бр. 07-00-582/2013-02 датум: 20. 11. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења грађанки „Ж. п.“ из Н, против Б. З, предузетника, власника Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“ у Н, поводом објављивања огласа за посао у овом угоститељско – трговинском објекту. Утврђено је да су огласом за посао који гласи: „Потребна радница за рад у угоститељском објекту Е. ц, старости од 20-40 година“, постављени услови којима се тражи одређени пол и године кандидата. Имајући у виду природу и особеност посла у угоститељско трговинском објекту, односно, сагледавајући стварне и одлучујуће услове за обављања овог посла, Повереница за заштиту равноправности је става да је постављање ових услова неоправдано и да не постоје објективни разлози за елиминисање кандидата на основу пола и старосног доба. Због тога је дато мишљење да је Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ у Н, прописивањем услова за пријем у радни однос којим су одређени пол и старост кандидата, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, Закона о равноправности полова и Закона о раду. Б. З, власнику УТР „Е. п. ц.“ у Н. препоручено је да убудуће не објављује огласе за посао који садрже дискриминаторне услове за запослење, и то оне који се односе на пол и старосно доба кандидата/киње или неко друго лично својство кандидата/киња, као и да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење грађанки „Ж. п.“ из Н, поводом огласа за посао који је расписао Б. З, предузетник, власник Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“, а који је објављен у Н. огласима.

1.2. У притужби је наведено:

– да је објављен оглас за посао следеће садржине: „Потребна радница за рад у угоститељском објекту Е. ц, старости од 20-40 година“;
– да су подноситељке притужбе хтеле да провере да ли је дошло до грешке приликом објављивања огласа, па је С. С, програмска координаторка позвала контакт телефон који је наведен у огласу;
– да је позив обављен 5. августа 2013. године у 11:50 часова, да се на телефон јавио мушкарац који је на питање да ли још увек постоји потреба за радницама, рекао да постоји и да траже конобарице;
– да је на питање да ли је грешка што у огласу стоји да се траже конобарице од 20-40 година, рекао да није и да њему требају и старије и млађе конобарице. Даље је изјавио да би млађе радиле у објекту који тек треба да се отвори у којем ће бити музика, док би старије конобарице радиле у постојећем објекту који је назвао „кафаница“;
– да је на питање да ли може да се јави и особа која је старија од 40 година, рекао да може око 40-45 година, али је поновио причу о објекту са музиком и млађим девојкама и нагласио да би старије конобарице радиле у постојећем објекту;
– да му је С. С. рекла да он по закону нема право да поставља услове у огласу којима се одређују године кандидата, на шта се мушкарац са којим је разговарала побунио и рекао: „Али молим Вас госпођо.. па прочитајте колико хоћете огласа, значи до 25 година, до 30 година.. то није дискриминација..“;
– да је телефонски разговор настављен тако што му је С. С. рекла да зна да такви огласи постоје, али и да постоји закон којим је то забрањено. После краће паузе, мушкарац је рекао: „Да ли Вас то интересује са правне стране или Вам треба посао“, а С. С. му је одговорила да се осећа непријатно када види овакве услове у огласу за посао. Након тога је разговор завршен;
– да подноситељке притужбе сматрају да је у овом случају Б. З, предузетник, власник УТР „Е. п. ц.“ извршио акт дискриминације на основу старосног доба.

1.3. Уз притужбу је достављена скенирана интернет страница са текстом огласа, који је објављен 13. јуна 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка упућен захтев Б. З, предузетнику, власнику Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“ у Н. да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни на наводе из притужбе.

1.5. Како се Б. З. у остављеном року није изјаснио, а захтев је примио 28. августа 2013. године, Повереници за заштиту равноправности били су доступни наводи из притужбе, докази који су уз притужбу достављени, као и општепознате чињенице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у текст огласа за посао који је објављен у Н. огласима, утврђено је да је садржина огласа следећа: „Потребна радница за рад у угоститељском објекту Е. ц, старости од 20-40 година“.

2.2. Увидом у регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, односно, претрагом података о привредним субјектима, утврђено је да је предузетник Б. З. власник Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“ у Н.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Заштиту од дискриминације према ставу 2. наведеног члана ужива и лице које тражи посао. Поред осталог, чл. 20. регулисана је дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкарца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана, забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова. Одредба члана 23. став 1. Закона о забрани дискриминације, прописује да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 6. Закона о забрани дискриминације, којом је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.5. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и избор кандидата за обављање одређеног посла.

3.6. Повереница за заштиту равноправности указује и на одредбу чл. 15. Закона о равноправности полова , којом је изричито прописано да приликом јавног оглашавања послова и услова за њихово обављање и одлучивање о избору лица која траже запослење ради заснивања радног односа или другог вида радног ангажовања, није дозвољено прављење разлике по полу, осим ако постоје оправдани разлози утврђени у складу са законом којим се уређује рад.

