дел. бр. 1839 датум: 15. 11. 2012.

МИШЉЕЊЕ БР. 392/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Т. Ш. из А. против послодавца, привредног друштва М. ц. д. о. о. из А, због премештаја на ниже радно место након повратка на рад са одсуства ради посебне неге детета.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 27. августа 2012. године обратила Т. Ш. из А. због премештаја на ниже радно место након повратка са одсуства ради посебне неге детета, код послодавца „М. ц.“ д. о. о. А.

1.2. У притужби је навела:

– да је мајка троје деце, те да је због проблема на порођају и дијагнозе детета одсуствовала са рада због посебне неге детета, а по повратку са одсуства није јој било дозвољено да ради свој посао;
– да се на посао јавила 31. јула 2012. године, када је и била дужна то да учини, а да су јој колегинице које су тог дана биле у фирми рекле да немају никакве информације о томе шта ће радити, jeр је директорка С. К. тада била на одмору и није оставила никакве инструкције за посао;
– да је било очигледно да је њено радно место није чекало, па је седела испред фирме када су јој колегинице рекле да може да иде кући;
– да се сутрадан поново јавила на посао, и да јој је тада дата понуда за закључење анекса уговора о раду за радно место које не одговара њеној стручној спреми, нити врсти посла које је претходно обављала, под претњом отказа уговора о раду;
– да њено радно место није укинуто, као и да је према правилнику послодавца за њено радно место потребно три извршиоца;
– да постоје и друга радна места која су упражњена, а која јој послодавац није понудио, па овакву понуду види као чин дискриминације и деградирања.

1.3. Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) уговор о раду бр. 12 од 17. септембра 2007. године, 2) анекс уговора о раду бр. 12/а од 17. децембра 2007. године, 3) анекс бр. 1I од 12. октобра 2010. године, 4) понуда за закључење анекса 3. уговора о раду бр. 229-1/12 од 1. августа 2012. године, 5) анекс бр. 3. уговора о раду бр. 243-1/12 од 10. августа 2012. године, 6) решење о признавању права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета од 4. јануара 2012. године, 7) решење о признавању права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета од 21. јануара 2011. године, 8) решење о признавању права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета од 1. јуна 2011. године и 9) решење о коришћењу годишњег одмора од 15. јуна 2012. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење привредног друштва „М. ц.“ д. о. о. из А.

1.5. У изјашњењу директорке С. К, наведено је:

– да је „М. ц.“ д. о. о. А. усвојио Правилник о унутрашњој организацији рада и систематизацији послова и радних задатака број 264-2/11 од 30. августа 2011. године, на основу којег је за радно место контролор прописан услов III или виши степен стручне спреме;
– да је у тренутку достављања понуде за закључење анекса бр. 3 уговора о раду, због потреба процеса рада и организације, било неопходно премештање запослене Т. Ш. на радно место контролора. Наиме, послодавац се бави уређењем и одржавањем јавних паркиралишта на територији општине А, те због природе посла, око 80% од укупног броја запослених има уговоре о раду за радно место контролора који врше радне дужности на терену;
– да само неколико запослених обавља своје радне задатке у администрацији, а у датом тренутку је код послодавца постојала хитна потреба да се изврши реорганизација у погледу расподеле радних места, односно, да се повећа број контролора на терену;
– да је послодавац испоштовао процедуру утврђену Законом о раду у вези понуде за закључење анекса уговора о раду, који је Т. Ш. и потписала, без напомене, иако је имала право да се на основу чл. 172. Закона о раду изјасни;
– да се, имајући у виду одредбу чл. 16. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, послодавац „М. ц.“ д. о. о. не препознаје као извршилац дискриминације по било ком основу;
– да је 26. септембра 2012. године запослена дошла код послодавца и предала дознаке – извештај о привременој спречености за рад, на основу којег је утврђена потпуна спреченост за рад у периоду од 15. септембра до 25. септембра 2012. године;
– да је запослена била у обавези да се јави на рад код послодавца 26. септембра 2012. године, као и да контактира послодавца на дан истека потпуне спречености, како би јој било одређено радно време у складу са Правилником о раду;
– да запослена није испоштовала обавезу јављања послодавцу и обавезу доласка на посао у складу са Законом о раду и уговором о раду, а није наступила поново привремена спреченост за рад, у смислу чл. 103. Закона о раду;
– да запослена Т. Ш. очигледно избегава да извршава своје радне дужности, а при том послодавац има велико разумевање и стрпљење за запослену, која иначе послодавца оптужује за дискриминацију;
– да радно место – финансијско правни администратор, на које је раније била распоређена Т. Ш, и даље постоји, с тим што је због реорганизације процеса рада један извршилац сасвим довољан да адекватно и благовремено извршава све радне задатке.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у уговор о раду бр. 12 од 17. септембра 2007. године утврђено је да је закључен између послодавца „П. с.“ д. о. о. А. и Т. Ш, са VI степеном стручне спреме, за обављање послова на радном месту административно – технички секретар. Уговор је закључен на одређено време, од 17. септембра 2007. године до 16. децембра 2007. године. Утврђено је и да, у складу са одредбом чл. 7. овог уговора, зарада запослене износи 25.000,00 динара и исплаћује се најмање једанпут месечно, најкасније последњег дана у наредном месецу.

