бр. 07-00-490/2014-02 датум: 2. 3. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби М. Ж. из Б, против привредног друштва „И.“ д.о.о. Б, због дискриминације на основу пола и породичног статуса у области рада. У притужби је наведено да је М. Ж. била запослена код послодавца „И.“ на радном месту референткиње у Сектору маркетинга, а да је непосредно након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета послодавац обавестио да треба да одлучи између неколико понуђених опција – споразумни раскид уговора о раду, премештај на ниже радно место, вишак запослених или „неодређене“ позиције. Подноситељка притужбе одлучила је да буде вишак запослених, и по том основу јој је престао радни однос. Такође је навела да је В. Р, директорка маркетинг сектора, изјавила да „жене са малом децом нису подобне за рад, јер њој требају људи који ће радити од 8-22ч“. У изјашњењу „И.“ д.о.о. наведено је да М. Ж. радни однос није престао због одласка на породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, већ је узрокован технолошким и организационим променама које су наступиле у 2014. години, због чега је укинут сектор и радно место на којем је радила подноситељка притужбе. У току поступка утврђено је да је код послодавца током 2014. године заиста дошло до организационих промена, али да послодавац није пружио чињенице и доказе који потврђују да је постојало објективно и разумно оправдање за отказивање уговора о раду М. Ж. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је упућивањем понуде за промену радног места и доношењем решења којим је М. Ж. престао радни однос због престанка потребе за њеним радом након повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, као и изјавама које су подноситељки притужбе упућене, привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. и В. Р, директорка маркетинг сектора прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације. Уз мишљење је издата и препорука да „И.“ д.о.о. Б. за све своје запослене који раде на руководећим местима организује одговарајућу обуку која ће им омогућити да превазиђу полне/родне стереотипе и предрасуде, упознају се са прописима о забрани дискриминације по основу пола/рода и начином остваривања принципа једнаких могућности, да убудуће у оквиру обављања своје делатности и пословања не крши одредбе Закона о забрани дискриминације и да објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама привредног друштва мишљење са препоруком Повереника за заштиту равноправности. В. Р, директорки маркетинг сектора дата је препорука да упути писано извињење М. Ж. због дискриминаторних изјава на основу њених личних својстава и да се убудуће суздржи од дискриминаторних поступака и изјава којима се жене због породичног статуса стављају у неравноправан положај.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. Ж. из Б, изјављеном против привредног друштва „И.“ д.о.о. Б. и В. Р, директорке маркетинг сектора, због дискриминације на основу пола и породичног статуса.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је у јуну 2003. године засновала радни однос у привредном друштву „И.“ д.о.о. Б. на радном месту самосталне референткиње књиговодства у Сектору финансија, а да је у августу 2010. године прешла да ради у Сектору маркетинга на радном месту референткиње;
– да је током породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета покушала да сазна на које радно место ће се вратити, а директорка јој је предложила да искористи цео годишњи одмор јер се не зна на које радно место ће се вратити;
– да су јој за време док се налазила на одсуству са рада ради неге детета, колеге из Сектора маркетинга заједно са В. Р, без њеног знања, отварале фиоке, да фиоке није затекла кад се вратила на посао, а део ствари из фиока пронашла је у кутијама у којима су биле ствари колегинице која је била на породиљском одсуству. Навела је и да је из рачунара избрисано све што је радила у периоду од 2010-2012. године;
– да је након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, радила две недеље, па је добила решење о плаћеном одсуству од пет радних дана;
– да је послодавац обавестио да би за време плаћеног одсуства требало да се одлучи између неколико понуђених опција – споразумни раскид уговора о раду, премештај на ниже радно место, вишак запослених или „неодређене“ позиције;
– да јој је В. Р, директорка маркетинг сектора на разговору рекла „жене са малом децом нису подобне за рад, мени требају људи који ће радити од 8-22 ч“;
– да је телефонским путем обавестила послодавца да се одлучила да „буде вишак запослених“;
– да није добила информацију шта би „неодређена“ позиција требало да представља, односно, које је радно место у питању, какав би уговор потписала, као ни колики је износ зараде. Када је послала СМС поруку В. Р. да се распита ближе о овој опцији, она јој је одговорила „Још увек се ништа не зна!“, а да је касније сазнала да је та могућност подразумевала прелаз под истим условима са ранијег радног места, што је В. Р. саопштила њеној колегиници;
– да је у образложењу решења о престанку радног односа наведено: Услед економских и организационих промена код послодаваца, дошло је до потребе за смањењем броја извршилаца за обављањем послова на радном месту референт у Служби маркетиншких активности;
– да је након њеног одласка из компаније, послове које је она обављала најпре обављало двоје запослених, али је у међувремену колегиница која је такође мајка малолетног детета премештена на друго радно место, те сада тај посао обавља особа мушког пола;
– да је очигледно да је у овом случају критеријум за утврђивање вишка био жене са малом децом и запослени преко 45 година живота, јер је у последњих неколико година деградирање жена након повратка са одсуства са рада ради неге детета постала пракса у привредном друштву „И.“ д.о.о. Б.;
– да је овакво поступање узроковано чињеницом да је мајка малолетног детета и да су је В. Р. и привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. дискриминисали на основу личних својстава – пола и породичног статуса.

