дел. бр. 07-00-176/2013-02 датум: 15. 7. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела М.о.љ.п. против ЈКП Медиана из Ниша, због одлуке овог предузећа да запосленим женама на руководећим положајима поклони за Међународни дан жена 8. март двоструко већи новчани износ од износа који је поклоњен запосленим женама које нису на руководећим положајима.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М.о.љ.п. поводом одлуке ЈКП Медиана из Ниша којом је направљена разлика у новчаном износу поклона за жене које су на руководећим положајима у односу на жене које обављају друге послове у овом предузећу, поводом Међународног дана жена

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је руководство ЈКП Медиана из Ниша, поводом обележавања Међународног дана жена 8. марта, одлучило да запослене жене награди новчаним износом, и то: жене на руководећим положајима примиле су 6.000,00 динара, док су жене које нису на руководећим положајима примиле 3.000,00 динара,
– да су надлежни из ЈКП Медиана изјавили да је разлика направљена због разлике у стручној спреми и одговорности позиције жена у предузећу,
– да је овакво прављење разлике међу женама недопустиво, посебно што оваква пракса давања поклона различите вредности датира још од 2005. године,
– да је на овај начин извршена дискриминација из чл. 2. Закона о забрани дискриминације.

1.3. Уз притужбу је достављен текст „Осмомартовска дискриминација у ЈКП Медијана“, који је објављен на интернет порталу „Јужне вести“ 7. марта 2013. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење ЈКП Медиана из Ниша.

1.5. У изјашњењу Д. Р, генералног директора ЈКП Медиана из Ниша, између осталог је наведено:

– да је ЈКП Медиана, поводом Дана жена, свим запосленим женама обезбедило пригодне поклоне у вредности од 6.000,00 и 3.000,00 динара,
– да је разлика у вредности ваучера узрокована тиме што се износ поклона исплаћује из масе зараде која није иста за све запослене, већ се разликује по коефицијенту за сложеност и одговорност послова које запослени обављају у предузећу,
– да су поклони за Дан жена исплаћивани сразмерно висини зараде коју запослене остварују на свом радном месту,
– да би једнаком вредношћу поклона за све запослене жене, опет била направљена разлика међу женама на руководећим положајима и осталим запосленим женама,
– да честитке нису дариване сходно висини коефицијената, односно, зараде запослених, јер би се тиме направила још већа разлика у висини поклона,
– да овај поклон има карактер зараде, у складу са чл. 105. ст. 3. Закона о раду,
– да је ЈКП Медиана из Ниша исправно поступило, имајући у виду да запослене имају различите зараде, те самим тим су им даровани поклони различите вредности,
– да је са исплаћеним двема категоријама поклона направљена мања дискриминација међу женама, него да је доследно поштован критеријум везан за однос вредности поклона и зараде запослених жена.

1.6. Уз изјашњење је достављен стручни коментар из базе прописа „ParagrafLex“ – „Пореско – рачувоноводствени третман поклона поводом Дана жена – 8. марта“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је ЈКП Медиана из Ниша донело одлуку да запосленим женама обезбеди поклоне за Међународни дан жена, у виду ваучера на одређени новчани износ, и то тако што су жене на руководећим положајима добиле ваучер у износу од 6.000,00 динара, док су жене запослене на другим радним местима, које не обављају руководеће послове, добиле ваучер у износу од 3.000,00 динара.

2.2. Увидом у текст „Осмомартовска дискриминација у ЈКП Медијана“, који је објављен 7. марта 2013. године на интернет порталу „Јужне вести“, утврђено је да је директор ЈКП Медиана из Ниша изјавио да од 2005. године, односно, од када руководи предузећем, постоји пракса доделе поклона различите вредности запосленим женама поводом Међународног дана жена.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење, прилоге који су достављени, као и релевантне антидискриминационе прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.5. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.
3.6. Одредбом чл. 104. Закона о раду прописано је да запослени имају право на одговарајућу зараду, која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду, те да се запосленима гарантује једнака зарада за исти рад или рад исте вредности који остварују код послодавца. Одредбом чл. 105. овог закона прописано је да се зарада састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, док је ст. 3. овог члана прописано да се под зарадом сматрају сва примања из радног односа, осим накнада трошкова запосленог у вези са радом и других примања из чл. 119. и чл. 120. тач. 1. Закона о раду. Чл. 120. прописано је да општим актом, односно уговором о раду може да се утврди право на јубиларну награду и солидарну помоћ (тач. 1.) и друга примања (тач. 4.) .

Анализа одлуке ЈКП Медиана из Ниша да женама запосленим у овом предузећу додели поклоне различите вредности, у зависности од чињенице да ли се налазе на руководећим положајима, са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Повереница за заштиту равноправности констатује да је међу странама неспорно да је ЈКП Медиана из Ниша, поводом Међународног дана жена, 2013. године доделило запосленим женама поклон ваучере који гласе на различите новчане износе, у зависности од позиције, односно, руководећег положаја жена у овом предузећу: жене запослене на руководећим положајима добиле су поклон ваучере у износу од 6.000,00 динара, док су женама које обављају друге послове у овом предузећу поклоњени ваучери у износу од 3.000,00 динара.

3.8. Имајући у виду законско одређење дискриминације, потребно је најпре утврдити да ли је одлука ЈКП Медиана из Ниша да запосленим женама уручи поклоне различите вредности, заснована на неком личном својству запослених жена. С обзиром да је у притужби и изјашњењу наведено да је разлика у вредности поклона поводом Међународног дана жена била заснована на чињеници да ли се запослене налазе на руководећем положају код послодавца, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да се, у конкретном случају, разликовање у вредности поклона заснива на позицији, односно, положају запослених жена у ЈКП Медиана, што представља лично својство, у смислу чл. 2. Закона о забрани дискриминације, којим листа личних својстава (основа дискриминације) није затворена, тако да дискриминација може бити извршена на на основу било ког личног својства. Повереница уједно констатује да се позиција запослених код послодавца, са аспекта Закона о забрани дискриминације, може сматрати личним својством јер представља битно обележје везано за личност појединца или групе, односно, у конкретном случају представља статус запослених жена у ЈКП Медиана из Ниша.

3.9. Надаље, Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења ЈКП Медиана из Ниша да поклон послодавца запосленим женама поводом Међународног дана жена има карактер зараде, те да им је послодавац даровао и поклоне различите вредности, имајући у виду чињеницу да запослене примају различите зараде. У вези са тим, Повереница констатује да према Закону о раду, у „друга примања“ из чл. 120. ст. 1. тач. 4. која се сматрају зарадом, потпадају и давања запосленим женама за Међународни дан жена. Сагласно томе, исправан је став ЈКП Медијана да ова давања имају карактер зараде у најширем смислу. Извесно је да зарада запослених, на начин како је регулисана Законом о раду, представља комплексан институт који се састоји из више компонената, и то: 1) зарада за обављени рад и време проведено на раду, 2) зарада по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца и од 3) других примања по основу радног односа, као што су нпр. поклони запосленим женама за Међународни дан жена, поклони запосленима за Нову Годину и верске празнике, додатак за одвојени живот и слично.

Зарада за обављени рад и време проведено на раду представља најзначајније право запослених из радног односа, односно, обавезни елемент уговора о раду. Послодавац је у обавези да ову компоненту зараде исплаћује запосленима у новцу, у роковима прописаним законом, општим актима послодавца и уговором о раду. Одредбама чл. 106. и 107. Закона о раду прописано је да зарада за обављени рад и време проведено на раду зависи од много фактора (сложеност послова, услови рада, време проведено на раду, степен стручне спреме, радно искуство, учинак и сл). С друге стране, друга примања из радног односа, која се сматрају зарадом, могу се утврдити општим актом и уговором о раду и резултат су одлуке послодавца, односно, договора између послодавца и запосленог, приликом склапања уговора о раду, а исплаћују се поводом одређених догађаја или наступања одређених околности, у новцу или роби.

Поред тога, законска формулација „других примања“ из чл. 120. ст. 1. тач. 4. Закона о раду не упућује на везу између висине износа ових примања и врсте послова и/или позиције запослених код послодавца, као ни на везу са осталим примањима запослених која директно зависе од њиховог рада и стручне спреме. У том смислу, може се констатовати да износ „других примања“ није у корелацији са висином зараде запослених за обављени рад и време проведено на раду.

