бр. 07-00-30/2015-02 датум: 15.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела В. Л. из Б. против послодавца, привредног друштва „В. Б.“ а.д. Н. С, због премештаја са радног места пословне секретарке на радно место благајнице након повратка на рад са одсуства ради неге детета. У току поступка је утврђено да je „В. Б.“ а.д. Н. С. Правилником о изменама и допунама Правилника о систематизацији радних места у В. Б. бр. 01.1-1387/1ХР од 18. септембра 2014. године, током њеног одсуства са рада, укинула радно место на којем је В. Л. радила, односно, послове пословне секретарке у банци, након ове промене обавља само једна запослена, а не две као до тада. Пре одласка В. Л. на одсуство ради одржавања трудноће, секретарске послове обављале су она и У. М. О, а послодавац је на месту пословне секретарке задржао У. М. О, док је В. Л. премештена на радно место благајнице. Ову одлуку послодавац је донео на основу резултата оцењивања спроведеног за 2013. и 2014. годину, а В. Л. није оцењена у том периоду јер је била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета. На тај начин је В. Л. доведена у неједнак положај у односу на друге запослене о чијем је радноправном статусу одлучивано у наведеном периоду, на основу пола и породичног статуса. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су одлуком послодавца да премести В. Л. са радног места пословне секретарке на радно место благајнице, а која је заснована искључиво на резултатима оцењивања за 2013. и 2014. годину, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је „В. Б.“ а.д. Н. С. препоручено да преиспита одлуку о премештају В. Л. на радно место благајнице, тако што ће применити објективне критеријуме и мерила на основу којих ће свеобухватно проценити радне вештине, знања и способности В. Л. за рад на радном месту пословне секретарке, не узимајући у обзир резултате оцењивања из 2013. и 2014. године, имајући у виду чињеницу да В. Л. није била оцењена током овог периода. Такође, „В. Б.“ је препоручено да усагласи интерне акте банке са антидискриминационим законодавством, тако да жене које нису оцењиваме током трудноће и породиљског одсуства, као и запослени током одсуства са рада ради неге детета, не би били доведени у неједнак положај у односу на остале запослене, уколико им послодавац на било који начин мења радноправни статус, током њиховог одсуства или одмах након њиховог повратка на рад, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила В. Л. из Б. због премештаја на друго радно место након повратка са одсуства ради неге детета, код послодавца „В. Б.“ а.д. Н. С.

1.2. У притужби је, између осталог, навела:

– да је запослена у В. Б. од 2010. године, да је по струци професорка енглеског језика и књижевности, те да је до одласка на породиљско одсуство била запослена на радном месту пословне секретарке у Сектору управљања мрежом,

– да су се њени задаци, на радном месту које је обављала, углавном односили на послове превођења, јер је директор њеног сектора и члан извршног одбора страни држављанин,

– да је 2013. почела са коришћењем породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, које је окончано у октобру 2014. године,

– да је почетком септембра 2014. године свратила до послодавца како би саопштила да се ускоро враћа са одсуства са рада, али он јој је, том приликом, усмено саопштио да је њено радно место укинуто и да ће бити премештена на радно место благајнице, јер у том тренутку није постојало ни једно друго радно место на које би могла да буде распоређена,

– да је примила анекс уговора о раду којим се премешта на радно место благајнице, те да је сматрала да мора да га потпише како би избегла могућност да добије отказ уговора о раду,

– да је поред потписаног анекса послодавцу доставила и прилог у коме је навела да је анекс уговора о раду потписала готово под изнудом и без информација које су јој биле потребне како би донела одлуку да ли жели да потпише такав анекс,

– да је, у међувремену, сазнала информацију да је само месец и по дана пре њеног повратка са одсуства са рада ради неге детета, код послодавца екстерно запослен преводилац за енглески језик, те да јој није јасно зашто њој није понуђена та позиција, имајући у виду да испуњава све квалификације и има потребно искуство за обављање тог посла.