1.3. Уз притужбу је доставила следеће доказе: 1) електронску преписку са В. Р, директорком маркетинг сектора без означеног датума, 2) решење о плаћеном одсуству од 27. октобра 2014. године и 3) решење о престанку радног односа због престанка потребе за обављањем одређеног посла услед економских и организационих промена од 31. октобра 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење В. Р, директорке маркетинг сектора и В. К, директорке привредног друштва „И.“ д.о.о. Б.

1.5. У изјашњењу, које је по пуномоћју В. Р. и В. К. доставила С. Љ, дипломирана правница из „И.“ д.о.о. Б, између осталог је наведено:

– да је 14. јуна 2013. године закључен уговор о купопродаји деоница привредног друштва „П. с. М.“ д. д. Љ. и концерна „А.“ д. д. З, када је концерн „А.“ стекао фактичку контролу, односно одлучујући утицај на пословну политику „М.“ д.о.о. Љ;
– да је Комисија за заштиту конкуренције Републике Србије донела решење којим је одобрила условну концентрацију учесника на тржишту, при чему се то решење односи на учеснике концентрације који послују преко својих повезаних лица (ћерки фирми) – „И.“ д.о.о. Б. и „М. – С“ д.о.о. Нови Сад на територији Републике Србије;
– 4. септембра 2014. године закључен је оквирни споразум између привредних друштава „И.“ д.о.о. Б. и „М. – С“ д.о.о. Нови Сад, на основу којег је почела реализација пословне одлуке да комплетно трговинско пословање обавља „М. – С“ д.о.о. и то тако што је ово привредно друштво преузело све малопродајне објекте, велепродајне и дистрибутивне центре, складишта, опрему, залихе робе и запослене за чијим је радом постојала потреба од „И.“ д.о.о. Б.;
– да је 19. новембра 2014. године привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. престало да обавља трговинску делатност;
– да „М. – С“ д.о.о. није у формално правном смислу преузео запослене из „И.“ д.о.о. Б, већ је на нивоу сваке организације пословања дефинисао потребан број извршилаца;
– да је са претежним бројем запослених споразумно раскинут радни однос у „И.“ д.о.о. и заснован у „М. – С“ д.о.о. Како за одређен број запослених „М. – С“ д.о.о. није исказао потребу за даљим ангажовањем на позицијама на којима су били распоређени у „И.“ д.о.о. нашли су решење кроз алтернативну понуду више опција, пре свега из жеље да ти запослени не остану без радног ангажовања;
– да је сваком запосленом дата одговарајућа понуда која је подразумевала следеће: радно место у сектору малопродаје, радно место у сегменту компаније везаном за некретнине и као последња опција – технолошки вишак;
– да је притужба у целости неоснована;
– да је М. Ж. добила ову понуду послодавца не зато што је жена нити зато што је користила право на породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, већ зато што привредно друштво „М. – С“ није исказало потребу за њеним даљим радним ангажовањем на радном месту референт у Служби маркетиншких активности у оквиру Сектора маркетинга;
– да је избор који је направила подноситељка притужбе њена лична одлука и слободна воља, а послодавац јој је дао довољно времена да растерећена од свакодневних радних обавеза, размисли и одлучи;
– да јој је исплаћена отпремнина у складу са законом и накнада штете за дане неискоришћеног годишњег одмора;
– да је подноситељка притужбе, тек након направљеног избора и преузимања отпремнине, исказала незадовољство својом одлуком, коју је подношењем притужбе Поверенику за заштиту равноправности покушала да се окрене против бившег послодавца;
– да у „И.“ д.о.о. Б. не постоји Сектор маркетинга ни Служба маркетиншких активности, а самим тим ни радно место референт у Служби маркетиншких активности;
– да не дискриминишу запослене жене нити запослене мајке по било ком основу, а да томе у прилог говоре подаци да је у периоду од 2012. до 2014. године било 468 породиља, као и да је у истом периоду компанију напустило 66 породиља и то у проценту преко 90% по основу споразумног раскида радног односа;
– да друштво „И.“ д.о.о. Б. подржава материнство и не спроводи родну дискриминацију.

1.6. Уз изјашњење су доставили следеће доказе: 1) Правилник о организацији и систематизацији послова „И.“ д.о.о. Б. од 23. октобра 2014. године, 2) табеларна листа о породиљама које су запослене у компанији за период од 2012- 2014. године и 3) табеларна листа породиља које су у периоду од 2012- 2014. године напустиле компанију.

1.7. У исказу М. Т, која је у притужби назначена као сведокиња, наведено је:

– да је била запослена у привредном друштву „И.“ д.о.о. Б, да јој је престао радни однос под истим околностима као и М. Ж, односно утврђено је да је вишак запослених;
– да је мајка малолетног детета, те да сматра да је то разлог због чега није и даље у радном односу;
– да је добила решење о плаћеном одсуству и рок од пет радних дана да се одлучи између четири понуђене опције;
– да јој је током разговора В. Р. саопштила да жене са малом децом нису подобне за рад, јер јој требају људи који ће радити од 8 – 20 часова;
– да су жене које су добиле отказ, односно премештене у друге секторе, појединачно позиване на разговор са директорком В. Р, те није била присутна на састанку када је позвана М. Ж.;
– да је ово поражавајућа и противзаконита пракса компаније, која демотивише жене да рађају јер ће по повратку са одсуства бити деградиране.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је М. Ж. била запослена код послодавца „И.“ д.о.о. Б. и да је на основу уговора о раду из 2005. године обављала послове на радном месту референткиње у Служби маркетиншких активности. Утврђено је да је послове код овог послодавца обављала до 31. октобра 2014. године, када је добила решење о престанку радног односа због престанка потребе за обављањем одређеног посла услед економских и организационих промена. У образложењу решења је наведено да М. Ж. престаје радни однос због економских и организационих промена код послодавца, услед чега је дошло до потребе гашења радног места референт у Служби маркетиншких активности, а не постоји могућност обезбеђивања обављања других послова, односно оспособљавање за рад на другим пословима.

2.2. Увидом у решење о плаћеном одсуству од 27. октобра 2014. године, утврђено је да је због смањеног обима посла, услед реорганизације послодавца М. Ж. одређено коришћење плаћеног одсуства у трајању од пет радних дана, у периоду од 27. до 31. октобра 2014. године.

2.3. Увидом у електронску преписку која је достављена уз притужбу, утврђено је да је М. Ж. упутила мејл В. Р, директорки маркетинг сектора у којем је обавештава да јој ускоро истиче одсуство са рада ради неге детета и да ће се вратити на посао, те се интересује у коју службу ће се вратити и тражи више информација о позицији која јој је понуђена.

2.4. Увидом у Правилник о организацији и систематизацији послова „И.“ д.о.о. Б. од 23. октобра 2014. године, утврђено је да у овом привредном друштву није предвиђена служба или сектор за маркетиншке активности. Сагледавањем радних места која су утврђена за позицију референта, предвиђена су места референт рачуноводства, референт оперативног пословања, референт за подршку у пословању и референт одржавања.

2.5. Упоредном анализом табеларне листе породиља које су запослене у компанији у периоду од 2012. до 2014. године и табеларне листе породиља које су у истом периоду напустиле компанију, утврђено је да су ови подаци приказани закључно са 10. децембром 2014. године и да је у наведеном периоду било 468 запослених које су се налазиле на одусуству са рада ради неге детета, од којих 66 више није у радном односу у привредном друштву „И.“ д.о.о. Б.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање) , прописано је да дискриминација представља свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.

3.4. Република Србија и Европска унија склопиле су Споразум о стабилизацији и придруживању , којим је између осталог предвиђена обавеза Републике Србије да своје законодавство усклади са правом ЕУ. Због тога је потребно указати и на директиве Европске уније које су релевантне у овом случају. У преамбули Директиве 2010/18/ЕЗ о родитељском одсуству наведено је да је потребно дати првенство поступцима у области подршке равнотежи рада и живљења, а истовремено је указано да је, да би се наставило остваривање напретка по питању усклађености, нужно успоставити уравнотежену, интегрисану и одрживу политику која обухвата решења везана за одсуство, уз рад и уз инфраструктуру намењену бризи о детету. У чл. 4. ове директиве одређено је да државе чланице, како би осигурале да радници користе право на родитељско одсуство, морају предузети потребне мере како би заштитиле раднике од поступака који су за њих неповољнији. Поред тога, у чл. 5. је прописано да права која је радник стекао или треба да стекне на датум када започиње родитељско одсуство, морају остати у истом обиму све до завршетка родитељског одсуства. На крају родитељског одсуства примењују се та права и све промене које су проистекле из националног права, колективних уговора и/или праксе.

Директива 92/85/ЕЗ у погледу примене мера за подстицање побољшања сигурности и здравља трудних радница, оних које су се недавно породиле и жена које доје, између осталог, прописује да радна права у вези са уговором о раду, укључујући и континуитет плаћања зарада и/или право на адекватну накнаду за труднице, породиље и запослене које доје морају бити осигурани. У случају породиљског одсуства, зараде и накнаде сматраће се адекватним уколико се њима гарантује приход који је најмање еквивалентан оном приходу који би радник имао у случају прекида радних активности на основу здравственог стања, под условом да је максимални износ прописан у националном законодавству.

3.5. Устав Републике Србије , одредбом члана 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом члана 15. прописана је равноправност жена и мушкараца и обавеза државе да развија политику једнаких могућности. Одредбом чл. 66. прописано је да породица, мајка, самохрани родитељ и дете уживају посебну заштиту, а чл. 60. прописано је да свако има право на поштовање достојанства личности на раду, безбедне и здраве услове рада, потребну заштиту на раду, ограничено радно време, дневни и недељни одмор, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад и на правну заштиту за случај престанка радног односа.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред осталог, одредбама чл. 20. регулисана је дискриминација на основу пола која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Одредбом чл. 16. Закона о забрани дискриминације регулисана је дискриминација у области рада, тако што је забрањено нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.7. Законом о равноправности полова прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад.

3.8. Одредбама члана 18. Закона о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација лица која траже запослење и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство, а одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на образовање, оспособљавање, усавршавање, напредовање на послу и отказ уговора о раду.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. дискриминисало подноситељку притужбе на основу њених личних својстава – пола и породичног статуса. Стога је са аспекта Закона о забрани дискриминације, потребно испитати да ли је привредно друштво „И.“ д.о.о. Б, утврђивањем М. Ж. за вишак запослених након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, извршило акт дискриминације на основу њених личних својстава – пола и породичног статуса, као и да ли су за то поступање постојали објективни и оправдани разлози који нису у вези са њеним личним својствима.

Повереница за заштиту равноправности је става да наводи из притужбе М. Ж. и докази које је доставила пружају довољно основа за закључак да је учинила вероватним акт дискриминације. Наиме, послодавац је М. Ж. првог дана након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета понудио опције које су подразумевале промену дотадашње радне позиције, а након тога и отказао уговор о раду, услед технолошких, економских и организационих промена, према чл. 179. ст. 5. т. 1. Закона о раду. Имајући то у виду, на основу одредбе чл. 45. ст. 2. Закон о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

3.10. Неспорно је да је М. Ж. била запослена у „И.“ д.о.о. Б. на радном месту референткиње у Служби маркетиншких активности и да јој је радни однос престао због економских и организационих промена код послодавца, услед чега је угашено радно место на којем је радила. Повереница за заштиту равноправности ценила је да ли чињенице и докази које је „И.“ д.о.о. Б. изнела у својим изјашњењима, наводећи да поступање према подноситељки притужбе није засновано на било ком њеном личном својству, пружају довољно основа за закључак да М. Ж. није другачије третирана због пола, односно, коришћења породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, као и због чињенице да има мало дете. С аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за понуду послодавца за промену радног места и на крају, престанак радног односа непосредно након повратка са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са њеним личним својствима. Због тога је од привредног друштва „И.“ затражено да се, између осталог, посебно изјасни и да ли је осим подноситељке притужбе још неко од запослених у последње две године проглашен вишком запослених, као и колико запослених радница је у том периоду користило породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета и колико њих је и даље у радном односу.

3.11. На основу доказа који су достављени уз изјашњење, утврђено је послодавац 23. октобра 2014. године, непосредно пре повратка М. Ж. са породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, усвојио нови Правилник о организацији и систематизацији послова, према којем више не постоји Служба маркетиншких активности и радно место референта у овој служби, које је М. Ж. обављала до одласка на породиљско одсуство. Привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. наводи да подноситељки притужбе радни однос није престао због њеног пола и одласка на породиљско одсуство, већ је узрокован технолошким и организационим променама које су наступиле у 2014. години. Околности које су довеле до тих промена, пре свега се односе на чињеницу да је ово друштво престало да обавља трговинску делатност, те да је привредно друштво „М. – С“ д.о.о. Б, које преузело трговинску делатност, дефинисало број потребних извршилаца, а „И.“ је за преостале запослене нашла решење кроз алтернативну понуду више опција. Такође, наведено је и да је подноситељка притужбе сама изабрала да јој радни однос престане по овом основу, имајући у виду понуђене опције.

У односу на ове наводе, Повереница за заштиту равноправности указује да околност да је подноситељка притужбе сама изабрала да буде проглашена за технолошки вишак у конкретном случају послодавца не може ослободити од одговорности, имајући у виду да је подноситељки притужбе понудио опције од којих је свака таква да њен избор доводи подноситељку притужбе у лошији положај у односу на онај који је имала пре одласка на одсуство.

У вези са понуђеним опцијама, Повереница указује да међу странкама постоји спор о чињеницама. Наиме, подноситељка притужбе тврди да јој је понуђено да изабере споразумни раскид уговора о раду, премештај на ниже радно место, вишак запослених или „неодређену“ позицију, док послодавац наводи да јој је понуђено да бира радно место у сектору малопродаје, радно место у сегменту компаније везаном за некретнине и као последња опција, технолошки вишак. Имајући у виду да су ове тврдње несагласне, изузев тврдње да је подноситељки притужбе понуђено да буде вишак запослених, не може се са сигурношћу утврдити шта је послодавац понудио М. Ж. по повратку са одсуства. Приликом утврђивања чињеничног стања у вези са понуђеним опцијама, Повереница је узела у обзир да подноситељка притужбе није добила информацију о потенцијалним радним местима, односно, упркос њеном распитивању (мејлом и телефоном) није добила информацију која радна места су у питању, уколико се одлучи да прихвати нижу или „неодређену“ позицију. То потврђују и подаци из самог изјашњења послодавца, у којем су наведени само сектори/одељења у која су јој понудили премештај, али не и конкретна радна места у тим секторима. На такав закључак упућује и чињеница да послодавац у изјашњењу није негирао наводе из притужбе да су подноситељки притужбе понуђене ниже позиције.

Сагледавајући све околности, Повереница констатује да је подноситељки притужбе, након повратка са одсуства, послодавац понудио споразумни престанак радног односа или прихватање нижег радног места и указује да би, без обзира на одлуку коју је подноситељка притужбе донела, она била стављена у лошији положај у односу на положај у којем се налазила пре одласка на одсуство, имајући у виду опције које су јој понуђене.

