bр. 07-00-730/2015-02 датум: 8.3.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С.К.П, коју је у њено име и уз њену сагласност поднео адвокат В.Б. из Б. против И.Т. SCG д.о.о. из Б. Подноситељка притужбе је навела да је четири године била запослена у И.Т, али је послодавац укинуо њено радно место док се налазила на одсуству са рада ради неге детета. У изјашњењу И.Т. д.о.о. из Б. наведено је да је престала потреба за обављањем послова које је С.К.П. обављала, услед организационих промена насталих ступањем на снагу Правилника о организацији и систематизацији послова од 1. октобра 2014. године и 21. новембра 2014. године. У току поступка је утврђено да су у складу са изменама Правилника о организацији и систематизацији послова у И.Т. д.о.о. из Б. и други запослени, мушкарци и жене, као и две запослене које су радиле на истом радном месту као и подноситељка притужбе, са послодавцем закључили споразум о престанку радног односа. Утврђено је и да је подноситељки притужбе, као и осталим запосленима, понуђен споразум о престанку радног односа, на шта она није пристала. Стога, након повратка са одсуства са рада ради посебне неге детета, а услед укидања радног места на којем је претходно радила, С.К.П. отказан је уговор о раду. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да утврђивањем С.К.П. за вишак запослених у И.Т. д.о.о. из Б. и доношењем решења о отказу уговора о раду бр. 331/15 од 2. децембра 2015. године након њеног повратка на рад са одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета, И.Т. д.о.о. из Б. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу С.К.П, коју је у њено име и уз њену сагласност поднео адвокат В.Б. из Б.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:
– да је С.К.П. запослена у И.Т. SCG д.о.о. Београд на неодређено време, почев од 2013. године, на пословима бренд менаџерке,
– да је 14. јула 2014. године отпочела са коришћењем породиљског одсуства, а потом и одсуства са рада ради неге детета, као и да се у тренутку подношења притужбе и даље налази на одсуству са рада по овом основу,
– да је послодавац у новембру 2014. године, одлучио да укине њено радно место, а затим је онемогућио да конкурише за друго радно место које је прописано новом систематизацијом, тако што јој је ускратио информацију о позицијама на које би евентуално могла да конкурише,
– да се С.К.П. састала са директором који јој је саопштио да су све расположиве позиције већ додељене другим запосленима,
– да је током расподеле радних места према новој организационој структури, С.К.П. сугерисано да продужи породиљско одсуство, чиме је спречена да аплицира за неку другу позицију,
– да јој је на њен предлог да се врати на посао пре истека одсуства са рада ради неге детета, како би се изједначила са запосленима који не одсуствују са посла у циљу решавања свог радноправног статуса, сугерисано да је за њу боље да продужи одсуство са рада, с обзиром да ће јој по повратку на рад престати радни однос,
– да је С.К.П. „презентовано“ да ће по повратку са одсуства са рада ради неге детета, бити проглашена технолошким вишком уколико не потпише споразум о престанку радног односа.

1.3. У допуни притужбе од 29. децембра 2015. године, између осталог, наведено је:
– да је С.К.П. продужила одсуство са рада ради неге детета у складу са законом, а на основу налаза и мишљења лекарске комисије. Међутим, према наводима из притужбе, она је била спремна да почне да ради и пре истека одсуства како би сачувала посао,
– да је након подношења притужбе проглашена технолошким вишком, односно, отказан јој је уговор о раду решењем послодавца бр. 331/15 од 2. децембра 2015. године.

1.4. У прилогу притужбе и допуне притужбе, достављена су следећа документа: 1) налази и мишљења комисије за оцену психофизичке ометености детета за бебу С.К.П; 2) извештај о привременој спречености за рад у периоду од 31. октобра 2015. године до 30. новембра 2015. године због неге детета до 3 године; 3) одлука бр. 330/15 од 2. децембра 2015. године о престанку потребе за обављањем посла услед организационих промена; 4) решење о отказу уговора о раду С.К.П. бр. 330/15 од 2. децембра 2015. године и 5) електронска преписка између С.К.П. и Т.М. из И.Т. SCG д.о.о. Б.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење И.Т. SCG д.о.о. Б. (у даљем тексу: И.Т.), преко пуномоћника адвокатске канцеларије К.Н. из Б.

1.6. У изјашњењу, између осталог, наведено је:
– да је И.Т. започео спровођење крупних организационих промена услед захтева за оптимизацијом пословања и увођењем новог оперативног модела, крајем 2014. године,
– да су организационе промене настале правилницима о организацији и систематизацији послова од 1. октобра 2014. године и 21. новембра 2014. године, те да су ове промене довеле до: 1) укидања одређених радних места (менаџер за развој продаје за Северни Балкан, менаџер бренда и финансијски менаџер за Северни Балкан), 2) промене назива одређених радних места, 3) проширења одговорности и овлашћења запослених на појединим пословима и 4) сужења области рада појединих запослених,
– да је радно место на којем је радила С.К.П, менаџерка бренда, укинуто због реалних потреба, односно, реорганизације службе маркетинга. Новим оперативним моделом уведено је преузимање послова бренд менаџера од IT ADRIATIC кластера (регионалне функционалне целине),
– да је због ових промена, свим запосленима који су обављали послове менаџер бренда (А.К, Д.Б. и С.К.П.) понуђена могућност да са послодавцем закључе споразум о престанку радног односа уз исплату бенефициране отпремнине. С обзиром да је у то време С.К.П. била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета, њој је ова могућност понуђена по истеку одсуства,
– да су А.К. и Д.Б. потписале понуђене споразуме, док је С.К.П. одбила да то учини, те јој је по истеку одсуства са рада ради посебне неге детета отказан уговор о раду као вишку запослених,
– да И.Т. није уводио нове послове у своју организациону структуру, већ је поред укидања одређених радних места само извршио промену назива појединих радних места и проширивање и сужавање одговорности запослених на појединим радним местима,
– да И.Т. није расписивао нити спроводио интерне и екстерне конкурсе ради распоређивања запослених на послове предвиђене новим оперативним моделом, већ је дошло до континуираног смањења броја запослених у И.Т. са 66 на 22 запослена,
– да су неосновани наводи из притужбе да је С.К.П. ускраћена могућност да конкурише за било какву другу позицију у И.Т, коју су имали други запослени који нису одсуствовали са рада, јер оваквих конкурса није било,
– да нису тачни наводи да је С.К.П. предложила да се раније врати са одсуства са рада ради неге детета због наводне прилике за распоређивање на други одговарајући посао,
– да И.Т. није захтевао од С.К.П. да продужи одсуство са рада ради неге детета, нити би то могао да учини, с обзиром да продужење овог одсуства није у надлежности послодавца, већ га одобрава надлежна лекарска комисија,
– да је С.К.П. отказан уговор о раду тек након истека одсуства са рада ради неге детета, иако јој је радно место укинуто много раније, чиме је послодавац у потпуности испоштовао заштиту од отказа уговора о раду коју је уживала као породиља,
– да је И.Т. одлучио да С.К.П, као осетљивој категорији запослених, понуди као део компензационог пакета уз споразум о престанку радног односа и помоћ у проналажењу новог посла кроз ангажовање једне од агенција које нуде „outplacement“ програме, односно, асистенцију запосленима којима је престао радни однос у проналажењу новог посла. Такође, њен CV је прослеђен ХР менаџерима у оквиру регионалне дивизије којој припада И.Т. Истакнуто је да оваква подршка није понуђена другим запосленима за чијим радом је престала потреба.

1.7. У прилогу изјашњења достављена су следећа документа: 1) Правилник о организацији и систематизацији радних места у привредном друштву И.Т. бр. 1081-1/14 од 29. септембра 2014. године; 2) Правилник о измени и допуни Правилника о организацији и систематизацији радних места у привредном друштву И.Т. бр. 1090/14 од 21. новембра 2014. године; 3) опис послова менаџера бренда; 4) изјава С.М, Ј. М, Б. Г. и Т.М. да у И.Т. нису расписивани интерни конкурси ради попуњавања радних места у служби маркетинга; 5) решења о породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета запосленим женама које су остале да раде у И.Т. – М. Р. и Б. Т; 6) решење о породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета за С. К. П. бр. 1058/14 од 29. октобра 2014. године; 7) решење о одсуству са рада ради неге детета за С.К.П. бр. 235/15 од 6. августа 2015. године; 8) решење о одсуству са рада ради неге детета за С.К.П. бр. 275/15 од 26. новембра 2015. године и 8) превод електронског писма које је Т. М. упутила С.К.П. 23. септембра 2015. године.

1.8. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, И.Т. SCG д.о.о. Б, преко пуномоћника адвокатске канцеларије К/Н из Б, допунио је изјашњење дописом од 2. марта 2016. године, у прилогу којег су достављени докази о престанку радног односа за 44 запослених у овом привредном друштву.

