бр. 07-00-270/2016-02   датум: 1.9.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организација Р.И.Ц. из Б. поводом колумни Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”, које су дневне новине „С.” објавиле 21. и 28. маја 2016. године. Подносилац притужбе сматра да су објављивањем ових колумни дискриминисани геј мушкарци, лезбејке и трансродне особе. У изјашњењу на притужбу, између осталог, главни и одговорни уредник „С.” М.Л., између осталог, навео је дa је Б.Ђ., као аутор колумне, поставио услов „С.” да не мења садржај његове колумне, односно, да уреднички колегијум не сме да цензурише његове текстове, чега се „С.” придржавао. Наведено је да Б.Ђ. своју успешну каријеру гради својом музиком и текстовима за које одговара по субјективној одговорности, што је случај и са спорном колумном, а да се „С.”, у конкретном случају, водио чињеницом да свако има право на своје мишљење, а нарочито јавне личности које својим ставовима пропагирају вредности и циљеве за које се залажу. У току поступка утврђено је да колумна „Драга, не буди педер” од 21. маја 2016. године садржи низ недопустивих увреда усмерених ка припадницима ЛГБТ популације које аутор назива „педери”, „чмарољуби” и „буљолози”. Оваквим погрдним називима, аутор колумне је узнемирио и понизио припаднике/це ЛГБТ популације и врло тендециозно послао поруку својим читаоцима да су особе хомосексуалне оријентације „настране” и да је прихватљиво да их други вређају, узнемиравају и понижавају називајући их изразито непристојним и понижавајућим именима. Међутим, у овој колумни, Б.Ђ. је отишао и корак даље у узнемиравању и понижавању припадника/ца ЛГБТ популације. Наиме, он је препоручио организаторима Параде поноса да позову навијаче, јер су они „врло толерантни према различитима”, да би потом његова реторика ескалирала речима: „Једино из дна душе мрзим и презирем оне болесне идиоте који би да убаце педерастију у школе, који би да усвајају децу. То нису педери, то си педерчине. Њих би све послао у земље ислама, где је за њихову болест предвиђена смртна казна. Будите сигурни да нисам хомофоб само сам нормалан” На овај начин, Б.Ђ. је подстакао мржњу према припадницима ЛГБТ популације и позвао на њихов линч. Овакав став је изразито опасан, имајући у виду да се припадници/це ЛГБТ сексуалне оријентације у нашем друштву свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. На крају Повереница констатује да је Законом о јавном информисању и медијима прописано да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. То фактички значи да  је за комплетан садржај дневних новина „С.“, као и за све написе објављене у овом листу, укључујући и колумне Б.Ђ., одговоран главни уредник дневних новина  „С.”.  

Стога, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су колумном Б.Ђ. „Драга, не буди педер” објављеном у дневним новинама „С.” 21. маја 2016. године изражене идеје и ставови који представљају кршење забране говора мржње према припадницима ЛГБТ популације, а која је прописана чланом 11. Закона о забрани дискриминације. Такође, колумном Б.Ђ. „Драга, не буди педер 2” објављеном у дневним новинама „С.” 28. маја 2016. године изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство трансродних особа. Објављивањем ове колумне прекршене су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

Због тога је главном и одговорном уреднику дневних новина „С.” препоручено да објави извињење припадницима ЛГБТ популације и трансродним особама у дневним новинама „С.” у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, као и да предузме све неопходне радње, у складу са својим овлашћењима, како се текстови и колумне који садрже идеје, информације и мишљења којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личносг својства, више не би објављивали у дневним новинама „С.”.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација Р.И.Ц., поводом колумни Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”, које су дневне новине „С.” објавиле 21. и 28. маја 2016. године. Подносилац притужбе сматра да су објављивањем ових колумни дискриминисани геј мушкарци, лезбејке и трансродне особе.

1.2. Уз притужбе су достављене колумне Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”, објављене у дневним новинама „С.” 21. и 28. маја 2016. године.

• Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење дневних новина „С.” од главног и одговорног уредника ових новина М. Л..
• У изјашњењу на притужбу М.Л., главни и одговрни уредник дневних новина „С.”, између осталог, навео је:

• да је Б.Ђ., као аутор колумне, поставио услов „С.” да не мења садржај његове колумне, односно, да уреднички колегијум не сме да цензурише његове текстове,
• да се уреднички колегијум „С.” држао договора, те су колумне објављене у интегралној верзији, без било каквих корекција,
• да је Р.И.Ц. своју притужбу „адресирао” на погрешну адресу, јер уколико је сматрао да је колумном извршена дискриминација, требало је да притужбу поднесе против аутора колумне који је у текстовима изнео своје ставове на себи својствен начин, због којих и јесте интересантан публици,
• да Б.Ђ. своју успешну каријеру гради својом музиком и текстовима за које одговара по субјективној одговорности, што је случај и са спорном колумном,
• да се „С.”, у конкретном случају, водио чињеницом да свако има право на своје мишљење, а нарочито јавне личности које својим ставовима пропагирају вредности и циљеве за које се залажу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да су дневне новине „С.” 21. и 28. маја 2016. године обавиле колумне Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”.

