бр. 07-00-174/2014-02 датум: 8. 7. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. В. из Б. која је поднета против „P. b.“ а.д. Б. и Д. Р, директорке експозитуре Б.- М. Подносилац притужбе сматра да му је због активности у удружењу „Е.“ ускраћено пружање услуга, и то тако што је „P. b.“ а.д. Б. једнострано раскинула два уговора са подносиоцем притужбе (уговор о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица и уговор о сефу). У току поступка је утврђено да „P. b.“ а.д. Б. пружа услуге члановима и председнику удружења „Е.“, из чега јасно произлази да „P. b.“ а.д. Б. није ставила у неједнак положај М. В. и ускратила му пружање услуга због његовог чланства у удружењу. Самим тим, утврђено је да отказивање банкарских услуга није било узроковано чланством подносиоца притужбе у удружењу „Е“. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да „P. b.“ а.д. Б. и Д. Р, директорка експозитуре Б.- М. нису дискриминаторно поступали према подносиоцу притужбе на основу његовог личног својства – чланства у удружењу.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратиo М. В. из Б, коју је поднео против „P. b.“ а.д. Б. и Д. Р, директорке експозитуре Б.- М, због дискриминације приликом пружања услуга на основу личног својства – чланства у организацији.

1.2. У притужби је навео:

– да је члан удружења „Е.“ које се бави заштитом банкарских корисника;

– да је као сарадник удружења давао медијске изјаве у вези са судским поступцима које је „Е.“ покренула против „P. b.“ а.д. Б. због противзаконитог подизања каматних стопа на дугорочне стамбене кредите и скретао пажњу јавности на незаконита поступања ове банке;

– да је по његовом захтеву, банка проглашена кривом пред Судом части Привредне коморе Београд

– а, као и да је у току поступак пред Првим основним судом у Београду који води за повраћај незаконито наплаћеног новца;

– да му је банка ускратила могућност да слободно располаже девизном штедњом, тако што је одредила статус мировања за девизни рачун, упркос чињеници да је неколико месеци пре тога положио новчана средства на рачун;

– да због тога данима није био у могућности да располаже новцем са рачуна, као и да му је омогућено да користи рачун тек након покренутог поступка код Народне банке Србије;

– да му је недуго након ових догађаја банка послала предлог за реорочавање девизне штедње под повољнијим условима, да је отишао у експозитуру у М, али да му је тамо саопштено да руководиоци банке желе да једнострано раскину уговор о девизној штедњи и уговор о личном сефу;

– да му је као разлог за једнострани раскид уговора наведено да му се замера што је против банке покренуо судски поступак и да, осим уговора о кредиту који је склопљен 2008. године, не желе са њим пословну сарадњу;

– да је у документу који је банка доставила Народној банци Србије, као одговор на његова питања о отказивању услуге, наведено да он учествује у кампањи против банке и да се понаша непримерено, прети и вређа запослене, приликом честих посета пословницама банке;

– да не разуме о каквим претњама се ради, осим уколико се претњама сматра упозорење и захтев банци да му врате незаконито стечен новац;

– да је тврдња банке да је вређао запослене у експозитури у М. нетачна и злонамерна, јер је свестан да шалтерски радници немају удела у одлукама руководства и не треба за њих да сносе одговорност;

– да сматра да има апсолутно право да у медијима коментарише незаконите поступке банке, а да је банка блокирањем његових девизних средстава, данима на њега вршила притисак и одмазду, те да је оваквим поступањем банке, дискриминисан на основу личног својства – чланства у организацији.

1.3. Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) отказ уговора о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 10. септембра 2013. године, 2) отказ уговора о сефу бр. … од 10. септембра 2013. године, 3) дописи Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије бр. XV-1483/3/13 од 23. априла, бр. XV-1483/8/13 од 30. маја, бр. XV-1483/14/13 од 18. јуна, бр. XV-1483/17/13 од 8. јула и бр. XV-1483/23/13 од 31. јула 2013. године, 4) предлог за посредовање Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије бр. XV-1483/20/13 од 17. јула 2013. године, 5) електронска писма P. б. од 6. јуна и 3. јула 2013. године, 6) електронска писма М. В. од 23. априла, 12. јула и 18. октобра 2013. године, 7) дописи М. В. упућени P. б, експозитури у М. бр. 650 од 5. септембра и бр. 730 од 4. октобра 2013. године, 8) жалба на рад P. б. и одговор по жалби, 9) потврда о враћању кључа од сефа од 4. октобра 2013. године, 10) позив за реорочење девизне штедње, 11) одлука Суда части при Привредној комори Београда бр. 37/123 од 20. јуна 2012. године и 12) одлука другостепеног већа Суда части при Привредној комори Београда бр. 21/13 од 25. априла 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење I. M, председника Управног одбора „P. b.“ а. д. и Д. Р, директорке експозитуре Б. – М. У изјашњењу на притужбу А. Ј, руководилац Одељења за контролу усклађености пословања и Д. Р, између осталог, навели су:

– да је банка са М. В. закључила уговор о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 11. јануара 2012. године, као и уговор о сефу, са изменама и допунама у анексу од 11. јануара 2013. године;
– да је чл. 8. ст. 2. уговора о отварању и вођењу девизног рачуна предвиђено да свака уговорна страна може једнострано да откаже важење уговора без навођења разлога, достављањем писаног обавештења о отказу, уз поштовање отказног рока од 30 дана;
– да је чл. 7. ст. 1. уговора о сефу предвиђено да уговорне стране имају право на једностран раскид уговора и пре истека уговореног рока, са отказним роком од 15 дана;
– да је у оба случаја банка једнострано раскинула уговоре у складу са одговарајућим одредбама, уз поштовање отказног рока;
– да према чл. 41. ст. 3. Закона о банкама, банка слободно одлучује о избору клијента;
– да иако навођење разлога за отказ поменутих уговора није уговорено, банка је раскинула ове уговоре због недоличног, увредљивог и агресивног опхођења М. В. према запосленима банке, што према чл. 2. Закона о забрани дискриминације не представља лично својство, те банка у овом случају није поступила супротно Закону о забрани дискриминације;
– да су због понашања М. В. запослени банке затражили заштиту од руководства;
– да банка у овом тренутку има клијенте који су чланови удружења „Е“, којима није ускраћено пружање банкарских услуга, што искључује разлоге за дискриминацију који се наводе у притужби;
– да су информације о чланству у удружењу „Е“ ових клијената, доступне из поднесака упућених банци и из јавно доступних извора, али да због одредаба Закона о заштити података о личности нису у могућности да доставе податке о овим клијентима јер немају њихову сагласност;
– да су се поводом немогућности располагања средствима са девизног рачуна подносиоца притужбе више пута изјаснили Народној банци Србије, што је и достављено у прилогу притужбе, као и да се ни у овом случају не ради о дискриминацији, већ процедури банке са неактивним рачунима која се примењује на све клијенте. Процедура активације неактивног рачуна траје одређено време, али М. В. није желео да сачека 15 минута да се процедура заврши, већ је напустио филијалу банке;
– да на основу свега наведеног „P. b.“ а.д. Б, сматра није прекршила Закон о забрани дискриминације и да је притужба неоснована.

1.5. Уз изјашњење су достављени следећи докази: 1) уговор о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 11. јануара 2012. године, 2) отказ уговора о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 10. септембра 2013. године, 3) уговор о сефу од 11. јануара 2012. године и анекс уговора од 11. јануара 2013. године, 4) отказ уговора о сефу бр. … од 10. септембра 2013. године и 5) електронско писмо „P. b.“ које је упућено Народној банци Србије од 3. јула 2013. године.

1.6. На захтев Поверенице за заштиту равноправности М. В. је допунио притужбу, па је у допунама од 18. и 27. јуна 2014. године, наведено следеће:

– да се не смеју мешати људи који су преко удружења „Е“ поднели тужбе против банака („обични чланови“) и они који раде у удружењу;
– да је познато да је он ангажован као координатор за контролу законитости рада банака и притужби грађана, као и да његов ангажман обухвата и изјаве за медије;
– да с обзиром да је више пута у медијима говорио о кршењу закона појединих банака, па тако и „P.“ б, не може да се изједначи са члановима који су само поднели тужбе;
– да је банка пре извесног времена донела одлуку да угаси жиро рачун удружења, да је то можда њихово право, али да то нису смели да ураде њему, као физичком лицу;
– да су председнику удружења такође хтели да угасе приватни рачун, али су у последњем тренутку одустали;
– да су његови проблеми почели од тренутка када је добио спор против банке, те да су се они само интензивирали ангажманом у удружењу;
– да су последице његовог деловања у удружењу гашење рачуна у банци, отказивање уговора о сефу, привремена немогућност располагања девизним средствима, отворење претње Д. Р. које није хтела писаним путем да појасни.

1.7. Уз допуну притужбе су достављени: 1) изводи медијских изјава подносиоца притужбе и 2) текст са интернет странице удружења „Е“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у уговор о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 11. јануара 2012. године, утврђено је да је закључен уговор између „P. b.“ а.д. Б. и М. В, да је чл. 8. ст. 2. уговорено да свака уговорна страна може једнострано отказати уговор, без навођења разлога.

2.2. Увидом у уговор о сефу од 11. јануара 2012. године, утврђено је да је уговор склопљен између „P. b.“ а.д. Б. и М. В. и да је чл. 7. ст. 1. уговорено да уговорне стране имају право на једнострани раскид и пре истека уговореног рока.

2.3. Увидом у отказ уговора о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица бр. … од 10. септембра 2013. године и отказ уговора о сефу бр. … од 10. септембра 2013. године, утврђено је да је „P. b.“ а.д. Б. једнострано раскинула ове уговоре, уз поштовање отказног рока од 30, односно, 15 дана.

2.4. Увидом у допис Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије бр. XV-1483/17/13 од 8. јула 2013. године, утврђено је да Центар за заштиту и едукацију корисника обавестио М. В. о наводима из изјашњења „P. b.“ поводом околности пребацивања девизног рачуна у мирујући статус. Банка је навела да су били испуњени услови да девизни рачун М. В. поново добије статус активног, да је за ову процедуру потребно одређено време, да М. В. тог дана није био једини клијент, као и да није желео да сачека, те банка није била у могућности изврши његов захтев брзином коју је желео. У допису је наведено да М. В. има могућност да предложи поступак посредовања, уколико није задовољан изјашњењем банке. Увидом у електронско писмо које М. В. упутио Центру за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга НБС од 12. јула 2013. године, утврђено је да је он желео да покрене поступак посредовања и инсистирао да се разјасни тврдња банке да он води кампању, прети и непримерено се понаша према запосленима. Увидом у допис Центра за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије бр. XV-1483/23/13 од 31. јула 2013. године, утврђено је се „P. b.“ а.д. није сагласила са предлогом да се спроведе поступак медијације.

2.5. Утврђено је да је Суд части при Привредној комори Београда, у одлуци бр. 37/123 од 20. јуна 2012. године, огласио кривом „P. b.“ а.д. Б. због једностраног повећања висине каматне стопе М. В, док је одлуком другостепеног већа Суда части при Привредној комори Београда бр. 21/13 од 25. априла 2013. године, потврђена првостепена одлука.

2.6. Увидом у електронско писмо „P.“ банке од 3. јула 2013. године, које је упућено Центру за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга, утврђено је да је поред чињеница и околности које се односе на разлоге пребацивања девизног рачуна у мирујући статус, банка навела да „…господин В. води медијску кампању против банке на различитим интернет форумима. Господин В. се, такође, приликом честих посета филијалама банке, непримерено понаша према запосленима банке и његов начин опхођења редовно садржи увреде и претње. На ово указујемо јер сматрамо да ће се његове неосноване жалбе, попут ове, наставити и према банци и према НБС, као део кампање коју води.“

2.7. Увидом у допис М. В. који је упућен „P.“ банци и шефици експозитуре у М. бр. 650 од 5. септембра 2013. године, утврђено је да М. В. сматра да су током поступка пред Центром за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга НБС изнете неистине и да му је повређен углед, те жели да му банка пружи доказе за тврдње да често посећује филијале и наведе разлоге његових долазака, да наведе имена запослених којима је наводно претио и на који их је начин вређао. Такође, увидом у допис бр. 730 од 4. октобра 2013. године, упућен истој експозитури, утврђено је да је М. В. питао Д. Р, с обзиром да му је, како наводи, током прошлог сусрета упутила озбиљне претње, рекавши „Видећете Ви господине В, наш одговор ће бити адекватан“, да ли је то њен лични став или став банке.

2.8. Увидом у текст са интернет странице удружења „Е“, утврђено је да је текст о методологији коју је „P“ банка примењивала приликом једностраног повећања каматних стопа, да је Суд части Привредне коморе Београда казнио банку, да је удружење пред Првим основним судом у Београду недавно добило првостепену пресуду, као и да текст садржи обавештење да удружење може да обезбеди бесплатну правну помоћ свима који желе да туже банку.

2.9. У медијским изјавама које је дао дневним листовима „Вечерње Новости“, „Блиц“, „Информер“, порталима „Б92″ и „Мондо“, М. В. између осталог говори о тешким условима који се постављају за одобравање кредита, наводи да је покренуо судски поступак против „P.“ банке због једностраног повећања каматних стопа на дугорочни стамбени кредит и тешким условима у којима се нашао да би плаћао рате за отплату кредита.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенцијa за заштиту људских права и основних слобода у чл. 14. прописује да се уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj кoнвeнциjи oбeзбeђуje, бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус.

3.4. Пoвeрeницa зa зaштиту рaвнoпрaвнoсти указује дa Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.