1.9. У прилогу допуне изјашњења достављена су документа: 1) споразум о престанку радног односа бр. 475/14 од 28. новембра 2014. године којим радни однос престаје запосленој Д. Б; 2) споразум о престанку радног односа бр. 477/14 од 28. новембра 2014. године којим радни однос престаје запосленој А. К; 3) споразум о престанку радног односа бр. 97/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој Д. О; 4) споразум о престанку радног односа бр. 95/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој Н. П; 5) споразум о престанку радног односа бр. 106/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој С. П; 6) споразум о престанку радног односа бр. 125/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом З. Р; 7) споразум о престанку радног односа бр. 115/15 од 23. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом А. С; 8) споразум о престанку радног односа бр. 150/15 од 29. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој Г. С; 9) споразум о престанку радног односа бр. 127/15 од 24. маја 2015. године којим радни однос престаје запосленом С. М; 10) споразум о престанку радног односа бр. 96/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој Т. М; 11) споразум о престанку радног односа бр. 148/15 од 28. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом Н. М; 12) споразум о престанку радног односа бр. 104/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом С. Ђ; 13) споразум о престанку радног односа бр. 107/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом С. М; 14) споразум о престанку радног односа бр. 107/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. Д; 15) споразум о престанку радног односа бр. 123/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом И. П; 16) споразум о престанку радног односа бр. 87/15 од 20. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. П; 17) споразум о престанку радног односа бр. 131/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом Д. П; 18) споразум о престанку радног односа бр. 133/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. П; 19) споразум о престанку радног односа од 2. марта 2015. године којим радни однос престаје запосленом Д. Р; 20) споразум о престанку радног односа бр. 145/15 од 27. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом И. С; 21) споразум о престанку радног односа бр. 100/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом А. Т; 22) споразум о престанку радног односа бр. 85/15 од 20. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој И. Т. Ц; 23) споразум о престанку радног односа бр. 158/15 од 30. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом Д. Ч; 24) споразум о престанку радног односа бр. 134/15 од 27. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом П. Ј; 25) споразум о престанку радног односа бр. 97/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. Л; 26) споразум о престанку радног односа бр. 121/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом Ф. М; 27) споразум о престанку радног односа од 2. марта 2015. године којим радни однос престаје запосленом В. М; 28) споразум о престанку радног односа бр. 144/15 од 27. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој Н. М; 29) споразум о престанку радног односа бр. 141/15 од 27. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. М; 30) споразум о престанку радног односа од 2. марта 2015. године којим радни однос престаје запосленој Ј. М; 31) споразум о престанку радног односа бр. 140/15 од 27. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. М; 32) споразум о престанку радног односа од 2. марта 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. Н; 33) споразум о престанку радног односа бр. 153/15 од 29. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом В. Н; 34) споразум о престанку радног односа од 2. марта 2015. године којим радни однос престаје запосленом В. А; 35) споразум о престанку радног односа бр. 112/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом А. Б; 36) споразум о престанку радног односа бр. 156/15 од 30. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом А. В; 37) споразум о престанку радног односа бр. 124/15 од 24. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. Г; 38) споразум о престанку радног односа бр. 113/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом М. Ђ; 39) споразум о престанку радног односа бр. 101/15 од 21. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом В. И; 40) споразум о престанку радног односа бр. 104/15 од 22. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленом А. Ј; 41) споразум о престанку радног односа бр. 152/15 од 29. априла 2015. године којим радни однос престаје запосленој М. Ђ; 42) решење о престанку радног односа запосленој Н. Д. бр. 468/14 од 17. новембра 2014. године због отказа који је дала послодавцу; 43) решење о престанку радног односа запосленом Т. В. бр. 457-1 од 30. јуна 2015. године због отказа који је дао послодавцу и 44) решење о престанку радног односа запосленом С. Б. бр. 110/15 од 22. априла 2015. године због отказа који је дао послодавцу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у прилоге достављене уз притужбу, утврђено је да је С.К.П. засновала радни однос у И.Т. 20. децембра 2012. године, на радном месту менаџерка бренда.

2.2. Увидом у решење о породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета бр. 1058/14 од 29. октобра 2014. године и решења о одсуству са рада ради неге детета бр. 235/15 и 275/15 од 6. августа и 26. новембра 2015. године, утврђено је да је С.К.П. користила право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета у периоду од 1. августа 2014. године до 30. новембра 2015. године.

2.3. Увидом у Правилник о измени и допуни правилника о организацији и систематизацији радних места у привредном друштву И.Т. бр. 1090/14 од 21. новембра 2014. године, утврђено је да је послодавац укинуо радно место на којем је С.К.П. до тада радила (менаџер бренда). Поред тога, укинута су и радна места: менаџер за развој продаје за Северни Балкан и финансијски менаџер за Северни Балкан. Увидом у наводе из притужбе и изјашњења утврђено је да је менаџеркама бренда (С.К.П, Д. Б. и А. К.) понуђено да са послодавцем закључе споразум о престанку радног односа. Д.Б. и А.К. су прихватиле понуду, те им је радни однос престао 28. новембра 2014. године. С.К.П. није прихватила понуду да са послодавцем закључи споразум о престанку радног односа.