– да није сигурна да ли ју је управа В. Б. оставила без одговора, јер је њен случај „одрађен траљаво“ или је у питању њихова бахатост, односно, да ли је оваквим поступањем послодавца дискриминисана.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) анекс уговора о раду бр. 01.1.-1459- ХР од 2. октобра 2014. године са понудом за закључивање анекса уговора о раду од 2. октобра 2014. године; 2) изјава В. Л. поводом потписивања анекса уговора о раду; 3) захтев В. Л. за добијање документације; 4) електронска преписка између Б. С, директорке Сектора администрације људских ресурса, Н. М, директорке људских ресурса и В. Л. у периоду од 10. до 20. октобра 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење „В. Б.“ а.д. Н. С.

1.5. У изјашњењу Н. М, директорке функције Људски ресурси и М. М, директора функције Правни послови, између осталог, наведено је:

– да је В. Л. засновала радни однос у В. Б. на неодређено време 8. јула 2012. године на радним месту пословна секретарка у функцији Управљања мрежом,

– да је 29. јануара отпочела са коришћењем породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета које је истекло 14. августа 2014. године,

– да су се у овом периоду код послодавца догодиле бројне промене, које са њеним одсуством нису ни у каквој вези,

– да је једна од тих промена, настала доношењем Правилника о изменама Правилника о систематизацији радних места бр. 01.1-1387/1 ХР од 18. септембра 2014. године, представљала и укидање радног места на које је В. Л. до тада била распоређена,

– да је послодавац, након ове промене, приступио тражењу решења радно-правног статуса подноситељке притужбе и у складу са тим донео одлуку да В. Л. распореди на радно место благајнице,

– да се не може рећи да је В. Л. премештена на ниже радно место, јер је задржала исти ниво зараде, те да су за радно место благајнице прописани исти услови рада у погледу радног искуства и степена стручне спреме,

– да послови благајника/це представљају један од најтипичнијих и најчешћих послова у банци, што доказује чињеница да је у В. Б. запослено 293 благајника и главних благајника, од којих 32 имају високу стручну спрему,

– да није постојала могућност да В. Л, након повратка са одсуства ради неге детета, настави да ради на пословима пословне секретарке које је до тада обављала,

– да је тачно да је уочи истека одсуства В. Л. код послодавца запослена особа која обавља послове превођења, односно, да је та особа запослена 17. јула 2014. године,

– да чињеница да је подноситељка притужбе професорка енглеског језика и књижевности, не значи да аутоматски испуњава услове да ради на радном месту преводиоца, јер ово радно место захтева превођење најстручније банкарске и финансијске документације и литературе за кабинет извршног одбора,

– да у банци има још запослених који су завршили студије енглеског језика, али да нико од њих, као ни В. Л, не испуњавају услове овог радног места,

– да В. Б. посвећује пуну пажњу питањима родне равноправности и заштити материнства, односно, у овој банци је запослено 72% жена, руководитељки је 60% и 25% њих је користило право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета.

1.6. У допуни изјашњења Н. М, директорке функције Људски ресурси и М. М, директора функције Правни послови у В. Б. а.д. Н. С, између осталог, наведено је:

– да се послови које је В. Л. обављала пре породиљског одсуства квалитативно разликују од послова преводиоца у кабинету Извршног одбора, јер су услови за ово радно место одлично познавање специфичних области превођења и специјалистичко знање из банкарске терминологије,

– да у В. Б. не постоји законска обавеза оцењивања запослених као претходни услов за доношење одлуке о премештају запослених. Међутим, банка спроводи редовно годишње оцењивање запослених са циљем оптималне искоришћености њихових радних капацитета, утврђивања њихових афинитета ка одређеним врстама послова и потреба за разним видовима едукација и сл.

