дел. бр. 1056 датум: 8. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Удружења „Ф“ из К. против привредног друштва „Т“ д. о. о. из Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Удружења „Ф“ из К, против привредног друштва „Т“ д. о. о. из Б, поводом одбијања пружања услуге успостављања хуманитарног СМС сервиса путем којег би се прикупљала средства за изградњу Сигурне куће за децу и жене жртве насиља у К, утврђено је да „Т“ д. о. о. из Б. није извршио акт дискриминације ни по једном личном својству подносиоца притужбе, па се поступање привредног друштва „Т“ д.о.о. из Б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Д. В, у име Удружења „Ф“ из К. поднела је притужбу 6. априла 2012. године против привредног друштва „Т“ д. о. о. из Б. У притужби је наведено да „Т“ д. о. о. није прихватио да учествује у формирању хуманитарног СМС сервиса, и да им је на тај начин ускраћено право на услугу која је профитним лицима омогућена. Подноситељка притужбе сматра да су дискриминисани на основу статуса непрофитног лица. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да jе удружење „Ф“ у сарадњи са градом К. покренуло пројекат изградње Сигурне куће за жене и децу који су жртве породичног насиља;
– да је према предуговору о сарадњи на пројекту, Удружење „Ф“ обавезано да прикупи финансијска средства за изградњу сигурне куће;
– да су 4. октобра 2011. године привредном друштву „Т“ д. о. о. послали молбу за одобрење СМС хуманитарне акције чија би сврха била прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К;
– да су истог дана добили негативан одговор, зато што ова акција није у складу са стратегијом „Т“ д. о. о. из Б, према којој одобравају овакве бројеве само за акције које су од интереса на националном нивоу;
– да је након тога Удружење „Ф“ ангажовало специјализовану фирму за посредовање, која је ступила у преговоре око формирања СМС сервиса;
– да су током преговора предложили неколико решења, међу којима су два била комерцијална;
– да је након неколико недеља преговарања „Т“ д. о. о. одбио да им омогући СМС сервис, односно, ову врсту услуге;
– да је као један од разлога одбијања сарадње, изражена сумња да овакав вид новчане трансакције може бити високо ризичан и подложан злоупотребама;
– да сматрају да оваквим поступком „Т“ д. о. о. дискриминише зато што немају профитни статус, те их и из тог разлога сматра високо ризичним за пословање.

Уз притужбу је достављена и електронска преписка са привредним друштвом „Т“ д. о. о. из Б, као и са специјализованом фирмом за посредовање „С“ д. о. о.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење директора „Т“ д. о. о. из Б. K. M. J, у чије име је изјашњење послала дипломирана правница С. Ј, у којем је наведено следеће:

– да компанија „Т“ д. о. о. учествује у хуманитарним акцијама искључиво на основу процедуре – Community relations Management Policy ver. 3;
– да је за учешће у акцији потребно испуњење неких од следећих услова: да акција систематски решава проблем на националном нивоу, или да обезбеђује прикупљање средстава за санирање елементарних непогода, или уколико су акцију подржала сва три мобилна оператера;
– да се пословање ове компаније заснива на принципу друштвене одговорности, која укључује и помоћ угроженим категоријама становништва;
– да учешће узимају искључиво по прописаним условима и процедурама, и да се том приликом одричу прихода;
– да се свако учешће у хуманитарним акцијама темељи на истим критеријумима који важе за све;
– да не учествују у хуманитарним акцијама тако што обезбеђују хуманитарни број под комерцијалним условима;
– да Т. није могао да понуди неко друго решење, јер у оваквим акцијама не поступа тако што мења или прилагођава правила пословања;
– да одговор који су пружили Удружењу „Ф“, није одступао од одговора који иначе дају у оваквим ситуацијама, па статус удружења није имао никакав утицај не доношење одлуке о сарадњи;
– да нити једним поступком нису довели ово удружење у неједнак положај.

Уз изјашњење је достављено: листа успостављених хуманитарних бројева са списком правних лица корисника ове услуге и називима хуманитарних акција и процедура за учешће у хуманитарним акцијама – Сommunity relations management policy ver. 3.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе садржане у притужби и изјашњењима, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Увидом у достављену електронску преписку од 3. октобра 2011. године, утврђено је да је Удружење „Ф“ контактирало „Ф. Т“ око висине трошкова и поступка успостављања хуманитарног СМС броја, као и да је 4. октобра 2011. године послата молба за одобрење СМС хуманитарне акције за прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К, којом је тражено да се оформи јединствени СМС број. Даље је утврђено да је „Т“ д. о. о. из Б. одговорио 14. октобра 2011. године да су, у складу са стратегијом компаније, у могућности да одобре лимитиран број хуманитарних бројева, и то оних који се тичу проблема на националном нивоу у којима је угрожен велики број грађана, те стога нису у могућности да одобре хуманитарни број за ову сврху.

