дел. бр. 1058 датум: 8. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Удружења „Ф“ из К. против привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби Удружења „Ф“ из К, против привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б, поводом одбијања пружања услуге за успостављање система електронског плаћања путем донација са циљем прикупљања средстава за изградњу Сигурне куће за децу и жене жртве насиља у К, утврђено је да „B. I.“ а. д. из Б. није извршила акт дискриминације ни по једном личном својству подносиоца притужбе, па се поступање привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Д. В, у име Удружења „Ф“ из К. поднела је притужбу 6. априла 2012. године против привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б. У притужби је наведено да „B. I.“ а. д. није прихватила да учествује у формирању система електронског плаћања путем донација, и да им је на тај начин им ускраћено право на коришћење услуге која је профитним лицима омогућена. Подноситељка притужбе сматра да су дискриминисани на основу статуса непрофитног правног лица. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да jе Удружење „Ф“ у сарадњи са градом К. покренуло пројекат изградње Сигурне куће за жене и децу који су жртве породичног насиља;
– да је према предуговору о сарадњи на пројекту, Удружење „Ф“ обавезано да прикупи финансијска средства за изградњу сигурне куће;
– да су ангажовали специјализовану фирму за посредовање, која је ступила у преговоре са привредним друштвом „B. I.“ а. д. из Б. око формирања услуге плаћања путем интернета за потребе донирања;
– да су 8. новембра 2011. године, преко посредничке фирме, привредном друштву „B. I.“ а. д. доставили потребну документацију;
– да су након тога добили негативан одговор од посредничке фирме, да „B. I.“ а. д. има посебно строгу политику због ризика који постоји код донација, те стога није дала сагласност за овакав бизнис модел;
– да је као један од разлога одбијања сарадње, изражена сумња да овакав вид новчане трансакције може бити високо ризичан и подложан злоупотребама;
– да је Удружење „Ф“ након тога без фирме за посредовање, лично послало молбу за успостављање сарадње филијали ове банке у К;
– да сматрају да оваквим поступком „B. I.“ а. д. дискриминише зато што немају профитни статус, те их из тог разлога сматра високо ризичним за пословање.

Уз притужбу је достављена и електронска преписка са привредним друштвом „B. I.“ а. д. из Б, као и са специјализованом фирмом за посредовање „е“ д. о. о. из Б.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење G. S, председника управног одбора „B. I.“ а. д. из Б, у чије име су изјашњење доставили шефица службе за заступање В. Р. и директор сектора правних послова П. Ћ, у којем је наведено следеће:

– да је успостављање сарадње са клијентима за плаћање путем интернета регулисано интерним документом банке – Поступак активирања, измене услова коришћења и деактивирања e-commerce услуге за трговце, као и регулативом која се примењује за картичарске организације;
– да успостављање услуге путем донација није регулисано посебним актом;
– да банка наплаћује провизију непрофитним организацијама, као и свим осталим трговцима док висина провизије зависи од оствареног промета;
– да је један од основних критеријума на основу којег се доноси одлука о сарадњи, комбинација расположивости ресурса банке и очекиваних комерцијалних резултата сарадње;
– да су у протекле две године успоставили сарадњу у вези хуманитарних акција са четири организације, и да оне нису имале ниједну трансакцију која је реализована путем електронског плаћања, те сматрају да је због тога поремећен успех кампање;
– да овај електронски вид плаћања путем донација доноси трошкове месечног одржавања који падају на терет банке, те због тога банка генерише губитке;
– да се овакав вид плаћања сматра високо ризичним, зато што је подложан рекламацијама и постоји опасност од прања новца;
– да је комуникација са потенцијалним клијентом веродостојно пренета, међутим даља комуникација са клијентом није вођена на начин који је предвиђен процедуром што је вероватно и узроковало неспоразум;
– да су вољни да поново разговарају са клијентом и заједно нађу адекватно решење, које би одговарало свим странама;
– да „B. I.“ а. д. ни на један начин није дискриминисала Удружење „Ф“, поготово не зато што се ради о непрофитној организацији, или због намене за коју би средства требала да буду прикупљена;
– да су током пословања имали сарадњу са профитним и са непрофитним организацијама, али су исто тако, када нису испуњени сви услови, одбијали сарадњу и са профитним и са непрофитним организацијама.
Уз изјашњење и допуну изјашњења је достављено: Поступак активирања, измене услова коришћења и деактивирања e-commerce услуге за трговце, листа корисника услуга система електронског плаћања преко интернета за потребе донирања у претходне две године.

Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе садржане у притужби и изјашњењима, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Увидом у достављену електронску преписку од 20. октобра 2011. године, утврђено је да је Удружење „Ф“ контактирало привредно друштво „e“ д. о. о. из Б које посредује у промету роба и услуга, око висине трошкова и поступка успостављања система електронског плаћања путем донација, као и да је 8. новембра 2011. године Удружење „Ф“ послало потребну документацију за отпочињање сарадње. Даље је утврђено да су из фирме за посредовање послали одговор 9. новембра 2011. године да „B. I.“, због строге политике, пословања није дала сагласност на овај модел плаћања.

Увидом у достављену листу спроведених хуманитарних акција, Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је у периоду од 2010. до 2012. године, привредно друштво „B. I.“ а. д. одобрило укупно четири акције хуманитарног типа у којима је био успостављен електронски систем плаћања путем донација. Као корисници, односно партнери, наведена су правна лица из непрофитног сектора.
Увидом у Поступак активирања, измене услова коришћења и деактивирања e-commerce услуге за трговце, утврђено је да је овим документом уређена процедура активирања, измена услова коришћења и деактивирања e-commerce услуге за трговце.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09), којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. т. 1, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације предвиђени су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 17. ст. 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
Повереница за заштиту равноправности испитала је чињеничне наводе из притужбе и изјашњења са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би утврдила да ли је у конкретном случају привредно друштво „B. I.“ а. д. из Б различито третирала Удружење „Ф“ приликом доношења одлуке о успостављању система електронског плаћања путем донација, у односу на то да ли имају статус профитног или непрофитног правног лица.

Неспорно је да је Удружење „Ф“ најпре путем посредничке фирме, а касније и непосредно ступило у контакт са привредним друштвом „B. I.“ а. д. ради покретања поступка успостављања система електронског плаћања путем донација, који би служио за прикупљање средстава за изградњу Сигурне куће у К. Неспорно је, такође, да привредно друштво „B. I.“ а. д. није прихватило да учествује у овој акцији, јер систем плаћања путем донација сматра високо ризичним, као и зато што се у претходним хуманитарним акцијама није показао као успешан модел плаћања.

Да би се испитало да ли поступање привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б у конкретном случају представља дискриминацију Удружења „Ф“, потребно је одговорити на питање да ли је оно засновано на чињеници да је Удружење „Ф“ непрофитно удружење.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је у Поступку активирања, измене услова коришћења и деактивирања e-commerce услуге за трговце, у поглављу 5. уређена форма захтева коју корисник треба да попуни као и потребна документација која се електронским путем доставља овлашћеном раднику банке, који након пријема документације приступа верификацији захтева. Након верификације захтева, проверава се усклађеност траженог пословног модела са картичарском организацијом и интерним актима банке, те се доноси одлука о усвајању, односно, одбијању захтева. Посебно је наглашено да ће, уколико Служба за анализу и превенцију платних картица укаже на могућност злоупотребе и изложености ризику, банка одустати од даљег спровођења захтева. Уколико не постоји сагласност надлежних сектора за остварење ове услуге, запослени путем електронске поште о томе обавештава корисника.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је „B. I.“ а. д. из Б. успоставила укупно четири електронска система плаћања путем донација у периоду од 2010. до 2012. године, као и да се међу партнерима у хуманитарним акцијама налази фондација, организација цивилног сектора, здравствена установа, и међународна организација. Стога, неспорно је да је „B. I.“ а. д. сарађивала како са профитним, тако и са непрофитним организацијама, односно, да је омогућила да сва лица која испуњавају услове прописане процедуром остваре право на успостављање услуге електронског система плаћања путем донација, без обзира на чињеницу да ли долазе из профитног или непрофитног сектора.

Имајући све то у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да одбијање сарадње и молбе за успостављање електронског система плаћања путем донација, није довело у неједнак положај подноситељке притужбе у односу на организације које имају профитни статус, односно, да се поступање „B. I.“ а. д. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да се поступање привредног друштва „B. I.“ а. д. из Б. не може окарактерисати као дискриминаторно.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба удружења Ф. против привредног друштва Б.И. због дискриминације на основу статуса непрофитног правног лица у области пружања услуга