– да се оцењивање врши почетком године за претходну годину и подразумева самооцењивање, оцењивање запослених од руководиоца по бројним критеријумима и поткритеријумима који се односе на професионалне особине, радне вештине и личне карактеристике запосленог,

– да се оцењују само запослени који су у претходној години били присутни на раду најмање шест месеци. Стога, В. Л. није оцењена ни у 2013. ни у 2014. години, јер је била одсутна због одржавања трудноће, породиљског одсуства, боловања, годишњег одмора и неге болесног детета,

– да је В. Л, у периоду од 29. јануара 2013. године до 25. марта 2015. године, била на раду само 10 радних дана, јер је остало време користила своје законско право да буде одсутна са рада по разним основима.

1.7. Уз допуну изјашњења достављени су описи послова пословног секретара и преводиоца.

1.8. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, Н. М, директорка функције Људски ресурси и М. М, директор функције Правни послови у В. Б. а.д. Н. С. допунили су изјашњење дописом бр. 01.1-903 од 3. јуна 2015. године. Наиме, затражено је од В. Б. да се изјасни из ког разлога је Актом оцењивања запослених прописано да се оцењују само запослени који су у претходној години били присутни на раду најмање шест месеци, као и да доставе овај акт. Такође, како је из електронске преписке између В. Л. и Н. М, директорке функције Људски ресурси, уочено да су послови пословне секретарке, које је до одсуства ради одржавања трудноће обављала В. Л, обједињени са функцијом Управљања мрежом I производи I сегменти, те да ове послове сада обавља У. М. О, од В. Б. је затражено да појасни да ли су У. М. О. и В. Л. обављале исте или сличне послове до одсуства В. Л. са рада. На крају, од В. Б је затражено да достави доказе у прилог тврдњи да подноситељка притужбе, на радном месту благајнице, зарађује исти новчани износ као и на претходном радном месту, уз опис послова благајнице, као и квалификације које су потребне за обављање послова на овом радном месту и радном месту пословне секретарке.

1.9. У допуни изјашњења В. Б. од 3. јуна 2015. године, између осталог, наведено је:

– да је сврха оцењивања запослених да се објективно процени „шта запослени ради“ и „колико делотворно ради“, те да се пружи помоћ запосленима и процењивачима да заједно, путем дискусије и размене мишљења, утврде и унапреде конкретне особине запосленог, евентуалне слабе стране, као и потенцијал за побољшање учинка и напредовање запослених,

– да је послодавац, у циљу успешног спровођења система оцењивања радног учинка запослених, утврдио период од шест месеци проведених на раду у току календарске године, као оптималан период у којем руководиоци могу да упознају своје запослене и изврше адекватну процену њиховог рада. Овај период, такође, представља заштиту запослених од непотпуног и необјективног оцењивања,

– да се послови пословног секретара, које је В. Л. обављала до одсуства са рада, сада обављају само у оквиру систематизованог радног места пословни секретар у функцији производи и сегменти становништва. Послодавац је приликом измене систематизације радних места, вршио избор између В. Л. и У. М. О. у циљу доношења одлуке која ће од ове две запослене обављати послове пословне секретарке, с обзиром да је новом систематизацијом радних места дошло до обједињавања послова које су В. и У. до тада обављале, у послове једног радног места,

– да је послодавац приликом избора ценио околности везане за оцену радног учинка У. М. О, њеног дугогодишњег искуства у раду у банци, као и чињенице да је професорка грчког језика (што није услов за обављање посла, али значајно помаже и доприноси у раду пословне секретарке),

– да је и У. М. О. била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета у 2011. години, чиме се може доказати чињеница да банка не угрожава права запослених,

– да је В. Л. распоређена на послове за које је захтеван исти степен стручне спреме, те да је задржала исти ниво зараде као и на претходном радном месту,

– да В. Б ни на који начин није дискриминисала подноситељку притужбе, нити јој је на било који начин угрозила било које право из радног односа.