3.5. Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 17. ст. 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. Имајући у виду садржину притужбе као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је „P. b.“ а.д. Б, одлуком да једнострано раскине уговоре, дискриминаторно поступала према М. В. на основу његовог чланства у удружењу „Е“. Наиме, да би било која одредба Закона о забрани дискриминације могла да се примени, потребно је да је акт дискриминације заснован на личним својствима, као и да постоји узрочно-последична веза између личног својства и учињеног акта. Свака банка има право да слободно одлучује о избору клијената , али то мора чинити у складу са прописима Републике Србији, укључујући и антидискриминационе прописе. Због тога је било потребно утврдити да ли је ускраћивање даљег коришћења банкарских услуга М. В, условљено његовим личним својством – чланством у удружењу које се бави заштитом корисника банкарских услуга. Утврђивање евентуалних других повреда права, као и утврђивање истинитости тврдњи о понашању подносиоца притужбе према запосленима у банци, нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности. Сагласно томе, у поступку су сагледаване само оне чињенице које су релевантне за испитивање повреде прописа о забрани дискриминације.

3.7. На основу навода из притужбе и изјашњења, као и доказа који су достављени, неспорно да је „P. b.“ а.д. Б. једнострано раскинула уговор о отварању и вођењу девизног рачуна физичких лица и уговор о сефу. Такође, неспорно је да је М. В. члан удружења „Е“, као и да је давао изјаве у медијима у вези са поступањем ове банке.

3.8. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из притужбе М. В. у вези са поступцима „P. b.“ а.д. Б. који су, према тврђењу подносиоца притужбе, засновани на његовом чланству у удружењу „Е“. Наиме, подносилац притужбе сматра да му је због активности у удружењу, ускраћено пружање услуга ове банке. У односу на ове наводе из притужбе, у изјашњењу је наведено да су уговори раскинути због „недоличног, увредљивог и агресивног опхођења господина В. према запосленима банке“. Поред тога, наведено је да банка има клијенте који су чланови удружења „Е“ и којима није ускраћено пружање банкарских услуга. У допуни притужбе, М. В. је потврдио да банка има клијенте који су чланови „Е“, али сматра да се он не може изједначити са тим члановима, с обзиром да ради у удружењу и давао је медијске изјаве у вези незаконитих поступања „P“ банке.

3.9. У односу на наводе из притужбе да је банка имала намеру да са Д. Г, који је председник удружења „Е“, једнострано раскине уговор, али је од тога одустала, Повереница за заштиту равноправности указује да подносилац притужбе није доставио ни један доказ у прилог овој тврдњи. С друге стране, с обзиром да уговор није раскинут, односно, председник удружења „Е“ је и даље клијент „P“ банке, Повереница је става да се ова околност мора сагледати у односу на наводе подносиоца притужбе да није „обичан члан“. Наиме, да је поступање банке засновано на чланству у удружењу „Е“, банка би ускратила даље пружање услуга и председнику удружења, који такође није „обичан члан“ и који заступа удружење.

3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је садржину електронског писма „P“ банке од 3. јула 2013. године, упућено Центру за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга НБС, у којем представник банке, између осталог, наводи да М. В. „води медијску кампању против банке“. Повереница указује да истицање ове чињенице није у искључивој вези са чланством у удружењу „Е“, с обзиром да је М. В. покренуо судски поступак против банке као физичко лице, које је у уговорном односу са банком. С друге стране, околност да је нека особа у јавности изразила незадовољство у вези са начином пословања одређеног привредног друштва, не може се сматрати личним својством.

3.11. С обзиром на наводе из притужбе и изјашњења, као и документацију која је достављена у току поступка, а посебно имајући у виду да банка има клијенте који су чланови удружења „Е“, што је и подноситељ притужбе потврдио, Повереница за заштиту равноправности констатује да се не може се закључити да је „P. b.“ а.д. Б. ставила у неједнак положај М. В. и ускратила му пружање услуга, због његовог чланства у удружењу. Самим тим, како је неспорно да „P. b.“ а.д. Б. пружа услуге члановима и председнику Удружења „Е“, у току поступка није доказано да је „P. b.“ а.д. Б. ускратила пружање банкарских услуга М. В. искључиво због чланства у удружењу, односно, уколико и јесте дошло до евентуалних непримерених поступака ове банке такво понашање није узроковано личним својством подноситеља притужбе.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби М. В. из Б, против „P. b.“ а.д. Б. и Д. Р, директорке експозитуре Б. – М, поводом ускраћивања даљег пружања банкарских услуга, утврђено је да „P. b.“ а.д. Б. и Д. Р, директорка експозитуре Б. – М, нису извршили акт дискриминације на основу личног својства М. В. – чланства у удружењу „Е“.
Повереник за заштиту равноправности не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. У складу са тим, није ни прописана могућност изјављивања жалбе или приговора против мишљења и других правних аката које Повереник доноси.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба М. В. против П банке због дискриминације на основу чланства у удружењу у области пружања јавних услуга