бр. 07-00-695/2013-02 датум: 3. 3. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Организације „Л“ из Б, којој су се придружиле многе организације и појединци, а која је поднета против Ивице Дачића, председника Владе Републике Србије. Притужба је поднета поводом изјава које је Ивица Дачић дао 23. септембра 2013. године, уочи најаве одржавања Параде поноса, које су пренели многи медији у Србији. У току поступка је утврђено да је Ивица Дачић, премијер Републике Србије, поводом одржавања Параде поноса, говорећи о ЛГБТ особама, између осталог, изјавио: „Не треба улазити у другу крајност и додворавати се њима. Треба ли да постанем геј да би то било проевропски. Равноправни су са осталим грађанима, али немој да ми причате да је то нормално, кад није. Ако је то нормално, зашто смо онда изузеци. Немам ја никакву мржњу према њима, само не могу да прихватим да је то нормално зато што није природно.“ Повереница за заштиту равноправности је утврдила да изношење оваквог става представља акт дискриминације, јер вређа достојанство особа истополне сексуалне оријентације и у односу на њих ствара понижавајуће и увредљиво окружење, доприноси ширењу стереотипа и предрасуда, као и стигматизацији и нетолеранцији. Повереница је истакла да посебну одговорност и тежину има то што је овакву изјаву изнео највиши државни функционер и носилац јавне власти, чија је уставна и законска дужност да поштује забрану дискриминације и равноправност свих грађана и грађанки. Због тога је дато мишљење да је Ивица Дачић, у изјавама 23. септембра 2013. године које су пренели многи медији у Србији, изнео ставове који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа хомосексуалне оријентације, те му је препоручено да позове на састанак делегацију Организације за лезбејска људска права „Л“, како би непосредно сазнао са каквим се проблемима и изазовима особе истополне сексуалне оријентације суочавају у свакодневном животу, као и како на њих утичу изјаве овакве садржине. Такође му је препоручено да убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство ЛГБТ популације и подржавају стереотипи према особама истополне сексуалне оријентације, те да својим поступањем доприноси смањењу хомофобије, насиља и дискриминације и повећању толеранције према овој популацији, као и свим другим мањинским групама.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Oрганизације за лезбејска људска права „Л“ из Б, којој су се придружиле следеће организације и појединци: A. ж. ц, Б.Ц.Љ.П, Г, Г.Л.И.Ф, Г.О.С.И, Г.П.М.О.И, Ж.П., Ј.К.П.Љ.П, К, К.П, М.О.Љ.П.С, Р.Ц.М, Р.Ж.Ф, С.П.М, Б.Б, Д.К, Ђ.М, И.Ж, И.Ф, Н.М, Н.Г, Ј.Т, М.А.П, А.Г. и С.Н.Г, поднету против Ивице Дачића, председника Владе Републике Србије. У притужби је наведено:

– да је премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић у обраћању медијима 23. септембра 2013. године, само пет дана пре него што је Парада поноса требало да се одржи, изјавио да по његовом мишљењу бити хомосексуалац није нормално нити природно;
– да је у изјави Ивице Дачића коју су, поред осталих, пренели и дневни листови Блиц и Курир, као и портали Телеграф и Б92, наведено: „Равноправни су са осталим грађанима, али немој да ми причате да је то нормално када није. Ако је то нормално зашто смо изузеци? Хомосексуалци имају иста права, али не и да постављају правила понашања. Немам ја никакву мржњу према њима, само не могу да прихватим да је то нормално, зато што није природно“;
– да је нагласио да се још увек не зна да ли ће Парада поноса бити одржана, али да није нормално што то неко планира;
– да је у изјави телевизији Б92, коју су пренели бројни медији, међу којима и Блиц, један од најтиражнијих дневних листова, Ивица Дачић изјавио: „Не треба улазити у другу крајност и додворавати се њима. Треба ли да постанем геј да би то било проевропски.“
– да подносиоци притужбе сматрају да ове изјаве „подгревају“ стереотипе према ЛГБТ особама као „болесним и неприродним“, као и да су узнемирујуће и увредљиве јер подржавају даље продубљивање разлика између хетеросексуалних и хомосексуалних особа.