1.10. Уз допуну изјашњења достављени су следећи докази: 1) Одлука о усвајању Процедуре за процену запослених бр. 01-8760/3 од 10. јуна 2014. године; 2) Систем процене и унапређења радног учинка запослених; 3) Основни подаци о процедури за процену запослених бр. 01-8760/3 од 10. јуна 2014. године; 4) Процедура за процену запослених бр. 01-8760/3 од 10. јуна 2014. године; 5) Инструкција за оцењивање запослених од 1. фебруара 2014. године; 6) Инструкција за процењиваче запослених од 1. фебруара 2014. године; 7) Инструкција за оцењивање запослених – нетипични случајеви од 1. фебруара 2014. године; 8) Прилог бр. 1 Правилника о систематизацији радних места – радна места у централи банке и 9) опис послова благајника.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у доказе које су доставили подноситељка притужбе и В. Б. а.д. Н. С. (у даљем тексту: В. Б.) утврђено је да је В. Л. засновала радни однос у В. Б. на неодређено време 8. јула 2012. године на радном месту пословна секретарка у Функцији управљања мрежом. В. Л. је 29. јануара 2013. године отпочела са коришћењем одсуства ради одржавања трудноће, док се на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета налазила у периоду од 15. августа 2013. године до 14. августа 2014. године. Након тога, користила је одсуства са рада због привремене спречености за рад услед болести, као и годишњи одмор. Подноситељка притужбе се 2. фебруара вратила на рад код послодавца, а 18. фебруара 2015. године је обавестила послодавца да ће одсуствовати са рада због привремене спречености за рад услед болести.

2.2. Правилником о изменама и допунама Правилника о систематизацији радних места у В. Б. бр. 01.1-1387/1ХР од 18. септембра 2014. године, током одсуства са рада подноситељке притужбе, укинуто је радно место које је до тада обављала (пословна секретарка у Функцији управљања мрежом).

2.3. Услед ових промена, утврђено је да је подноситељки притужбе 10. октобра 2014. године уручена понуда за закључивање анекса уговора о раду којом јој је понуђено да буде премештена на други одговарајући посао благајнице – VIII, без измене новчаног износа основне зараде. В. Л. је са послодавцем закључила анекс уговора о раду бр. 01.1-1459-ХР од 2. октобра 2014. године, којим је уговорено да од 6. октобра 2014. године, обавља послове благајнице – VIII. Увидом у прилог бр. 1. уз анекс уговора о раду, који је саставила подноситељка притужбе, утврђено је да се након потписивања анекса, подноситељка притужбе обратила послодавцу и истакла да је анекс потписала како не би добила отказ, иако није имала потребне информације које би биле кључне за доношење одлуке да ли су јој одредбе анекса уговора о раду прихватљиве. Наиме, В. Л. је у свом допису послодавцу навела да није обавештена о критеријумима на основу којих је премештена на друго радно место, да се пита да ли је извршена евалуација њеног рада који би био основ за распоређивање на нову позицију, те да би желела да зна да ли је послодавац запошљавао нове особе током њеног одсуства и због чега није узета у обзир за неку од тих позиција.

2.4. Из електронске преписке између директорке људских ресурса Н. М. и В. Л, утврђено је да је Н. М, у електронском писму од 17. октобра 2014. године, обавестила В. Л. да су надлежна лица у В. Б. 19. септембра 2014. године одлучила да се послови које је В. Л. до тада обављала укину, јер их „заједно са пословима још једног радног места може обављати један извршилац“. Истакла је да је Извршни одбор, на предлог надлежних директора у функцији управљања мрежом, одлучио да оба посла обавља У. М, јер су је надређени проценили као одговарајућу особу „и то анализом њеног учинка током 2013. године у оквиру годишње процене запослених, као и на основу учинка током 2014. године“.

2.5. Увидом у изјашњење В. Б. утврђено је да је до одласка В. Л. на одсуство ради одржавања трудноће, она обављала послове пословне секретарке у функцији управљање мрежом, док је У. М. О. обављала послове пословне секретарке у функцији производи и сегменти становништва. Доношењем Правилника о изменама и допунама Правилника о систематизацији радних места у В. Б бр. 01.1-1387/1ХР од 18. септембра 2014. године, послове пословне секретарке обавља само једна запослена, и то у оквиру систематизованог радног места пословна секретарка у функцији производи и сегменти становништва. Послодавац је донео одлуку да те послове обавља У. М. О., док је В. Л. премештена на радно место благајнице.

