дел. бр. 475/2011 датум: 15. 4. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/09), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Одредба члана 43. Јединствених методолошких упутстава Законодавног одбора Народне скупштине Србије која гласи: „изрази у пропису се употребљавају у мушком роду, осим ако природа ствари захтева другачије“ супротна je начелу равноправности полова и начелу поштовања једнаких права жена и мушкараца, те представља акт дискриминације на основу личног својства – пола.
Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје Законодавном одбору Народне скупштине Србије

ПРЕПОРУКУ

1. Законодавни одбор Народне скупштине Републике Србије предузеће све неопходне мере у циљу промене одредбе члана 43. Јединствених методолошких правила за израду прописа и то тако што ће изменити члан 43. Јединствених методолошких правила за израду прописа, на начин да се овом одредбом обухвати и женски род.

2. Законодавни одбор Народне скупштине Републике Србије предузеће мере из своје надлежности у циљу стварања услова заупотребу родно диференцираног језика, у складу са принципом равноправности полова.

3. Законодавни одбор Народне скупштине Републике Србије обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о поступању по овој препоруци у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

Притужбом против Законодавног одбора Народне скупштине Републике Србије, Повереници за заштиту равноправности се обратила проф. др М. П. У притужби је навела да је Законодавни одбор усвајањем Јединствених методолошких правила за израду прописа, и то одредбом члана 43. која гласи: „изрази у пропису употребљавају се у мушком роду, осим ако природа ствари не захтева другачије“ формулисао правило којим је установљена обавеза да се у прописима користи мушки род као правило, а женски као изузетак, и то само када то захтева „природа ствари“. Овакво правило је дискриминаторно и у супротности са међународним стандардима који се се односе на недискриминаторну употребу језика.

План за кориговање садашње неравнотеже у учешћу жена и мушкараца у политичком животу Међупарламентарне уније (1994), препоручује пажљив избор термина који се користе у уставу и закону. У одељку Б, тачка IV, наводи се да језик који се користи у законодавству треба да жене и мушкарце постави на равноправну основу и избегне било какву дискриминацију засновану на припадности одређеном полу, да у овом процесу значајну улогу имају законодавци, који могу деловати у правцу усвајања ових препорука користећи своја овлашћења, као и да је у неким земљама потребно писати законе уз коришћење облика оба рода. Важност елиминације сексизма у језику означена је и у Препорукама Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4 које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Као пример родно сензитивне употребе језика, подноситељка притужбе наводи Устав Аустрије, који у основним одредбама прописује да се службене ознаке могу употребљавати искључиво у облику који изражава пол њиховог носиоца. Такође, као позитиван пример је истакла и одредбе Закона о родној равноправности Црне Горе, којима је прописано да се дискриминацијом сматра и коришћење речи у мушком роду, као генерички неутрални термин и за мушки и женски род. У складу са овом одредбом донета су Правнотехничка правила за израду прописа којима је прописано је да се „прописи морају писати родно осетљивим језиком, било коришћењем родно неутралне форме и речи у мушком и женском роду или увођењем клаузуле да се све одредбе прописа подједнако односе и на мушкарце и жене“.

Подноситељка притужбе указала је и на Упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање Заштитника грађана којим је посебно назначено да родно диференциран језик јесте језик родне равноправности. Насупрот томе, генеричка употреба мушког граматичког рода или претпоставка да је таква употреба аутоматски „родно неутрална“ нарушава ту равноправност, осим ако није пропраћена одговарајућим објашњењем.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности. Притужба је упућена Законодавном одбору на изјашњење 19. јануара 2011. године, а накнадно је извршена достава притужбе непосредном предајом писарници Народне скупштине РС 22. марта 2011. године. Законодавни одбор Народне Скупштине РС није се изјаснио на наводе из притужбе.

Одредбом члана 15. Устава Републике Србије прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Одредбом члана 194. Устава је прописано да потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права јесу део правног поретка Републике Србије, па закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеју бити у супротности са њима.

Законом о равноправности полова конкретизује се равноправност полова која подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом и законима.

Дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Приликом разматрања притужбе, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду чињеницу да језик има фундаменталну улогу у формирању друштвеног идентитета појединаца/појединки и врши знатан утицај на обликовање друштвених ставова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности сагласно члану 33. став 1. тачка 1. и члану 39. став 2. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да је одредбом члана 43. Јединствених методолошких правила повређено начело равноправности мушкараца и жена јер је Законодавни одбор Народне скупштине усвојио дискриминаторно правило да се у прописима користи мушки род као правило, а женски као изузетак, и то само када то природа ствари захтева, што је у супротности како са међународним стандардима који се односе на недискриминаторну употребу језика, тако и са Уставом РС, Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова.

Уз мишљење Повереница је дала и одговарајуће препоруке како би превазишла генеричка употреба мушког граматичког рода, као, наводно, „родно неутралног“ јер се тиме нарушава принцип равноправности полова. Спровођењем препорука, Законодавни одбор би, захваљујући свом ауторитету, допринео употреби родно диференцираног језика, односно, доследном коришћењу женског граматичког рода за жене, чиме би била реализована једна од мера за остваривање равноправности жена и мушкараца и принципа једнаких могућности.

Повереница за заштиту равноправности указује да изградња модерног друштва никада није потпуна ако се базира само на једном сегменту друштвеног развоја. Како законодавни развој, као обавеза Републике Србије у правцу европских интеграција, не може бити потпун без друштвеног, економског и културног развоја, побољшање положаја жена мора бити схваћено као неопходан услов напретка. У том смислу, неопходно је предузимати све мере у циљу превазилажења оних културних и обичајних правила који коче друштвени развој и онемогућавају женама уживање свих људских права равноправно са мушкарцима.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. П. против Законодавног одбора Народне скупштине Србије због дискриминације по основу пола