Из достављене преписке са посредничком фирмом „С“ д. о. о. утврђено је да ни ово привредно друштво није успело да оствари сарадњу са „Т“ д. о. о. из Б. по питању успостављања СМС сервиса, ни као некомерцијални (хуманитарни) ни као комерцијални сервис.

Увидом у достављену листу хуманитарних бројева, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је у периоду од 2010. до 2012. године, привредно друштво „Т“ д. о. о. одобрило 25 хуманитарних бројева. Као корисници, односно, партнери на хуманитарним бројевима, наведена су правна лица из непрофитног сектора.

Увидом у Сommunity relations management policy ver. 3, утврђено је да су овим документом дефинисани сврха и циљеви у друштвеном деловању привредног друштва „Т“ д. о. о. Б.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09), којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. т. 1, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 17. ст. 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Повереница за заштиту равноправности испитала је чињеничне наводе из притужбе и изјашњења са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би утврдила да ли је у конкретном случају привредно друштво „Т“ д. о. о. из Б. различито третирало Удружење „Ф“ приликом доношења одлуке о одобравању хуманитарног СМС броја, у односу на то да ли имају статус профитног или непрофитно правног лица.

Неспорно је да је Удружење „Ф“ најпре непосредно, а касније путем посредничке фирме ступило у контакт са привредним друштвом „Т“ д. о. о. Б. ради покретања поступка успостављања хуманитарног СМС броја, који би служио за прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К. Неспорно је, такође, да привредно друштво „Т“ д. о. о. из Б. није прихватио да учествује у акцији, јер циљ акције није предвиђен његовом стратегијом, као и да није прихватио алтернативне опције за успостављање СМС сервиса које су биле комерцијалног карактера.

Да би се испитало да ли поступање привредног друштва „Т“ д. о. о. из Б. у конкретном случају представља дискриминацију Удружења „Ф“, потребно је одговорити на питање да ли је оно засновано на чињеници да је Удружење „Ф“ непрофитно удружење.

Документом Сommunity relations management policy ver. 3 уређени су процедура и услови учествовања у хуманитарним акцијама. Тако је тачком 1. дефинисано да овај документ регулише донације и спонзорства кроз локалне активности са финансијском и другом подршком за образовне, медицинске, културне институције, цивилни сектор, сарадњу са Владом и министарствима, формирање стратешких партнерстава, брига за животну средину. Тачка 3. прописује да се хуманитарни број односи на СМС сервис којим се путем донација пружа хуманитарна помоћ, у ситуацијама елементарних и других непогода које погађају велики број људи. Исто тако, тачком 4.4. прописана је процедура коју је потребно да испуне сви који аплицирају за средства фондације, па је тако између осталог прописано и да ће менаџмент компаније одлучити да ли је одређена акција у складу са стратегијом и тренутним могућностима фондације. Овим документом регулисано је и да ће се хуманитарни број наплаћивати искључиво путем донација и да „Т“ д. о. о. Б. неће узимати финансијску накнаду.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је „Т“ д. о. о. из Б. успоставио укупно 25 хуманитарних бројева у периоду од 2010. до 2012. године и да се међу партнерима у хуманитарним акцијама налазе фондације, организације цивилног сектора, удружења грађана и међународне организације. Стога, неспорно је да је привредно друштво „Т“ д. о. о. из Б. сарађивало како са профитним, тако и са непрофитним организацијама, односно, да је омогућило да сва лица која испуњавају услове прописане процедуром остваре право на успостављање хуманитарног СМС броја, без обзира на чињеницу да ли долазе из профитног или непрофитног сектора.

Имајући све то у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да одбијање сарадње и молбе за успостављање хуманитарног СМС сервиса, није довело у неједнак положај подноситеље притужбе у односу на организације које имају профитни статус, односно, да се поступање „Т“ д. о. о. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да се поступање привредног друштва „Т“ д. о. о. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба удружења Ф. против привредног друштва Т. због дискриминације на основу статуса непрофитног правног лица у области пружања услуга