дел. бр. 593 датум: 14. 5. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/09) поводом притужбе М. Б. из Л, против „M. C. & C.“ д. о. о. из Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

Општим условима продаје за куповину и приступ купаца „M. C. & C.“ д. о. о. из Б прописао је забрану уласка у продајне објекте са колицима за децу, а притом није омогућио други начин да купци који дођу са децом уђу у продајни објекат, чиме је ова категорија купаца дискриминисана у погледу могућности коришћења услуга на основу породичног статуса и тиме је извршио акт дискриминације – повреда начела једнаких права и обавеза, забрањен чланом 8. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. и чл. 39. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, даје привредном друштву „M. C. & C.“ д. о. о. из Б

ПРЕПОРУКУ

1. „M. C. & C.“ д. о. о. из Б предузеће без одлагања све неопходне мере како би обезбедио несметан и безбедан приступ продајним објектима особама које дођу са децом.

2. „M. C. & C.“ д. о. о. из Б водиће рачуна да убудуће својим актима и одлукама не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давање првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на неком личном својству.

3. „M. C. & C.“ д. о. о. из Б обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о мерама које ће спровести у циљу поступања по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

М. Б. из Л. поднела је 1. фебруара 2012. године притужбу против „M. C. & C.“ д. о. о. из Б, јер јој није омогућен безбедан приступ продајном објекту са бебом током обављања куповине. У притужби је наведено следеће:

– да је 25. децембра 2011. године кренула у куповину са супругом и бебом, када их је на улазу у продајни објекат „M. C. & C.“ д. о. о. у К. зауставио радник који им је саопштио да не могу да уђу са колицима за бебу;
– да је питала радника на улазу да ли они имају своја колица за бебе и шта сада да ради са бебом; добила је одговор да немају, али јој је радник предложио да бебу ставе у колица за куповину, што је подноситељка притужбе одбила;
– након одбијања да стави бебу у колица за куповину, подноситељка притужбе наводи да јој је радник овог објекта предложио да стави бебу у дечије седиште за аутомобил, па затим седиште стави у колица за куповину, што је такође одбила сматрајући да је то крајње небезбедно, јер није предвиђено да се седиште за аутомобил користи без појаса за везивање;
– подноситељка притужбе и њен супруг су напустили овај продајни објекат, јер су онемогућени да обаве куповину, а да притом њихово дете буде безбедно;
– подноситељка притужбе сматра да је дискриминисана на основу породичног статуса, јер је правилом забране уласка са колицима за бебу, односно, необезбеђивањем алтернативног начина за безбедан смештај деце, онемогућена да обави куповину са бебом.

Повереница за заштиту равноправности спровела je поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације.

В. П. (V. P.), председница Управног одбора и К. Х. (C. H.), члан Управног одбора привредног друштва „M. C. & C.“ д. о. о. из Б, доставили су заједничко изјашњење, у којем је наведено:

– да у Републици Србији постоји девет продајних објеката–складишно дистрибутивних центара, у којима се трговина обавља према Правилнику и класификацији трговинских формата;
– да се у свим продајним објектима Метроа обавља продаја робе на велико и да се као купци појављују правна лица и предузетници, а не физичка лица;
– да су сви купци Метроа дужни да закључе Опште услове продаје за куповину и приступ купаца, те да на основу овог склопљеног споразума купац добија картицу којом се овлашћује на приступ и куповину;
– да продајни објекти Метроа не представљају обичне маркете и да се, с обзиром на велику количину, роба налази на високим полицама, па су тако виљушкари активни током 24 часа;
– да би се смањила могућност угрожавања живота и здравља купаца, Метро је био принуђен да одреди извесна правила понашања у објектима која важе за купце, искључиво ради њихове безбедности;
– да купци прихватају правила понашања која су садржана у Општим условима продаје за куповину и приступ купаца;
– да је правило које купцима не дозвољава улазак у продајне објекте са колицима за децу, уведено једино и искључиво због безбедности купаца;
– да је висина виљушкара таква да возач виљушкара приликом кретања са позиције у којој се налази није у могућности да благовремено уочи дечија колица, што може довести до трагичних последица;
– да је идеја овог правила да купци који су принуђени да у објекте М. дођу са малом децом током куповине имају пуну контролу над њима, што се једино може постићи уколико своју децу држе у наручју;
– да је јасно да ово правило не забрањује улазак у дистрибутивне центре Метроа родитељима са малом децом, већ само забрањује улазак са колицима за децу;
– да се овим правилом не врши дискриминација купаца по било ком основу, већ да се искључиво ради о бризи за безбедност купаца;
– да је подноситељки притужбе дата тачна информација да ово правило представља политику компаније, али да је притом погрешно инструирана од радника да може ући у објекат возећи своју бебу у колицима за куповину, те ће М. додатно радити на обуци запослених у погледу правила понашања у продајним објектима;
– да подноситељка притужбе није држалац М. картице, нити представница држаоца картице, па самим тим вероватно није била упозната са овим правилом што је допринело неспоразуму и њеном схватању да се ради о дискриминацији;
– да је М. члан „М. Г.“, која послује на три континента и у преко 30 земаља, те да су идентична правила понашања, укључујући и правило забране уласка са колицима за децу, на снази у свим земљама у којима „М. Г.“ послује;
– да је притужба неоснована и плод неспоразума.

Уз изјашњење „M. C. & C.“ д. о. о. из Б доставио је Опште услове продаје за куповину и приступ купаца у свим дистрибутивним центрима.

Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности је анализирала све наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

У току поступка утврђено је да подноситељки притужбе 25. децембра 2011. године није дозвољено да са дететом у колицима уђе у продајни објекат „M. C. & C.“ у К. Обавештена је да је то правило пословања овог привредног друштва и да је уведено из разлога сигурности. Такође, утврђено је да „M. C. & C.“ д. о. о. из Б, нема у својим продајним објектима сопствена колица за децу, која би родитељи који дођу у куповину са децом могли да користе, имајући у виду да није дозвољен улазак у објекте са уобичајеним колицима за децу. Ове чињенице су утврђене из навода подноситељке притужбе, који нису оспорени у изјашњењу „M. C. & C.“ д. о. о. из Б.

Утврђено је и да је Општим условима продаје за куповину и приступ купаца, којим „M. C. & C.“ д. о. о. из Б регулише односе са купцима и прописује услове под којима је могуће користити услуге продајних објеката, тачком 5. прописано правило да при уласку у дистрибутивни центар, из разлога сигурности, није дозвољен улазак са колицима за децу.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Чланом 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 17. Закона о забрани дискриминације према којој дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења да је спорно правило уведено ради безбедности купаца, као и да представља политику овог привредног друштва. Неспорно је да је „M. C. & C.“ д. о. о. из Б, као и сва друга привредна друштва, овлашћен да доноси опште акте којима уређује своје пословање, али сви акти привредног друштва морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како онима из области пословања привредних друштава, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Што се тиче тврдње која је изнета у изјашњењу, а која је саопштена подноситељки притужбе приликом уласка у продајни објекат, да је у питању правило политике компаније, Повереница истиче да то што је неко правило политика компаније, не значи да оно може бити супротно антидискриминационим и свим другим прописима који у Републици Србији важе.

У односу на наводе из изјашњења према којима се у продајним објектима овог привредног друштва као купци појављују искључиво правна лица и предузетници, а не физичка лица, Повереница за заштиту равноправности указује на општепознату чињеницу да правна лица не могу самостално да обављају куповине, већ да то, по природи ствари, увек раде овлашћена физичка лица за потребе правног лица. Иако је неспорно да је у питању специфичан облик продаје робе на велико, то свакако не искључује могућност да физичко лице дође у куповину са дететом.

Такође, у изјашњењу је наведено да је један од разлога за прописивање овог правила то што возач виљушкара није у могућности да види колица за децу због њихове висине. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности указује да према доступним подацима, просечна висина дечијих колица износи од 1,00 до 1,60 метара, што је веома мала разлика у односу на висину стандардних колица за куповину која износи око 1,06 метара . Самим тим, не стоје наводи да возач виљушкара не може да види дечија колица, односно, да му сметају колица за децу током вожње, јер су продајни објекти пуни колица за куповину, која су отприлике исте висине, а не представљају препреку приликом вожње виљушкара. Стога су ови наводи неприхватљиви.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је неприхватљива тврдња да је једини безбедан начин да деца бораве у продајним објектима, тај да се држе у наручју. Наиме, једна од основних функција дечијих колица јесте да деца буду безбедно смештена. С друге стране, свакако не може бити безбедно држање деце у наручју, док се у истом моменту узима роба са полице и спушта у колица за куповину. Много је безбедније да се куповина обавља слободних руку, док је дете безбедно смештено у дечија колица.

Надаље, у односу на наводе из изјашњења да подноситељка притужбе није држалац картице, нити представница овлашћеног држаоца картице, Повереница за заштиту равноправности констатује да ова чињеница није релевантна јер се предмет овог поступка уопште не односи на то да ли је подноситељка притужбе имала право да користи услуге објеката „M. C. & C.“ д. о. о. из Б. Наиме, у овом поступку предмет анализе јесу услови пословања овог привредног друштва с аспекта антидискриминационих прописа, па утврђивање чињенице да ли је подноситељка притужбе потписала Опште услове продаје за куповину и приступ купаца, није од значаја за одлучивање у конкретном случају.

Због навода из изјашњења да „је М. члан М. Г, која послује на три континента и у преко 30 земаља, те да су идентична правила понашања, укључујући и правило које се тиче дечијих колица на снази у свим земљама у којима М. Г. послује“, Повереница за заштиту равноправности сагледала је опште услове пословања и у другим земљама у којима ово привредно друштво послује. Тако је, на пример, општим условима пословања који се примењују у Аустрији и Бугарској , прописано да су родитељи одговорни за безбедност и поступке своје деце док су у продајним објектима, али није прописана забрана уласка у продајне објекте са дечијим колицима. Исто тако су у Белгији , Великој Британији и Румунији општим условима пословања регулисана права и обавезе купаца, али не постоји забрана уласка у објекте са колицима за децу. С обзиром на ове чињенице, Повереница за заштиту равноправности констатује да се не може прихватити тврђење да су општи услови пословања и понашања купаца, у свим земљама у којима ово привредно друштво послује, једнако регулисани, јер је само у општим актима привредног друштва у Републици Србији изричито прописана забрана уласка у продајне објекте са колицима за децу.

У конкретном случају, потребно је испитати да ли је прописивањем правила којим се забрањује улазак у продајне објекте са колицима за децу, „M. C. & C.“ д. о. о. из Б повредио начело једнаких права и обавеза. С тим у вези, потребно је размотрити: а) да ли су циљ или последица предузетих мера оправдани, као и б) да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

Није спорно да је циљ прописивања овог правила био да се купцима пружи већи степен безбедности приликом боравка у продајним објектима, па се може закључити да је циљ оправдан. Међутим, чињеница да није омогућен други начин на који би особе са децом могле безбедно да приступе објектима, доводи до неоправданих последица за особе које су дошле у продајни објекат са децом. Повереница за заштиту равноправности је, такође, имала у виду наводе све наводе из изјашњења којима је образложено прописивање овог правила, али је мишљења да су ови наводи неприхватљиви и никако не могу бити оправдање за кршење одредаба Закона о забрани дискриминације. Повереница указује да је потребно прописати правило, односно, створити могућност да све особе могу да уђу у објекат, без обзира на чињеницу да ли су дошли са децом или не – нпр. обезбеђивање посебних колица за децу или предузимањем неких других погодних мера. Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је последица примене овог правила неоправдана, јер је особама са децом знатно отежан приступ продајним објектима.

У том смислу, правило које је привредно друштво „M. C. & C.“ д. о .о. из Б прописало, уз чињеницу да није обезбеђен други начин за приступ деце, осим држања у наручју, доводи до неједнаког третмана особа са децом у односу на особе које су у куповину дошле без деце. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да је прописаним правилом повређено начело једнаких права и обавеза, као и да је ово привредно друштво у обавези да обезбеди несметан приступ и долазак у продајне објекте особама са децом.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила привредном друштву „M. C. & C.“ д. о. о. из Б предузимање одговарајућих радњи у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, ако „M. C. & C.“ д. о. о. из Б не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. Б. против М. С. и Ц. због дискриминације на основу породичног статуса у области пружања услуга