бр. 07-00-9/2016-02 датум: 18.2.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужби коју су поднеле С.В. и А.М.М. из К. против Основног суда у Крагујевцу јер им није омогућено напредовање под једнаким условима као осталим запосленима, због коришћења породиљског одсустава, односно, одсуства са рада ради неге детета. У притужбама су навеле да су током 2012. и 2013. године оцењене највишом оценом, а да нису напредовале у 2015. години, као остали запослени, због тога што нису оцењене у 2014. години јер су користиле породиљско одсуство, односно, одсуство са рада ради неге детета. Основни суд у Крагујевцу наводи да подноситељке притужби немају услова за напредовање јер немају оцену за 2014. годину, па на тај начин немају две године узастопно оцену „нарочито се истиче“. У току поступка су анализирани прописи којима је регулисано напредовање државних службеника, те се циљним и систематским тумачењем прописа, нарочито у контексту антидискриминационог законодавства, зајемчене једнакости полова и уставне заштите мајке и детета, недвосмислено може констатовати да породиљско и одсуство са рада ради неге детета не смеју да буду сметња за напредовање државних службеница, нити смеју да се на било који други начин негативно одражавају на њихов положај и радноправни статус. У току поступка је утврђено да је Основни суд у Крагујевцу, неадекватном применом прописа, ставио у неједнак положај С.В. и А.М.М. због њиховог пола и породичног статуса, односно, није омогућио да напредују под једнаким условима као и други запослени, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала препоруку Основном суду у Крагујевцу да правилно примени прописе о напредовању државних службеница тако да оне не буду стављене у неравноправан положај због свог личног својства, односно, да испуњеност услова за напредовање сагледа узимајући у обзир оцене које имају, односно, не узимајући у обзир годину у којој нису оцењене због коришћења породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратиле су се С.В. и А.М.М. из К, притужбом против Основног суда у Крагујевцу због дискриминације на основу пола и породичног статуса.

1.2. Имајући у виду да су обе притужбе поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени, те је у складу са одредбом члана 117. Закона о општем управном поступку вођен јединствен поступак.

1.3. У притужбама је, између осталог, наведно:
– да је запосленим државним службеницима у Основном суду у Крагујевцу који су стекли услов за напредовање, увећан коефицијент за обрачун зарада 1. новембра 2015. године,
– да се С.В. током 2014. године налазила на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, из ког разлога није оцењена,
– да се А.М.М. у периоду од септембра 2013. године до септембра 2014. године налазила на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, из ког разлога није оцењена,
– да по мишљењу послодавца не испуњавају услов за напредовање с обзиром да нису оцењене,
– да су обе подноситељке притужби, током 2012. године и 2013. године, оцењене оценом „нарочито се истиче“,
– да сматрају да им припада право да напредују без обзира што нису биле оцењене у години у којој су се налазиле на породиљском одсуству, односно, одсуству са рада ради неге детета,

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење председника Основног суда у Крагујевцу.

1.5. У изјашњењу З.И, председника Основног суда у Крагујевцу, наведено је:
– да је С.В. запослена на неодређено време у Основном суду у Крагујевцу, на радном месту записничарке и да је од 1. децембра 2013. године била на боловању због одржавања трудноће све до 1. априла 2014. године, када је отворила породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета на коме се налазила до 31. марта 2015. године,
– да је А.М.М. запослена на неодређено време у Основном суду у Крагујевцу, на радном месту судијске помоћнице и да се у периоду од 16. септембра 2013. године до 15. септембра 2014. године налазила на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета.
– да запослене у 2014. години нису радиле најмање шест месеци у календарској години, па нису испуниле законски услов за оцењивање,
– да су последњи пут оцењене 2013. године, оценом „нарочито се истиче“,
– да је у складу са чланом 16. Закона о платама државних службеника и намештеника током 2015. године, дошло до напредовања у виши платни разред и повећања коефицијента за исплату плата државним службеницима који су испунили услове за напредовање,
– да је одредбом члана 82. став 2. Закона о државном службеницима прописано да се не оцењују државни службеници који су у календарској години радили мање од шест месеци без обзира на разлог, као ни државни службеници који су засновали радни однос на одређено време,
– да С.В. и А.М.М. не испуњавају законске услове за напредовање, имајући у виду да је одредбом члана 16. Закона о платама државних службеника и намештеника прописан услов да државни службеник мора да буде оцењен оценом „нарочито се истиче“ две године узастопно, а подноситељке притужби нису оцењене у 2014. години,
– да се у конкретном случају не ради о дискриминацији, већ о томе да подноситељке притужби не испуњавају законом прописане услове за напредовање,

