бр. 07-00-186/2017-02  датум: 12.10.2017. године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М.М. из Н. која је поднета против Јавног комуналног предузећа „З.ˮ и директора А.Б. због дискриминације на основу чланства у удружењу. У притужби је наведено да је подноситељка притужбе чланица Удружења „ХММˮ из Н, чији је један од основних циљева деловања заштита добробити животиња, те да је желела да посети Прихватилиште за животиње које послује у склопу ЈКП „З.ˮ, будући да је заинтересована за услове у којима бораве напуштени пси и мачке. О својој намери је смс-ом обавестила директора А.Б, који јој је одговорио да мора у писменој форми да га обавести о намери доласка у прихватилиште. Упркос томе што је писмено најавила свој долазак, подноситељки притужбе је 16. марта 2017. године онемогућен приступ Прихватилишту за животиње. Јавно комунално предузеће „З.ˮ, односно директор А.Б. се нису изјаснили на наводе из притужбе, па су Поверенику за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, били доступни само наводи из притужбе и докази које је доставила подноситељка притужбе. У току поступка утврђено је да Јавно комунално предузеће „З.ˮ приликом обављања својих делатности, укључујући и оне које се односе на управљање прихватилиштом, дужно да поступа у складу са Законом о добробити животиња и Одлуком о обављању делатности зоохигијене Града Н, те да оба акта прописују обавезу предузећа која се баве заштитом животиња да сарађују са удружењима и грађанима по питањима заштите живота, здравља и добробити животиња. Такође, утврђено је да на сајту овог предузећа не постоје подаци о процедури везаној за посету прихватилишту, док су сведокиње, чије је изјаве доставила подноситељка притужбе, a које нису чланице Удружења „ХММˮ из Н. потврдиле да су несметано посећивале прихватилиште, без претходне најаве. Утврђено је, такође, да је директор Јавног комуналног предузећа „З.ˮ, у изјави за дневни лист Блиц, навео да је „на истој страни са удружењима за заштиту животиња, али да неки претерују, попут саговорницеˮ, указујући на подноситељку притужбе, којој ће, како је даље навео „лично да забрани улазак у прихватилиштеˮ. Имајући у виду наведено, а на основу изведених доказа утврђено је да је поступање Јавног комуналног предузећа „З.ˮ и директора А.Б. према подноситељки притужбе засновано на њеном личном својству – чланству у удружењу, које је у одређеним приликама критиковало рад овог предузећа. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су Јавно предузеће „З.ˮ и директор А.Б, онемогућавањем М.М. да 16. марта 2017. године приступи Прихватилишту за животиње, којим управља Јавно предузеће „З.ˮ и захтевањем да писмено најави посету овом прихватилишту, прекршили одредбе члана 6. и члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације. Директору Јавног комуналног предузећа „З.ˮ А.Б. је препоручено да писменим путем упути извињење подноситељки притужбе М.М. у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком, да омогући да М.М. и остали чланови Удружења „ХММˮ из Н. имају приступ прихватилишту, у складу са законом, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереник за заштиту равноправности примио је 9. маја 2017. године притужбу, a 8. јуна и 24. августа 2017. године допуне притужбе М.М. из Н, која је поднета против Јавног комуналног предузећа „З.ˮ и директора А.Б, због дискриминације на основу личног својства – чланства у удружењу.