3.7. Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописано је да је послодавац обавезан да обезбеди једнак третман лица која су му се јавила ради разговора о запослењу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“, постављањем услова у огласу за посао који се односе на пол и старосно доба, ставио у неједнак положај потенцијалне кандидате и кандидаткиње на основу њихових личних својстава.

3.9. Неспорно је да је Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ објавио оглас у којем се тражи особа женског пола од 20 до 40 година живота.

3.10. Евидентно је да постављање горње старосне границе за конкурисање за радно место у УТР „Е. п. ц.“ доводи до тога да су кандидати млађи од 20 и старији од 40 година, који су потенцијално заинтересовани за ово радно место, управо због овог свог личног својства, унапред елиминисани, тј. ускраћена им је могућност да под једнаким условима у поступку избора буду вреднована њихова стручна знања и професионалне компетенције. Такође, начин на који је формулисан оглас за посао, у којем је изричито назначено да су „потребне раднице за рад у угоститељском објекту“, онемогућава мушкарце да конкуришу за ово радно место. Постављање услова да је кандидат одређеног пола, у конкретном случају женског пола, онемогућава да за овај посао конкуришу мушкарци, односно аутоматски се елиминишу потенцијални кандидати и на тај начин се непосредно дискриминишу.

3.11. Да би се утврдило да ли је прописивањем услова који се односи на пол и одређивањем старосне границе за пријем на радно место у УТР „Е. п. ц.“, Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ нарушио једнаке могућности за заснивање радног односа, потребно је испитати да ли се овај вид искључивања кандидата мушког пола и особа млађих од 20 и старијих од 40 година, може сматрати допуштеним и оправданим. Наиме, чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

3.12. Сагласно одредбама члана 16. став 3. Закона о забрани дискриминације и чл. 22. став 1. Закона о раду, да би се утврдило да ли је искључивањем могућности заснивања радног односа за радно место у УТР „Е. п. ц.“ извршена дискриминација у односу на особе мушког пола и особе млађе од 20 и старије од 40 година, потребно је испитати: 1) да ли у конкретном случају женски пол и старосно доба од 20 до 40 година представља стварни и одлучујући услов обављања посла у угоститељско-трговинском објекту, имајући у виду природу и особеност овог посла, 2) да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Неспорно је да Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ као и сви други послодавци, може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за рад на одређеним радним местима, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. Међутим, на основу општепознатих чињеница може се закључити да за рад у угоститељско-трговинском објекту нису од одлучујућег значаја пол и године живота кандидата, односно, да особе оба пола и особе млађе од 20 и старије од 40 година, могу одговорно и компетентно да обављају посао у угоститељско-трговинском објекту. Стога, очигледно је да за адекватно и стручно обављање радних задатака овог радног места, женски пол и старосно доба од 20 до 40 година не представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла. Имајући у виду да је Уставом РС и релевантним законским прописима забрањено прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата/кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу пола и старосног доба, изузеци од овог правила морају се веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када су пол и старосно доба стварни и одлучујући услов за обављање одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.
Повереница за заштиту равноправности је мишљења да пол и старосно доба нису ни стварни ни одлучујући услов за обављање посла у угоститељско-трговинском објекту, сагледавајући природу и особености овог посла, као и услове под којима се он обавља. У конкретном случају одређивањем пола и старосне границе као елиминаторних услова, извршена је непосредна дискриминација свих мушкараца који су били заинтересовани за овај посао, као и свих жена млађих од 20 и старијих од 40 година, јер прописивање овог услова није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ не сме да чини, јесте да поставља услове за заснивање радног односа који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Б. З, власник УТР „Е. п. ц.“ објавио је оглас за пријем у радни однос следеће садржине: „Потребна радница за рад у угоститељском објекту Е. ц, старости од 20-40 година“. Постављањем ових услова дошло је до нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа и то на основу пола и старосног доба, односно, онемогућени су заинтересовани кандидати и кандидаткиње млађе од 20 и старије од 40 година да конкуришу, чиме је извршена непосредна дискриминација на основу пола и старосног доба у области рада.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Б. З, предузетнику, власнику УТР „Е. п. ц.“ у Н. да:

5.1. Убудуће, на било који начин у оквиру обављања своје делатности, не понавља акт дискриминације при оглашавању радних места и приликом заснивања радног односа, на основу пола, старосног доба или било ког другог личног својства, у складу са антидискриминационим прописима.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама УТР „Е. п. ц.“, у року од15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама УТР „Е. п. ц.“.

Потребно је да Б. З, власник Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“ обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Б. З, власник Угоститељско трговинске радње „Е. п. ц.“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa УГ прoтив Б. З. збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa