дел. бр. 1670 датум: 29. 12. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе С. С. из Б., Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби С. С. из Б. против ЈП Ж. с. а. д. б., поводом погоршања положаја код послодавца због покретања поступка заштите од дискриминације, није утврђено да je ЈП Ж. с. а. д. б. дискриминаторски поступало према С. С. због покретања поступка заштите од дискриминације.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратила се притужбом 10. августа 2011. године С. С. из Б., против ЈП Ж. с. а. д. б. У притужби је наведено да је дискриминисана на основу личног својства – пола. Према наводима из притужбе, дискриминаторно понашање се огледало у немогућности напредовања код послодавца у складу са степеном стручне спреме, а на основу припадности женском полу. Током поступка који је спроведен по овој притужби, С. С. је обавестила Повереницу за заштиту равноправности да се њен положај у предузећу битно погоршао од тренутка када је покренут поступак против ЈП Ж. с. а. д. б. и затражено изјашњење на наводе из притужбе. Подноситељка притужбе наводи да је након сазнања послодавца о покренутом поступку по притужби почела да добија радне задатке који нису у складу са њеном стручном спремом и радним местом, а које пре подношења притужбе није добијала. Такође, у прилог тврдњи да јој се због подношења притужбе положај на радном месту битно погоршао, наводи и да је премештена у другу канцеларију, те да сада ради у знатно мањем радном простору који је и физички неприступачнији. Поред тога, наводи да је однос колега и руководилаца према њој је постао омаловажавајући и дискриминаторан, тако да сматра да је због тражења заштите од дискриминације деградирана, како од стране осталих запослених тако и од руководства овог јавног предузећа. У допуни притужбе С. С. је навела да не поседује писане доказе о извршеној виктимизацији, односно, да је премештај у други радни простор извршен усменим путем, као и налози о радним задацима. Наводи и да постоје сведоци, али да не жели да их доводи у непријатну ситуацију и излаже евентуалном погоршању положаја на радном месту, уколико би дали изјаве у њену корист.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације. Генералном директору ЈП Ж. с. а. д. б., М. М. је упућен захтев 25. октобра 2011. године да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе. Како у остављеном року није достављено изјашњење, а захтев је примљен 31. октобра 2011. године, Повереници за заштиту равноправности су били доступни наводи из притужбе и општепознате чињенице, који су анализирани са аспекта Закона о забрани дискриминације, како би се испитало да ли је у конкретном случају ЈП Ж. с. а. д. б. дискриминаторно поступало према С. С., на основу чињенице да је покренула поступак заштите од дискриминације.

Према одредби члана 2. став. 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Забрана позивања на одговорност прописана је чланом 9. наведеног закона, према којем дискриминација постоји ако се према лицу или групи лица неоправдано поступа лошије него што се поступа или би се поступало према другима, искључиво или углавном због тога што су тражили, односно намеравају да траже заштиту од дискриминације или због тога што су понудили или намеравају да понуде доказе о дискриминаторском поступању.

Иако је неспорна чињеница да је подношењем притужбе овом државном органу покренут поступак за заштиту од дискриминације, у конкретном случају подноситељка притужбе није доставила доказе којима се поткрепљују наводи из притужбе, односно, није понудила ни један доказ којим би потврдила да је понашање руководства овог јавног предузећа узроковано покретањем поступка за заштиту од дискриминације. У светлу ових околности, а имајући у виду одредбу члана 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, којом је прописано да се уз притужбу достављају докази о претрпљеном акту дискриминације, Повереница за заштиту равноправности констатује да у овом случају није утврђено да је С. С. погоршан положај на радном месту због покретања поступка за заштиту од дискриминације.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала мишљење да није утврђено да је ЈП Ж. с. а. д. б., дискриминаторно поступало према С. С.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa С. С. прoтив JП збoг пoгoршaњa пoлoжaja нa рaднoм мeсту услeд пoкрeтaњa пoступкa зaштитe oд дискриминaциje