Притужбa M Д прoтив Упрaвe зa имoвину збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oбласти рaдa и зaпoшљaвaњa • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-264/2016-02 датум: 4. 8. 2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби М.Д. из Н. С. против Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине због дискриминације на основу пола у области рада. У притужби је наведено да је М.Д. од 18. новембра 2015. године у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине била распоређена на радном месту више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки – руководитељка групе, а да је 11. априла 2016. године, за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, распоређена на друго, извршилачко радно место, са смањеним коефицијентом за исплату и обрачун плате. У изјашњењу Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине наведено је да је новим Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од марта 2016. године, утврђена нова организација послова и радних места, због чега су сви запослени били распоређени у складу са њиховом стручном спремом и звањима. У току поступка утврђено је да су код послодавца у априлу 2016. године, када је донето решење о распоређивању подноситељке притужбе, распоређени и остали запослени, да je радно место на којем је М.Д. радила пре доношења решења о распоређивањu систематизовано у оквиру нове групе, где је распоређена друга запослена, док је подноситељка притужбе, за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, распоређена на радно место више стручне сараднице, због чега јој је смањен коефицијент за обрачун плате. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је распоређивањем М.Д. на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки, са нижим коефицијентом за обрачун плате, за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине извршила посредну дискриминацију на основу пола. Због тога је Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине препоручено да без одлагања предузме све неопходне мере како би се отклониле последице дискриминаторног поступања према М.Д. као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности поступа у складу са антидискриминационим прописима.

ТОК ПОСТУПКА

Повереници за заштиту равноправности обратила се М.Д. притужбом изјављеном против Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине, в. д. директорке Зорице Лазић, због дискриминације у области рада и распоређивања на друго радно место за време трајања привремене спречености за рад због одржавања трудноће.
У притужби је, између осталог, наведено:

да jе решењем директора Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине од 18. новембра 2015. године распоређена на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки – руководитељка групе и утврђено јој је звање више стручне сараднице, са коефицијентом за обрачун и исплату плате од 21,75;
да јој је 11. јануара 2016. године потврђена трудноћа у Дому здравља „Нови Сад” и да је о трудноћи усмено обавестила Зорицу Лазић, в.д. директорку Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине, а од 16. марта до 16. априла 2016. године била је на боловању због одржавања трудноће;
да је решењем од 11. априла 2016. године распоређена на друго радно место, више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки, са коефицијентом за обрачун и исплату плате од 19,17;
да је претходно распоређена на радно место руководитељке групе јер је испуњавала све услове прописане законом, подзаконским актима и опшим актима послодавца, у вези са стручном спремом, потребним знањем и искуством, као и у складу са добијеним годишњим оценама за остварене резултате у раду;
да у решењу од 11. априла 2016. године није наведен ни један објективни разлог због којег би са руководећег места била премештена на друго–извршилачко место, због чега је деградирана и то само због привремене спречености за рад због одржавања трудноће;
да је распоређивањем на извршилачко радно место, након што је послодавца обавестила о трудноћи, извршена дискриминација у области рада, забрањена чланом 16. Закона о забрани дискриминације, да је овакво поступање послодавца у супротности са Уставом Републике Србије који изричито забрањује дискримианцију, као и Директивом о родитељском праву.

Уз притужбу је доставила следеће доказе: решење послодавца од 18. новембра 2015. године, решење послодавца од 11. априла 2016. године, извештај Дома здравља од 11. јануара 2016. године и извештај о привременој спречености за рад.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине.
У изјашњењу Зорице Лазић, в.д. директорке Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине, наведено је:

да је до распоређивања М.Д. на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки дошло због законских прописа, подзаконских аката и одлука о максималном броју запослених на неодређено време у систему државних органа, систему јавних служби, систему Аутономне покрајине Војводине и систему локалне самоуправе за 2015. годину;
да је Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине овим прописима одређен максималан број запослених на неодређено време, мањи од постојећег броја систематизованих радних места, те је било потребно смањити број систематизованих радних места и извршити нову организацију послова и радних места, због чега је дошло до смањења броја основних и ужих унутрашњих јединица, установљења нових радних места и измене описа посла;
да је 22. марта 2016. године, Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине донела Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, а да је Покрајинска влада дала сагласност на овај правилник 30. марта 2016. године;
да су неосновани наводи притужбе да је извршена дискриминација у области рада и да је запосленој нарушено право да под једнаким условима, које уживају други запослени, ужива право на напредовање у служби, јер је решење о премештају донето у складу са Законом о радним односима у државним органима, Законом о платама у државним органима и јавним службама;
да је у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине уместо 17 запослених, одређена квота од 12 запослених, сходно Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору;
да су у претходном Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места била организована три сектора, док су новим Правиником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 22. марта 2016. године, организована два сектора;
да су поједина радна места изостала у новом правилнику, а нова су систематизована, па је тако уместо два извршиоца за радно место вишег стручног сарадника за послове прибављања и располагања имовином одређен један извршилац, што значи да је један од досадашњих извршилаца морао бити распоређен на друго радно место, а што је и учињено распоређивањем Јелене Радуловић на радно место вишег стручног сарадника за опште правне послове и послове јавних набавки-руководитељка групе;
да радно место самосталног стручног сарадника II за управљање имовином и опште правне послове није предвиђено у новом правилнику, па је Л.М, која је радила на овом радном месту, распоређена на ново, тек систематизовано радно место самосталног стручног сарадника II за имовинско правне послове;
да је М.Д. до распоређивањана на радно место вишег стручног сарадника за опште правне послове и послове јавних набавки-руководитељка групе, била распоређена на радно место вишег стручног сарадника за послове прибављања и располагања, где су у то време за ово радно место била систематизована два извршиоца;
да је након њеног распоређивања то радно место попуњено преузимањем Ј.Т. из Покрајинског секретаријата за привреду;
да запослена Ј.Р. која је распоређена на радно место више стручне сараднице за опште послове и послове јавних набавки – руководитељка групе, испуњава исте и једнаке услове као и подноситељка притужбе, те не постоје елементи који би указивали на дискриминацију, са напоменом да Ј.Р. има и сертификат за службеника за јавне набавке, као и положен правосудни испит;
да су приликом одлучивања о распоређивању запослених, одлуке доношене на основу закона, запослени су распоређени у складу са њиховом стручном спремом и звањима, а настојало се да се адекватним распоређивањем обезбеди остварење циљева и потреба Управе за имовину аутономне покрајине Војводине и истовремено да се обезбеди продуктивнија организација рада у унутрашњим организационим јединицама.
- У прилогу изјашњења, достављени су следећи докази: 1) Покрајинска уредба о максималном броју запослених у систему Аутономне покрајине Војводине за 2015. годину; 2) Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине од 5. фебруара 2015. године, са правилницима о изменама и допунама из јуна, јула, октобра и новембра 2015. године; 3) Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине од 22. марта 2016. године; 4) Споразум о преузимању Ј.Т. и решење о распоређивању на радно место вишег стручног сарадника за послове прибављања и располагања и 5) решења о распоређивању у Управи за имовину, на основу новог правилника, као и решење о распоређивању подноситељке притужбе.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

У току поступка утврђено је да је М.Д. решењем бр. 135-112-43/2015-30 од 18. новембра 2015. године, распоређена на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки – руководитељка групе, у Групи за опште правне послове и послове јавних набавки Сектора за управљање имовином, опште послове и послове јавних набавки и утврђено јој је звање више стручне сараднице. Наведеним решењем, утврђен је коефицијент за обрачун и исплату плате – 21, 75.

Из извештаја Дома здравља „Нови Сад” од. 11. јануара 2016. године утврђено је да је М.Д. констатована трудноћа, као и да је у периоду од 16. марта до 16. априла 2016. године била привремено спречена за рад због одржавања трудноће.

На основу решења бр. 135-112-59/2016-11 од 11. априла 2016. године утврђено је да је М.Д. распоређена на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки, у Групи за управљање имовином, опште послове и послове јавних набавки Сектора за имовинске и опште послове Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине. Наведеним решењем утврђен је коефицијент за обрачун и исплату плате -19, 17.

Увидом у Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних маста у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине од 22. марта 2016. године, утврђено је да су у Управи, уместо дотадашњих три, образована два сектора, и то: Сектор за имовинске и опште послове и Сектор за материјално-финансијске послове. Наведеним правилником утврђен је укупан број од 15 запослених у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине. Утврђено је да су 14 запослених, решењима од 11. априла 2016. године распоређени на радна места, систематизована у Правилнику Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине од 22. марта 2016. године, а да је једна запослена примљена у радни однос на одређено време и рапоређена на радно место стручни сарадник за евиденцију и послове укњижбе у Сектору за имовинске и опште послове.

Утврђено је да је у оквиру Сектора за имовинске и опште послове организовано Одељење за располагање и управљање имовином и опште послове, а у оквиру овог одељења Група за управљање имовином, опште послове и послове јавних набавки. У овој групи систематизована су два радна места и то: виши стручни сарадник за опште правне послове и послове јавних набавки – руководилац групе, на које радно место је распоређена запослена Ј.Р. и радно место виши стручни сарадник за опште правне послове и послове јавних набавки, где је распоређена подноситељка притужбе, М.Д.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

Конвенција о елиминисању свих oбликa дискриминaциje жeнa[3] (CEDAW) коју je Република Србија ратификовала, одредбом члана 11. прописује обавезу државе чланице да предузима све подесне мере ради елиминисања дискриминације жена у области запошљавања како би се обезбедила једнака права мушкарцима и женама, у складу са принципом равноправности полова. Ради спречавања дискриминације жена због ступања у брак или материнства и обезбеђивања њиховог стварног права на рад, потребно је да државе чланице забране, под претњом предузимања санкција, давање отказа због трудноће или породиљског одсуства и дискриминације приликом отпуштања с посла због брачног стања.

Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183[4] из 2000. године прописано је да је противзаконито да послодавац прекида запослење жени у току трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета или током периода након њеног повратка на посао који се утврђује националним законодавством, осим из разлога који немају везе са трудноћом, порођајем или дојењем као његовом последицом. По истеку породиљског одсуства жена има право да се врати на исто радно место или на одговарајуће радно место са истом платом. Teрeт дoкaзивaњa дa рaзлoзи зa oтпуштaњe нeмajу вeзe сa труднoћoм, пoрoђajeм и дojeњeм снoси пoслoдaвaц.[5]

Конвенција о једнаким могућностима и једнаком третману радника и радница: радници с породичним обавезама (1981) прописује да се, у циљу постизања стварне једнакости у могућностима и третману радника и радница, морају предузети све мере у складу са националним условима и могућностима како би се радницима са породичним обавезама омогућило остварење њиховог права на слободан избор запослења и како би се водило рачуна о њиховим потребама у односу на услове рада и запошљавања, као и у односу на социјалну сигурност.[6]

У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено је указано да је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У члану 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у члану 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство, морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе.

Устав Републике Србије[7], одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије у члану 66. прописује да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту у складу са законом, док је ставом 2. истог члана прописано да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред осталог, чланом 20. је регулисана дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом члана 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада, тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Према одредби члана Закона о забрани дискриминације, посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

Законом о равноправности полова[9] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање

(искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, а у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад. Чланом 16. овог закона прописано је да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање, као и да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде основ за распоређивање на неодговарајуће послове и за отказ уговора о раду у складу са законом којим се уређује рад.

Одредбама члана 18. Закона о раду[10] забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на, напредовање на послу и отказ уговора о раду.

Oдредбом члана 189.Закон о државним службеницима[11] прописано је да одредбе закона о радним односима у државним органима настављају да се сходно примењују на радне односе у органима аутономне покрајине и локалне самоуправе до доношења посебног закона. Чланом 14. Закона о радним односима у државним органима прописано је да ако то потребе државног органа захтевају, функционер који руководи државним органом може распоредити запосленог на друго радно место у истом органу које одговара његовој стручној спреми и радним способностима. Одредбом члана 3. Покрајинске уредбе о платама, накнади трошкова, отпремнини и другим примањима постављених и запослених лица у Органима Аутономне покрајине Војводине прописано је да се плате запослених и постављених лица утврђују на основу основице за обрачун плате, коефицијента, додатка за плату и обавеза које запослени плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање из плате у складу са законом. Чланом 14. ове уредбе утврђено је да се коефицијент за обрачун и исплату плате запослених одређује у зависности од звања и занимања, односно основног коефицијента као и додатног коефицијента по утврђеним групама, према сложености и одговорности послова који се обављају у том звању, односно занимању. Тако се додатни коефицијент из групе IV утврђује за запосленог који обавља послове руководиоца групе у звању и занимању које одговара радном месту на који је распоређен и износи 9,00.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине извршила акт дискриминације на основу личног својства М.Д. – трудноће, односно пола, распоређивањем подноситељке притужбе на радно место са нижим коефицијентом за обрачун плате, за време трајања привремене спречености за рад због одржавања трудноће.

Са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за распоређивање М.Д. на ниже радно место са мањим коефицијенотом за обрачун плате за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са њеним личним својством. При томе, у конкретном случају је потребно имати у виду одредбу члана Закона о забрани дискриминације, према којој посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог, односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забрани дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Будући да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, терет доказивања да услед таквог акта није дошло до повреде начела једнакости сноси Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине, сагласно члану 45. Закона о забрани дискриминације.

У току поступка од Управе за имовину Аутономне покрајине Војводине, затражено је да се, између осталог, изјасни и да ли је осим М.Д. још неко од запослених од марта 2016. године премештен на друго радно место, као и да ли је радно место на којем је М.Д. радила пре доношења решења о распоређивању – руководитељка Групе за опште правне послове и послове јавних набавки, укинуто или још увек постоји.

На основу доказа који су достављени уз изјашњење, неспорно је да је послодавац 22. марта 2016. године донео нови Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, којим је, између осталог, утврђен укупан број радних места у управи, назив и опис послова за свако радно место и број потребних извршилаца. У складу са наведеним правилником, на који је Покрајинска влада дала сагласност, као саставни део дат је шематски приказ унутрашње организације Управе за имовину Аутономне покрајине Војводина са укупно 15 запослених. Такође, неспорно је да је в. д. директорка управе, 11. априла 2016. године, када је донето решење о распоређивању М.Д. донела и решења о распоређивању осталих (14) запослених у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине, на основу наведеног правилника. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине, као и сваки други орган и послодавац, има право да у складу са прописима Републике Србије, спроводи реформе свог рада, уводи нове секторе и јединице и персоналне промене ради унапређења пословања. Такође, неспорно је да сваки послодавац има право да организује своје пословање и унутрашњу организацију на начин који највише одговара пословној политици, активностима и циљевима органа, али то мора чинити у складу са прописима Републике Србије, укључујући и антидискриминационе прописе.

Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине у изјашњењу наводи да према подноситељки притужбе није извршена дискриминација у области рада, јер је решење о распоређивању донето у складу са релевантним прописима у овој области, позивајући се, при том, на одређене одредбе Закона о радним односима у државним органима и утврђивање другачије организације управе, у складу са новим правилником. Повереница истиче да су у конкретном случају ови наводи ирелевантни, јер околност да послодавац спроводи поступак распоређивања у складу са одредбама Закона о радним односима у државним органима и подзаконским актима, не значи уједно да није извршио дискриминацију и поступио супротно антидискриминационим одредбама, што је представљало и повод за подношење притужбе.

На основу навода из изјашњења, доказа који су достављени и Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 18. новембра 2015. године и Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 22. марта 2016. године, утврђено је да послови радног места на којима је М.Д. радила пре распоређивања у складу са новим правилником суштински одговарају пословима радног места систематизованог у оквиру Групе за управљање имовином, опште послове и послове јавних набавки, под називом: виши стручни сарадник за опште правне послове и послове јавних набавки – руководилац групе, на које место је уместо подноситељке притужбе, без постојања објективних критеријума, распоређена друга запослена. Наиме, упоредном анализом описа послова радног места виши стручни сарадник за опште правне послове и послове јавних набавки – руководилац Групе за опште правне послове и послове јавних набавки (члан 25) из Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 18. новембра 2015. године и послова радног места Виши стручни сарадник за опште правне послове и послове јавних набавки – руководилац Групе за управљање имовином, опште послове и послове јавних набавки (члан 23) из Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места од 22. марта 2016. године, неспорно је утврђено да се суштински ради о истим пословима, као и да је прописано исто звање и исти услови за обављање послова ових радних места. Међутим на радно место које по опису одговара радном месту на којем је раније била распоређена М.Д. за време њене спречености за рад због одржавања трудноће, распоређена је друга запослена, са образложењем да има положен правосудни испит и да поседује сертификат за јавне набавке. У складу са новим Правилником подноситељка притужбе је распоређена на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки, са смањеним коефицијентом за обрачун плате. Послови који су систематизовани, како на ранијем тако и на новом радном месту руководиоца групе односе се на обављање сложених правних, управних, статистичкоевиденционих и нормативних послова из области јавних набавки. Наводи из изјашњења да запослена која је решењем од 11. априла 2016. године распоређена на радно место више стручне сараднице за опште послове и послове јавних набавки – руководитељка групе „има и сертификат за службеника за јавне набавке као и положен правосудни испит”, нису од утицаја на распоређивање, имајући у виду да ови услови нису ни предвиђени као услови радног места, односно исти нису прописани како у ранијем Правилнику, тако и у новом Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине од 22. марта 2016. године, те самим тим нису од утицаја на распоређивање запослених.

Повереница указује да је подноситељка притужбе у тренутку доношења решења о распоређивању одсуствовала са рада због трудноће, што је право које је због својих специфичности посебно заштићено међународним конвенцијама и домаћим законодавством. Овим документима прописана су правила према којима стављање жена у неповољнији положај због трудноће, породиљског одсуства, дојења и слично, представља дискриминацију. Поред тога, прописана су и правила да им се због породичних околности не смеју смањивати права која проистичу из радног односа. Повереница за заштиту равноправности такође указује да Устав Републике Србије јемчи право на рад, гарантује да свако има право на слободан избор рада, да су свима, под једнаким условима доступна сва радна места, као и да се женама омогућава посебна заштита на раду и посебни услови рада у складу са законом.[12]

Имајући у виду одредбе чл. 2, 7, 16. и 20. Закона о забрани дискриминације, у конкретном случају релевантан је основ распоређивања подноситељке притужбе на радно место са нижим коефицијентом за обрачун плате. Приликом утврђивања чињеничног стања нарочито се имало у виду да је подноситељка притужбе у тренутку одсуства са рада због одржавања трудноће распоређена на радно место више стручне сараднице, због чега јој је смањен коефицијент за обрачун плате, те је положај у коме се налази подноситељка притужбе различит у односу на друге запослене у Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине. Иако је у изјашњењу наведено да запослена, која је распоређена на радно место које по опису одговара радном месту на којем је раније била распоређена М.Д. испуњава једнаке и исте услове предвиђене правилником као и подноситељка притужбе, са напоменом да има и и сертификат за службеника за јавне набавке као и положен правосудни испит” Повереница истиче да за овакво поступање послодавца нису постајали објективни и оправдани разлози. Ово посебно ако се има у виду да ови услови нису ни прописани као услови радног места, како у ранијем, тако и у новом Правилнику, као и чињеница да подноситељка притужбе има већи радни стаж остварен у радном односу код послодавца него запослена која је распоређена на њено радно место, што је утврђено из решења о распоређивању. Поред тога, иако је решење о распоређивању М.Д. донето на основу одредбе члана 14. Закона о радним односима у државним органима, који прописује да функционер који руководи државним органом може распоредити запосленог на друго радно место у истом органу које одговара његовој стручној спреми и радним способностима, оно не садржи оправдане разлоге, односно у чему се састоји потреба послодавца да подноситељка притужбе буде распоређена на друго радно место, а да при том радно место са кога је била распоређена није укинуто новим правилником, као и да услови за обављање послова тог радног места нису промењени у односу на нови правилник. На основу наведеног произилази да су последице оваквог поступања послодавца двоструко штетне по подноситељку притужбе – распоређивање са места руководитељке групе (иако јој је звање остало исто) је професионална деградација и отежавање напредовања, а такође је последица и смањење плате. Поред тога, у овом поступку је утврђено да су послови радног места, потребни услови и звање за обављање послова радног места на којима је М.Д. била распоређена пре доношења новог правилника по свом опису и суштини исти као и послови радног места, потребни услови и звање руководитељке групе, предвиђени новим Правилником на које је распоређена друга запослена, да није било примедаба на рад подноситељке притужбе, као и да се према достављеним решењима о распоређивању и на основу изјашњења, а у складу са правилом о терету доказивања не може закључити да је и један други запослени распоређен на радно место са нижим коефицијентом за обрачун плате. Имајући у виду наведено, може се закључити да је распоређивање М.Д. на радно место где јој је смањен коефицијент за обрачун плате својеврсна казна због спречености за рад због трудноће, а да послодавац није навео ниједан објективан и оправдан разлог за овакво поступање, како у образложењу решења о распоређивању тако и у изјашњењу на притужбу.

Повереница указује на одредбе садржане у међународним и националним прописима, којима је прописано да одсуство са посла због трудноће и /или бриге о деци и породици не смеју да буду препрека професионалном напредовању или да буду основ за неповољније распоређивање неког лица, а уколико такав третман постоји – у питању је посредна дискриминација.

Имајући у виду наведено, распоређивањем М.Д. са места руководитељке групе на радно место са нижим коефицијентом за обрачун плате, за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, послодавац је извршио посредну дискриминацију на основу пола. Разлог распоређивања М.Д. на нижу позицију јесте њено лично својство – трудноћа, односно пол, с обзиром да послодавац није доставио доказе на основу којих би се могло утврдити да су разлози оваквог распоређивања оправдани, односно, није навео ниједан објективан и оправдан разлог за овакво поступање.

Повереница указује да је опште позната чињеница да су жене веома често дискриминисане у сфери радних односа, посебно због своје биолошке функције рађања. Најчешћи облици дискриминације на основу пола у вези трудноће су: одбијање послодавца да запосли жена због трудноће, давање отказа или премештање на друго (ниже) радно место због коришћења породиљског и одсуства са рада ради неге детета, женама није осигуран и омогућен повратак на исто радно место, онемогућава им се напредовања у служби за време трудноће, као и професионално усавршавање за време трудноће. Овакво стање у друштву и пракса послодаваца искључују жене из такмичења за запослење и/или напредовање на послу и стављају и одржавају жене у лошијем положају, кршећи тако принцип једнакости загарантован Уставом и законом.

МИШЉЕЊЕ

Распоређивањем М.Д. на радно место више стручне сараднице за опште правне послове и послове јавних набавки, са нижим коефицијентом за обрачун плате, за време привремене спречености за рад због одржавања трудноће, Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине извршила је посредну дискриминацију на основу пола, забрањену чланом 7. Закона о забрани дискриминације, у вези чл. 16 и 20. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Управи за имовину Аутономне покрајине Војводине да:

Без одлагања предузме све неопходне мере како би се отклониле последице дискриминаторног поступања према М.Д.
Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Потребно је да Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Управа за имовину Аутономне покрајине Војводине не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

У складу са законом није прописана могућност изјављивања жалбе и приговора против правних аката које Повереник доноси.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СФРЈ-Међународни уговориг, број 11/81

[4] „Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10

[5] Члан 8. Конвеције

[6] Члан 4. Конвеције

[7]„Службени гласник РС”, број 98/06

[8]„Службени гласник РС”, број 22/09

[9]„Службени гласник РС”, број 104/09

[10] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09 и 32/13 и 75/14

[11] „Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исп. 83/05 – исп. 64/07, 67/07 – исп. 116/08, 104/09 и 99/14

[12] Члан 60. Устава Републике Србије

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужбa M Д прoтив Упрaвe зa имoвину збoг дискриминaциje пo oснoву пoлa у oбласти рaдa и зaпoшљaвaњa