дел. бр. 1633 датум: 29. 12. 2011.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Ж. П. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби Ж. П. из Б. против предшколске установе Р. из Б., поводом одлуке о избору васпитача/ица на одређено време, није утврђено да је предшколска установа Р. дискриминисала Ж. П. на основу било ког њеног личног својства.
О б р а з л о ж е њ е
Повереници за заштиту равноправности обратила се 30. септембра 2011. године Ж. П. из Б. притужбом против предшколске установе Р., у којој је навела како сматра да је дискриминисана приликом конкурисања за радно место васпитача/ице на одређено време у предшколској установи Р. Навела је да је након предаје докумената на конкурс позвана на разговор са конкурсном комисијом, да су чланице комисије биле непријатне и непријатељски расположене, да су јој постављале врло лична и непримерена питања о брачном статусу и броју деце. Подноситељка притужбе тврди, да је након пријема одлуке о избору кандидата и негативног одговора о њеном избору на ово место, обавила разговор са директорком Р. a. која је тада усмено питала „Што тражите посао у Вашим годинама и зашто сте рађали децу… док сте Ви рађали децу ја сам радила и градила каријеру.“ Подноситељка притужбе наводи да је оваквим понашањем дискриминисана на основу личних својстава – брачног и породичног статуса и старосног доба.
Уз притужбу је доставила одлуку о избору кандидата бр. 01-1633 од 27. јула 2011. године, приговор на избор кандидата који је 10. августа 2011. године упутила конкурсној комисији, као и одлуку по приговору бр. 1917/6.1/11 од 15. септембра 2011. године.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење директорке предшколске установе Р. р. а., у којем је наведено следеће:
– да се на конкурс за васпитача на одређено време пријавило 58 кандидата/киња, од којих је 25 позвано на тестирање у Националну службу за запошљавање. Након добијања извештаја од НСЗ позвали су седам кандидата/киња на разговор, међу којима је била и Ж. П.;
– да је од примљених 11 васпитача/ица њих шест већ радило у овој установи па су били упознати са њиховим радом и способностима те није било потребе за тестирањем, док је осталих пет кандидата/киња изабрано на основу резултата психолошког тестирања;
– да је избор кандидата/киња за васпитача на одређено време вршен искључиво на основу извештаја са тестирања у Националној служби за запошљавање којим су формиране три групе кандидата/киња;
– да је разговор са Ж. П. био професионалан и културан, а да су питања имала информативан карактер с обзиром да су чланице комисије приметиле да кандидаткиња није била у радном односу од 1995. године, те их је интересовало шта се дешавало у међувремену;
– да не спори да је обавила телефонски разговор са Ж. П., међутим спори наводе о самој садржини разговора и тврди да је Ж. П. позвала управо из разлога како би је обавестила о другим конкурсима у предшколским установама, као и да ће у њиховој установи бити још конкурса у наредном периоду. Такође је истакла да је и она сама мајка двоје деце и да су многи запослени у установи родитељи, те да то није никада била сметња за заснивање радног односа;
– да су нетачни наводи подноситељке притужбе и да приликом избора кандидата/киња није дошло до дискриминације по било ком основу;
Уз изјашњење директорке је достављено: пријава на конкурс Ж. П. од 04. априла 2011. године; приговор на избор кандидата Ж. П. од 10. августа 2011. године; записник о ванредном инспекцијском надзору број 614-704/2011 од 7. октобра 2011. године; изјаве Д. Ј., психолошкиње и З. М., техничарке за радне односе, обе запослене у предшколској установи Р., које су биле чланице конкурсне комисије.
Повереница за заштиту равноправности анализирала је чињеничне наводе са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би испитала да ли је у конкретном случају предшколска установа Р. различито третирала Ж. П. на основу њених личних својстава, у односу на остале особе коју се се пријавиле на конкурс за васпитача/ицу на одређено време.
Закон о забрани дискриминације у члану 4. прописује општу забрану дискриминације тако што прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став. 1. тачка 1, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација, према члану 6. наведеног закона, постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15- 27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 16. ставом 1. прописано да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности,на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање иступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
Увидом у доказе достављене уз притужбу и у току поступка утврђено је да је одлуком број: 01-1633 од 27. јула 2011. године а на основу расписаног огласа у листу „Послови“ од 06. априла 2011. године, директорка установе Р. a. примила у радни однос пет васпитача/ица на неодређено време и 11 васпитача/ица на одређено време. Одлуком о приговору одбијена је жалба Ж. П. са образложењем да се управни одбор П. у. р. сагласио са избором кандидата/киња и да према члану 130. Закона о основама система образовања и васпитања, директор установе има право да доноси одлуку о расписивању огласа и врши избор кандидата. У достављеном записнику о ванредном инспекцијском надзору од Секретаријата за образовање, сектора за инспекцијски надзор града Београда број 614-704/2011 од 27. септембра 2011. године, утврђено је да је конкурс извршен у складу са законом и да сви изабрани кандидати/киње испуњавају прописане услове за рад. Директорка П. у. р. је у току поступка обавестила Повереницу за заштиту равноправности да нема законске могућности да достави извештај Националне службе о формираној листи кандидата/киња, јер садржи поверљиве личне информације, те је представница Стручне службе Повереника за заштиту равноправности извршила увид у извештај у службеним просторијама П. у. р. Из извештаја о селекцији Националне службе за запошљавање бр. … од …. године, утврђено је да су на основу извршене психолошке процене формиране три групе кандидата/киња које су разврстане према оценама, и то: а) у потпуности испуњава захтеве за обављање послова васпитача, б) у већој мери испуњава услове и в) уопште не задовољава услове. У првој групи се налази пет жена и један мушкарац, друга група има 13 кандидаткиња, док је у трећој групи једна кандидаткиња. Ж. П. сврстана је у другу групу, односно, оцењена је као задовољавајућа кандидаткиња у већој мери, и једино је она из те групе позвана на разговор са комисијом. Сви који су примљени у радни однос на одређено време по овом конкурсу су према резултату теста сврстани у прву групу кандидата/киња, из чега се може закључити да је основни критеријум приликом избора васпитача/ица био успех на психолошком тесту.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала мишљење да није утврђено да је предшколска установа Р. дискриминаторно поступала према Ж. П..
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужбa Ж. П. прoтив прeдшкoлскe устaнoвe Р. збoг дискриминaциje нa oснoву брaчнoг и пoрoдичнoг стaтусa и стaрoснoг дoбa у oблaсти рaдa 