3.10. Претходна анализа је показала евидентне разлике између зараде за обављени рад и време проведено на раду и других примања (обавеза послодавца да исплаћује зараду за обављени рад у односу на могућност утврђивања и исплаћивања других примања, као и непостојање корелације између висине зараде за обављени рад и других примања), иако се и једна и друга примања сматрају зарадом и имају исти пореско-рачуноводствени третман, те се, сагласно томе, на ова примања на исти начин обрачунавају порези и доприноси. Стога, Повереница за заштиту равноправности сматра да је неприхватљив став послодавца да се поклон за 8. март запосленим женама додељује сразмерно заради које остварују код послодавца, односно, сложености и одговорности послова које обављају.

3.11. У конкретном случају, послодавац је запослене жене поделио у две категорије: 1) жене на руководећим положајима и 2) друге запослене жене, па је утврдио да ће запосленим женама које су на руководећим положајима исплатити поклон у износу од 6.000,00 динара, а другим запосленим женама у износу од 3.000,00 динара. Ова одлука нема објективно и разумно оправдање, односно, представља неоправдано прављење разлике између две категорије запослених жена на основу позиције/положаја који имају код послодавца. Наиме, повод, карактер и сврха доделе поклона за 8. март запосленим женама јесте да послодавац обележи овај празник и укаже пажњу свим запосленим женама, а не да их награди за сложеност и одговорност послова и задатака које обављају. Према томе, уколико послодавац жели да запослене награди због сложености и одговорности посла, има могућност да то уради кроз друге компоненте зараде, у складу са одредбама Закона о раду. Међутим, уколико послодавац одлучи да запосленима обезбеди поклон поводом Међународног дана жена, износ поклона мора бити једнак за све запослене жене, без обзира на њихова лична својства, управо имајући у виду да је повод за давање поклона 8. март, који се од 1975. године, када су овај датум Уједињене нације прогласиле Међународним даном жена, широм света слави као међународни празник у част економских, политичких и друштвених достигнућа жена.

3.12. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из притужбе, као и изјаву директора ЈКП Медиана из Ниша, објављену на интернет порталу „Јужне вести“ у тексту „Осмомартовска дискриминација у ЈКП Медијана“, да пракса доделе поклона различите вредности запосленим женама поводом Међународног дана жена, у предузећу постоји од 2005. године. Имајући у виду да ову чињеницу у току поступка директор није оспорио, може се констатовати да је очигледно у питању устаљена дискриминаторна пракса код послодавца, која се сматра тешким обликом дискриминације, сагласно чл. 13. ст. 1. тач. 6. Закона о забрани дискриминације.

3.13. Сагледавајући све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је ЈКП Медиана из Ниша, приликом доделе поклона за Међународни дан жена, неоправдано направило разлику између запослених жена на руководећим положајима у односу на запослене жене које обављају друге послове у овом предузећу, односно, које нису на руководећим положајима.

4. МИШЉЕЊЕ

ЈКП Медиана из Ниша је додељивањем поклон ваучера у различитом новчаном износу поводом Међународног дана жена, неоправдано направило разлику између запослених жена на руководећим положајима и жена које обављају друге послове у овом предузећу, чиме је извршило акт дискриминације жена које нису на руководећим положајима, забрањен чл. 6. и чл. 13. ст. 1. тач. 6. Закона о забрани дискриминације и чл. 18. Закона о раду.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ЈКП Медиана из Ниша да:

5.1. Објави на огласној табли ЈКП Медиана из Ниша мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности заједно са писаним извињењем запосленим женама које нису на руководећим положајима, због дискриминаторног поступања према њима приликом доделе поклон ваучера за Међународни дан жена – 8. март;

5.2. Убудуће води рачуна да својим поступцима не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на било ком личном својству запослених у овом предузећу.

Потребно је да ЈКП Медиана из Ниша обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ЈКП Медиана из Ниша не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М.о.љ.п. против ЈКП Медиана из Ниша због дискриминације по основу положаја радног места у области рада и запошљавања