

Дискриминација није стање које треба толерисати. Треба реаговати и тражити заштиту! Зато позивам грађане и грађанке да реагују и подносе притужбе због дискриминације коју трпе. Ми смо спремни да сваку притужбу брижљиво размотримо и употребимо сва расположива средства како би дискриминација била заустављена а њене последице саниране.

Сви морамо знати да је сваки успешно окончан случај дискриминације биће драгоцен допринос изградњи друштва у коме сви његови грађани и грађанке имају подједнаке шансе да равноправно, активно и продуктивно учествују у свим сегментима друштвеног живота.

5. мај 2011.

др Невена Петрушић
Повереница за заштиту равноправности

САОПШТЕЊЕ поводом годину дана рада поверенице