3.12. Приликом сагледавања конкретног случаја, Повереница је узела у обзир чињеницу да су код послодавца наступиле одређене организационе и технолошке промене. Међутим, упркос тим променама, послодавац је имао могућност да подноситељки притужбе понуди премештај на радно место које је слично радном месту на којем се радила пре одласка на одсуство јер, без обзира што радно место на којем је она радила не постоји у новој систематизацији, евидентно је да је систематизацијом предвиђено неколико референтских позиција. Имајући то у виду, сагласно правилима о прерасподели терета доказивања, послодавац је тај који треба да докаже да су постојали објективни и разумни разлози, који нису ни у каквој вези са личним својствима подноситељке притужбе, због којих јој није понуђен премештај на неко од радних места предвиђених новом систематизацијом, слична радном месту на којем је радила пре одласка на одсуство. Послодавац, међутим, то није доказао.

Као доказ се не могу прихватити ни подаци које је послодавац доставио у изјашњењу, према којима су у претходном периоду 468 запослене користиле породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, а њих 66 више није у радном односу. Наиме, послодавац није доставио податке о томе који запослени и из којих разлога су утврђени као вишак запослених, што је у захтеву за изјашњење од њега тражено, а што се тиче достављених података о женама које су користиле одсуство, недостају информације о томе када им је престао радни однос и на која радна места су запослене жене враћене након истека одсуства, односно, да ли је дошло до њихове деградације код послодавца.

3.13. У односу на наводе из притужбе да је В. Р, директорка маркетинг сектора, изјавила да „жене са малом децом нису подобне за рад, јер њој требају људи који ће радити од 8-22ч“, Повереница констатује да је В. Р, директорка маркетинг сектора упутила ову дискриминаторну изјаву подноситељки притужбе. На такав закључак упуђују исказ подноситељке притужбе, исказ сведокиње М. Т, која је навела да је у одвојеном разговору са В. Р, она изговорила реченицу готово идентичне садржине, као и чињеница да у свом изјашњењу В. Р. није оспорила да је изговорила ову реченицу.

3.14. Сагласно наведеном, имајући у виду све околности конкретног случаја, Повереница за заштиту равноправности констатује да послодавац није понудио чињенице и доказе на основу којих се може поуздано закључити да су за проглашавање М. Ж. за вишак запослених, постојали објективни и разумни разлози који нису у вези са чињеницом да је била на породиљском одсуству и одсуству са рада ради неге детета. Зато се не може прихватити тврђење послодавца да је подноситељки притужбе престао радни односи искључиво због личног избора и техничких и организационих промена које су настале.

4. МИШЉЕЊЕ

4.1. Упућивањем понуда за промену радног места које су подразумевале премештај на ниже позиције и доношењем решења о престанку радног односа М. Ж. због престанка потребе за обављањем посла, након њеног повратка са породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације.

4.2. Изјавом „Жене са малом децом нису подобне за рад, јер мени требају људи који ће радити од 8-22ч“, коју је упутила М. Ж. у вези са њеним породичним статусом (родитељством), В. Р, директорка маркетинг сектора „И.“ д.о.о. из Б. прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „И.“ д.о.о. Б. да:

5.1. Да за све своје запослене који раде на руководећим местима организује одговарајућу обуку која ће им омогућити да превазиђу полне/родне стереотипе и предрасуде, упознају се са прописима о забрани дискриминације по основу пола/рода и начином остваривања принципа једнаких могућности у оквиру привредног друштва .

5.2. Убудуће, у оквиру обављања своје делатности и пословања не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

5.3. Mишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама привредног друштва. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама привредног друштва „И.“ д.о.о. Б.

Повереница за заштиту равноправности препоручује В. Р. да:

5.4. Да упутити писано извињење М. Ж. због дискриминаторних изјава, најкасније у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.5. Да се убудуће суздржи од дискриминаторних поступака и изјава којима се жене због породичног статуса стављају у неравноправан положај.

Потребно је да привредно друштво „И.“ д.о.о. Б. и В. Р. обавесте Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „И.“ д.о.о. Б. и В. Р. не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба М. Ж. против д.о.о. због дискриминације по основу породичног статуса у области рада