бр. 07-00-288/2016-02   датум: 25. 8. 2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби Удружења грађана E, поднете против Културног центра Крушевац, због дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета. У притужби је наведено да је Удружење грађана E. организовало више трибина по градовима Србије под називом „нико није слободан док сви нисмо слободни”, у оквиру пројекта „ЛГБТ Караван”. Иако су постојали преговори у вези са закупом простора Културног центра Крушевац за одржавање трибине у том граду, директор ове јавне установе је одбио да пружи такву услугу Удружењу грађана E. Подноситељи притужбе сматрају да су на наведени начин претрпели дискриминацију због сексуалне оријентације и родног идентитета. У изјашњењу директора Културног центра Крушевац, наводи из притужбе су окарактерисани као неосновани, уз образложење да простор Културног центра није издат због немогућности да се пружи техничка подршка одржавању трибине, као и услед чињенице да је простор медија центра био заузет. У току поступка, Културни центар Крушевац није пружио доказе да је услугу издавања простора одбио да пружи Удружењу грађана E. из било ког објективног разлога. Имајући у виду да је подноситељ притужбе учинио вероватном дискриминацију на основу сексуалне оријентације и родног идентитета, применом правила о прерасподели терета доказивања, утврђена је дикриминација у пружању јавних услуга. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да је Културни центар Крушевац прекршио прописе који забрањују дискриминацију и дала препоруку овој јавној установи да упути писмо извињења Удружењу грађана E, да убудуће не крши антидискриминационе прописе, и својом делатношћу доприноси развијању толеранције и друштва једнаких, као и да окачи ово мишљење на огласну таблу.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереници за заштиту равноправности обратило се Удружење грађана E, притужбом против Културног центра Крушевац због дискриминације на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.
• У притужби, између осталог, наведено је:

• да је Удружење грађана E. организовало „ЛГБТ Караван” са идејом да се у десет градова у Србији одрже трибине под називом „Нико није слободан док сви нисмо слободни”;
• да су теме о којима ће бити отворен дијалог на трибинама: насиље и дискриминација ЛГБТ особа, социјална и политичка инклузија, и свакодневни проблеми који произлазе из другачије сексуалне оријентације и родног идентитета;
• да су се унапред договарали са културним центрима и домовима омладине и обавестили локалне полицијске управе;
• да су преговори са Културним центром Крушевац отпочели десет дана раније, разговори су обављани са Љ.П. и да је договор био да ова установа испостави фактуру за закуп простора;
• да су након поновног слања електронског писма, представници Удружења грађана 19. маја 2016. године, телефонским путем добили информацију да је директор Културног центра Крушевац изјавио да организовање трибине „ЛГБТ Каравана”, „не долази у обзир”;
• да у тако кратком времену није било могуће пронаћи други простор, и представници Удружења грађана В.З. и Б.М, одлучили су да разговарају са директором Културног Центра Крушевац;
• да је директор Културног центра Крушевац Мирослав Смиљковић изашао из канцеларије и вређао их, наглашавајући да нису добродошли.

1.3. Уз притужбу је достављен видео линк са сајта Јутјуб.

1.4.  У складу са одредбама члана 35. став 4. и члана 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка је прибављено изјашњење директора Културног центра Крушевац, Мирослава Смиљковића.

1.5. У изјашњењу Мирослава Смиљковића, наведено је:

• да нико од запослених, па ни Љ.П, није рекао да трибина „не долази у обзир”;
• да предмет разговора између Љ.П. и представника Удружења грађана E, није био само издавање простора већ и обезбеђивање техничке подршке, односно озвучења;
• да је Културни центар дана 20. маја 2016. године, имао три програма којима је пружао техничку подршку, због чега нису могли да пруже ову услугу и Удружењу грађана E, па због тога нису преузели обавезу да издају фактуру;
• да је у периоду када су представници Удружења грађана тражили закуп пословног простора, биле у току припреме одржавања јавног часа школе цртања њиховог ликовног студија;
• да је Културни центар Крушевац у претходних годину дана издао свој пословни простор само једном правном лицу и то Г.И. из Београда, 12. априла 2016. године;
• да представници Удружења грађана E, нису имали заказан разговор са било којим представником Културног центра Крушевац, па самим тим ни са директором;
• да директор није могао да их прими због раније заказаних обавеза, и да није у обавези да их прими без заказаног разговора;
• да је директор инсистирао да В.З. и Б.М. напусте просторије Културног центра, строгим и повишеним тоном, али да их није вређао, као и да је то урадио због непримереног уласка у Културни центар и неовлашћеног снимања.

1.6. Уз изјашњење је достављен писани исказ Љ.П. од 24. јуна 2016. године, одштампана имејл преписка између Удружења грађана E. и Културног центра Крушевац, и рачун 76-16 од 12. априла 2016. године.

1.7.  У писаном исказу Љ.П, наведено је:

• да је телефонским путем разговарала са лицем које је тражило закуп простора за одржавање трибине у Културном центру Крушевац, и да је тражила да јој се захтев достави мејлом,
• да није самостална у одлучивању, и да фактуре издаје рачуноводство по одобрењу директора, а о могућностима издавања простора, консултује се и техничка служба Културног центра;
• да је тражени мејл од Удружења грађана добила 16. маја и да је на исти одговорила 17. маја;
• да је особа из Удружења грађана са којом је разговарала била бахата и рекла да ће они свакако доћи да одрже трибину испред Културног центра, с обзиром да им Културни центар Крушевац није издао простор.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у видео запис који се налази на сајту Јутјуб на адреси (…), утврђено је да су представници Удружења грађана покушали да разговарају са лицем које се представило као директор Културног центра Крушевац, али чији визуелни идентитет није откривен на снимку. Наведено лице их је, мало повишеним тоном замолило да изађу, али су они то одбили, инсистирајући на разговору. Током трајања снимка, нису изречене увреде ни по једном основу.

• Увидом у одштампану имејл преписку између Љ.П. и В.З, председнице Удружења грађана E, утврђено је да је 16. маја 2016. године, В.З. послала мејл Љ.П, који почиње са „понављамо слање мејла”. У мејлу су наведени разлози за одржавање трибине у оквиру пројекта „ЛГБТИ Караван”. У мејлу В.З, даље је наведено да, „према телефонском договору”, оставља контакте „E.а” како би им послали фактуру.

• Увидом у рачун 76-16 од 12. априла, утврђено је да је Културни центар Крушевац, издао у закуп просторије Медија центра, Г.И. из Б.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења са свим достављеним прилозима, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[1]

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[2], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

• Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице у оквиру своје делатности, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи. Другим ставом истог члана, прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа власти, објекти у области образовања, здравства, културе итд.) као и јавним површинама. Одредбама члана 21. прописано је да је сексуална оријентација приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији. Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду наводе из притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да утврди да ли је Културни центар Крушевац, одбио да пружи услугу издавања простора Удружењу грађана E, за одржавање конференције о правима ЛГБТ особа, због области деловања овог Удружења и претпостављеног личног својства његових чланова.

Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање Културног центра Крушевац било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је послодавац извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на послодавцу.

•  Подносилац притужбе је учинио вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, у притужби је наведено да је Удружења грађана организовало ЛГБТ караван у више градова у Србији са циљем да иницира дијалог на локалном нивоу о проблемима ЛГБТ заједнице. Колектив Културног центра Крушевац је морао бити упознат са овом чињеницом, с обзиром да је она истакнута и у мејлу којим се тражио закуп простора. Такође, јавно је доступна информација да је Удружење грађана E. основано са циљем заштите и унапређења положаја особа другачије сексуалне оријентације. Повереница указује да резултати истраживања спроведених 2012. и 2013. године[4], показују постојање велике социјалне дистанце према припадницима ЛГБТ популације. Према резултатима истраживања чак 49% испитаних се слаже са констатацијом да је хомосексуалност болест коју треба лечити. Имајући у виду наведено, као и чињеницу да трибина „ЛГБТ Каравана” није одржана у Културном центру Крушевац, Повереница констатује да је акт дискриминације учињен вероватним. С обзиром на то, терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси Културни центар Крушевац. Сагласно томе, мора се оценити да ли чињенице и докази које je понудиo Културни центар Крушевац у прилог тврђењу да ниje извршена дискриминација, пружају довољно основа за закључак да постоје објективни разлози због којих је Удружењу грађана E. ускраћено пружање јавне услуге наведеног објекта културе, који није ни у каквој вези са претпостављеном сексуалном оријентацијом чланова овог удружења, и његовом облашћу деловања.

• У изјашњењу на наводе из притужбе, директор Културног центра Крушевац, навео је да разлози због кога Удружење грађана није дат простор медија центра у закуп нису дискриминаторни. Према наводима из изјашњења, Културни центар није био у могућности да тог дана (20. маја 2016. године), пружи техничку подршку за одржавање трибине „ЛГБТ Каравана”, због тога што су у истом дану имали три различита програма којима су пружали ту врсту подршке. Такође, у истом периоду су у току биле припреме за одржавање јавног часа школе цртања, ликовног студија „М.О.”, па је због тога тражени простор био заузет. Као доказ наведених тврдњи, Културни центар Крушевац, приложио је преписку мејлом са Удружењем грађана E, и изјашњење сведокиње Љ.П. У даљем току поступка, потребно је испитати да ли су ове тврдње доказане, имајући у виду правила о прерасподели терета доказивања, односно анализирати понуђене доказе у односу на чињенице које су наведене у притужби.

• Један од доказа који је Повереница посебно анализирала, појединачно и у вези са осталим доказима је изјашњење сведокиње Љ.П. У свом изјашњењу она је навела је да је од организатора „ЛГБТ Каравана” затражила да се Културном центру Крушевац обрате мејлом, с обзиром да је пракса да се такви захтеви упућују писаним путем. Даље, навела је да је тражени мејл добила 16. маја, а да је на тај мејл одговорила 17. маја 2016. године. Уз изјашњење, достављен је мејл Удружења грађана од 16. маја, и одговор Љ.П. у име Културног центра од 17. маја 2016. године.

Међутим, исказ сведокиње Љ.П, није у потпуној сагласности, не само са наводима из притужбе, већ и са писаним доказом – одштампаном преписком између Културног центра Крушевац и Удружења грађана E. Наиме, из наведене кореспонденције се утврђује да то није био први мејл који је упућен Културном центру Крушевац. Мејл који је 16. маја послала В.З, председница Удружења грађана E, започиње са „понављамо слање мејла”, што упућује на то да се ово удружење грађана већ обраћало Културном центру Крушевац, писаним путем. Ипак, Љ.П. се на ову чињеницу није осврнула у свом писаном исказу. Такође, из садржине мејла је утврђено да је постојао телефонски разговор који је претходио слању мејла, у коме је било конкретнијих договора у вези са закупом простора. Наиме, у претпоследњем пасусу мејла наведено је: „према телефонском договору, остављам контакте „E.а” како бисте могли да нам пошаљете фактуру.”. То указује на то да су сведокиња Љ.П. и директор Културног центра Крушевац, у писаном изјашњењу, изоставили чињенице које се односе на обраћање Удружења грађана E. пре 16. маја 2016. године, а очигледно је да је постојао и телефонски договор и претходно упућени мејл. Наведене чињенице, не само да не потврђују наводе из изјашњења Културног центра Крушевац, већ пружају довољно основа наводима из притужбе, у којој се истиче да је договор у вези са закупом био постигнут и да је остало само да Културни центар Крушевац пошаље фактуру.

• Током поступка, наводи директора Културног центра Крушевац из изјашњења на притужбу, нису потврђени ниједним доказом. Наиме, у одговору Љ.П. од 17. маја 2016. године, на мејл В.З, којим се одбија захтев за закуп простора, није наведен ниједан од оних разлога за немогућност издавања простора које је накнадно навео директор Културног центра у изјашњењу на притужбу. Такође, Културни центар Крушевац није доставио ниједан доказ којим би потврдио наводе из изјашњења да није било могућности да се пружи техничка подршка за најављену трибину, као и да је баш тог дана и у траженом термину медија центар ове установе био заузет због претходно утврђених активности. На крају, уколико су постојали објективни разлози због којих простор медија центра није издат у закуп Удружења грађана E, поставља се оправдано питање због чега ти разлози нису наведени у одговору на захтев Удружења грађана E, путем мејла.

• Повереница за заштиту равноправности указује на то да је социјална дистанца према особама другачије сексуалне оријентације, присутна у свим друштвеним областима. Дискриминација је део свакодневног живота ових особа, а најчешћи облици дискриминације су непосредна и посредна дискриминација, узнемиравајуће и понижавајуће поступање и говор мржња. Присутна је и изложеност претњама и насиљу. Истраживања јавног мњења показују да сваки други грађанин сматра да је хомосексуалност болест коју треба лечити, а више од 80% не жели особе другачије сексуалне оријентације у својој породици. Хомофобија и трансфобија су распрострањене у друштву, и израз су негативних стереотипа и предрасуда. Управо из наведених разлога, покретање дијалога о начинима решавања проблема са којима се сусрећу особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, значајно доприноси разбијању предрасуда и повећању демократичности и толеранције у друштву.

• Закон о забрани дискриминације, као посебан случај дискриминације, прописује дискриминацију у пружању јавних услуга и коришћењу објеката и површина. Она постоји увек када правно или физичко лице у пружању јавних услуга, у оквиру своје делатности, одбије пружање услуге због неког личног својства лица или групе лица. Такође, свако има право и на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом.

Један од доказа који је био предмет анализе током поступка је и рачун број 76-16, који је Културни центар Крушевац издао организацији Г.И. Утврђено је да је Културни центар Крушевац, издао у закуп простор Медија центра дана 12. априла 2016. године, Г.И. из Б, па се свакако не може рећи да је издавање простора у закуп, услуга коју Културни центар Крушевац, у својој пракси не пружа. Како је већ наведено, у складу са Законом о забрани дискриминације, ускраћивање пружања услуге на основу личног својства, забрањено је.

• У спроведеном поступку, Културни центар Крушевац није понудио релевантне доказе да је одбио пружање услуге издавања Медија центра Удружењу грађана E, из било ког објективног разлога. Чињенице утврђене током поступка, сасвим извесно указују на то да је постојала комуникација између Удружења грађана E. и Културног центра Крушевац у вези са издавањем простора Медија центра, да је постојао договор да Удружења грађана пошаље контакт за достављање фактуре, и да је захтев одбијен без образложења. Имајући у виду да су подноситељи притужбе учинили вероватним да се разлог ускраћивања ове услуге заснива на личном својству, сексуалној оријентацији и родном идентитету, а да Културни центар Крушевац није доказао постојање објективних разлога за ускраћивање услуге, Повереник за заштиту равноправности је утврдио дискриминацију у пружању јавних услуга, а на основу сексуалне оријентације и родног идентитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Културни центар Крушевац, одбио је да изда у закуп просторије ове јавне установе Удружењу грађана E, ради одржавања трибине „Нико није слободан док сви нисмо слободни”, искључиво због претпостављеног личног својства чланова овог удружења – сексуалне оријентације и родног идентитета, односно области рада овог Удружења, чиме је прекршио одредбе члана 17. у вези са чланом 21. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Културном центру Крушевац:

5.1.  Да упути писмо извињења Удружењу грађана E.

5.2.  Да убудуће не крши антидискриминационе прописе, и својом делатношћу доприноси развијању толеранције и друштва једнаких.

5.3. Да окачи ово мишљење Повереника за заштиту равноправности на огласну таблу Културног центра, и држи на табли најмање 30 дана.

Потребно је да Културни центар обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Културни центар Крушевац не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[2] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Однос грађана према дискриминацији у Србији, CESID, Београд 2014. године, доступно на адреси http://www.ravnopravnost.gov.rs/jdownloads/files/izvestaj_diskriminacija_cesid_undp_poverenik_2013_v__21_02_2014_final_sajt.pdf

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужбa E  прoтив КЦ Крушeвaц збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнoг oпрeдeљeњa у oблaсти пружaњa услугa