бр. 07-00-451/2014-02 датум: 23. 1. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе S. Z. M. која је поднета против Народне библиотеке Србије. У притужби је наведено да Народна библиотека Србије није омогућила приватним високошколским установама приступ КОБСОН бази научних садржаја, односно, да приступ овој бази имају само државне установе и институције. У изјашњењу Народне библиотеке Србије, између осталог, наведено је да се приступ КОБСОН бази података остварује преко посебног правног лица Академске мреже Србије, под условима из јавног позива Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Приступ научној страној литератури имају сви корисници услуга Академске мреже Србије, по условима који су регулисани Одлуком о оснивању информационо-комуникационе установе „Академска мреже Републике Србије – АМРЕС“. У току поступка утврђено је да право на претраживање КОБСОН базе података имају државне институције, као и запослени у академским, истраживачким и здравственим институцијама чији је оснивач Република Србија. С обзиром на чињеницу да образовање и научноистраживачка делатност имају посебан значај и интерес за државу, да Република Србија спроводи одговарајућу политику у овој области према одређеним потребама и приоритетима, Повереница је мишљења да признавање права на приступ КОБСОН бази научних и стручних часописа који се обезбеђује преко Народне библиотеке Србије не представља ограничавање права на приступа КОБСОН бази научних садржаја приватним високообразовним установама, већ вид легалног и легитимног пружања додатне подршке установама и институцијама, као и запосленима, студентима и истраживачима у установама и институцијама чији је држава оснивач. Стога је Повереница дала мишљење да обезбеђивањем услуге претраживања КОБСОН базе научних и стручних часописа установама и институцијама чији је оснивач Република Србија, Народна библиотека Србије није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се S. Z. M. притужбом изјављеном против Народне библиотеке Србије. У притужби је наведено:

– да је вршењем мониторинга рада државних органа савет дошао до сазнања да Народна библиотека Србије управља КОБСОН базом научних садржаја, чији је циљ подизање нивоа научноистраживачког рада у Републици Србији;
– да је спровођење ових програмских активности почело након јавног позива за учешће у средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја РС;
– да приступ КОБСОН бази научних садржаја имају искључиво државне високошколске установе, што је потврдила и Народна библиотека Србије;
– да се контрола приступа овој бази врши преко ИП адресе рачунара са којих се приступа садржајима или преко Академске мреже Универзитета у Србији:
– да је онемогућавањем приступа КОБСОН бази научних садржаја приватним високошколским установама Народна библиотека Србије поступила дискриминаторски, што на директан начин утиче на смањење нивоа квалитета наставнонаучног рада;
– да се ова делатност Народне библиотеке Србије финансира из јавних средстава, што је додатан разлог за спречавање сваког облика дискриминације.

1.2. Уз притужбу је достављено обавештење Народне библиотеке Србије од 6. октобра 2014. године.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење Народне библиотеке Србије.

1.4. У изјашњењу С. J. в. д. управнице Народне библиотеке Србије, наведено је:

– да се Народна библиотека Србије пријавила на јавни позив за учешће у средствима за 2014. годину Одсека за развој научноистраживачких кадрова Министарства просвете, науке и технолошког развоја и да је добила надлежност за спровођење програмских активности из тачака 13 – 16: набавка научне и стручне литературе из иностранства, приступ електронским научним и стручним базама података, едукације и обуке за ефикасно коришћење преплаћених извора и укључивање научних часописа који излазе у Републици Србији у међународни систем доступности и размене информација посредством доделе ДОИ бројева;
– да се у програмској активности под тачком 13. наводи и да приступ претплаћеним изворима, базама података остварује кроз успостављену рачунарско-комуникациону инфраструктуру Академске мреже Србије која образовним, научноистраживачким организацијама и другим чланицама обезбеђује приступ и коришћење интернета, информатичких сервиса и вези са националним и интернационалним мрежама;
– да Народна библиотека Србије представља сервис који по преузетим правима и обавезама из јавног позива има овлашћење и обавезу да прибавља научну и стручну литературу из иностранства, преговара са страним издавачима у циљу остваривања најповољније цене, да поседује информациони систем којим обезбеђује приступ научној страној литератури и електронским научним и стручним базама података академској заједници са формално неограниченим бројем потенцијалних корисника, а не и да одређује ко има право приступа КОБСОН бази научних садржаја;
– да Народна библиотека Србије ни једним својим поступком није вршила дискриминацију, јер сви грађани Републике Србије имају неограничен приступ иностраној научној и стручној литератури;
– да се приступ КОБСОН бази података остварује преко посебног правног лица -Академске мреже Србије, по условима из јавног позива, те да приступ научној страној литератури имају сви корисници услуга Академске мреже Србије, по условима који су регулисани Одлуком о оснивању информационо-комуникационе установе „Академске мреже Републике Србије – АМРЕС“;
– да је комплетан приступ КОБСОН садржајима омогућен са било ког рачунара који је на академској рачунарској мрежи, а садржаји КОБСОН сервиса се могу користити и изван академске мреже Србије, лимитирано, а након тога, са припремљеном листом потребних радова из читаоница Народне библиотеке Србије могу се преузети и комплетни радови;
– да, сагласно наведеном, Народна библиотека Србије својим поступањем, као сервис за успешно и квалитетно функционисање КОБСОН базе података, не врши дискриминацију приватних факултета и универзитета, јер не врши селекцију могућих корисника.

1.5. У прилогу изјашњења наведене су адресе интернет страница о информацијама и начинима приступа КОБСОН сервисима.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Народна библиотека Србије по „Јавном позиву за учешће у средствима министарства у 2014. години“ Министарства просвете, науке и технолошког развоја, добила надлежност за спровођење следећих активности: набавка научне и стручне литературе, приступ електронским научним и стручним базама података, едукације и обуке за ефикасно коришћење преплаћених извора и укључивање научних часописа који излазе у Републици Србији у међународни систем доступности и размене информација посредством доделе ДОИ бројева.

2.2. Увидом у критеријуме које је утврдило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, утврђено је да се приступ претплаћеним изворима-базама података остварује кроз успостављену рачунарско-комуникациону инфраструктуру Академске мреже Србије, која образовним и научно истраживачким организацијама и другим чланицама обезбеђује приступ и коришћење интернета, информатичких сервиса и везу са националним и интернационалним мрежама. Приступ научној и стручној литератури и електронским научним и стручним базама података имају сви корисници услуга Академске мреже Србије, у складу са Одлуком о основању информационо-комуникационе установе „Академске мреже Републике Србије – АМРЕС“ .

2.3. Корисници услуга које пружа АМРЕС, према одредби чл. 7. Одлуке о оснивању информационо-комуникационе установе „Академске мреже Републике Србије – АМРЕС“ могу бити установе основане и акредитоване у складу са прописима којима је уређена област основног и средњег образовања и васпитања и високог образовања, а чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, град и општина, друго правно или физичко лице, без обзира на начин на који су обезбеђена средства за обављање делатности, акредитоване научно-истраживачке организације које су основане у складу са прописима којима је уређена област научноистраживачке делатности, библиотеке, студентски и ученички домови, Српска академија наука и уметности, Матица српска, наставне базе за образовање у медицини, истраживачко-развојне јединице у саставу предузећа чији је оснивач Република Србија, друга правна лица која су од посебног интереса за област образовања, науке и културе, органи државне управе када је то у интересу развоја АМРЕС-а, као и физичка лица уколико имају статус запослених, ученика, студената или иностраних истраживача у организацијама корисника.

2.4. Утврђено је да је обавеза Народне библиотека Србије да прибавља научну и стручну литературу из иностранства, преговара са страним издавачима у циљу остваривања најповољније цене, да поседује информациони систем којим обезбеђује приступ научној страној литератури и електронским научним и стручним базама података академској заједници са формално неограниченим бројем потенцијалних корисника и истоветним условима приступа и коришћења за све овлашћене кориснике у Републици Србији.

2.5. У току поступка је утврђено да је Народна библиотека Србије, након спроведеног јавног позива Министарства просвете, науке и технолошког развоја, стекла овлашћење за спровођење програмских активности: набавка научне и стручне литературе из иностранства и приступ електронским научним и стручним базама података. Како се финансирање ових програмских активности врши из буџета Републике Србије, преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја, организације и институције које се пријављују на позив, између осталог, биле су дужне да доставе и доказ да су уписане у Регистар корисника јавних средстава, сагласно чл. 9. Закона о буџетском систему, како је наведено у критеријумима на основу којих се одлучује о пријавама за финансирање набавке научне и стручне литературе из иностранства. Утврђено је такође, да се приступ КОБСОН бази података остварује преко посебног правног лица Академске мреже Србије, чији је оснивач Влада Републике Србије, која образовним и научноистраживачким организацијама обезбеђује приступ и коришћење интернета, информатичких сервиса и везу са националним и интернационалним мрежама.

2.6. Увидом у интернет презентацију Народне библиотеке Србије утврђено је да право на претраживање база података имају сви запослени у академским, истраживачким и здравственим институцијама чији је оснивач Влада Републике Србије и у надлежности су Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Такође, наведено је да је приступ научним сервисима ограничен само на државне институције зато што је једини финансијер претплате на приступ базама Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Лиценце које се потписују са страним издавачима условљавају коришћење сервиса искључиво из непрофитних институција, у едукативне и научне струке. Цена за овакво остварену лиценцу је нижа од цене која би се платила за неки други аранжман, тако да приватне фирме немају права да користе ресурсе базе КОБСОН.

2.7. Увидом у интернет презентацију Академске мреже Србије утврђено је да је циљ обезбеђивања приступа КОБСОН бази оптимална набавка научних информација (часописа, књига, база података) за потребе научноистраживачке заједнице. Целокупан систем се финансира средствима из буџета Републике Србије, преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја, па је коришћење КОБСОН сервиса дозвољено искључиво за АМРЕС појединачне кориснике.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Одредбом чл. 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Одредбама члана 19. ст. 3. овог закона забрањена је дискриминација васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе потребно је утврдити да ли је Народна библиотека Србије дискриминаторно поступила према приватним високошколским установама приликом обезбеђивања приступа КОБСОН бази научних и стручних садржаја, у односу на високошколске установе и институције чији је оснивач Република Србија. То значи да је потребно утврдити да ли за овакво прављење разлике постоји објективно и разумно оправдање.

3.7. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Уставом Републике Србије прописано да свако има право на образовање, да је основно образовање обавезно и бесплатно, а да је средње образовање бесплатно. Даље је прописано да сви грађани имају под једнаким условима, приступ високошколском образовању и да Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високошколско образовање, у складу са законом . Законом о високом образовању утврђени су циљеви високог образовања: 1) преношење научних, стручних и уметничких знања и вештина, 2) развој науке и унапређивање уметничког стваралаштва; 3) обезбеђивање научног, стручног и уметничког подмлатка; 4) пружање могућности појединцима да под једнаким условима стекну високо образовање и да се образују током читавог живота и 5) битно повећање становника са високим образовањем. Овим законом утврђено је да је делатност високог образовања од посебног значаја за Републику Србију и део је међународног, а посебно европског, образовног, научног, односно уметничког програма. Одредбама члана 4. прописани су принципи високог образовања, између осталог и принцип поштовања људских права и грађанских слобода, укључујући забрану свих видова дискриминације и принцип равноправности високообразовних установа без обзира на облик својине, односно на то ко је оснивач.

Законом о научноистраживачкој делатности прописано је да је научноистраживачка делатност од посебног значаја за свеукупни развој Републике Србије заснован на знању, а заједно са високим образовањем, главни је чинилац и покретач привредног и укупног друштвеног развоја. Научноистраживачка делатност, као делатност од посебног значаја за Републику Србију саставни је део међународног, научног, образовног и културног простора. Одредбом члана 10. овог закона прописано је да се општи интерес у научноистраживачкој делатности остварује путем програма од општег интереса за Републику Србију, док је, према ставу 2. тачка 11. програм од општег интереса за Републику и набавка научне и стручне литературе из иностранства и приступа електронским научним и стручним базама података. Средства за финансирање програма од општег интереса за Републику, утврђених у чл. 10. овог закона, обезбеђују се у буџету Републике (чл. 97), док за остваривање програма од општег интереса утврђених у чл. 10. овог закона, као и за остваривање посебних програма и пројеката, Министарство расписује конкурс (чл. 106).