1.6. Уз изјашњење, Основни суд у Крагујевцу је доставио и решење Су-V-38-2/2014 од 1. априла 2014. године, решење V-Су-35-12/2014-29 од 18. фебруара 2014. године, решење Су-V-38-12/2013 од 16. септембра 2013. године и решење V-Су-35-12/2014-141 од 18. фебруара 2014. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Између страна у поступку нема спора о чињеницама. Неспорно је да су С.В. и А. М.М. запослене на неодређено време у Основном суду у Крагујевцу, да су током 2014. године користиле породиљско одсуство, односно, одсуство са рада ради неге детета у периоду дужем од шест месеци и да из тог разлога нису оцењене за 2014. годину.

2.2. Из решења Су-V-38-2/2014 од 1. априла 2014. године утврђено је да је С.В. одобрено породиљско одсуство у периоду од 1. априла 2014. године до 30. јуна 2014. године, као и одсуство са рада ради неге детета у периоду од 1. јула 2014 године до 31. марта 2015. године.

2.3. Из решења V-Су-35-12/2014-29 од 18. фебруара 2014. године утврђено је да је С.В, за период оцењивања од 1. јануара до 31. децембра 2013. године, утврђена оцена „нарочито се истиче“ (5,00).

2.4. Из решења Су-V-38-12/2013 од 16. септембра 2013. године утврђено је да је А.М.М. одобрено породиљско одсуство у периоду од 16. септембра 2013. године до 15. децембра 2013. године, као и одсуство са рада ради неге детета у периоду од 16. децембра 2013. године до 15. септембра 2014. године.

2.5. Из решења V-Су-35-12/2014-141 од 18. фебруара 2014. године утврђено је да је А.М.М, за период оцењивања од 1. јануара до 31. децембра 2013. године, утврђена оцена „нарочито се истиче“ (5,00).

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

3.2. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Основни суд у Крагујевцу извршио акт дискриминације ускраћивањем права на напредовање С.В. и А.М.М, због тумачења прописа према којем оне немају право да напредују јер нису оцењене у 2014. години, када су одсуствовале са рада ради неге деце.

Правни оквир

3.3. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани. дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације жена, уз неопходну заштиту трудница и породиља приликом заснивања и трајања радног односа.

3.4. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописана је обавеза сваке члА.це да усвоји мере како би обезбедила да материнство не буде извор дискриминације у области радних односа.

3.5. Уставом Републике Србије , одредбом члана 60. став 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрана. родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом члана 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а одредбом члана 16. Устава РС држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрана. дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.4. Законом о равноправности полова прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 16. став 2. Закона о равноправности полова изричито је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усваршавање.

3.5. Закон о раду у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама члана 20. став 1. тачка 4. овог закона дискриминација забрањена у односу на напредовање на послу.

3.6. Законом о државним службеницима у члану 83. став 3 прописано је да се не оцењује државни службеник који у календарској години није радио дуже од шест месеци, а одредбама члана 88. између осталог прописано је да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“.

3.7. Законом о платама државних службеника и намештеника , одредбама члана 16. прописано је да државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“ напредује за два платна разреда.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање постојања евентуалне дискриминације у поступању према С.В. и А.М.М. након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета у погледу остваривања права на напредовање. Предмет анализе у овом поступку био је утврђивање евентуалне повреде антидискриминационих прописа, односно, да ли је околност да су подноситељке притужби биле на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, представљала одлучујући разлог због кога им је ускраћено право на напредовање. Будући да у конкретном случају нема спора у вези са чињеницама, већ у погледу тумачења и примене права, у поступку су анализиране релевантне законске норме, са аспекта антидискриминационих прописа и усвојених стандарда, уз циљно и системско тумачење наведених прописа.