2.2. Увидом у ове колумне, утврђено је да је колумна „Драга, не буди педер” инспирисана скупом који је одржан поводом Међународног дана борбе против хомофобије, на којем је и најављено одржавање Параде поноса за 18. септембар 2016. године. На почетку Б.Ђ. наводи: „Нисам хомофоб. Срећан празник педери и лезбаче! Или није коректно да их тако зовем. То је данас ЛГБТ популација и педерастија је једна од најважнијих европских културних вредности”. Даље, разматраући која би била најпогоднија реч за означавање припадника ЛГБТ популације, Б.Ђ. наводи: „Најпрецизнији и најлепши израз за те паћенике је „ЧМАРОЉУБ”. А и згодна је за пароле: Боље чмарољуб него родољуб!” Затим, колумниста наводи како су припадници ЛГБТ популације, које назива „буљолози” на „самиту чмарољуба” позвали Б. О. на Параду, што је он одбио, па им предлаже да позову навијаче, јер су „они врло толерантни према различитима”. Б.Ђ. даље истиче: „Једино из дна душе мрзим и презирем оне болесне идиоте који би да убаце педерастију у школе, који би да усвајају децу. То нису педери, то си педерчине. Њих би све послао у земље ислама, где је за њихову болест предвиђена смртна казна. Будите сигурни да нисам хомофоб само сам нормалан.”

• Такође, у току поступка утврђено је да се колумна „Драга, не буди педер 2” односи на такмичење Песма Еровизије, коју колумниста назива „другом педерском манифестацијом” после Параде поноса. Б.Ђ. истиче: „Некада цењено такмичење полако је годинама девалвирало, да би коначно постало ревија наказа и полигон политичких препуцавања”. Даље, наводи да су некада на овом такмичењу наступале група А. и З. Ч., као „примерци мушког и женског пола”, док су, потом, из године у годину почела све више да пристижу „нека полно недефинисана бића”, те да је врхунац бизарности и декаденције била победа „створења” по имену К. и да без обзира што пристојно пева, он је више види као „циркуску атракцију”, те да „мора креатура да пази на облачење да не би било: „Еј, К., види ти се к….” Надаље, колумниста говори о ономе што назива „политички педеризам” и разлоге због којих је победила У. са песмом која говори о протеривању Т..
• Увидом у јавну опомену Савета за штампу од 30. јуна 2016. године, која је објављена на интернет страници Савета, утврђено је да је текстом „Драга не буди педер”, дневни лист „С.” прекршио тачку 1. Одељка IV и тачку 4. Одељка V Кодекса новинара Србије, док за колумну „Драга не буди педер 2” Комисија за жалбу није успела да усагласи одлуку. Чланови Комисије за жалбе закључили су да су колумном „Драга не буди педер” прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на забрану дискриминације и говора мржње. Што се тиче друге колумне „Драга не буди педер 2”, чланови комисије су били подељени у оцени да ли је граница слободе мишљења и говора пређена и у овом случају.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и колумне Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе  чл. 11. и 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањен говор мржње и узнемиравање и понижавајуће поступање. Наиме, говор мржње представља изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин, док узнемиравање и понижавајуће поступање има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Одредбом члана 75. Закона о јавном информисању и медијима[8], прописана је забрана објављивања идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Такође, чланом 48. став 3. овог закона прописано је да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет овe притужбe, потребно је утврдити да ли се колумнама Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”, објављеним у дневном листу „С.”, подстиче дискриминација, мржња или насиље против групе лица, односно да ли ове колумне представљају узнемиравајуће и понижавајуће поступање и повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства.
• Колумна „Драга, не буди педер” од 21. маја 2016. године садржи низ недопустивих увреда усмерених ка припадницима ЛГБТ популације које аутор назива „педери”, „чмарољуби” и „буљолози”. Оваквим погрдним називима, аутор колумне је узнемирио и понизио припаднике/це ЛГБТ популације и врло тендециозно послао поруку својим читаоцима да су особе хомосексуалне оријентације „настране” и да је прихватљиво да их други вређају, узнемиравају и понижавају називајући их изразито непристојним и понижавајућим именима.

3.9. Међутим, у овој колумни, Б.Ђ. је отишао и корак даље у узнемиравању и понижавању припадника/ца ЛГБТ популације. Наиме, он је препоручио организаторима параде поноса да позову навијаче, јер су они „врло толерантни према различитима”, да би потом његова реторика ескалирала речима: „Једино из дна душе мрзим и презирем оне болесне идиоте који би да убаце педерастију у школе, који би да усвајају децу. То нису педери, то си педерчине. Њих би све послао у земље ислама, где је за њихову болест предвиђена смртна казна. Будите сигурни да нисам хомофоб само сам нормалан.” На овај начин, Б.Ђ. је подстакао мржњу према припадницима ЛГБТ популације и позвао на њихов линч. Овакав став је опасан, имајући у виду да се припадници/це ЛГБТ сексуалне оријентације у нашем друштву свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Наиме, према подацима из истраживања, свака пета особа у Србији оправдава претње и насиље у циљу спречавања Параде поноса^[9]. Стога, свако довођење особа сексуалне оријентације другачије од хетеросексуалне у контекст болести и настраности, а посебно оправдавање насиља над њима и исказивање жеље да им се физички науди, опасно је и забрињавајуће, нарочито када се врши путем средстава јавног информисања. Овакви ставови и идеје подстичу мржњу, насиље и дискриминацију припадника/ца ЛГБТ популације, осећај изолованости од већинске популације и страха да нису безбедни и да свако има право да их вређа, мрзи и физички повреди само зато што је њихова сексуална оријентација другачија од хетеросексуалне.

3.10. Повереница за заштиту равноправности, приликом доношења овог мишљења, посебно је имала у виду чињеницу да је Б.Ђ. јавна личност, познат и популаран музичар, а с обзиром да јавне личности утичу на формирање јавног мњења, одговорност оних који преносе њихове изјаве је већа, а обавеза уздржавања од објављивања таквог говора још наглашенија.

• Текстом, у којем је изражен став да би све особе ЛГБТ сексуалне оријентације које желе да усвоје децу „послао у земље ислама, где је за њихову болест предвиђена смртна казна”, несумњиво је прекршена забрана говора мржње из члана Закона о забрани дискриминације, односно, овом колумном су изражене идеје и мишљења којим се подстиче дискриминација, мржња и насиље против групе лица због њиховог личног својства – сексуалне оријентације.
• Што се тиче друге колумне „Драга, не буди педер 2” од 28. маја 2016. године, Повереница за заштиту равноправности утврдила је да је овом колумном читалачкој публици послата порука да су трансродне особе „наказе”, „створења” и „циркуске атракције” које не би требало да се јавно појављују и наступају на такмичењима као што је Евровизија. Ови ставови према трансродним особама су увредљиви и понижавајући и показују потпуно неразумевање различитости и права других на слободу од дискриминације и достојанство личности.
• Стога, Повереница за заштиту равноправности стала је на становиште да се колумном „Драга, не буди педер 2”, у којој се трансродне особе називају погрдним именима, продубљује јаз између већинског становништва и трансродних особа, изазивајући код већинског становништва одбојност према њима, а код трансродних особа осећај понижења и етикетирања читаве њихове заједнице.
• Повереница за заштиту равноправности сматра да је неспорно важно да свако има право да износи своје ставове и мишљења о одређеним друштвеним појавама, међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова, никада не сме да буде изговор за дискриминацију на основу било ког личног својства. Другим речима, слобода говора не сме да се користи као изговор за вређање и понижавање других људи и стварање окружења у којем ће се они осећати изопштено, изоловано и у ризику да као личности буду сведени само на свој родни идентитет и сексуалну оријентацију која може да се јавно коментарише на недопустив и увредљив начин.
• Повереница је ценила навод из изјашњења дневних новина „С.” да за ставове изнете у колумнама Б.Ђ. одговорност може да сноси само аутор колумне, али не и „С.”, нарочито имајући у виду да су са колумнистом успоставили договор да се његови текстови не цензуришу и не мењају ни накоји начин. Међутим, Законом о јавном информисању и медијима прописано је да одговорни уредник за поједино издање, рубрику, односно програмску целину одговара за садржај који уређује. То фактички значи да је за комплетан садржај дневних новина „С.”, као и за све натписе објављене у овом листу, укључујући и колумне Б.Ђ., искључиво одговоран главни уредник. Стога, Повереница за заштиту равноправности сматра да не стоје ставови из изјашњења главног и одговорног уредника да они не сносе одговорност за изражена мишљења и ставове Б.Ђ., имајући у виду да је овај дневни лист те ставове и мишљења објавио и пласирао својим читаоцима.
• Поред тога, Повереница за заштиту равноправности указује да „С.” мора бити свестан одговорности медија да својим текстовима утичу на формирање мишљења јавног мњења, па су стога дужни да воде рачуна о објављивању текстова који својим садржајем промовишу предрасуде, вређају, узнемиравају и подстичу мржњу, дискриминацију и насиље према појединим групама људи. Медији, заправо, имају задатак да се ограде од дискриминаторних изјава својих саговорника и објављују текстове којима се подстиче толеранција и прихватање раличитости, без понижавања и изазивања страха код људи који се по било чему разликују од већинског становништва. Жеља за постизањем што већег тиража и читаности, иако сасвим разумљива и оправдана, не може и не сме да буде изговор за обављивање „шок-колумни”, како је уредништво назвало колумну Б.Ђ.. Целокупно друштво, а нарочито средства јавног информисања која неспорно имају снажан утицај на мишљење својих читаоца, морају бити свесни последица које могу да наступе објављивањем текстова који не само да понижавају и вређају људе о којима се пише, већ представљају и говор мржње према једној читавој друштвеној групи, само зато што су различити у односу на већинску популацију.
• Повереница је, такође, ценила наводе из изјашњења да се „С.”, у конкретном случају, водио чињеницом да свако има право на своје мишљење, а нарочито јавне личности, али је става да слобода изражавања мишљења никада не сме да се употребљава као изговор за говор мржње, односно дискриминацију, те указује да је закон поставио јасан оквир и дефинисао границу између јавног објављивања идеја, информација и мишљења са једне стране и говора мржње, узнемиравања и понижавајућег поступања са друге стране.
• Повереница за заштиту равноправности још једном подсећа да су Кодексом новинара Србије[10] дефинисани професионални и етички стандарди којима се доприноси подизању угледа новинарске професије, промовише залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија. У делу Кодекса под називом Одговорност новинара, наведено је да се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља. У делу под називом Новинарска пажња, прописано је да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалној оријентацији, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.
• Такође, Европска комисија за борбу против расизма и нетолерације (ЕКРИ), као једно од најутицајнијих независних тела Савета Европе за праћење поштовања људских права у области расизма и нетолеранције, у својој општој препоруци бр.15 о борби против говора мржње[11] препоручило је државама чланицама да енергично раде на подизању не само свести у јавности о значају поштовања плурализма и опасности које говор мржње носи са собом, већ и на разоткривању погрешних основа на којима говор мржње почива и указивању на његову неприхватљивост, а све у циљу спречавања употребе таквог говора.
• Имајући у виду све наведено, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да су дневне новине „С.” обављивањем колумни Б.Ђ. „Драга, не буди педер” и „Драга, не буди педер 2”, извршиле акт дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.

4. МИШЉЕЊЕ

4.1. Колумном Б.Ђ. „Драга, не буди педер” објављеном  у дневним новинама „С.” 21. маја 2016. године изражене су идеје и ставови који представљају кршење забране говора мржње према припадницима ЛГБТ популације, а која је прописана чланом 11. Закона о забрани дискриминације.

4.2. Колумном Б.Ђ. „Драга, не буди педер 2” објављеном у у дневним новинама „С.” 28. маја 2016. године изражене су идеје и ставови који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство трансродних особа. Објављивањем ове колумне прекршене су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује главном и одговорном уреднику дневних новина „С.” да:

5.1. Објави извињење припадницима ЛГБТ популације и трансродним особама у дневним новинама „С.” у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Предузме све неопходне радње, у складу са својим овлашћењима, како се текстови и колумне који садрже идеје, информације и мишљења којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, више не би објављивали у дневним новинама „С.”.

Потребно је да главни и одговорни уредник дневних новина „С.” обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „С.” не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Члан 46. став 1. Устава Републике Србије

[6] Члан 46. став 2. Устава Републике Србије

[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[8] „Службени гласник РС”, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[9] Извор: ЦеСИД истраживање, ГСА

[10] Кодекс новинара Србије – Упутства и смернице, http://www.mc.rs/upload/documents/PDF/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

[11] European Commission against Racism and Intolerance (ECRI), CRI(2016)15, 8. децембар 2015. године

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужбa Р И Ц  прoтив днeвнoг листa С  збoг гoвoрa мржњe у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa