бр. 07-00-166/2017-02 датум: 4.9.2017.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео адвокат Л. Ј. из В, кога су ангажовали Г. В. и Р. Т. – законски заступници малолетног Л. Т, против ОШ „Ж. З.“ у М. У притужби је наведено да је Л. Т. ученик првог разреда и дете са хиперкинетичким поремећајем понашања. Такође, наведено је да је директорка Д. М. наложила учитељици М. С. да „избаци“ ученика Л.Т. из продуженог боравка у поменутој школи уз образложење да Интерресорна комисија није одобрила његов боравак у продуженом боравку школе. У изјашњењима директорке и учитељице наведено је да су поступиле у складу са Мишљењем Интерресорне комисије у коме није стајала додатна подршка у виду продуженог боравка, уз напомену да су поменуто Мишљење упоређивале са другим Мишљењем Интерресорне комисије у коме је такав вид подршке за другог ученика био истакнут. У току поступка је утврђено да је ОШ „Ж. З.“ у М. онемогућила Л. Т. да 20. априла 2017. године похађа продужени боравак. С тим у вези, Повереник је указао да према прописима похађање продуженог боравка представља облик васпитно-образовног рада, а не додатну подршку ученику и да је обавеза школе да свој деци, у складу са исказаним потребама родитеља и својим могућностима, обезбеди да похађају продужени боравак, без обзира на лична својства детета. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је онемогућавањем ученика Л.Т. да похађа продужени боравак 20. априла 2017. године, ОШ „Ж. З.“ у М. прекршила одредбе чл. 6. и 19. Закона о забран дискриминације. Због тога је ОШ „Ж. З.“ у М. препоручено да предузме све неопходне радње и мере којима ће обезбедити да сви запослени у ОШ „Ж. З.“ у М. прођу обуку/стручно усавршавање на тему забране дискриминације, са посебним акцентом на образовање деце са сметњама у развоју, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације, односно да се уздржи од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства) у односу на лица или групе лица које се заснива на неком личном својству.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности обратио се адвокат Л. Ј, пуномоћник Г. В. и Р. Т, законских заступника малолетног Л. Т, притужбом против ОШ „Ж. З.“ у М.
   • У притужби адвоката Л. Ј, између осталог, наведено је:

• да Л. Т, ученик ОШ „Ж. З.“ у М, болује од хиперкинетичког поремећаја пажње;
• да је директорка школе Д. М. дана 20. априла 2017. године „наложила“ учитељици М. С. да ученика Л. Т. „избаци“ из продуженог боравка ОШ „Ж. З.“ у М. под изговором да Интерресорна комисија није одобрила његов боравак у истом;
• да је мајка Л.Т. обавестила директорку да ће се обратити правосудним органима.

• У прилогу притужбе достављена су следећи докази: 1) Пуномоћје адвоката Л. Ј; 2) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику од дана 3. априла 2017. године; 2) Извештај лекара специјалисте дечје психијатрије, КЦ Војводина – Клиника за психијатрију од 27. марта 2017. године; 3) Отпусно писмо број 377750/16, КЦ Војводина – Клиника за психијатрију од 12. октобра 2016. године.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па су у току поступка прибављена изјашњења Д. М, директорке школе и М. С, учитељице.
• У изјашњењу и допуни изјашњења Д. М, директорке школе у М, између осталог је наведено:

• да је дечак Л.Т. уписан у први разред ОШ „Ж. З.“ у М. школске 2016/2017 године;
• да су приликом тестирања пред полазак у први разред код дечака Л.Т. „примећене тешкоће у понашању и агресивни испади“;
• да се ученик Л.Т. на часовима „туче, бежи из учионице, не седи на свом месту, не слуша и не одрађује задатке, не поштује ауторитет, удара, шутира сву децу и наставнике са којима је у контакту“;
• да је учитељица М. С, као повремени члан ИРК-а, у свом Мишљењу навела став Тима за ИО школе – „да је за дете са проблемом хиперкинетичког поремећаја превише да борави у истом окружењу од 7:30 – 16:00 часова (8,5 сати) те је њена препорука била да није неопходно да борави у боравку“;
• да су сматрали да је препорука М. С. узета у обзир јер у Мишљењу Интерресорне комисије није наглашена потреба за додатном подршком у виду продуженог боравка ученику Л.Т.;
• да је 1. марта 2017. године ОШ „Ж. З.“ у М. добила Мишљење Интерресорне комисије за другог ученика, у коме је наглашена подршка – боравак у продуженом боравку;
• да је мајци дечака Л.Т. саопштено Мишљење Интерресорне комисије, након чега је уследила притужба против школе;
• да је ученику Л.Т. дана 20. априла 2017. године било онемогућено да борави у продуженом боравку, али да је након тог датума наставио редовно да похађа продужени боравак;
• да је ученик Л.Т. у другом полугодишту изостајао из продуженог боравка (укупно 69 дана – 31 дан није био ни на редовној настави, а 38 из других разлога);
• да је изостајање Л.Т. из продуженог боравка због посета логопеду и дефектологу, контроле код лекара, у случајевима када је сам одбијао да остане у боравку или због породичних разлога, увек било у договору са мајком ученика;
• да је до пропуста у раду школе дошло због „неспоразума везаног за Мишљење ИРК (која не даје на исти начин предлоге за одобрену додатну подршку за различиту децу)“
• да је до пропуста у раду школе дошло и због тога што су „погрешно протумачили да је ИРК узела у обзир препоруку учитељице (тј. Тима за ИО школе) да је за дете боље да због природе свог поремећаја не борави 8 сати у истом простору“;
• да је након консултација са ИРК-ом „грешка исправљена и да је дете наставило несметано да похађа продужени боравак већ наредног дана 21.4.2017. године“.
  • У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављена су следећи докази: 1) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику од дана 3. априла 2017. године; 2) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику од дана 1. марта 2017. године – за другог ученика који похађа ОШ „Ж. З.“ у М.
  • У изјашњењу М. С, учитељице, између осталог наведено је:
• да ради као учитељица првог разреда у ОШ „Ж. З.“ у М;
• да ученик Л. Т. од 1. септембра 2016. године редовно иде у продужени боравак ОШ „Ж. З“;
• да није „избацила“ ученика Л. Т. из продуженог боравка, већ је поступила по Мишљењу Комисије за процену потреба за пружање додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику у коме не стоји таква врста подршке ученику;
• да ученик Л. Т. одбија да ради домаћи задатак, да удара децу и учитељицу, уништава школску имовину и све што деца направе, вришти, омета рад деце, говори ружне речи;
• да су деца родитеља који су запослени и плаћају боравак за своју децу приморана да бораве у „атмосфери коју ученик Л. Т. ствара“;
• да су друга деца и њихови родитељи толерантни према ученику Л. Т, „што не поштује ни он, ни његови родитељи“;
• да је „став Тима за ИО да је умор разлог негативног понашања ученика Л. Т, и да је за дете са проблемом хиперкинетичког поремећаја превише да борави у истом окружењу од 7:30 – 16:00 часова (8,5 сати)“;
• да је мајка ученика Л. Т. – а незапослена, а да је млађа сестра у продуженом боравку у вртићу те да било корисно за дете да проведе са мајком време после редовне наставе;
• да би ученик Л. Т. могао да се одмори и уради задатке које одбија да уради у школи, односно да провежба градиво;
• да ученик Л. Т. никад не уради домаћи задатак код куће;
• да је став Тима за ИО написала као препоруку у свом Мишљењу као чланица Интерресорне Комисије, који је мајка ученика Л. Т. прочитала и није ставила никакву примедбу;
• да је Интерресорна комисија дала план подршке детету који не садржи боравак детета у продуженом боравку;
• да је сматрала да је Комисија узела у обзир њену препоруку и да је поступила по том мишљењу;
• да ученик Л. Т. није био у боравку један дан, док се нису договорили о даљем раду;
• да мајка ученика Л. Т. није дошла на разговор у школу, већ је одмах ангажовала адвоката;
• да мајка ученика Л. Т. сматра да треба да искористи право на бесплатан боравак ученика Л. Т.;
• да је мајка ученика Л. Т. рекла да „школа не треба да води бригу да ли она по цео дан лежи или лакира нокте, њему треба да се пружи боравак у продуженом боравку“;
• да сматра да није извршила дискриминацију ученика Л. Т. по било ком основу.
  • Повереник за заштиту равноправности је ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања затражио је од подносиоца притужбе, адвоката Л. Ј. да се додатно изјасни да ли је малолетном Л. Т. било онемогућено да након 20. априла 2017. године похађа продужени боравак, и уколико му јесте, у ком периоду и на који начин. Подноситељ притужбе, адвокат Л. Ј, на тражење Повереника за заштиту равноправности, 7. јула 2017. године доставио је допис у којем је наведено да је дан након 20. априла 2017. године, директорка школе рекла мајци Л.Т. „да ће га задржати у боравку док не види шта даље, очигледно поступајући са намером да дете трајно искључи из боравка на који има право“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Повереник за заштиту равноправности констатује да међу странама није спорно да Л. Т. похађа први разреда ОШ „Ж. З.“ у М. по ИОП-у у одељењу учитељице М. С.
• Такође, међу странама није спорно да је Л. Т. установљен хиперкинетички поремећај понашања и да му је потребна додатна подршка у образовању.
• Увидом у допуну притужбе и изјашњење директорке Д. М, утврђено је да је ученику Л.Т, 20. априла 2017. године, онемогућено да похађа продужени боравак, као и да је након тог датума наставио да похађа боравак.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].
• Република Србија је 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[4], а један од њених општих принципа је принцип недискриминације. Право на недискриминацију обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзора на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Најбољи интереси детета су један од принципа Конвенције, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце. Одредбом члана 28. прописује се да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
• Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9[5] који се односи на права детета са сметњама у развоју, у којем се наводи да држава треба да предузме одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и оне на основу сметњи у развоју. Такође, указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Стога, Комитет за права детета напомиње да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[6] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
• Устав Републике Србије[7] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[8]