3.9. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења Основног суда у Крагујевцу, у коме су дати разлози због којих подноситељкама притужби није омогућено напредовање. У изјашњењу није оспорено да су службенице оцењиване током 2012. и 2013. године и то највишом оценом, као и да током 2014. године нису оцењене управо због коришћења породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета. Основни суд у Крагујевцу позива се на члан 83. Закона о државним службеницима у коме је наведено да се не оцењују државни службеници који су у календарској години радили мање од шест месеци, без обзира на разлог, а ту чињеницу доводи у везу са чланом 16. Закона о платама државних службеника, где се као услов за напредовање прописује да државни службеник две године узастопно буде оцењен оценом „нарочито се истиче“. Неспорно је да подноситељке притужби нису могле да буду оцењене током 2014. године, због одсуствовања у периоду који је дужи од шест месеци. Међутим, кључно питање, које је уједно и предмет конкретне анализе у поступку пред Повереником за заштиту равноправности, јесте да ли је то разлог који онемогућава државне службенице да напредују.

3.10. У циљу свестраног сагледавања ситуације у којој се налазе подноситељке притужби, а имајући у виду да су обе стране у поступку сагласне у вези са свим чињеницама које су изнете, анализирни су прописи о напредовању државних службеника, како би се утврдило да ли је у конкретном случају право адекватно примењено.
Као што је већ наведено, неспорно је да подноситељке притужби нису биле оцењене током 2014. године јер су одсуствовале са рада дуже од шест месеци. Међутим, поставља се питање да ли је то сметња за њихово напредовање. Основни суд у Крагујевцу применио је правну норму из члана 16. Закона о платама државних службеника и навео да због тога подноситељке притужбе нису могле да напредују. Одредбом овог члана прописано је да државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“ напредује за два платна разреда. Основни суд је очигледно кренуо од језичког тумачења наведеног прописа, заузимајући став да је неопходно да државни службеник буде оцењен највишом оценом две године за редом, односно, у непрекинутом низу у односу на годину у којој се одлучује о напредовању. Треба имати у виду да је значење речи узастопно – који следи један за другим, који се понавља, према Речнику Матице српске и Матице хрватске (1976. година). Да би се утврдило право значење ове норме, односно, њен истински смисао, није довољно тумачити само речи и изразе у њиховом лексичком и граматичком смислу. Потребно је открити циљ правне норме, нарочито посматрајући контекст, односно, систем сродних правних норми као и правни систем у целини.
Ова норма се налази у Закону о платама државних службеника, због чега је анализиран најпре Закон о државним службеницима који регулише положај и радноправни статус државних службеника. Одредбама члана 88. Закона о државним службеницима којим се уређује питање напредовања државних службеника, прописано је да је услов за напредовање да државном службенику буде два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче“. Дакле, овом одредбом се као услов прописују две узастопне оцене „нарочито се истиче“, а не две узастопне године. Већ из ове одредбе може се јасно уочити интенција законодавца да стимулише државне службенике да континуирано остварују изузетне резултате рада, те да ће изузетни резултати рада бити награђени. Дакле, право да напредује има сваки државни службеник који има две узастопне оцене „нарочито се истиче“, посматрајући оне године у којима је оцењиван, а не узастопне године. На тај начин треба тумачити одредбу Закона о платама државних службеника и намештеника, у складу са правилом да значење нижих правних норми треба тражити у значењима виших правних норми, на којима се ниже норме морају темељити.

3.11. Треба имати у виду да се до сличног одговора може доћи и системским тумачењем прописа. Значење правне норме, а самим тим исправна примена прописа, може се утврдити тако што ће се норма повезати са другим правним нормама у систему права. У конкретном случају, питање је да ли чињеница да државне службенице нису оцењене у години у којој одсуствују због рађања, може и сме бити разлог да се на њих не примене прописи о напредовању. Антидискриминациони прописи забрањују свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на личном својству, укључујући и пол. Законом о равноправности полова у чл. 16. изричито и недвосмислено је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање. Имајући у виду све наведено, сасвим је извесно да прописивањем услова за напредовање државних службеника, намера законодавца није била да дискриминише државне службенице које користе одсуство са рада ради неге детета, из чега јасно произлази да је једина правилна интерпретација те норме да се приликом напредовања узимају у обзир оцене државних службеница у низу оцена за године у којима су оцењене, не рачунајући годину у којој нису оцењене због одсуства у вези са порођајем и негом детета. Због друштвеног значаја рађања које је својствено искључиво женама, наш правни систем пружа уставноправну заштиту мајке и детета, као највишу могућу правну заштиту. Апсолутно је недопустиво тумачити правне прописе на штету оних који су у складу са законом остварили право на породиљско одсуство, односно, одсуство са рада ради неге детета.

3.12. С обзиром да су подноситељке притужби изнеле чињенице којима су учиниле вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси Основни суд у Крагујевцу, сагласно одредби члана 45. став 2. Закона о забрана дискриминације. Основни суд у Крагујевцу није понудио доказе да подноситељке притужби нису напредовале из било ког другог разлога осим због тога што су користиле породиљско и одсуство са рада ради неге детета. Није оспорено да су оне оцењиване највишим оценама у годинама које су претходиле 2014. години, односно, нису напредовале искључиво због тога што је Основни суд у Крагујевцу, приликом одлучивања о њиховом напредовању, узео у обзир годину у којој нису могле да буду оцењене због коришћења породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета. Тумачење прописа који се односе на напредовање државних службеника на штету жена које користе породиљско односно одсуство са рада ради неге детета, прекида низ оцена и дерогира претходно остварене резултате рада, дискриминаторно је и супротно духу закона. Поред тога, овакво тумачење прописа анулира оцене које су добијене на основу резултата рада и залагања на раду пре коришћења одсуства и доводи до тога да државне службенице по повратку са породиљског, односно, одсуства са рада ради неге детета не могу да напредују ни најмање наредне две године након повратка на рад.

3.13. Повереница за заштиту равноправности указује да упркос формално прокламоване једнакости, жене су у неповољнијем положају у односу на мушкарце у свим областима друштвеног живота. Посебно је изражена дискриминација жена на тржишту рада, у радним односима и у учешћу у одлучивању а њихов социо-економски статус је знатно лошији. Током 2015. године, највећи број притужби Поверенику за заштиту равноправности поднет је због дискриминације на основу пола. Највише је изражена дискриминација у области рада и запошљавања, а у тој области, чак 49,2% притужби је поднето због пола.
Повереница указује да у поступку који може резултирати променом у радноправном статусу жена које се налазе на породиљском, односно, одсуству са рада ради неге детета послодавац мора да обезбеди равноправан третман, као и да доноси одлуке које су засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање, радне способности и слично. У супротном, запосленим женама које се одлуче да роде дете, шаље се порука да им прети опасност да ће по повратку на рад на неки начин бити деградиране, без обзира на њихова постигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на трудничко/породиљско боловање.

3.14. Ценећи наводе из притужбе и изјашњења, као и понуђене доказе, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да С.В. и А.М.М, због одсуства са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, нису имале једнак третман у односу на друге запослене у поступку у којем је одлучено о њиховом напредовању.

4. МИШЉЕЊЕ

Ускраћивањем права на напредовање С.В. и А.М.М, због чињенице да током 2014. године нису оцењене због одсуствовања са рада у периоду дужем од шест месеци услед коришћења породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Основном суду у Крагујевцу:

5.1. Да омогући напредовање С.В. и А.М.М, под једнаким условима као и осталим државним службеницима и службеницама, правилном применом прописа, узимајући у обзир оне године у којима су службенице оцењене и не рачунајући годину у којој нису оцењене због коришћења породиљског одсуства, односно, одуства са рада ради неге детета.

5.3. Да убудуће води рачуна да својим одлукама не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да Основни суд у Крагујевцу обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Основни суд у Крагујевцу не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба С.В. и А.М.М. против Основног суда у Крагујевцу због дискриминације по основу породичног статуса у области рада и запошљавања