дел. бр. 07-00-447/2012-01 датум: 26. 3. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднелo Удружење слепих и слабовидих С. в. из С. против Савеза слепих Србије, због неиздавања књижица за повлашћену вожњу у путничком саобраћају слепим лицима која су чланови удружења С. в. из С.
1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење слепих и слабовидих С. в. из С, изјављеном против Савеза слепих Србије.

1.2. У притужби је наведено:

– да је у С. 6. фебруара 2012. године основано још једно удружење слепих и слабовидих, чији је циљ да се поштују сва права прописана законом и да се заштите интереси особа са инвалидитетом;
– да Савез слепих Србије удружењу С. в. из С. неоправдано ускраћује поједина права, као што је право на повлашћену вожњу у унутрашњем путничком саобраћају, јер им Савез не издаје књижице за повлашћену вожњу;
– да право на повластице у путничком саобраћају финансира Министарство рада и социјалне политике, а књижице за повлашћену вожњу издаје републичка организација, тј. Савез слепих Србије, који је удружењу С. в. из С. укинуо ово право;
– да је разлог оваквог поступања то што удружење С. в. из С. није у саставу/чланству Савеза слепих, као и да на захтев удружења С. в. није достављен акт/пропис, који би био основ за овакву одлуку Савеза слепих Србије;
– да се В. Л, председник удружења С. в. обратио Д. Д, секретару Савеза слепих Србије, ради прецизирања разлога из којих се члановима удружења не издају књижице за повлашћену вожњу, од кога је добио одговор да удружење није у саставу републичког савеза, због чега немају право на повластице у путничком саобраћају;
– подносилац притужбе сматра да оваквим поступањем Савез слепих Србије дискриминише удружење С. в. из С.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) информације о издавању књижица и објава за повлашћену, односно бесплатну вожњу Савеза слепих Србије бр. 325 од 7. новембра 2012. године, 2) допис Савеза слепих Србије упућен удружењу С. в. из С, којим их обавештава о немогућности издавања књижица члановима удружења С. в., 3) допис удружења С. в. из С. упућен Министарству рада и социјалне политике од 19. фебруара 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Савеза слепих Србије.

1.5. У изјашњењу Д. Д, секретара Савеза слепих Србије, наведено је:

– да Савез слепих Србије деценијама издаје књижице и објаве за повлашћену, односно бесплатну вожњу у складу са Законом о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица слепим особама из Србије, без обзира да ли су чланови Савеза слепих Србије, других организација или нису уопште чланови ни једног удружења, уколико испуњавају услове прописане законом и правилником;
– да Савез издаје књижице и објаве у сарадњи са својим локалним организацијама, како је и прописано Законом о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица („Сл. гласник РС“, бр. 22/93, 25/93-испр. и 101/2005-др. закон) и Правилником о начину остваривања права инвалидних лица у унутрашњем путничком саобраћају („Сл. гласник РС“ бр. 31/93, 5/94, 38/94);
– да слепе особе из С. могу да остваре право на књижицу и објаву за повлашћену, односно бесплатну вожњу, преко градске организације Савеза слепих С, без обзира да ли су учлањени у ову организацију јер је наведена организација у саставу Савеза слепих Србије, што произлази из њеног назива;
– да ниједна слепа особа из Србије, па ни из С. није дискриминисана у погледу остваривања права на повлашћену вожњу, уколико је испунила услове предвиђене наведеним законом и пратећим правилником;
– да тврђења представника удружења слепих и слабовидих С. в. из С. изнета у притужби нису тачна;
– да је Савез слепих Србије једина репрезентативна организација слепих у Србији, да посао на издавању књижица и објава за повлашћену и бесплатну вожњу обавља као јавно овлашћење и да до сада надлежни државни органи нису уважили ниједну жалбу која се односила на обављање овог повереног посла.