1.2. Уз притужбу су достављени линкови дневних листова (портал Телеграф, Курир, Блиц и др) у којима је објављена изјава Ивице Дачића, председника Владе Републике Србије.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење Ивице Дачића, председника Владе Републике Србије. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је у једном делу изјаве јасно рекао да хомосексуалци имају иста права, као и сви остали, да имају право на окупљање, а да је искључиво из безбедносних разлога изнео свој став, односно, да би због њихове сигурности волео да се не окупљају;
– да је говорећи о томе шта је „нормално“ подразумевао да је то став већине, да је став већине у Србији да подржавају традиционалне и породичне вредности, а да је он као премијер једне демократске државе, у обавези да заступа мишљење већине;
– да је мишљење и став већине оно што се мора прихватити и подржати, јер је то смисао демократије, наравно под условом да се таквим мишљењем и ставом не дира у права мањина;
– да је за „нормално“ прихватио правила понашања већине, наводећи да ЛГБТ особе имају иста права, али да као мањина не могу успостављати правила понашања и да као изузеци морају бити толерантни ка ставу и осећањима већине;
– да својом изјавом није имао намеру да подржи стереотипе према ЛГБТ особама, нити да на било који начин њихов избор окарактерише као патологију, нити да подстиче дискриминацију, а најмање да изрази толеранцију према насиљу ка ЛГБТ особама, јер би било које позивање на насиље било у супротности са послом министра унутрашњих послова које обавља;
– да ће радо примити представнике организације које се боре за права особа другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне, како би на тај начин непосредно стекао увид у то са каквим се проблемима срећу.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Утврђено је да је 23. септембра 2013. године, Ивице Дачића, предсеник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова, дао изјаву које су пренели многи медији (Блиц, портал Телеграф, Курир), поводом одржавања Параде поноса, која је била заказана за 28. септембра 2013. године.

2.2. Увидом у ове прилоге, утврђено је да је Ивица Дачић, у изјавама за медије, поводом најаве одржавања Параде поноса, говорећи о ЛГБТ особама, између осталог, навео: Знам да је уставно право да се изражава различитост, али моје је право да не идем на то. Не треба улазити у другу крајност и додворавати се њима. Треба ли да постанем геј да би то било проевропски.“ Равноправни су са осталим грађанима, али немој да ми причате да је то нормално, кад није. Ако је то нормално, зашто смо онда изузеци? Немам ја никакву мржњу према њима, само не могу да прихватим да је то нормално зато што није природно. Ако је то мањина и изузетак, онда и они треба да воде рачуна да не вређају осећања већине. Ако то постоји у земљама ЕУ, не значи да ми треба да пружимо подршку тој појави. Зато, молим вас, немој тамо неко да каже да је то узор којим ћемо васпитавати нашу децу, не, али они имају право да се окупе, мада бих волео да се из безбедносних разлога не окупљају.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирала је наводе из притужбе, доказе који су достављени, наводе из изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 5-14. Закона о забрани дискриминације дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбом чл. 21. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

Анализа навода из притужбе са аспекта антидискриминационих прописа

3.5. Приликом заузимања става у овом предмету, потребно је испитати да ли су наведене изјаве Ивице Дачића супротне императивним прописима којима је дискриминација забрањена, имајући у виду да је одредбом чл. 12. Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када оно објективно представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Исто тако, потребно је сагледати догађај поводом којег је изјава дата, као и околности у којима је дата.

3.6. Повереница за заштиту равноправности најпре указује да је поводом изјаве премијера Србије Ивице Дачића о ЛГБТ особама, уочи најаве одржавања Параде поноса у септембру 2013. године, издала саопштење за јавност у којем је наведено да овакве дискриминаторне изјаве не доприносе развијању толеранције и само продубљују нетрпељивост и мржњу према ЛГБТ особама. У саопштењу је указано и да носиоци јавних власти имају појачану одговорност, јер јавним изношењем таквих својих ставова утичу на обликовање ставова јавног мњења, уз очекивање да се сви суздрже од оваквих изјава и да својим наступима допринесу да све активности ЛГБТ популације, укључујући и најављену Параду поноса, протекну у мирној атмосфери.

