дел. бр. 07-00-403/2013-02 датум: 28. 6. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео С. м. с. и т. С. о. о. О. б. М. против послодавца, О. б. М, због дискриминације на радном месту на основу чланства у синдикалној организацији.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио С. м. с. и т. С. о. о. О. б. М. против послодавца, О. б. М. због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.

1.2. У притужби је И. Г, председник синдикалне организације навео следеће:

– да директор О. б. М. већ трећу годину за редом поклон честитку поводом 8. Марта – Међународног празника жена, уручује само радницама које нису чланице синдиката;
– да је синдикат неколико пута, писaним и усменим путем, скренуо пажњу директору и упозорио га да оваквим поступањем дискриминише чланице синдиката, али да њихове молбе нису наишле на разумевање послодавца;
– да сматрају да су оваквим поступањем послодавца, чланице синдиката дискриминисане на основу личног својства – чланства у синдикалној организацији.

1.3. Уз притужбу je достављено: молбе синдикалне организације које су упућене директору болнице бр. 269 од 21. марта 2013. године и бр. 186 од 21. марта 2011. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка упућен захтев Н. С, директору О. б. М, да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни на наводе из притужбе.

1.5. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:

– да је у О. б. М. има 101 запослених, од чега је 79 жена;
– да од 79 запослених жена, 19 нису чланице ни једног од два регистрована синдиката;
– да ниједан председник синдиката није дао предлог како да се заједнички организује прослава Међународног дана жена;
– да то што 19 радница нису чланице ниједног синдиката, не значи да не заслужују пажњу на овај празник;
– да није био у ситуацији да другачије поступи, као и да сматра да не би било у реду да све запослене добију поклон по два основа, а да 19 радница буде на неки начин запостављено;
– да сматра да су на овај начин испоштоване све запослене и да није било дискриминације;
– да због многобројних пословних обавеза није био у могућности да се састане са председником синдиката како би разговарали о овој ствари;
– да поставља питање зашто председник синдиката није дао честитке и за ових 19 запослених, када узима средства за синдикалну надокнаду од свих запослених;
– да до сада није имао примедби и проблема са запосленима, као ни са члановима другог синдиката, те сматра да је ова притужба лични став председника синдиката а не мишљење запослених;
– да одбацује наводе из притужбе.

1.6. Уз изјашњење је достављен извод о стању и промени средстава О. б. М. бр. 91 од 3. јуна 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка је, из навода из притужбе и достављених исправа, утврђено да је И. Г, председник С. м. с. и т. С. о. о. О. б. М. против послодавца, О. б. М. упутио допис директору болнице бр. 269 од 21. марта 2013. године. Увидом у допис, утврђено је да je синдикат упозорио директора да је и ове године прекршио Закон о забрани дискриминације и поново направио разлику између чланица синдиката и осталих запослених, тако што је поклон честитку за 8. март уручио само радницама које нису чланице синдиката. Утврђено је и да је синдикат замолио директора да закаже састанак да репрезентативним синдикатима у циљу превазилажења последица учињене дискриминације.

2.2. Увидом у допис бр. 186 од 21. марта 2011. године утврђено је да је И. Г, председник С. м. с. и т. С. о. о. О. б. М. против послодавца, О. б. М. упутио протест директору болнице поводом дискриминаторног поступања према чланицама синдиката јер је, како је наведено, директор поводом Међународног празника жена поклон честитку уручио само радницама које нису чланице синдиката, да представници синдиката сматрају да су оваквим поступањем чланице синдиката стављене у неравноправан положај и траже да се неједнакост отклони и да се директор извини свим чланицама синдиката. Утврђено је и да су представници синдиката, овим дописом, упутили молбу директору да исправи пропуст према радницама које су стављене у лошији положај, како не би морали да заштиту својих права траже од надлежних институција.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштву. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 98 о праву на организовање и колективно преговарање прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или, пристанком послодавца, за време радних часова.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом чл. 55. ст. 1. прописано је да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , а дискриминација је дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације, а одредбом чл. 25. забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Поред тога, Законом о забрани дискриминације прописани су и тешки облици дискриминације , па се као један од видова тешке дискриминације прописује дискриминација која је извршена више пута (поновљена дискриминација) или која се чини у дужем временском периоду (продужена дискриминација) према истом лицу или групи лица.

3.6. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.7. Неспорно је међу странкама да је Н. С, директор О. б. М. 2013. године поклон честитке поводом Међународног дана жена 8. марта доделио само запосленим женама које нису чланице синдиката.

3.8. На основу навода из дописа синдиката бр. 186 од 21. марта 2011. године, упућеном директору, које у току поступка директор није оспорио, Повереница за заштиту равноправности констатује да је директор О. б. М. и у 2011. и 2013. години доделио поклон честитку само запосленим женама које нису чланице синдиката. У односу на наводе из притужбе да је послодавац поклон честитке доделио само радницама које нису чланице синдиката и у 2012. години, Повереница за заштиту равноправности констатује да подноситељ притужбе није пружио доказе којима би поткрепио ове наводе, те у складу са чл. 35. ст. 2. Закона о забрани дискриминације ова чињеница није могла да буде утврђена. Ипак, може се закључити да ускраћивање поклон честитке запосленим женама чланицама синдиката није случајни пропуст, већ је постало уобичајена дискриминаторна пракса послодавца.

3.9. Повереница је ценила наводе из изјашњења директора О. б. М. да само 19 запослених радница нису чланице синдиката и да су на тај начин биле ускраћене за поклон честитке од синдикалне организације, да је сматрао да и оне заслужују поклон за празник, да је оваквим поступањем изједначио све запослене јер сматра да не би било у реду да неке запослене добију поклон честитку по основу чланства у синдикату и од послодавца, а неке запослене само по једном основу. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности најпре подсећа да је чланство у синдикалној организацији слободна воља запосленог и да је на запосленом да одлучи да ли ће бити члан неке синдикалне организације. Уколико се запослени одлучи да приступи синдикату, он има права и обавезе које проистичу из овог чланства. Међутим, права и обавезе које поједини запослени има на основу чланства у синдикату не смеју бити разлог за различито поступање послодавца, односно, послодавац не може да ускраћује или ограничава права на основу чланства у синдикалној организацији. О. б. М. је послодавац свим запосленима, без обзира на чињеницу да ли су они чланови синдиката или нису, те самим тим није прихватљиво прављење разлике које се заснива на чланству у синдикалној организацији. Повереница је става да је у конкретном случају ирелевантно да ли је синдикат обезбедио поклон честитку за запослене жене (чланице синдиката) за Међународни дан жена. Наиме, поклон честитке поводом празника, као што су пакетићи за Нову годину и честитке за 8. март, не спадају у зараду, већ у друга примања запослених, па стога послодавац има могућност али не и обавезу да омогући ова примања запосленима. Међутим, уколико послодавац донесе одлуку да се запосленима обезбеде друга примања по било ком основу, та примања морају бити једнако доступна свима на која се односе. У конкретном случају, послодавац може да донесе одлуку да ће поводом Међународног дана жена доделити поклон честитке запосленим женама, али се та поклон честитка мора обезбедити свим женама запосленим код послодавца.

3.10. Поводом навода из изјашњења да је требало да се и репрезентативни синдикати укључе у прославу Међународног дана жена и да омогуће да и 19 запослених које нису чланице синдиката добију поклон честитку, Повереница указује да се обавеза синдиката односи само на чланове и чланице синдиката, јер проистиче из чланства у синдикату, односно, да синдикат нема обавезу да омогућава погодности које проистичу из чланства, запосленима који нису чланови синдикалне организације. С друге стране, обавезе и права из радног односа проистичу из уговора о раду, па се самим тим морају односити подједнако и у истом обиму на све који су у радном односу код послодавца.

3.11. Поводом навода из изјашњења који се односе на расподелу финансијских средстава из синдикалне чланарине коју плаћају запослени, Повереница за заштиту равноправности констатује да то питање не спада у надлежност овог државног органа.

4. МИШЉЕЊЕ

О. б. М. је 2011. и 2013. године уручила поклон честитке поводом Међународног дана жена само запосленим радницама које нису чланице синдиката, чиме је извршила тежак облик дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији, забрањен чл. 25. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 6. и чл. 13. ст. 1. т. 6. Закона о забрани дискриминације и чл. 18. Закона о раду.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује О. б. М. и Н. С, директору О. б. М, као одговорном лицу да:

5.1. Објави на огласној табли О. б. М. писано извињење запосленим женама чланицама синдиката због дискриминаторног поступања према њима на основу синдикалне припадности, најкасније у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Убудуће води рачуна да својим поступцима не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на чланству у синдикалној организацији или било ком другом личном својству.

Потребно је да О. б. М. обавести Повереницу за заштиту равноправности о поступању по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико О. б. М. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба С. м. с. и т. С. о. о. О. б. против О. б. М. због дискриминације по основу чланства у синдикалној организацији у области рада и запошљавања