У допуни изјашњења, којим је од Савеза слепих Србије тражено да доставе податке о члановима удружења С. в. из С. којима су издате књижице за повлашћену, односно бесплатну вожњу, наведено је:

– да Савез издаје књижице за повлашћену вожњу слепим лицима из Србије искључиво у складу са Законом о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидиних лица и пратећим правилником, без обзира да ли је лице члан неке организације или уопште није члан организације, с обзиром да чланство у организацији није услов за добијање књижице;

– да Савез слепих Србије не зна ко је члан удружења слепих и слабовидих из С, нити води евиденцију ко припада којој организацији;

– да су подаци коме је Савез слепих Србије издао књижице за повлашћену вожњу видљиви у бази података која се води при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Из дописа Савеза слепих Србије бр. 325 од 7. новембра који је упућен организацијама које су у саставу Савеза слепих Србије, као информација о издавању књижица и објава за повлашћену, односно бесплатну вожњу, утврђено је да према правилима која ће важити у 2013. години књижице за повлашћену, односно бесплатну вожњу може да издаје само Савез слепих Србије, као и да је дужан да у одговарајућу базу података при Министарству рада, запошљавања и социјалне политике унесе све релевантне податке о кориснику и издатој књижици. Наведено је, такође, да су Савез слепих и организације у саставу Савеза дужне да издају књижице и објаву за повлашћену, односно бесплатну вожњу слепим лицима, без обзира да ли су формално чланови Савеза слепих, под условом да испуњавају услове предвиђене законом и пратећим правилником.

2.2. Увидом у допис упућен удружењу С. в. из С, који садржи печат Савеза слепих Србије и потпис (факсимил) Д. Д, утврђено је да садржи следећи текст: „Ваша организација није у саставу Савеза слепих, па нисмо у могућности да издамо књижице вашим члановима“.

2.3. Из дописа удружења С. в. из С. од 19. фебруара 2013. године утврђено је да је председник овог удружења упутио захтев Министарству рада и социјалне политике Републике Србије за издавање књижица за повлашћену вожњу у путничком саобраћају за чланове удружења С. в, уз неопходне доказе, како би Министарство захтев даље проследило Савезу слепих, јер Савез слепих Србије члановима удружења С. в. из С. није хтео да изда књижице.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно испитати да ли је неиздавањем књижица за повлашћену вожњу у путничком саобраћају члановима удружења С. в. из С, Савез слепих Србије извршио акт дискриминације.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Рeпубликa Србиja je 29. мaja 2009. гoдинe рaтификoвaлa УН Кoнвeнциjу o прaвимa oсoбa сa инвaлидитeтoм , чиjи je циљ дa унaпрeди, зaштити и oсигурa пунo и jeднaкo уживaњe свих људских прaвa и oснoвних слoбoдa свим oсoбaмa сa инвaлидитeтoм и унaпрeди пoштoвaњe њихoвoг урoђeнoг дoстojaнствa . Рaтификaциjoм oвe Кoнвeнциje, Рeпубликa Србиja сe oбaвeзaлa дa „усвojи oдгoвaрajућe зaкoнoдaвнe, aдминистрaтивнe и другe мeрe зa oствaривaњe прaвa признaтих Кoнвeнциjoм; прeдузмe свe oдгoвaрajућe мeрe у циљу мeњaњa или укидaњa пoстojeћих зaкoнa, прoписa, oбичaja и прaксe кojи прeдстaвљajу дискриминaциjу прeмa oсoбaмa сa инвaлидитeтoм; сe уздржaвa oд свих пoступaкa или прaкси кojи нису у склaду сa Кoнвeнциjoм, кao и дa oбeзбeди дa држaвни oргaни и институциje дeлуjу у склaду сa Кoнвeнциjoм .“

3.5. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти кoнстaтуje дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.6. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je дa да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације.

3.7. Зaкoн o спрeчaвaњу дискриминaциje oсoбa сa инвaлидитeтoм заснива се на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовању људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све области друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе одлучивања о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза.

