бр. 07-00-89/2017-02  датум:  7. 7. 2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С.С. из Н. против Н.С. из Н. У притужби је наведено да 7. децембра 2016. године у просторијама послодавца, Геронтолошки центар у Н, Н.С. рекао подноситељки притужбе следеће речи: „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, као и да је отац подноситељке притужбе по националности Ром. У изјашњењу је наведено да речи „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“ нису упућене на начин како представља С.С, као и да се из самог контекста не наслућује зашто би се С.С. осећала увређеном да се „врати у черге“ јер значење истог уопште није увредљиво. У току поступка је утврђено да је неспорно да је Н.С. рекао С.С. „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, као и да је таква изјава увредљива с обзиром на социјално-економски положај ромске популације у Србији и честој изложености дискриминацији, стереотипима, предрасудама и насиљу над Ромима. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је изјавом упућеном 7. децембра 2016. године С.С. „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, Н.С. узнемирио и повредио достојанство С.С. на основу личног својства њеног оца односно, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације и препоручила да Н.С. упути писано извињење С.С. због дискриминаторне изјаве од 7. децембра 2016. године којом ју је увредио и повредио њено достојанство на основу личног својства њеног оца, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, као и да убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности 14. марта притужбом, а 30. марта 2017. године допуном притужбе, обратила се С.С. против Н.С, због дискриминације на основу националне припадности.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 7. децембра 2016. године око 08:30 часова у просторијама Геронтолошког центра у Н. Н.С. рекао подноситељки притужбе следеће речи: „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“;
• да је отац подноситељке притужбе по националност Ром;
• да су овом догађају присуствовале колеге Д.З. и Б.Ђ.;
• да је подноситељка притужбе питала Н.С. да ли је свестан речи које је изговорио, односно да ли је свестан увреда које је упутио, на шта је Н.С. потврдно одговорио.
  • У прилогу притужбе достављене су изјаве сведока Д.З, Б.Ђ, Д.В, М.Д, Б.Ж, две особе чије су потписи нечитки, као и изјава Н.С, све заведене у служби Геронтолошког центра у Н.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Н.С.
  • У изјашњењу адвоката М.Д.Р, пуномоћника Н.С, између осталог, наведено је:
• да речи „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“ нису упућене на начин како представља С.С.;
• да се из самог контекста не наслућује зашто би се С.С. осећала увређеном да се „врати у черге“ јер значење истог уопште није увредљиво;
• да подноситељка притужбе сама наводи да је њен отац припадник ромске националности, па исто имплицира да се оштећена, уколико се осећа прозваном „стиди свог ромског порекла“;
• да њена изјава Н.С. да је „мајмун“ такође упућује на увреду на националној основи с обзиром да је Н.С. припадник бугарске мањина, па се закључује да су сви Бугари у Србији мајмуни;
• да је покренут дисциплински поступак и да су обоје удаљени са посла због инцидента од 7. децембра 2016. године;
• да је даље процесурање ове ситуације беспредметно и да циљ вођења овог поступка „има неку другачију позадину“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у наводе притужбе и изјашњења неспорно је да је Н.С. 7. децембра 2016. године С.С. рекао „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“. Такође, међу странкама није спорно ни да је отац С.С. припадник ромске националне мањине.
• Увидом у изјаве сведока Д.З. и Б.Ђ, које су заведене у служби Геронтолошког центра у Н. (број 01-1836 од 7. децембра 2016. године, број 06-1836/6 од 13. децембра 2016. године, 06-1833 од 7. децембра 2016. године и 06-1833/3 од 13. децембра 2016. године), утврђено је да су сведоци Д.З. и Б.Ђ. присуствовали ситуацији када је Н.С. 7. децембра 2016. године С.С. у канцеларији рекао „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације[3] којом се државе чланице обавезују да осуде расну дискриминацију и обавезују да свим одговарајућим средствима и без одлагања спроведу политику која тежи да укине сваки облик расне дискриминације и помажу разумевању између свих раса. Конвенција у члану 1. дефинише „расну дискриминацију“ као свако разликовање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу који има за циљ или за резултат да наруше или да компромитују признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, права човека и основних слобода у политичкој, економској, социјалној и културној области или у свакој другој области јавног живота.