2.2. Из анекса уговора о раду бр. 12/А од 17. децембра 2007. године, утврђено је да је закључен на неодређено време, почев од 17. децембра 2007. године, a да су све остале одредбе уговора о раду непромењене.

2.3. Увидом у анекс број 1А уговора о раду од 12. октобра 2010. године утврђено је да је измењен чл. 1. анекса уговора о раду бр. 12/А од 17. децембра 2007. године, с обзиром да је на страни послодавца дошло до промене пословног имена, које сада гласи „М. ц.“ д.о.о. А. Овим анексом уговорне стране су прецизирале радне односе у погледу радног места запослене, послова и задатака у вези са радним местом и зараду запослене. Чланом 1. је прописано да послодавац заснива радни однос са запосленом Т. Ш, која има VI степен стручне спреме (економисткиња за маркетинг и трговину), за обављање послова радног места финансијско правног администратора. У чл. 2. је наведено да запослена прихвата да у току рада може бити распоређена на свако радно место, у складу са законом, Правилником о организацији и систематизацији послова и Правилником о раду, као и у друго место рада. Зарада запослене, према чл. 5. износи 22.000,00 динара нето и састоји се од зараде за обављен рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса пословном успеху послодавца и других примања по основу радног односа.

2.4. Утврђено је да је у понуди за закључивање анекса 3 уговора о раду бр. 229-1/12 од 1. августа 2012. године, наведено да је потребна измена уговора о раду од 17. септембра 2007. године, као и анекса 1 и 2 уговора о раду и то у погледу радног места и износа зараде, због измењених услова пословања послодавца.

2.5. Увидом у анекс 3 уговора о раду бр. 243-1/12 од 10. августа 2012. године, утврђено је да су уговорне стране прецизирале права и обавезе из радног односа у погледу износа зараде и радног места запослене. Тако је чл. 1. прописано да послодавац заснива радни однос са запосленом за обављање послова контролора, утврђених Правилником о организацији и систематизацији радних места привредног друштва „М. с.“ д. о. о. А, уз опис послова које запослена обавља. У чл. 2. је прописано да запослена има право на минималну зараду у бруто износу, у складу са Законом о раду, увећану за новчани износ за регрес за коришћење годишњег одмора, као и новчани износ за исхрану у току рада, у складу са Правилником о раду послодавца.

2.6. На основу решења бр. 02 560-30 Одељења за привреду и друштвене делатности општине Аранђеловац од 21. јануара 2011. године, утврђено је да је Т. Ш. признато право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета, у периоду од 29. јануара до 29. јула 2011. године. Решењем бр. 02 132 -145 од 1. јула 2011. године, Т. Ш. је признато право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета у периоду од 28. јула до 28. децембра 2011. године, а решењем бр. 01 132-304 од 4. јануара 2012. године, Т. Ш. је признато право на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета од 29. децембра 2011. године до 29. јуна 2012. године.