3.8. С обзиром на околности конкретног случаја Повереница за заштиту равноправности констатује да је релевантан и Закон о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица , који у чл. 1. прописује да слепа лица и лица оболела од дистрофије и сродних мишићних и неуромишићних болести, плегије, церебралне и дечје парализе и мултиплекс склерозе, са пребивалиштем у Републици Србији, као и њихови пратиоци, имају право на повластице у унутрашњем путничком саобраћају на територији Републике Србије, уколико то право не могу остварити по прописима из области борачке и инвалидске заштите. Према чл. 2. ст. 1. слепим лицем, у смислу овог закона, сматра се лице које на бољем оку са корекцијом има оштрину вида мању од 10% а видно поље сужено на 20% и мање. Одредбом чл. 6. овог закона прописано је да право на повластицу особа са инвалидитетом остварује на основу књижице за повлашћену вожњу, коју за слепо лице издаје Савез слепих и слабовидих. Сагласно чл. 7. овог закона, Савез слепих и слабовидих води евиденцију о издатим књижицама и објавама, која садржи број књижице, односно објаве, име и презиме корисника, својство корисника и датум издавања књижице, односно објаве. Савез слепих Србије ове послове обавља као поверене послове, у складу са чл. 8. ст. 1. Закона о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица.

3.9. Правилником о начину остваривања права инвалидних лица на повластице у унутрашњем путничком саобраћају ближе је уређен начин остваривања права особа са инвалидитетом и њихових пратилаца на повластице у унутрашњем путничком саобраћају, садржина и образац књижице, односно објаве за повлашћену вожњу, као и садржина захтева и документације која се подноси за остваривање накнаде за коришћење повластице. Одредбом чл. 2. ст. 1 овог правилника прописано је да захтев за издавање књижице за повлашћену вожњу особа са инвалидитетом подноси надлежној организацији из чл. 6. Закона о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица, преко њене општинске, регионалне, односно градске организације.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.10. На основу чињеничног стања које је утврђено на основу навода из притужбе и изјашњења, као и доказа који су достављени током поступка, Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно утврдити да ли је Савез слепих Србије неиздавањем књижица за повлашћену вожњу слепим лицима која су чланови удружења С. в. из С. извршио акт дискриминације.

3.11. Удружење С. в. из С. је организација која се бави заштитом права особа са инвалидитетом, основана 6. фебруара 2012. године. Ово удружење је, у име својих чланова, поднело захтев Савезу слепих Србије, као надлежној организацији, ради издавања књижица за повлашћену вожњу у путничком саобраћају. У допису Савеза слепих Србије који је упућен удружењу С. в. из С. изричито је наведено да члановима удружења С. в. из С. нису издате књижице за повлашћену вожњу у путничком саобраћају зато што њихово удружење није у саставу Савеза слепих Србије.

3.12. С обзиром на ове чињенице, потребно је даље утврдити да ли чланство у удружењу С. в. из С. може бити основ за ускраћивање права на повластице у унутрашњем путничком саобраћају члановима овог удружења, које се остварује на основу књижице за повлашћену вожњу, а коју издаје Савез слепих Србије. Према Закону о забрани дискриминације, дискриминаторно поступање је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање, у односу на лица или групе лица, а које се заснива на неком личном својству, у које спада и чланство у организацијама (чл. 2. ст.1). При том, у складу са одредбом чл. 6. Закона о забрани дискриминације, непосредна дискриминација постоји ако се лице ли група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Будући да сва слепа лица, у смислу Закона о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица, имају право на повластице у унутрашњем путничком саобраћају, то је Савез слепих Србије дужан, према одредби чл. 6. овог закона да сваком слепом лицу која подносе захтев изда књижицу за повлашћену вожњу, на основу које би се слепо лице легитимисало као корисник овог права у путничком саобраћају. Лица која су чланови удружења С. в. из С, такође поднела су захтев Савезу слепих Србије ради издавања књижица за повлашћену вожњу. Међутим, Савез слепих Србије одбио је да изда књижице наводећи као разлог таквог поступања чињеницу да организација у коју су учлањени није у саставу Савеза слепих Србије. Дакле, очигледно је да је разлог за одбијање издавања књижица члановима овог удружења био чланство у удружењу. Такав закључак произлази и из изјашњења Савеза слепих Србије, у којем је наведено да Савез слепих Србије не би поступао на овај начин у случају да су чланови овог удружења поднели захтеве за издавање књижица без навођења да ли су чланови неке организације, односно да су поднели захтеве преко организације која је у саставу Савеза слепих Србије, као што је градска организација Савеза слепих из С.