2.4. Увидом у Одлуку о престанку потребе за обављањем посла услед организационих промена бр. 330/15 од 2. децембра 2015. године, утврђено је да су код послодавца И.Т. наступиле организационе промене, које су резултирале престанком потребе за обављањем одређених послова. Између осталог, престала је потреба за обављањем послова менаџер бренда, те је било неопходно да се укине ово радно место. Међутим, у време спровођења организационих промена, премијум бренд менаџерка одсуствовала је са рада због породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета, током које је уживала заштиту од отказа уговора о раду. С обзиром да је 30. новембра 2015. године истекао заштитни период, а код послодавца и даље не постоји потреба за обављањем послова менаџер бренда, стекли су се услови да менаџерка бренда буде проглашена за вишак запослених.

2.5. Увидом у решење о отказу уговора о раду бр. 331/15 од 2. децембра 2015. године, утврђено је да је С.К.П. отказан уговор о раду јер је услед организационих промена код послодавца престала потреба за њеним радом. Подноситељки притужбе радни однос је престао 2. децембра 2015. године.

2.6. На основу навода из изјашњења и доказа достављених уз допуну изјашњења, утврђено је да је у последње две године, И.Т. са 41 запосленим закључио споразум о престанку радног односа.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године прописано је да је противзаконито да послодавац прекида запослење жени у току трудноће, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета или током периода након њеног повратка на посао који се утврђује националним законодавством, осим на основу који није везан за трудноћу или ношење детета и његове последице и негу детета. Конвенција о елиминисању свих облика дискриминација жена (CEDAW, 1979), коју je Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Такође, чл. 4. Конвенције о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981) прописано је да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања, као и у односу на социјалну сигурност.

3.4. Устав Републике Србије , одредбом чл. 60. ст. 5. прописује да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је чл. 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом чл. 21. Устава РС прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.6. Одредбом чл. 12. ст. 2. Закона о раду прописано је да запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја, а чл. 157. овог закона прописано је да критеријум за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад, трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

3.7. Релевантна је и одредба чл. 16. ст. 3. Закона о равноправности полова , којом је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду у складу са законом којим се уређује рад.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је И.Т. утврђивањем С.К.П. за вишак запослених извршило акт дискриминације на основу њених личних својстава – пола и породичног статуса. С обзиром на овлашћења Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац спроводећи промене у организацији обављања послова (одлуци да укине одређена радна места, промени називе радних места, те прошири и сузи овлашћења и одговорности појединих запослених) поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи.

3.9. У изјашњењу пуномоћника послодавца И.Т. наведено је да су разлози због којих је С.К.П. утврђена за вишак запослених условљени реалним престанком потребе за обављањем послова менаџер бренда код послодавца. У образложењу решења о отказу уговора о раду С.К.П. наведено је да је „до организационих промена дошло у погледу послова које обавља премиум бренд менаџер. Наиме, послодавац је спровођење организационих промена започео крајем 2014. године услед захтева за оптимизацијом пословања и као последица увођења новог оперативног модела. У складу са тим, дошло је до укидања одређених послова за чијим обављањем је престала потреба, промена назива одређених послова и проширивања одговорности и овлашћења запослених на појединим пословима, као и сужења области рада појединих запослених. Између осталог, престала је и потреба за обављањем послова менаџер бренда (премиум, ВФМ, ОТП), те је било неопходно укинути поменуто радно место и прилагодити организациону структуру послодавца стварним пословним потребама“.

3.10. Имајући у виду наводе из изјашњења, анализиран је радноправни статус подноситељке притужбе од одласка на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета и посебне неге детета, па до њеног утврђивања за вишак запослених, како би утврдила да ли је подноситељки притужбе отказан уговор о раду због њеног одсуства због порођаја, неге детета и посебне неге детета или услед разлога који су организационе природе, како је наведено у изјашњењу, односно услед разлога који нису у вези са полом и породичним статусом С.К.П.

