дел. бр. 1057 датум: 8. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Удружења „Ф“ из К. против привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Удружења „Ф“ из К, против привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б, поводом одбијања пружања услуге успостављања хуманитарног СМС сервиса путем којег би се прикупљала средства за изградњу Сигурне куће за децу и жене жртве насиља у К, утврђено је да „Т. С.“ а. д. из Б. није извршио акт дискриминацијa ни по једном личном својству подносиоца притужбе, па се поступање привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Д. В, у име Удружења „Ф“ из К. поднела је притужбу 6. априла 2012. године против привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б. У притужби је наведено да „Т. С.“ а. д. није прихватио да учествује у формирању хуманитарног СМС сервиса, и да им је на тај начин ускраћено право на услугу која је профитним лицима омогућена. Подноситељка притужбе сматра да су дискриминисани на основу статуса непрофитног правног лица. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да jе Удружење „Ф“ у сарадњи са градом К. покренуло пројекат изградње Сигурне куће за жене и децу који су жртве породичног насиља;
– да је према предуговору о сарадњи на пројекту, Удружење „Ф“ обавезано да прикупи финансијска средства за изградњу сигурне куће;
– да су 4. октобра 2011. године привредном друштву „Т“ а. д. послали молбу за одобрење СМС хуманитарне акције чија би сврха била прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К;
– да су 21. октобра 2011. године добили одговор, да нису у могућности да одобре хуманитарни број, зато што ова акција није у складу са принципима друштвено одговорног пословања ове компаније;
– да је након тога Удружење „Ф“ ангажовало специјализовану фирму за посредовање, која је ступила у преговоре око формирања СМС сервиса;
– да је након неколико недеља преговарања „Т. С.“ а. д. одбио да им омогући СМС сервис, односно ову врсту услуге;
– да је као један од разлога одбијања сарадње, наведено да Удружење „Ф“ нема подршку других оператера за ову акцију, и да цела акција може бити компромитована;
– да сматрају да оваквим поступком „Т. С.“ а. д. дискриминише зато што немају профитни статус, те их и из тог разлога сматра високо ризичним за пословање.

Уз притужбу је достављена и електронска преписка са привредним друштвом „Т. С.“ а. д. из Б, као и са специјализованом фирмом за посредовање „С“ д. о. о. из Б.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење Б. Р, генералног директора „Т. С.“ а. д. из Б, у којем је наведено следеће:

– да је привредно друштво „Т. С.“ а. д. основано ради стицања добити;
– да подржавају хуманитарне акције које су у складу са вредностима и принципима ове компаније;
– да се хуманитарне акције спроводе кроз донације, бесплатне услуге и сервисе, као и хуманитарне бројеве, и да се за ову врсту услуга могу пријавити појединци, институције и удружења;
– да је ова компанија низом акција помогла женама жртвама насиља, деци и болеснима, и да ни на који начин није дискриминисала непрофитни сектор;
– да су приликом одлучивања о сарадњи са подноситељима притужбе поштовали прописану процедуру, па у складу са тим прибавили мишљење Сектора за односе са јавношћу и одлуку генералног директора;
– да је Сектор за односе са јавношћу приликом давања мишљења имао у виду две ствари: да ли се конкретна акција подудара са системима и вредностима које ова компанија промовише, и да ли су обезбеђени услови да акција буде успешна;
– да у мишљењу Сектора за ПР стоји да ова акција испуњава услов који се тиче поклапања принципа и вредности, међутим става су да на основу претходног искуства масовност акције и износ прикупљених средстава није адекватан када у акцији не учествује више оператера мобилне телефоније, већ само један;
– да ова компанија само изузетно отвара број и у случајевима када други мобилни оператери не учествују, и то када је у питању прикупљање средстава за лечење физичког лица, односно када акција добије медијску подршку;
– да „Т. С.“ а. д. ни на један начин није дискриминисао Удружење „Ф“, поготово не зато што се ради о непрофитној организацији или због намене за коју би средства требала да буду прикупљена;
– да је једини разлог зашто нису ушли у сарадњу, било одсуство заинтересованости других мобилних оператера.

Уз изјашњење је достављено: листа спроведених хуманитарних акција у периоду са списком правних лица корисника ове услуге и називима хуманитарних акција, стандардни типски уговор о увођењу и коришћењу хуманитарног СМС броја.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе садржане у притужби и изјашњењима, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Увидом у достављену електронску преписку од 3. октобра 2011. године, утврђено је да је Удружење „Ф“ контактирало привредно друштво „Т. С.“ а. д. око висине трошкова и поступка успостављања хуманитарног СМС броја, као и да је 4. октобра 2011. године послата молба за одобрење СМС хуманитарне акције за прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К, којом је тражено да се оформи јединствени СМС број. Даље је утврђено да је ПР Сектор привредног друштва „Т. С.“ а. д. одговорио 21. октобра 2011. године, да нису у могућности да одобре хуманитарни број за ову сврху.

Из достављене преписке са посредничком фирмом „С“ д. о. о. из Б, утврђено је ни ово привредно друштво није успело да оствари сарадњу са „Т. С.“ а. д. из Б. по питању успостављања СМС сервиса, ни као некомерцијални (хуманитарни) ни као комерцијални сервис.

Увидом у достављену листу спроведених хуманитарних акција, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је у периоду од 2009. до 2012. године, привредно друштво „Т. С.“ а. д. одобрило укупно 42 хуманитарна броја. Као корисници, односно, партнери на хуманитарним бројевима, наведена су правна лица из профитног и непрофитног сектора, од чега је 38 из непрофитног сектора и 4 из профитног сектора.

Увидом у типски уговор о увођењу и коришћењу хуманитарног СМС броја, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да садржина овог уговора уређује међусобне односе уговорних страна у вези са увођењем и коришћењем хуманитарног СМС броја, чији је циљ прикупљање средстава за акцију хуманитарног карактера.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09), којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. т. 1, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 17. ст. 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Повереница за заштиту равноправности испитала је чињеничне наводе из притужбе и изјашњења са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би утврдила да ли је у конкретном случају привредно друштво „Т. С.“ а. д. из Б. различито третирало Удружење „Ф“ приликом доношења одлуке о одобравању хуманитарног СМС броја, у односу на то да ли имају статус профитног или непрофитно правног лица.

Неспорно је да је Удружење „Ф“ најпре непосредно, а касније путем посредничке фирме ступило у контакт са привредним друштвом „Т. С.“ а. д. ради покретања поступка успостављања хуманитарног СМС броја, који би служио за прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К. Неспорно је, такође, да привредно друштво „Т. С.“ а. д. из Б. није прихватило да учествује у акцији, зато што други мобилни оператери нису исказали заинтересованост, као и да није прихватило алтернативне опције за успостављање СМС сервиса које су биле комерцијалног карактера.

Да би се испитало да ли поступање привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б. у конкретном случају представља дискриминацију Удружења „Ф“, потребно је одговорити на питање да ли је оно засновано на чињеници да је Удружење „Ф“ непрофитно удружење.

Уговором о увођењу и коришћењу хуманитарног СМС броја, уређени односи између организације која је иницијатор хуманитарне акције и привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је „Т. С.“ а. д. успоставио укупно 42 хуманитарна броја у периоду од 2009. до 2012. године и да се међу партнерима у хуманитарним акцијама налазе фондације, организације цивилног сектора, градске и општинске управе, задужбине, црквене организације, удружења грађана и међународне организације. Стога, неспорно је да је привредно друштво „Т. С.“ а. д. сарађивало како са профитним, тако и са непрофитним организацијама, односно, да је омогућило да сва лица која испуњавају услове прописане процедуром остваре право на успостављање хуманитарног СМС броја, без обзира на чињеницу да ли долазе из профитног или непрофитног сектора.

Имајући све то у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да одбијање сарадње и молбе за успостављање хуманитарног СМС сервиса, није довело у неједнак положај подноситеље притужбе у односу на организације које имају профитни статус, односно, да се поступање „Т. С.“ а. д. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да се поступање привредног друштва „Т. С.“ а. д. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба удружења Ф. против привредног друштва Т.С. због дискриминације на основу статуса непрофитног правног лица у области пружања услуга