2.7. Увидом у решење о коришћењу годишњег одмора бр. 190-2/12 од 15. јуна 2012. године утврђено је да је запосленој Т. Ш, одобрено коришћење годишњег одмора за 2012. годину у трајању од 21 дан, који ће користити од 2. јула 2012. године до 30. јула 2012. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају спорно да ли је премештајем Т. Ш. на ниже радно место одмах након повратка са одсуства ради посебне неге детета, послодавац „М. ц.“ д. о. о. А. извршио акт дискриминације.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета . Такође, одредбом чл. 66. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом, а мајци се пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Чланом 7. Закона о забрани дискриминације је прописано да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средста за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол.

3.6. Законом о равноправности полова прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Повереница за заштиту равноправности посебно указује на одредбу чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова, којим је изричито прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду, у складу са законом којим се уређује рад.

3.7. Закон о раду у чл. 18 забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo. Посредна дискриминација, према чл. 19. овог закона, постоји када oдрeђeнa нaизглeд нeутрaлнa oдрeдбa, критeриjум или прaксa стaвљa или би стaвилa у нeпoвoљниjи пoлoжaj у oднoсу нa другa лицa – лицe кoje трaжи зaпoслeњe, кao и зaпoслeнoг, збoг oдрeђeнoг свojствa, стaтусa, oпрeдeљeњa или увeрeњa, док је одредбама чл. 20. дискриминација забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. На основу доказа који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Т. Ш. запослена у привредном друштву „М. ц.“ д. о. о. из А. од 17. септембра 2007. године, са VI степеном стручне спреме, на радном месту административно-технички секретар. Анексом бр. 1I уговора о раду од 12. октобра 2010. године, задужена је за обављање послова радног места финансијско-правни администратор, са VI степеном стручне спреме, и на том радном месту је била до повратка са одсуства ради посебне неге детета, односно, до закључења анекса 3. уговора о раду. Т. Ш. је првог дана након повратка са одсуства ради посебне неге детета, односно, по повратку са годишњег одмора 31. августа 2012. године, достављена понуда за закључење анекса 3. уговора о раду због „измењених услова пословања код послодавца“ са изменом уговора о раду „у погледу радног места и износа зараде“. Према анексу 3. уговора о раду од 10. августа 2012. године, Т. Ш. је задужена за обављање послова контролора, а према чл. 2. анекса утврђено јој је право на минималну зараду у складу са Законом о раду.

3.9. С обзиром на утврђено чињенично стање, Повереница за заштиту равноправности констатује да је са аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно утврдити да ли су за премештај Т. Ш. на ниже радно место одмах након повратка са одсуства ради посебне неге детета постојали објективни и оправдани разлози који су довели до премештаја. При том, утврђивање ове спорне чињенице је потребно сагледати у складу са одредбом чл. 7. Закона о забрани дискриминације, према којој посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Сагласно томе, дискриминација неће постојати под условом да је циљ конкретног поступања (акт, радња или пропуштање) легитиман и да су средства за постизање тог циља примерена и нужна. Будући да је подноситељка притужбе изнела чињенице и понудила доказе којима је учинила вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси послодавац, привредно друштво „М. с.“ д. о. о. из А, сагласно чл. 45. Закона о забрани дискриминације и чл. 49. Закона о равноправности полова.

3.10. Од привредног друштва „М. ц.“ д. о. о. из А. затражено је да се у изјашњењу на наводе из притужбе, између осталог, изјасни и о „измењеним условима пословања“, који су наведени као разлог измене уговора о раду у погледу радног места и износа зараде запослене Т. Ш. у понуди за закључење анекса 3 уговора о раду, као и да о томе достави доказе.
У погледу навода из изјашњења да је „М. ц.“ д. о. о. из А, 30. августа 2011. године донео Правилник о унутрашњој организацији рада и систематизацији послова на основу кога је за радно место контролор потребан услов – трећи или виши степен стручне спреме, као и да је понуда за закључење анекса уговора о раду дата у складу са чл. 171. Закона о раду, Повереница за заштиту равноправности констатује да су у конкретном случају ови наводи ирелевантни. Чињеница да је послодавац спровео поступак закључења анекса уговора о раду са Т. Ш. у складу са одредбама Закона о раду, не значи уједно и да није извршио дискриминацију на основу пола, која је повод за подношење притужбе. Имајући у виду одредбе Закона о забрани дискриминације и Закона о равноправности полова, у конкретном случају релевантан је основ премештаја Т. Ш. на ниже радно место. Међутим, у изјашњењу М. с. д. о. о. из А. није наведено који су то конкретно „измењени услови пословања„ довели до премештаја на ниже радно место Т. Ш, одмах након њеног повратка са одсуства ради посебне неге детета. Иако је у изјашњењу наведено да је у тренутку када је Т. Ш. достављена понуда за закључење анекса 3 уговора о раду код послодавца постојала потреба за већим бројем контролора, због потребе процеса и организације рада, с обзиром да природа посла захтева да око 80% од укупног броја запослених има уговоре о раду за радно место контролора и да врши радне дужности на терену, Повереница за заштиту равноправности констатује да је реч о паушалном тврђењу које послодавац није поткрепио чињеницама и доказима што је био дужан да учини, у смислу чл. 45. Закона о забрани дискриминације, како би показао да су постојали оправдани и објективни разлози за овакво поступање.