• У притужби је, између осталог, навела:

• да је чланица Удружења „ХММˮ из Н, чији је један од основних циљева деловања заштита добробити животиња;
• да је 11. марта 2017. године системом кратких порука (смс-ом) обавестила директора А.Б. да 12. марта 2017. године жели да посети прихватилиште које послује у склопу ЈКП „З.ˮ, будући да је заинтересована за услове прихватилишта у којима бораве напуштени пси и мачке;
• да је директор предузећа обавестио да за њу, колегиницу Н.В. из организације Л. и колегиницу В. П. из Фондације Д, важе посебни услови те да морају у писменој форми да га обавесте о намери доласка у прихватилиште;
• да је 14. марта 2017. године директору послала имејл којим га је обавестила да 16. марта 2017. године у 16 часова намерава да дође у прихватилиште, уз навођење имена активисткиња које ће доћи са њом, али на овај имејл није добила одговор;
• да је са активисткињом и старатељком напуштених паса и мачака, М.Б, у најављено време дошла до капије прихватилишта, представила се и рекла да су свој долазак најавиле директору путем имејла, али их је радница прихватилишта након обављеног телефонског разговора обавестила да је шеф прихватилишта разговарао са директором и да јој је речено да им не дозволи улазак у прихватилиште;
• да сматра да је овакав вид најаве у њиховом случају неприхватљив јер правила морају бити иста за све грађане и организације, а рад јавног комуналног предузећа транспарентан, али да је упркос свом ставу по том питању ипак најавила свој долазак, а улаз јој и поред тога није био дозвољен;
• да сматра да је као чланица и правна заступница организације која се бави заштитом добробити животиња дискриминисана у односу на остале грађане и многе друге активисте којима није неопходан овај вид најаве, а улазак у прихватилиште дозвољен у току радног времена;
• да претпоставља да је њен ангажман у оквиру организације, јавно иступање и критика рада овог предузећа, разлог дискриминаторног поступања према њој;
• да у прихватилишту не постоји термин одређен за посете, нити је истакнут на капији прихватилишта, тако да су током радног времена посете дозвољене грађанима;
• да јој није познато да се било ко од грађана у писменој форми најављује директору предузећа, што је од ње захтевано, док јој је улазак на крају био онемогућен;
• да је директору, 24. марта 2017. године на писарници предузећа доставила допис којим га је питала о разлозима забране приступа прихватилишту, те у којим терминима би могла да долази како би несметано обављала своје активности, али да одговор није добила;
• да је циљ њене притужбе да се неправилности у раду овог предузећа уклоне и отклони очигледно присутна дискриминација.
  • Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) копија смс преписке којом подноситељка притужбе најављује свој и долазак својих колегиница у прихватилиште, и одговор којим је обавештена да је за њен и долазак госпође П. неопходна најава у писаној форми, на начин на који је то учинила госпођа Н. В; 2) копија имејла од 14. марта 2017. године којим подноситељка притужбе најављује директору А.Б. да ће са М.Б. и В.Б. 16. марта 2017. године у 16 часова посетити прихватилиште и 3) допис бр. 03-800/2017 који је подноситељка притужбе 24. марта 2017. године упутила ЈКП „З.ˮ и директору А.Б, а који садржи обавештење да јој у најављено време, 16. марта 2017. године, није био дозвољен улаз у прихватилиште, као и упит о разлозима забране приступа прихватилишту, те у којим терминима би могла да долази како би несметано обављала своје активности.

• Повереник за заштиту равноправности, ради правилног утврђивања чињеничног стања, затражио је од подноситељке притужбе да достави изјаве сведока који могу да поткрепе наводе изнете у притужби. Подноситељка притужбе је притужбу допунила достављањем изјава следећих сведокиња: М.Б, С.К, Т.П, Ј.Б, Т.Р. и Б.К.

• Подноситељка притужбе је у својој другој допуни, упућеној Поверенику за заштиту равноправности, доставила чланак објављен 24. августа 2017. године на сајту дневног листа Блиц, под насловом „З. разбацује паре на пансион за животиње, 22 бокса коштају 27 милиона динараˮ. У овом чланку, подноситељка притужбе као чланица организације „ХММˮ указује на лоше услове у којима животиње бораве у Н. прихватилишту, док директор ЈКП „З.ˮ А.Б, између осталог, наводи да је „на истој страни са удружењима за заштиту животиња, али да неки претерују, попут саговорницеˮ, указујући на подноситељку притужбе, којој ће, како је даље навео „лично да забрани улазак у прихватилиштеˮ.

1.6. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка од Јавног комуналног предузећа „З.ˮ (у даљем тексту: ЈКП „З.ˮ) и директора А.Б. затражено изјашњење о наводима и основаности притужбе. Како је ЈКП „З.ˮ захтев за изјашњење примило 18. јула 2017. године, а у остављеном року од 15 дана се није изјаснило, Поверенику за заштиту равноправности били су доступни наводи из притужбе и докази које је доставила подноситељка притужбе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у Регистар удружења на сајту Агенције за привредне регистре утврђено је да је Удружење „ХММˮ регистровано као активно удружење, те да је као једна од области остваривања циљева овог удружења наведена и заштита добробити животиња. Такође, увидом у Регистар удружења Агенције за привредне регистре, утврђено је да је подноситељка притужбе М.М. једна од заступница Удружења „ХММˮ.

2.2. Увидом у Регистар привредних друштава на сајту Агенције за привредне регистре утврђено је да је законски заступник ЈКП „З.“, директор А.Б.

2.3. Из навода притужбе и увидом у приложену преписку путем смс-а и електронске поште, утврђено је да је подноситељка притужбе најавила своју посету прихватилишту ЈКП „З.ˮ за дан 12. март 2017. године, али јој је предочено да посету мора да најави писменим путем. У смс преписци наведено је следеће: „Наравно да је неопходно да се најавите и то у писаној форми, како је то учинила гђа Н. В. прошли пут. Иста правила важе и за гђу П.ˮ. Подноситељка притужбе је по том налогу и поступила, односно, своју посету је путем електронске поште најавила за 16. март 2017. године, а када је наведеног дана, у пратњи М.Б, дошла до капије прихватилишта, улаз им није био дозвољен.

2.4. Увидом у допис од 24. марта 2017. године, упућен ЈКП „З.ˮ и директору А.Б, који је заведен на пријемној писарници овог предузећа под бројем 03-800/2017, Повереник за заштиту равноправности утврдио је да је подноситељка притужбе указала на немогућност да у најављено време, 16. марта 2017. године, посети просторије прихватилишта, упитала за разлоге забране и могућност да јој се приступ убудуће омогући.

2.5. Увидом у писану изјаву сведокиње М.Б. утврђено је да је навела да је 16. марта 2017. године са подноситељком притужбе покушала да посети прихватилиште. Када су дошле до капије, представиле су се и рекле да су се најавиле директору. Радница је рекла да мора да провери са шефом и убрзо им саопштила да јој је речено да их не пушта да уђу.

2.6. Увидом у писану изјаву сведокиње С.К. утврђено је да је у својој изјави навела да је прихватилиште „З.ˮ посетила 26. јануара 2017. године, а претходно се није најавила нити тражила дозволу за посету. У накнадној изјави достављеној Поверенику, сведокиња је изјавила да није чланица ниједног удружења за заштиту животиња.

2.7. Увидом у писану изјаву сведокиње Т.П, утврђено је да је сведокиња навела да приликом посете прихватилишту ЈКП „З.ˮ, 27. септембра 2016. године, није била претходно најављена нити је тражила дозволу за посету. У накнадној изјави достављеној Поверенику, сведокиња је изјавила да није чланица ниједног удружења за заштиту животиња.

2.8. Сведокиња Ј.Б. је у својој изјави навела да је у последњих годину дана неколико пута посетила прихватилиште ЈКП „З.ˮ. Углавном се најављивала усменим путем, а једном је отишла и ненајављена. Увек је била са најмање још једном особом која се није посебно најављивала. Присутни ветеринари су последњих неколико пута тражили на увид њихове личне карте и уписивали податке пре него што би их пустили да уђу. У накнадној изјави достављеној Поверенику, сведокиња је изјавила да је последњих неколико година чланица Удружења за заштиту животиња Н.-СПАНС, али да је у прихватилиште ишла као грађанка, а не чланица удружења.

2.9.  Увидом у писану изјаве сведокиње Т.Р, утврђено је да је сведокиња навела да је током марта 2017. године посетила прихватилиште ЈКП „З.ˮ и истакла да се претходно није најављивала или тражила дозволу за посету прихватилишту, нити ју је ико од запослених поучио о таквој процедури најављивања. Напротив, сведокиња је навела да су јој запослени нагласили да може доћи кад год пожели да види пса за којег је заинтересована.

2.10.    Сведокиња Б.К. је у својој изјави је навела да је прихватилиште ЈКП „З.ˮ посетила 11. августа 2016. године, а претходно се није најавила нити тражила дозволу за посету прихватилишту.

2.11. Увидом у чланак објављен 24. августа 2017. године на сајту дневног листа Блиц, под називом „З. разбацује паре на пансион за животиње, 22 бокса коштају 27 милиона динараˮ, утврђено је да је подноситељка притужбе, представљена као чланица Удружења „ХММ“, и да је у овом тексту критиковала рад прихватилишта. Наиме, подноситељка притужбе је у тексту дала свој коментар у вези инвестиције за изградњу пансиона за чување кућних љубимаца када њихови власници нису у могућности да то чине, тако што је указала да њена организација годинама упозорава на лоше услове у прихватилишту, те да сматра да ће проширивањем делатности предузећа напуштени пси пасти у још већу немилост и небригу. Истакла је, такође, да уколико постоји вишак новца, требало би га уложити у едукацију и обуку запослених, као и у побољшање постојећих услова у прихватилишту. Том приликом, у истом чланку, објављена је и изјава директора ЈКП „З.ˮ А.Б, који је изјавио да животиње у прихватилишту имају адекватну бригу, те је додао „да је на истој страни са удружењима за заштиту животиња, али да неки претерују, попут наше саговорницеˮ, указујући на подноситељку притужбе, којој ће „лично да забрани улазак у прихватилиштеˮ.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и допуна притужбе, као и прилоге које је доставила подноситељка притужбе, укључујући изјаве сведока.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[2].

3.3. Устав Републике Србије^[3]  у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1, дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а које се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), у складу са законом.

3.5. Одредбама члана 3. став 1. Закона о добробити животиња[4] прописано је да су државни органи, научноистраживачке организације, установе у области образовања, ветерине, пољопривреде, здравства, информисања, културе, као и друге установе и организације и правна и физичка лица, односно предузетници, који обављају делатности, односно послове у вези са животињама, дужни да обезбеђују, усмеравају и подстичу јачање свести о значају добробити животиња. Одредбама става 2. овог члана прописано је да су лица из става 1. овог члана, органи јединица локалне самоуправе, као и грађани и удружења, дужни да брину о животу и заштити здравља и добробити животиња и међусобно сарађују, координирају и усклађују доношење и спровођење одлука у области добробити животиња. Одредбама члана 67. став 1. истог закона прописано је да се у прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне самоуправе смештају: напуштене и изгубљене животиње; животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се брину о њима; животиње које Министарство одузме власницима, односно држаоцима; животиње које су у опасности. Одредбама става 2. истог члана прописана је дужност власника прихватилишта из става 1. овог члана да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња.

3.6.  Одредбама члана 6. став 2. Одлуке о обављању делатности зоохигијене[5] прописана је дужност предузећа, власника, односно држаоца животиње и удружења да брину о животу и заштити здравља и добробити животиња и међусобно сарађују, координирају и усклађују доношење и спровођење прописа у области добробити животиња. Чланом 8. ове одлуке прописано је да  се у прихватилиште смештају животиње: 1) које су напуштене и изгубљене, 2) чији власник, односно држалац не може више да се брине о њима, 3) које надлежни орган одузме власнику, односно држаоцу, и 4) које су у опасности. Предузеће је дужно да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња, као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о животињама које се налазе у прихватилишту, у складу са Законом о добробити животиња.

Анализа навода притужбе и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника у овом предмету био је да испита да ли су ЈКП „З.ˮ и директор А.Б. дискриминисали подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – чланства у удружењу, тиме што су јој 16. марта 2017. године онемогућили да приступи Прихватилишту за заштиту животиња којим управља ово предузеће, претходно захтевајући да писмено најави своју посету.

3.8. Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање ЈКП „З.ˮ и директора А.Б. било дискриминаторно, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да су ЈКП „З.ˮ и директор А.Б. према њој извршили акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза лежи на ЈКП „З.ˮ и директору А.Б.

3.9. У овом предмету подноситељка притужбе учинила је вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, у току поступка утврђено је да је од подноситељке притужбе затражено да се пре посете прихватилишту за животиње, којим управља ЈКП „З.“, најави писменим путем, што је она и учинила, те најавила свој долазак за 16. март 2017. године. Међутим, када се са М.Б. наведеног датума појавила испред капије прихватилишта, није им било омогућено да приступе прихватилишту, са образложењем да је запосленима речено „да их не пуштају да уђу“. Ове наводе подноситељке притужбе потврдила је сведокиња М.Б, која је присуствовала овом догађају. Такође, сведокиње које су доставиле своје исказе истакле су да су посећивале прихватилиште без претходне писмене или усмене најаве. Стога, подноситељка притужбе учинила је вероватним да се овакво поступање ЈКП „З.ˮ и директора А.Б. према њој заснива на њеном чланству у Удружење „ХММˮ које у свом деловању критички изјашњавало на начин рада овог јавног комуналног предузећа. У прилог томе говори и изјава директора А.Б, наведена у чланку објављеном на сајту Блиц, да нека удружења за заштиту животиња претерују са критикама, те да ће лично подноситељки притужбе забранити улаз у прихватилиште. Међутим, како се ЈКП „З.“ и директор А.Б. нису изјаснили на притужбу, Поверенику за заштиту равноправности су, приликом одлучивања у овом предмету, били су на располагању само наводи из притужбе и изведени докази. Другим речима, ЈКП „З.“ није понудило чињенице и доказе којима би доказало да подноситељку притужбе није ставило у неједнак положај због њеног личног својства – чланства у удружењу.

3.10. Стога, да би се утвдило да ли је притужиља дискриминисана на основу свог личног својства – чланства у удружењу, потребно је утврдити да ли ЈКП „З.ˮ има одређену процедуру за посету прихватилишту којим управља, те уколико процедура постоји, потребно је утрдити да ли се она разликује у зависности од тога да ли је посетилац члан удружења за заштиту животиња или грађанин. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да је Законом о добробити животиња прописана дужност власника прихватилишта да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња. Поред тога, Одлуком о обављању делатности зоохигијене, којом се између осталог уређује начин и услови обављања комуналне делатности зоохигијене на територији Града Н. и обавезе јавног комуналног предузећа основаног за обављање делатности зоохигијене, изричито је прописана дужност предузећа, власника, односно држаоца животиње и удружења да брину о животу и заштити здравља и добробити животиња и међусобно сарађују, координирају и усклађују доношење и спровођење прописа у области добробити животиња. Такође, овом одлуком је прописана дужност предузећа да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња, као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о животињама које се налазе у прихватилишту, у складу са Законом о добробити животиња. Такође, релевантна је и одредба члана 65. Статута Јавног комуналног предузећа „З.ˮ[6] од 19. октобра 2016. године, којом је прописано да је рад предузећа јаван, те да се јавност рада обезбеђује редовним извештавањем јавности о дугорочном и средњерочном плану пословне стратегије и развоја и годишњем, односно трогодишњем програму пословања и њиховој реализацији, као и о другим чињеницама које могу бити од интереса за јавност, а нарочито о ревидираним финансијским годишњим извештајима, као и о мишљењу овлашћеног ревизора на тај извештај, извештају о посебним или ванредним ревизијама, о организационој структури Предузећа, као и о начину комуникације са јавношћу. Информисање јавности врши Директор или лице које он овласти. Такође, чланом 67. Статута прописано је да је предузеће дужно да путем средстава јавног информисања (електронских медија, штампе) кориснике услуга, благовремено обавештава о планираним и очекиваним сметњама у вршењу услуга, као и о прекидима који могу настати или ће настати у пружању услуга.

Увидом у интернет презентацију ЈКП „З.ˮ[7] утврђено је да се на сајту овог предузећа не налазе подаци о томе како посетилац може да приступи њиховом Прихватилишту за животиње. Увидом у насловну страну презентације[8] може се уочити да су вредности које ЈКП „З.ˮ пропагира: квалитет, сарадња и едукација. Тако се под сарадњом наводи: „Трудимо се да развијемо и унапредимо сарадњу са свим установама и организацијама које такође брину о добробити животиња“, док се под едукацијом истиче следеће: „Уз континуирану и планску комуникацију желимо да обезбеђује адекватан однос према грађанима, држави, невладиним организацијама које се баве бригом о животињама, као и према привреди“.

3.11. Након досадашње анализе, Повереник за заштиту равноправности указује на неколико чињеница. Наиме, ЈКП „З.ˮ је јавно комунално предузеће које је у обавези је да врши делатност из надлежности јединице локалне самоуправе у области ветерине и комуналне делатности зоохигијене, обезбеђивањем прихватилишта и карантина, те је у складу са тим ЈКП „З.ˮ поверен на управљање објекат Прихватилиште за животиње[9]. Приликом обављања својих делатности, укључујући и оне које се односе на управљање прихватилиштом, ЈКП „З.ˮ дужна је да поступа у складу са Законом о добробити животиња и Одлуком о обављању делатности зоохигијене Града Н, а оба ова акта прописују обавезу предузећа која се баве заштитом животиња да сарађују са удружењима и грађанима по питањима заштите живота, здравља и добробити животиња. Повереник констатује да наводи са сајта овог предузећа не одступају од наведених принципа, односно на сајту се изричито прокламују вредности међусобне сарадње и комуникације овог предузећа са удружењима и грађанима који су заинтересовани за добробит животиња, из чега се може закључити да је циљ ЈКП „З.ˮ да буде приступачно што ширем кругу сарадника и грађана. Коначно, имајући у виду да је одредбама Статута овог предузећа прописано да је предузеће дужно да путем средстава јавног информисања кориснике услуга благовремено обавештава о планираним и очекиваним сметњама у вршењу услуга, као и о прекидима који могу настати или ће настати у пружању услуга, те чињеницу да се увидом у сајт предузећа не налази процедура посете прихватилишту, Повереник за заштиту равноправности закључује да се прихватилишту може несметано приступити, уколико у средствима јавног информисања изричито није наведено другачије. Овом закључку у прилог говоре и изјаве сведокиња које су истакле да су у различитим временским интервалима несметано и без претходне најаве посетиле прихватилиште, као и да оне нису чланице Удружења. Примера ради, сведокиња Т.Р. је истакла да је током марта 2017. године посетила прихватилиште ЈКП „З.ˮ, а да се претходно није најавила ни тражила дозволу за посету, нити ју је ико од запослених поучио о таквој процедури најављивања. Како је истакла: „Чак напротив, запослени су ми нагласили да могу доћи кад год желим да видим пса за којег сам се интересовала“. Међутим, од подноситељке притужбе је затражена писана најава доласка у прихватилиште, али и након што се најавила, није јој дозвољено да приступи прихватилишту.