3.13. У прилог закључку да је Савез слепих Србије ускратио издавање књижице за повлашћену вожњу члановима удружења С. в. из С. због тога што њихово удружење није у саставу Савеза слепих Србије говоре и наводи из изјашњења Савеза слепих Србије да слепе особе из С. могу да остваре право на књижице и објаву за повлашћену, односно бесплатну вожњу преко градске организације Савеза слепих С, без обзира да ли су учлањени у ову организацију, јер је ова организација у саставу Савеза слепих Србије. С тим у вези, потребно је указати на још две чињенице: 1) да Савез слепих Србије није упутио удружење С. в. из С. да право на књижице и објаву за повлашћену, односно бесплатну вожњу за своје чланове могу остварити преко Савеза слепих С, већ га је само обавестило да не могу да остваре ово право јер нису у саставу Савеза слепих Србије, и 2) да је Савез слепих Србије, у складу са Законом о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица, задужен да послове издавања књижица и објава за повлашћену, односно бесплатну вожњу обавља као поверене послове, те да не може постојати оправдани разлог због којег би члану било којег удружења, без обзира да ли је у саставу Савеза слепих Србије или није, могло да одбије издавање књижица и објава за повлашћену, односно бесплатну вожњу ако они испуњавају прописане услове, у складу са законом.

3.14. Повереница указује да је у изјашњењу Савез слепих Србије тврдио да чланство у организацији није услов за добијање књижице, али да није понудио ни један доказ за ово своје тврђење. Пошто члановима удружења С. в. из С. нису издате књижице за повлашћену вожњу, коју је био дужан да изда Савез слепих Србије, право на повластицу чланови овог удружења остварили су преко Министарства рада и социјалне политике, што произлази из дописа од 19. фебруара 2013. године, који је упутио председник удружења С. в. из С.

3.15. Из дописа којим је Савез слепих Србије обавестио удружење С. в. о немогућности издавања књижица члановима овог удружења, чију аутентичност Савез слепих Србије није оспорио, Повереница је утврдила да је као разлог одбијања да се књижице издају изричито и отворено наведена околност да удружење С. в. није у саставу Савеза слепих Србије. Из овога се може закључити да је Савез слепих Србије непосредно дискриминисао чланове удружења С. в. у погледу издавања књижица за повлашћену вожњу јер околност да ово удружење није у саставу Савеза слепих Србије не може бити оправдан разлог за одбијање захтева за издавање књижица члановима овог удружења. Како у својим изјашњењима Савез слепих Србије није понудио било које разлоге за одбијање издавања књижица за повлашћену вожњу члановима удружења С. в. из С. на основу којих би се могло закључити да за одбијање издавања књижица постоји објективно и разумно оправдање, у смислу чл. 45. Закона о забрани дискриминације, евидентно је да је неиздавањем књижица за повлашћену вожњу члановима удружења С. в. Савез слепих Србије повредио начело једнакости, тј. дискриминисао је чланове удружења С. в. на основу њиховог чланства у овом удружењу јер је оно ван састава Савеза слепих Србије.

4. МИШЉЕЊЕ

Савез слепих Србије није издао књижице за повлашћену вожњу у путничком саобраћају члановима удружења С. в. из С, јер организација у коју су учлањени није у саставу Савеза слепих Србије, чиме је извршио непосредну дискриминацију на основу чланства у организацији, забрањену чл. 6. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 2. ст. 1. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Савезу слепих Србије да:

5.1. Обавести удружење С. в. из С. писаним путем о својим надлежностима, односно о пословима које обавља као поверене на основу Закона о повластицама у унутрашњем путничком саобраћају инвалидних лица, као и о процедури добијања књижица и објава за повлашћену вожњу.

5.2. Предузме све потребне мере како би спречио поступање супротно одредбама Закона о забрани дискриминације, односно, омогућио да сви чланови удружења С. в. из С, као и сва друга лица која испуњавају услове за повлашћену вожњу у путничком саобраћају, добију књижице за повлашћену вожњу, без обзира на чланство у организацији или било које друго лично својство.

Потребно је да Савез слепих Србије обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Савез слепих Србије не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Удружења слепих и слабовидих против Савеза слепих Србије због дискриминације по основу чланства у организацији у области пружања услуга