3.11. Уручивањем анекса 3 уговора о раду одмах након повратка са одсуства ради посебне неге детета, којим је Т. Ш. премештена на ниже радно место, послодавац је извршио посредну дискриминацију по основу пола. Разлог премештаја Т. Ш. на нижу позицију јесте њено лично својство – пол, с обзиром да не постоје објективни и оправдани разлози за овакво поступање послодавца. Последице оваквог поступања послодавца су двоструко штетне по запослену – премештање на ниже радно место је професионална деградација и онемогућавање и/или отежавање напредовања, а такође је последица и смањење плате.

3.12. Повереница за заштиту равноправности напомиње да су у бројним међународним документима и националном законодавству уграђена правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља директну дискриминацију засновану на полу, за коју није потребно тражити тзв. упоређиваче (особе које су у истој позицији) јер због различитих репродуктивних функција жена и мушкараца, такво поређење није могуће.
С друге стране, у међународним и националним прописима садржане су и одредбе којима је прописано да род (родне улоге) и одсуство са посла због бриге о деци и породици не смеју да буду препрека професионалном напредовању или да буду основ за неповољније распоређивање неког лица, а уколико такав третман постоји – у питању је посредна дискриминација.
Родна равноправност, поред осталог, претпоставља да мушкарци и жене имају једнаке могућности у уживању права, што је битна одредница демократског друштва и државе засноване на владавини права. Међутим, неједнакости између жена и мушкараца и даље постоје, и то у свим сферама друштвеног живота (нпр. разлике у платама, неједнака заступљеност у јавној сфери и политичком животу, неравномерна подела рада и одговорности у приватној сфери). Ове неравноправности су резултат друштвених односа изграђених на стереотипним улогама полова, које су видљиве у породици, образовању, култури, медијима, тржишту рада и у другим областима друштвеног живота, а често се користе као оправдање и објашњење за подређени положај жене у друштву, чиме се одржавају и подстичу постојеће неравноправности. Општепозната је чињеница да су жене веома често дискриминисане у сфери радних односа, посебно због своје биолошке функције рађања. Најчешћи облици дискриминације на основу пола у вези трудноће су: одбијање послодавца да запосли жена због трудноће, давање отказа или премештање на друго (ниже) радно место, по завршетку коришћења породиљског и одсуства са рада ради неге детета женама није осигуран и омогућен повратак на исто радно место, онемогућава им се напредовања у служби за време трудноће, као и професионално усавршавање за време трудноће. Овакво стање у друштву и пракса послодаваца искључују жене из такмичења за запослење и/или напредовање на послу и систематски стављају и одржавају жене у лошијем положају, кршећи тако принцип једнакости.

4. МИШЉЕЊЕ

Премештањем Т. Ш. на ниже радно место на основу анекса 3 уговора о раду од 10. aвгуста 2012. gодине, одмах након повратка са одсуства рада ради посебне неге детета, послодавац М. ц. д. о. о. из А. извршио је посредну дискриминацију на основу пола, забрањену чл. 7. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 20. Закона о забрани дискриминације и чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује М. ц. д. о. о. из А. да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према запосленој Т. Ш.
Потребно је да М. ц. д. о. о. из А. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. ц. д. о. о. из А. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Т. Ш. против привредног друштва М. због дискриминације на основу породичног статуса у области рада и запошљавања