2.6. Увидом у изјашњење В. Б. утврђено је да банка у циљу праћења радног учинка запослених спроводи редовно годишње оцењивање запослених на основу бројних критеријума. Инструкцијом за оцењивање запослених – нетипични случајеви од 1. фебруара 2014. године, у делу Опште одредбе, прописано је да се у случају трудничког/породиљског одсуства, у трајању дужем од шест месеци у календарској години за коју се врши процена, запослена неће бити процењивана. У изјашњењу В. Б. наведено је да В. Л. није оцењена у 2013. и 2014. години, јер је била одсутна због одржавања трудноће, породиљског одсуства и „боловања по различитим основама“.

2.7. Увидом у Систем процене и унапређења радног учинка запослених од 5. марта 2013. године утврђено је да процена радног учинка запослених омогућава банци да прикупи податке неопходне за формирање мишљења и евидентирање статуса људских ресурса банке у вези са, између осталог, вештинама, знањем, стручношћу, дужностима, потребама и очекивањима; објективно процењивање људских ресурса на основу тачно утврђених критеријума; најбоље коришћење људских ресурса путем распоређивања запослених на послове који одговарају њиховим вештинама и потенцијалу. У овом документу наведено је да је процена углавном фокусирана на радни учинак, професионално понашање, личност запосленог у радној средини и то увек у односу на његове/њене дужности током периода за који се врши процена. Сарадници/референти и помоћни радници процењују се на основу следећа три општа критеријума: 1) радних вештина, 2) професионалног понашања и 3) личних особина.

2.8. Увидом у опис послова пословног секретара и прилога бр. 1. Правилника о систематизацији радних места – радна места у централи банке, утврђено је да је за обављање послова пословног секретара потребан IV степен стручне спреме, 1 година радног искуства на истим или сличним пословима, знање рада на рачунару и добро знање енглеског језика. Према опису посла, пословни секретар је одговоран за свакодневне административне послове у циљу остварења општих циљева Функције. Задаци које обавља, између осталог су: припрема и обрађивање поверљиве коресподенције, извештаја, распореда и општа обрада докумената; сачињавање рутинске коресподенције, дописа, писама, извештаја и слично; вођење базе података Функције; вођење података о запосленима; организација састанака, припрема и прикупљање материјала; организација, потврђивање и обрада путовања и извештаја о трошковима; вођење распореда; читање оригиналног материјала и препис на циљни језик уз вођење рачуна о очувању значења на изворном језику, коришћење стручних речника, глосара и литературе у циљу проналажења најадекватнијих израза и речи.

2.9. Увидом у опис послова благајника – VIII и прилога бр. 1. Правилника о систематизацији радних места – радна места у централи банке, утврђено је да је за обављање ових послова потребан IV степен стручне спреме, 2 године радног искуства, знање рада на рачунару, основно знање енглеског језика и поседовање лиценце НБС за руковање готовином. Према опису посла, благајник услужује клијенте на благајни благовремено и ефикасно, тачно и безбедно реализује трансакције и промовише производе и услуге банке према потреби, у циљу пружања висококвалитетних услуга у складу са политикама и процедурама банке. Задаци које обавља, између осталог, су: благовремено и ефикасно услуживање клијената (подаци о статусу рачуна, извода, депозита, подизање средстава, плаћање и девизни послови); обрађивање готовине и чекова за депоновање на или подизање са рачуна код банке, наплаћивање накнаде, унос и евиденција трансакције у систему банке; вршење плаћања; одговорност за безбедну обраду трансакција; одржавање готовинског лимита током дана у благајни, салдирање благајне, те бројање и паковање кованог и папирног новца. Такође, благајник треба да буде адекватно обучен како би могао да обавља послове сарадника за производе за становништво у случају значајног повећања обима посла у филијали.

2.10. Увидом у опис послова преводиоца утврђено је да је његов/њен основни задатак да конвертује значење говора и материјала са једног (изворног језика) на други (циљни језик). Задаци које обавља, између осталог, су: читање оригиналног материјала и вршење преписа на циљни језик уз вођење рачуна о очувању значења на изворном језику; коришћење адекватног софтвера за адекватно презентовање и обављање посла; диктирање превода у диктафон, према потреби; претраживање банкарске терминологије у циљу проналажења одговарајућег превода; вршење корекција и лекторисања превода; одржавање и унапређивање специјалистичких знања из специфичних области превођења и пружање услуга усменог превођења током конференција и састанака.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила  је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је премештајем В. Л. на радно место благајнице, након повратка са одсуства ради неге детета, В. Б. извршила акт дискриминације.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Повереница за заштиту равноправности констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа.

3.5. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописано је да по истеку породиљског одсуства, жена има право да се врати на исто радно место или на одговарајуће радно место са истом платом.

3.6. Уставом Републике Србије, одредбом чл. 60. ст. 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чл. 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.8. Законом о равноправности полова прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова изричито је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду, у складу са законом којим се уређује рад.

3.9. Закон о раду у чл. 18 забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама чл. 20. овог закона дискриминација забрањена, између осталог, у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступку који је резултирао премештајем В. Л. на радно место благајнице након повратка са одсуства ради неге детета. Повереница за заштиту равноправности није анализирала разлоге за измене Правилника о систематизацији радних места у В. Б. бр. 01.1-1387/1ХР од 18. септембра 2014. године, односно, разлоге за увођење организационих промена у функционисању овог привредног друштва, имајући у виду чињеницу да свако привредно друштво има право да самостално одлучује о променама у свом раду и функционисању у складу са прописима Републике Србије, као и да се притужба односила на премештај на друго радно место, а не на саме измене правилника. Предмет анализе у овом поступку био је утврђивање евентуалне повреде Закона о забрани дискриминације, односно, да ли је околност да је подноситељка притужбе била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета у тренутку оцењивања и одлучивања о њеном радноправном статусу, представљала одлучујући разлог за њен премештај на друго радно место, односно, да ли је подноситељка притужбе стављена у неједнак положај у односу на друге запослене, на основу личних својстава –  пола и породичног статуса.

3.11. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да В. Б., као и сваки други привредни субјект, има право да у складу са прописима Републике Србије, врши промену систематизације радних места и спроводи персоналне промене ради унапређења пословања, као и из других разлога заснованих на економским и тржишним принципима. У конкретном случају, након измене Правилника о систематизацији радних места у В. Б бр. 01.1-1387/1ХР од 18. септембра 2014. године, послове пословне секретарке у банци, уместо две запослене, обавља само једна извршитељка и то у оквиру систематизованог радног места пословна секретарка у функцији производи и сегменти становништва. Пре одласка В Л. на одсуство ради одржавања трудноће, секретарске послове обављале су она и У. М. О. Након измене правилника, ова два места су спојена у једно и те послове обавља У. М. О, док је В. Л. премештена на радно место благајнице.

Повереница за заштиту равноправности констатује да послодавац има право да организује рад у складу са својим потребама, као и да актом о систематизацији радних места изврши спајање радних места, уколико то сматра целисходним, те се ово право послодавца ни на који начин не доводи у питање. Такође, послодавац има право да процени и одлучи која од две запослене има боље радне вештине, показује већу професионалност и успешније обавља послове и задатке радног места пословне секретарке. Међутим, имајући у виду доказе достављене у току поступка, евидентно је да се послодавац одлучио да на радном месту пословне секретарке остави У. М. О. на основу резултата оцењивања спроведеног за 2013. и 2014. годину, док В. Л. у том периоду није оцењена, јер је била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета. На тај начин је В. Л. доведена у неједнак положај у односу на друге запослене о чијем је радноправном статусу одлучивано у наведеном периоду, на основу пола и породичног статуса. В. Л., у поступку доношења одлуке послодавца која од две запослене које су обављале послове пословне секретарке ће остати на обједињеном радном месту, нису обезбеђени исти услови као и У. М. О, односно, запослене нису третиране једнако. Наиме, рад В. Л. није оцењен у 2013. и 2014. години, а разлог због којег није оцењена је коришћење породиљског боловања и одсуства са рада ради неге детета.

3.12. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења да је оцењивање запослених регулисано интерним актима банке, те да је Инструкцијом за оцењивање запослених – нетипични случајеви од 1. фебруара 2014. године прописано да у случају трудничког/породиљског одсуства у трајању дужем од шест месеци у календарској години за коју се врши процена, запослена неће бити процењивана. Међутим, имајући у виду да је резултат поступка оцењивања запослених директно утицао на одлуку послодавца да ли ће на радном месту пословне секретарке задржати В. Л. или У. М. О, Повереница за заштиту равноправности сматра да није постојало разумно оправдање да се подноситељка притужбе не укључи у поступак оцењивања накнадно, у тренутку када је послодавац одлучио да укине једно радно место пословне секретарке и када је вршио избор запослене која ће радити на обједињеном радном месту пословне секретарке. Послодавац је имао могућност да контактира подноситељку притужбе, без обзира на чињеницу да је одсутна са рада и да јој понуди могућност да изврши самооцењивање на прописаном обрасцу, да процењивач обави разговор са њом и процени њен укупан радни учинак на основу прописаних критеријума (радних вештина, професионалног понашања и личних особина). Након тога, подноситељка притужбе би могла да унесе своје коментаре на извршену процену, у складу са интерним актима банке, чиме би активно учествовала у поступку евалуације свог рада. На тај начин, послодавац би могао да донесе објективну одлуку, поређењем резултата процене В. Л. и У. М. О, о томе која од ове две запослене може боље да одговори на захтеве обједињеног радног места пословне секретарке. Одлуком да се В. Л. не оцењује, чак ни у ситуацији када је ова процена кључна за њен радноправни статус, подноситељки притужбе је ускраћена могућност да се њени резултати упореде са резултатима њене колегинице и да буде узета у обзир приликом доношења одлуке руководства банке да ли ће задржати своје радно место. Повереница за заштиту равноправности констатује да је В. Л. доведена у овакав положај код послодавца само због тога што је одсуствовала са рада ради одржавања трудноће, порођаја и неге детета.

3.13. Иако је В. Б. доказала да зарада В. Л. на радном месту благајнице није промењена у односу на зараду коју је остваривала на радном месту пословне секретарке, Повереница за заштиту равноправности констатује да је несумњиво да се задаци благајнице и пословне секретарке, на основу описа ових послова које је доставила В. Б, у потпуности разликују. Наиме, ефикасно извршавање послова и задатака благајнице изискује добро познавање финансијских трансакција и методе продаје банкарских услуга, као и афинитет запослених да се баве класичним банкарским пословањем и радом са клијентима. С друге стране, В. Л. је на радном месту пословне секретарке обављала послове везане за коресподенцију, састављање извештаја, организацију састанака и вођење распореда, односно, њени задаци нису се односили на вршење финансијских трансакција и пружање класичних банкарских услуга клијентима. Стога, без обзира на чињеницу да је задржала исти ниво зараде као на претходном радном месту, јасно је да за В. Л. премештај на радно место благајнице представља веома стресну и непожељну промену, на шта је и сама указивала у притужби и у дописима упућеним послодавцу.