3.8. Повереница најпре указује да су образовање и научноистраживачка делатност од посебног значаја и интереса за државу и да је Република Србија овлашћена да спроводи одговарајућу политику у овој области према утврженим потребама и приоритетима. Због тога обављање образовне и научно-истраживачке делатности држава не сме да препусти тржишту јер приватни субјекти могу да одустану од њиховог обављања. Сагласно томе, постоји објективно о разумно оправдање да се приступ претплаћеним изворима-базама података, који се остварује кроз успостављену рачунарско-комуникациону инфраструктуру Академске мреже Србије, омогући члановима ове мреже, тј. високошколским установама и институцијама чији је оснивач Република Србија.

Потребно је имати у виду да право на приступ КОБСОН бази научних и стручних часописа као услуге који пружа Народна библиотека Србије образовним и научно истраживачким установама чији је оснивач држава не представља ограничавање права на приступ КОБСОН бази научних садржаја приватним високообразовним установама, како је у притужби наведено, већ легитимно право државе да пружи додатну подршку установама и институцијама чији је оснивач, као и запосленима, студентима, истраживачима ових установама и институцијама.

3.9. Приликом заузимања става о основаности притужбе, Повереница је узела у обзир и чињеницу да је притужба поднета против Народне библиотеке Србије, која уопште није овлашћена да врши селекцију корисника КОБСОН бази научних садржаја, па самим тим не може сносити одговорност за евентуални неједнак третман приватних образовних и научно истраживачких установама у погледу приступа овој бази. Наиме, право на приступ овој бази признато је корисницима услуга Академске мреже Србије, као посебног правног лица, чији је оснивач Влада Републике Србије, у складу са условима регулисаним Одлуком о оснивању информационо-комуникационе установе „Академске мреже Републике Србије – АМРЕС“. Доносилац овог акта није Народна библиотека, већ Влада Републике Србије.
С друге стране, целокупан систем претплате финансира искључиво Министарство просвете, науке и технолошког развоја, те коначну одлуку о висини издвојених средстава, као и о изворима који ће се претплатити, доносе представници министарства. Народна библиотека Србије је у овом систему има улогу сервиса јер је њена дужност да преговара са страним издавачима у циљу остваривања најповољније цене. У вези са тим, потребно је указати и на чињеницу да је накнада за лиценцу која омогућава коришћење ресурса КОБСОН базе искључиво непрофитним институцијама нижа од накнаде која би се плаћала за лиценцу која би омогућила да и приватни факултети користе ресурсе ове базе.

3.10. Повереница је имала у виду и информације садржане у допису који је Народна библиотека Србије доставила Савету за мониторинг, људска права и борбу против корупције од 6. октобра 2014. године. Наиме, Народна библиотека Србије предложила је модел решења у погледу приступа садржајима КОБСОН базе приватним факултетима, који су се поводом овог проблема обраћали и министарству надлежном за науку као и Народној библиотеци. Овај модел подразумева „оснивање засебног конзорцијума на нивоу библиотека приватних факултета, а у складу са њиховим потребама и финансијским могућностима.“

Коначно, приликом заузимања става о основаности притужбе, Повереница је узела у обзир и околност да је „комплетан приступ КОБСОН садржајима омогућен са било ког рачунара који је на академској рачунарској мрежи, а садржаји КОБСОН сервиса се могу користити и изван академске мреже Србије, лимитирано, до нивоа апстракта, а након тога, са припремљеном листом потребних радова из читаоница Народне библиотеке Србије могу се преузети и комплетни радови“, како је то наведено у изјашњењу Народне библиотеке Србије.

4. МИШЉЕЊЕ

Обезбеђивањем услуге претраживања КОБСОН базе научних и стручних часописа установама и институцијама чији је оснивач Република Србија, Народна библиотека Србије није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба S. Z. M. против НБС због дискриминације по основу правног статуса у области пружања услуга