• Устав Републике Србије[4], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, одредбама члана 12. забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито аке се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. У вези са конкретном притужбом од значаја су и одредбе члана 24. којим је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
• Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина[5] забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој основи, према лицима која припадају националној мањини.
• Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[6] као општи циљ одређено је побољшање социјално-економског положаја ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уважавање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва.
• Стратегија превенције и заштите од дискриминације[7] прописује као један од задатака Стратегије стварање безбедног окружења за припаднике осетљивих друштвених група и унапређење степена толеранције према њима. Стратегија препознаје Роме као осетљиву друштвену групу и као један од посебних циљева прописује – спречавање дискриминације над припадницима ромске националне мањине. За остваривање овог циља Стратегија наглашава да је, између осталог, потребно посебну пажњу посветити ромској националној мањини и искорењивању различитих случајева дискриминације, дискриминаторских пракси и коришћења стереотипа којима су Роми изложени, као и радити на превенцији и спречавању различитих облика дискриминације припадника ромске националне мањине, а учиниоце таквих аката санкционисати у складу са законом.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је Н.С. повредио достојанство С.С. тако што јој је рекао „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“ и тиме извршио акт дискриминације на основу националне припадности.
• Подноситељка притужбе је у прилогу притужбе доставила изјаве сведока и сведокиња које су дате у поступку који је вођен код послодавца, Геронтолошки центар у Н, с обзиром да се спорна ситуација догодила на радном месту подноситељке притужбе и Н.С. Наводи изјава сведока потврђују наводе притужбе да је Н.С. С.С. рекао: „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“. На тај начин је подноситељка притужбе учинила вероватним да је Н.С. извршио акт дискриминације, и због тога је затражено изјашњење Н.С. С обзиром да Н.С. у свом изјашњењу које је дао путем пуномоћника, није порекао изрицање реченице „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, Повереник закључује да међу странама није спорно да је Н.С. изрекао наведену реченицу. Такође, међу странама је неспорно да је отац подностељке питужбе по националности Ром.
• Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења Н.С. да наведене речи „нису упућене на начин како представља С.С.“, да значење ових речи није увредљиво, као и да се подноситељка притужбе, уколико се осећа прозваном „стиди свог ромског порекла“. У изјашњењу није оспорено да је Н.С. упутио ове речи С.С, међутим нису објашњени наводи изјашњења да „нису упућене на начин како представља“ подноситељка притужбе, односно, није објашњено на који начин су упућене. Даље, у изјашњењу нису оспорени ни наводи притужбе да је Н.С. недвосмислено одговорио подноситељки притужбе да је свестан шта је изговорио, односно да је свестан увреде коју је упутио. Повереник за заштиту равноправности сматра да је неприхватљиво да речи „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, у околностим у којем су изречене, могу да имају другачије значење осим увредљивог. С обзиром на социјални положај ромске популације у Србији, њихову социјалну искљученост и изложеност дискриминацији, стереотипима, предрасудама, па и насиљу, изјава Н.С. је увредљива, узнемиравајућа и вређа достојанство подноситељке притужбе. Оваквом изјавом подноситељки притужбе се упућује порука да је, због свог порекла, непожељна и да јој је место у неком другом окружењу, односно да јој није место међу већинском популацијом. Увредљивост изјаве објашњавају и наводи изјашњења да се подноситељка притужбе „уколико се осећа прозваном“ изјавом Н.С. да се „врати у чергу..“ „стиди свог ромског порекла“.
• О положају Рома и Ромкиња у Србији говори и чињеница да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2016 – 2025. године. Стратегија указује да је дискриминација, заједно са сиромаштвом, основна препрека социјалном укључивању Рома и Ромкиња. Њихов положај и интеграцију у друштво посебно отежавају и стереотипи и предрасуде којима су изложени. Такође, Влада Републике Србије је усвојила и Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији. Акциони план је усвојен за период од 2017. до 2018. године. Овим документом примениће се мере које су дефинисане Стратегијом и створиће се пун приступ остваривању људских права особа ромске националности. Акционим планом дефинисано је пет приоритетних области (образовање, становње, запошљавање, здравље и социјална заштита). Основни циљ доношења Стратегије и Акционог плана јесте социјално-економска интеграција Рома и Ромкиња и стварање основа за спровођење мера смањивања сиромаштва и остваривања суштинске једнакости грађана и грађанки ромске националности.