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[9], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација[10], односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвамa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Прописано је да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, а да се не сматрају дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Овим законом прописани су и општи принципи система образовања и васпитања[11], па се наводи да систем мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Право на образовање и васпитање регулисано је одредбама чл. 6. тако што је наведено да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.
• Одредбом члана 2. Правилника о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка[12] прописано је да је продужени боравак посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк. Поред тога, одредбама члана овог правилника прописано је да продужени боравак и целодневна настава може да се организује у првом циклусу основног образовања и васпитања, док се обухват ученика у продуженом боравку и целодневној настави усклађује са исказаним потребама родитеља, односно старатеља и могућностима школе.
• Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику^[13] прописано је да се додатна подршка обезбеђује без дискриминације по било ком основу сваком детету, односно ученику из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Одредбама члана овог правилника уређена је процена потреба која се врши ради сагледавања потреба детета и могућности да се у породици, у редовном систему образовања, у посебној предшколској групи или школи, у установи социјалне или здравствене заштите, у складу са законом и другим прописима обезбеде мере подршке, односно, непосредна и посредна додатна подршка које захтевају додатна финансијска средства. Непосредна додатна подршка, између осталог, подразумева: прилагођавање и набавку уџбеника и наставних средстава; индивидуални образовни план који подразумева прилагођавање стандарда постигнућа из једног или више предмета; употреба прилагођених наставних средстава и асистивне технологије; ангажовање педагошког асистента у образовно-васпитном раду, према потреби (током целог дана или само за неке предмете или активности); превазилажење језичке баријере, као подршка деци којој матерњи језик није српски; ангажовање пратиоца за личну помоћ детету ради лакшег функционисања и комуникације са другима током остваривања васпитно-образовног рада у предшколској установи или образовно-васпитног рада у школи, током целодневне наставе или продуженог боравка, ваннаставних активности, извођења наставе у природи, излета, екскурзија, одмора и слично.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је ОШ „Ж. З.“ у М, коју заступа директорка Д. М, 20. априла 2017. године ускратила ученику Л. Т. право да након редовне наставе борави у продуженом боравку, односно да ли је школа таквим својим поступањем ставила у неједнак положај Л. Т. на основу његовог личног својства – сметње у развоју у односу на друге ученике у погледу остваривања права да борави у продуженом боравку ОШ „Ж. З“ у М.
• На почетку, Повереник за заштиту равноправности констатује да се из навода притужбе и изјашњења може утврдити да је Л. Т, ученику са сметњама у развоју, 20. априла 2017. године онемогућено да похађа продужени боравак са образложењем „да у Мишљењу Интерресорне комисије није стајала додатна подршка у виду продуженог боравка“, те да је до пропуста дошло због „погрешног тумачења Мишљења Интерресорне комисије“ за ученика Л.Т. У изјашњењу је напоменуто да је Л. Т. „већ наредног дана, 21. априла 2017. године наставио редовно да похађа продужени боравак“. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности истиче да остваривање права на похађање продуженог боравка произлази из Правилника о ближим условима организовања целодневне наставе и продуженог боравка, којим је прописано да је продужени боравак посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима који се реализује у школи после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк, као и да може да се организује у првом циклусу основног образовања и васпитања, док се обухват ученика у продуженом боравку усклађује са исказаним потребама родитеља, односно старатеља и могућностима школе. Имајући у виду ову одредбу наведеног правилника, Повереник констатује да похађање продуженог боравка представља облик васпитно-образовног рада, а не додатну подршку ученику и да је обавеза школе да свој деци, у складу са исказаним потребама родитеља и својим могућностима, обезбеди да похађају продужени боравак, без обзира на лична својства детета. Другим речима, уколико школа организује продужени боравак, обавезна је да то учини без икакве дискриминације и без постављања додатних услова за остваривање тог права за децу са инвалидитетом, као што је захтевање да детету у мишљењу Интерресорне комисије буде наведено да може да похађа продужени боравак.
• Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења учитељице М. С. да се Л.Т. „на часовима туче, бежи из учионице, не седи на свом месту, шутира сву децу и наставнике са којима је у контакту“, затим, „да су деца родитеља који су запослени и плаћају боравак за своју децу приморана да бораве у таквој атмосфери коју он ствара“, те „да су родитељи и деца толеранти према њему, што не поштује ни он ни његови родитељи“. Повереник наглашава да ови наводи из изјашњења показују нетолеранцију и неразумевање према ученику Л.Т, као и да се оваквим ставовима просветних радника подржава идеја која је дуги низ година егзистирала у нашем образовном систему – да децу са сметњама у развоју треба изоловати од друге деце. Повереник указује да је овакав став у модерном друштву превазиђен, с обзиром да се систем образовања у нашој земљи заснива на инклузивном моделу који је усмерен је на промену школе, а не деце која је похађају, што значи да школе морају да буду спремне да одговоре на потребе потпуно различитих ученика.
• Повереник за заштиту равноправности имао је у виду чињеницу да је Л.Т. након 20. априла 2017. године редовно наставио да похађа продужени боравак. Због тога Повереник очекује да ће ОШ „Ж. З.“ у М. водити рачуна о поштовању права ученика на недискриминацију у свим облицима образовно-васпитног рада, као и да ће радити на едукацији запослених наставника на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.
• На крају, Повереник истиче да негативни ставови према деци са сметњама у развоју и са инвалидитетом представљају једну од великих препрека приступу деце редовном образовању. Недостатак знања и недовољна информисаност о потребама и могућностима деце са инвалидитетом и сметњама у развоју изазивају страх и подстичу негативне ставове. Једна од најчешћих предрасуда према деци са инвалидитетом јесте да су мање способна и да због свог инвалидитета не могу да се образују у редовним школама, самостално крећу и живе, путују и друже са вршњацима. Најбољи начин да се промене негативни ставови је повећање контаката са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, њихова пуна социјална инклузија, уз информисање и едукацију шире јавности о њиховим правима, потребама и могућностима.
• Сагледавајући све околности овог случаја, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је ОШ „Ж. З.“ у М, онемогућавањем ученика Л.Т. да похађа продужени боравак априла 2017. године ставила Л. Т. у неједнак положај у односу на друге ученике и ученице на основу његовог личног својства – сметњи у развоју.

4. МИШЉЕЊЕ

Онемогућавањем ученика Л.Т. да похађа продужени боравак 20. априла 2017. године, ОШ „Ж. З.“ у М. прекршила је одредбе чл. 6. и 19. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ОШ „Ж. З.“ у М, да:

• Предузму све неопходне радње и мере којима ће обезбедити да сви запослени у ОШ „Ж. З.“ у М. прођу обуку/стручно усавршавање на тему забране дискриминације, са посебним акцентом на образовање деце са сметњама у развоју.
• Убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације, односно да се уздрже од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства) у односу на лица или групе лица које се заснива на неком личном својству;

Потребно је да директорка ОШ „Ж. З.“ у М. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Ж. З.“ у М. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97)

[5] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.

[6] Закон о потврђивању Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службенил. глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри“, број 42/09)

[7] „Службени гласник РС“, број 98/06

[8] Члан 21. Устава Републике Србије

[9] Члан 2.

[10] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 52/11, 55/13 и 35/2

[11] Члан 3. Закона о основама система образовања и васпитања

[12] „Службени гласник РС“, број 77/14

[13] „Службени гласник РС“, број 63/10

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa Л.J. прoтив OШ Ж.З. збoг дискриминaциje нa oснoву здрaвствнoг стaњa у oблaсти oбрaзoвaњa