3.11. У току поступка је утврђено да је послодавац, током породиљског одсуства С.К.П, донео Правилник о измени и допуни правилника о организацији и систематизацији радних места у привредном друштву И.Т. бр. 1090/14 од 21. новембра 2014. године, којим је укинуо радно место на ком је С.К.П. до тада радила – менаџерка бренда. На овом радном месту, до измене правилника о систематизацији послова, радиле су три запослене: А.К, Д.Б. и С.К.П. А. К. и Д. Б. понуђен је споразумни прекид радног односа уз исплату бенефициране отпремнине, на шта су оне пристале. Што се тиче С.К.П, она је у преписци електронском поштом покушавала да добије нову систематизацију послова како би видела да ли јој одговара нека од позиција прописаних новом систематизацијом радних места. Међутим, послодавац јој није одговорио на захтев, већ је информисана да је радно место на ком је радила, менаџер бренда, укинуто и да су сви запослени на том радном месту морали да напусте компанију. Препоручено јој је да пошаље свој CV како би га проследили ХР менаџерима, да сагледа каријерне могућности на порталу компаније за слободна радна места, те јој је понуђен outplacement програм преко агенције у трајању од два или три месеца. С.К.П. није била задовољна овом понудом послодавца, већ је одговорила да outplacement програм може да буде опција, али без ограничења у трајању програма и са клаузулом у уговору да ће бити раскинут када јој послодавац пронађе адекватан посао. Послодавац јој је одговорио да су јој понудили outplacement програм као део отпремнине, али да у жељи да једнако третирају све запослене, општи услови у вези са престанком радног односа не могу да се разликују од оних који су понуђени њеним колегама који су престали да раде у И.Т. током прошле године. На крају јој је поновљено да је њено радно место, бренд менаџер, укинуто и да ће њен радноправни статус бити решен када се буде вратила на посао. Након повратка са одсуства са рада ради посебне неге детета, 2. децембра 2015. године, С.К.П. отказан је уговор о раду.

3.12. На основу приложених доказа евидентно је да су током 2014. и 2015. године, у складу са изменама Правилника о организацији и систематизацији послова у привредном друштву И.Т. и други запослени, мушкарци и жене, закључили са послодавцем споразум о престанку радног односа. Такође, неспорно је да је и подноситељки притужбе, као и осталим запосленима, понуђено да закључи споразум о престанку радног односа, на шта она није пристала. Стога, након повратка са одсуства са рада ради посебне неге детета, а услед укидања радног места на којем је претходно радила, С.К.П. отказан је уговор о раду. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности је става да је привредно друштво И.Т. пружило довољно основа за закључак да на престанак радног односа С.К.П, односно, њеног утврђивања за вишак запослених код послодавца, нису били од утицаја њен пол и породични статус.

3.13. Што се тиче навода из притужбе да је послодавац онемогућио подноситељку притужбе да конкурише за друго радно место које је прописано новом систематизацијом, тако што јој је ускратио информацију о позицијама на које би евентуално могла да конкурише, може се констатовати да подноситељка притужбе није понудила доказе у прилог тврдњи да је послодавац расписивао екстерне или интерне конкурсе у циљу попуњавања других радних места. С друге стране, Одлуком о престанку потребе за обављањем посла услед организационих промена бр. 330/15 од 2. децембра 2015. године прописано је да су код послодавца наступиле организационе промене услед којих је дошло до укидања одређених послова за чијим је обављањем престала потреба, те „промена назива одређених послова и проширивање одговорности и овлашћења запослених на појединим пословима, као и сужења области рада појединих запослених“. Из ове формулације произлази да су одређеним запосленима промењени називи радних места или им је проширена, односно, сужена одговорност у раду, док су запослене у И.Т: С. М, Ј. М, Б. Г. и Т. М. потписале изјаву од 27. јануара 2016. године да нису били расписивани интерни конкурси код послодавца ради попуњавања радних места у служби маркетинга. У погледу навода из притужбе да С.К.П. послодавац није омогућио да изврши увид у Правилник о измени и допуни правилника о организацији и систематизацији радних места бр. 1090/14 од 21. новембра 2014. године, Повереница констатује да није надлежна да утврђује да ли је ускраћивањем ових информација, послодавац повредио неко од радних права подноситељке притужбе, јер се утврђивањем повреде права запослених из радног односа баве се други државни органи и институције.

3.14. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да привредно друштво И.Т. није дискриминисало С.К.П. утврђивањем за вишак запослених и доношењем решења о отказу уговора о раду бр. 331/15 од 2. децембра 2015. године, на основу њених личних својстава – пола и породичног статуса.

4. МИШЉЕЊЕ

Утврђивањем С.К.П. за вишак запослених у И.Т. д.о.о. Б. и доношењем решења о отказу уговора о раду бр. 331/15 од 2. децембра 2015. године након њеног повратка на рад са одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета, И.Т. д.о.о. није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба С.К.П. против И.Т.СЦГ д.о.о. због дискриминације по основу породичног статуса у области рада и запошљавања