3.14. С обзиром да је подноситељка притужбе изнела чињенице и понудила доказе којима је учинила вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси послодавац, сходно одредби чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности констатује да В. Б. није понудила доказе да је подноситељка притужбе премештена на друго радно место на основу објективних критеријума прописаних било којим интерним актом послодавца, проценом или евалуацијом њеног рада који би евентуално показали да је њен рад на нижем нивоу од рада У. М. О. Напротив, анализирајући наводе из изјашњења послодавца, може се закључити да су једини аргументи послодавца да на радном месту пословне секретарке задржи У. М. О. били да је она оцењена за 2013. и 2014. годину, да има дугогодишње искуство рада у банци и да је професорка грчког језика. Међутим, ови аргументи не говоре у прилог чињеници да У. М. О. боље и квалитетније обавља послове и радне задатке од В. Л, посебно ако се има у виду чињеница да године радног искуства нису, односно, не морају да буду у директној узрочно-последичној вези са квалитетом нечијег рада, као и да је у опису послова пословне секретарке наведено да је потребно добро знање енглеског, а не грчког језика. При томе, посебно забрињава чињеница да рад В. Л, приликом доношења одлуке о премештају, није ни на који начин процењиван. Из свега наведеног јасно произлази да подноситељка притужба није имала једнаке могућности, односно, да јој није пружена једнака шанса да се „бори“ да задржи своје радно место.

3.15. По питању навода из притужбе да је В. Л. требало да буде понуђена позиција преводиоца, јер испуњава све услове за обављање тог посла и има потребне квалификације, као и навода из изјашњења да су задаци преводиоца изузетно специфични и захтевају познавање најстручније банкарске терминологије, те да подноситељка притужбе не испуњава услове за ову позицију, Повереница за заштиту равноправности констатује да ово конкретно питање није у надлежности Повереника за заштиту равноправности, те се није даље упуштала у оцену ових навода.

3.16. Повереница за заштиту равноправности указује да жене и поред тога што одсуствују са рада услед трудноће или родитељства имају права да буду информисане о променама код послодавца, као и да активно учествују у доношењу одлука које су од значаја за њихово даље радно ангажовање и напредовање у послу. Стога, у поступку који може резултирати променом у радноправном статусу жена које се налазе на породиљском, као и запослених који су на одсуству ради неге детета, послодавац мора да обезбеди равноправан третман, као и да доноси одлуке које су засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање и радне способности и сл. У супротном, запосленим женама које се одлуче да роде дете, шаље се порука да им прети опасност да по повратку на рад неће моћи да се врате на своје претходно радно место или да ће на други начин бити деградиране, без обзира на њихова постигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на трудничко/породиљско боловање.

3.17. Ценећи наводе из притужбе и изјашњења, као и понуђене доказе, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да В. Л, због одсуства са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није имала једнак третман у поступку у којем је одлучено да буде премештена са радног места пословне секретарке на радно место благајнице.

4. МИШЉЕЊЕ

Одлуком В. Б. а. д. Н. С. да В. Л. премести са радног места пословне секретарке на радно место благајнице, а која је заснована искључиво на резултатима оцењивања за 2013. и 2014. годину, у периоду када је В. Л. била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета због чега није оцењена, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује В. Б а. д. Н. С. да:

5.1. Преиспита одлуку о премештају В. Л. на радно место благајнице тако што ће применити објективне критеријуме и мерила на основу којих ће свеобухватно проценити радне вештине, знања и способности В. Л. за рад на радном месту пословне секретарке, не узимајући у обзир резултате оцењивања из 2013. и 2014. године, имајући у виду чињеницу да В. Л. није била оцењена током овог периода.

5.2. Усагласи своје интерне акте са антидискриминационим законодавством, тако да жене које нису оцењиване током трудноће и породиљског одсуства, као и запослени током одсуства са рада ради неге детета, не би били доведени у неједнак положај у односу на остале запослене, уколико им послодавац на било који начин мења радноправни статус, током њиховог одсуства или одмах након њиховог повратка на рад.

5.3. Убудуће води рачуна да својим одлукама не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да В. Б. а. д. Н. С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико В. Б. а. д. Н. С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба В.Л. против В.Б. због дискриминације на основу пола и породичног статуса у области рада и запошљавања