3.7. Изношење става Ивице Дачића, председника Владе Републике Србије да хомосексуалност „није нормална и није природна“, само по себи представља акт дискриминације, с обзиром да представља неприхватљиво етикетирање и вређа достојанство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење. Посебну одговорност и тежину има што је овакву изјаву изнео највиши државни функционер, чија је уставна и законска дужност да поштује забрану дискриминације и равноправност свих грађана и грађанки, а не само мишљење већине, како је у изјашњењу наведено. Повереница сматра да је изношење става о томе да хомосексуалност „није нормална“ понижавајуће и увредљиво, да доприноси стварању и одржавању стереотипа и предрасуда, као и стигматизацији и нетолеранцији према особама истополне сексуалне оријентације. Ово посебно ако се има у виду екстремно негативна друштвена перцепција особа које су истополне сексуалне оријентације и висок ниво хомофобије, која није урођена, нити нужна људска одлика, већ представља вредносну, односно, идеолошку позицију која се усваја социјализацијом, а репродукује кроз праксе утемељене на незнању, замагљивању и сакривању чињеница. О томе носиоци јавне власти, као и сви други који својим радом и ауторитетом утичу на формирање ставова јавног мњења, свесни одговорности за јавно изговорену реч, морају посебно да воде рачуна. Због тога је још наглашенија њихова обавеза да својим актима не подржавају и подстичу стереотипе и предрасуде према особама истополне сексуалне оријентације.

3.8. У вези навода из изјашњења председника Владе Републике Србије да „својом изјавом није имао намеру да подржи стереотипе ЛГБТ особама, нити на било који начин да њихов избор окарактерише као патологију, нити да подстиче дискриминацију, а најмање да изрази толеранцију према насиљу ка ЛГБТ особама“, Повереница за заштиту равноправности указује да приликом испитивања да ли конкретно понашање, које се састоји у изговарању одређених речи, у предузимању неких фактичких радњи и слично, представља акт дискриминације, намера није релевантна са аспекта антидискриминационих прописа, односно, није од значаја чињеница да ли је та особа имала намеру да дискриминише. Предмет процене јесте само манифестовано понашање, у погледу кога се испитује да ли је, с обзиром на све околности, допуштено или није допуштено, тј. да ли је супротно императивним прописима о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте. Ово потврђује и чињеница да законодавац у члану 12. Закона о забрани дискриминације забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. Према томе, у конкретном случају није правно релевантно да ли је циљ председника Владе Републике Србије био да повреди достојанство особа хомосексуалне оријентације. Само изношење става да је хомосексуалност нешто што „није нормално, зато што није природно“, представља увреду за све особе хомосексуалне оријентације, које су због свог личног својства окарактерисане као „ненормалне и неприродне“. Овакав акт јесте акт дискриминације и ни на који начин не доприноси повећању толеранције, већ продубљује нетрпељивост и мржњу према ЛГБТ особама.

3.9. Повереница указује да члан 46. Устава РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, а ставом 2. овог члана прописано је да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. У складу са Уставом, управо ради заштите права и угледа других, одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као један од посебних облика дискриминације. Саме радње којима се лице или група лица узнемирава и понижава на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и јавно саопштавање одређених идеја, ставова и мишљења.

3.10. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да су особе хомосексуалне оријентације једна од маргинализованих и стигматизованих друштвених група, као и да се свакодневно сусрећу са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да сви друштвени актери морају да пруже подршку и предузму све мере, свако у оквиру својих надлежности, како би особе хомосексуалне оријентације уживале сва права која су грађанима и грађанкама Србије гарантована, без дискриминације, као и да предузму адекватне мере против свих оних који својим поступцима крше антидискриминационе прописе. При томе, органи јавне власти имају посебну одговорност и изузетно важну улогу у ширењу толеранције и подстицању права на слободу од дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У изјавама које је Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије дао 23. септембра 2013. године, поводом најаве одржавања Параде поноса за 28. септембар 2013. године, а које су пренели многи медији у Србији, изнети су ставови коју су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство особа истополне сексуалне оријентације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Ивици Дачићу, председнику Владе Републике Србије да:

5.1. позове на састанак делегацију Организације за лезбејска људска права „Л“, како би непосредно сазнао са каквим се проблемима и изазовима особе истополне сексуалне оријентације суочавају у свакодневном животу, као и како на њих утичу изјаве овакве садржине, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Повереница за заштиту равноправности ставља на располагање своје службене просторије за овај састанак и изражава спремност да пружи подршку организацији састанка.

5.2. убудуће не даје изјаве којима се вређа достојанство ЛГБТ популације и подржавају стереотипи према особама истополне сексуалне оријентације, те да својим поступањем доприноси смањењу хомофобије, насиља и дискриминације и повећању толеранције према овој популацији, као и свим другим мањинским групама.
Потребно је да Ивица Дачић, председник Владе републике Србије, обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Ивица Дачић не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба oргaнизaциje Л. прoтив прeдсeдникa Влaдe Србиje збoг дискриминaциje пo oснoву сeксуaлнe oриjeнтaциje у oблaсти jaвнoг инфoрмисaњa