3.12. Повереник за заштиту равноправности уочио је да је у смс поруци упућеној подноситељки притужбе, у којој се од ње захтева да се најави у писаној форми пре него што посети прихватилиште, наведено да иста обавеза важи и за В.П, која је према наводима подноситељке притужбе чланица Фондације Д. Имајући и ту чињеницу у виду, Повереник констатује да није сасвим јасно који су разлози за селективно увођење правила писмене најаве за чланове појединих удружења, док, према доказима прикупљеним у овом поступку, грађани као и чланови других удружења могу несметано и без претходне најаве да посете прихватилиште којим управља ЈКП „Зˮ. У прилог тврдњи подноситељке притужбе да је „ангажман у оквиру њене организације“, односно то што је „јавно иступала и критиковала рад овог предузећа и организовала протесте“ разлог због којег јој је тражена писмена најава доласка и онемогућен приступ прихватилишту, говори и изјава директора ЈКП „З.ˮ, наведена у тексту „З. разбацује паре на пансион за животиње, 22 бокса коштају 27 милиона динараˮ, који је објављен на сајту дневног листа Блиц. У овом тексту, реагујући на критике подноситељке притужбе у вези са радом предузећа којим руководи, наведено је да је директор ЈКП „З.ˮ А.Б. одговорио да је на истој страни са удружењима за заштиту животиња, али да неки претерују, попут саговорнице листа Блиц, којој ће лично да забрани улазак у прихватилиште. Имајући у виду ову изјаву директора А.Б, може се закључити да за руководство ЈКП „З.ˮ постоје „подобна“ и „неподобна“ удружења за заштиту животиња, те да у зависности од њиховог става према раду овог предузећа зависи да ли ће моћи да посете прихватилиште равноправно са члановима других удружења и грађанима који нису чланови удружења. На наведено указује и чињеница да је подноситељка притжбе испунила све услове које су од ње тражени, односно своју посету је најавила писменим путем, али јој је и поред тога онемогућен приступ прихватилишту. Ни након улагања додатног напора и покушаја да такву ситуацију превазиђе непосредним обраћањем директору А.Б, дописом бр. 03-800/2017, њеним захтевима се није изашло у сусрет, већ јој је директор „З.ˮ јавно „поручио“ да ће јој забранити улазак у прихватилиште управо због тога што заступа ставове удружења, односно критикује његов рад, а упркос законској обавези предузећа да сарађује са организацијама за заштиту животиња.

3.13. Стога, на основу навода притужбе и достављених доказа, а у изостанку изјашњења лица против којих је притужба поднета, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да су ЈКП „З.ˮ и директор А.Б. дискриминисали М.М. на основу њеног чланства у Удружењу „ХММˮ.

4. МИШЉЕЊЕ

Онемогућавањем М.М. да 16. марта 2017. године приступи Прихватилишту за животиње, којим управља Јавно предузеће „З.ˮ и захтевањем да писмено најави посету овом прихватилишту, Јавно комунално предузеће „З.ˮ и директор А.Б. прекршили су одредбе члана 6. и члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује директору Јавног комуналног предузећа „З.ˮ А.Б. да:

• Писменим путем упути извињење подноситељки притужбе М.М. у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.
• Омогући да М.М. и остали чланови Удружења „ХММˮ из Н. имају приступ прихватилишту у складу са законом.
• Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Јавно комунално предузеће „З.ˮ и директор А.Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Јавно комунално предузеће „З.ˮ и директор А.Б. не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[4] „Службени гласник РС”, број 41/09

[5] „Службени лист Града Н.”, број 65/13

[6]http://pretraga2.apr.gov.rs/enterprisepublicsearch/GenericError.html?aspxerrorpath=/EnterprisePublicSearch/Details/EnterprisePublishedDocuments/2281163

[7] http://www.zoohigijenans.co.rs/

[8] http://www.zoohigijenans.co.rs/o-nama/

[9] http://www.zoohigijenans.co.rs/o-nama/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa M.M. прoтив JКП З збoг дискриминaциje пo oснoву члaнствa у удружeњу у oблaсти пружaњa услугa