• Пракса Повереника за заштиту равноправности показује да Роми и Ромкиње спадају у групе које су највише дискриминисане у Србији. Према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, основ дискриминације национална припадности и етничко порекло био је на четвртом месту по броју поднетих  притужби. Највећи број притужби по овом основу поднет је због дискриминације Рома  и Ромкиња – више од 40% притужби. Ове статистичке податке поткрепљују и резултати истраживања ставова грађана и грађанки које је спровео Повереник. Упитани за прву слободну асоцијацију о групи која је највише дискриминисана у Србији, учесници истраживања „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ навели су припаднике ромске националне мањине (23%)[8]. Такође, резултати поменутог истраживања показују да и даље постоји велика социјална дистанца грађана и грађанки према Ромима и Ромкињама. Тако, 16,3% испитаника не жели да им Роми буду комшије, 9,3% не жели да има колегу ромске националности, 14,2% испитаника не жели да васпитач/ца његовом детету буде припадник ромске популације, 14,8% испитаника не жели да се дружи и посећује са припадницима ромске популације, док чак 33,4% испитаника не жели да буде у браку или да његово/њено дете буде у браку са Ромом, односно Ромкињом[9].
• Тежак социјало-економског положаја припадника ромске заједнице је и узрокован дискриминацијом, стереотипима и предрасудама којима су Роми изложени, али уједно педставља и узрок веће изложености ромске популације дискриминацији у свим сферама друштвеног живота. Из тих разлога, увредљиво и понижавајуће понашање колега и колегиница према припадницима ромске националности је посебно опасно нарочито када се има у виду социјална искљученост Рома, односно социјална дистанца грађана и грађанки према припадницима ромске популације, као и да су Роми често изложени нападима појединаца и организација које заговарају мржњу и нетрпељивост према Ромима.
• Повереник за заштиту равноправности није анализирао наводе изјашњења да је подноситељка притужбе Н.С. рекла да је „мајмун“ и тиме га увредила на националној основи „с обзиром да је Н.С. припадник бугарске мањине у Србији па се закључује да су сви Бугари у Србији мајмуни“. Наиме, Н.С. није учинио вероватним да је именица мајмун изречена у контексту његове националне припадности, па се не може закључити да је подноситељка притужбе изјавила да су „сви Бугари у Србији мајмуни“, како је Н.С. навео. Ова изјава С.С. евентуално представља увреду у смислу кривичног законодавства, међутим не представља повреду права у смислу Закона о забрани дискриминације јер није изречена у узрочно-последичној вези са личним својством Н.С.
• Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је изјава Н.С. „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“ упућена особи чији је члан породице (отац) ромске националности увредљива, а нарочито у контексту социјалне искључености и изложености дискриминације Рома и Ромкиња у данашњем друштву у Србији.

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом упућеном 7. децембра 2016. године С.С. „Врати се у чергу из које си дошла, тамо је место и теби и твом оцу“, Н.С. је узнемирио и повредио достојанство С.С. на основу личног својства њеног оца и тако извршио акт дискриминације забрањен чланом 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Н.С. из Н. да:

• Упути писано извињење С.С. због дискриминаторне изјаве од 7. децембра 2016. године којом ју је увредио и повредио њено достојанство на основу личног својства њеног оца, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком;
• Убудуће води рачуна да својим изјавама и поступањем не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Н.С. из Н. обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Н.С. из Н. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] Закон о ратификацији међународне Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, „Службени лист СФРЈ, број 31/67

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС

[6] „Службени гласник РС“, број 26/16

[7] „Службени гласник РС“, број 60/13

[8] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, Београд, март 2017. , стр. 138. http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdfhttp://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2017/06/Redovan-godisnji-izvestaj.pdf

[9] Извештај о истраживању јавног мњења „Однос грађана и грађанки према дискриминаицји у Србији“, Београд, децембар 2016. године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Pritužba S.S. protiv N.S. zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti u obalsti rada