бр. 07-00-232/2015-02   датум: 3.8.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела Ј. М. из Б, против привредног друштва С. М. д.о.о. из Н. С, у оквиру  којег послују продавнице T. S. У току поступка је утврђено да је Ј. М, 6. децембра 2014. године у продавници T. S. у Б, предала захтев за куповину душека на 12 месечних рата. Након извесног времена од предаје закључнице и пратеће документације, враћена јој је прецртана закључница, а у левом горњем углу руком је написано „Не може породиља. Обавештена продавница.“ У изјашњењу директор С. М. наводи да је Ј. М. одбијена куповина робе на рате јер је процењено да постоји велики ризик бонитета и њеног кредитирања, али не зато што је породиља, већ због врсте привредног друштва у којем је запослена и података о њеном послодавцу. С друге стране, директор С. М. не пориче да је на закључници која је враћена подноситељки притужбе написано „Не може породиља“, али истиче да је овај запис учињен омашком и не може се сматрати званичним образложењем за одбијање захтева Ј. М. У току поступка утврђено је да је Ј. М, 6. децембра 2014. године у продавници T. S. у Б, предала захтев за куповину душека на 12 месечних рата. Увидом у закључницу бр. ПЈ2-083-2014 од 6. децембра 2014. године утврђено је да је Ј. М. попунила овај образац и доставила своје личне податке и податке привредног друштва у којем је запослена. Међутим, подноситељки притужбе је након извесног времена од предаје закључнице и пратеће документације, враћена прецртана закључница, а у левом горњем углу руком је написано „Не може породиља. Обавештена продавница“. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је привредно друштво С. М. д.о.о. из Н. С. ускратило право Ј. М. да купи производ ове компаније на рате, са образложењем да је породиља, чиме је извршило акт непосредне дискриминације на основу њеног пола и породичног статуса. Због тога је К. Б, директору С. М. д.о.о. из Н. С, препоручено да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком упути писано извињење Ј. М. због дискриминатоног поступања према њој, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Ј. М. из Б. против С. М. д.о.о. из Н. С, у оквиру којег послују продавнице T. S.

1.2. У притужби је, између осталог, навела:

– да је 6. децембра 2014. године, у продавници T. S. у Г. улици у Б, предала захтев за куповину душека на 12 месечних рата, јер је увидом у интернет презентацију продавца утврдила да испуњава услове за ову врсту куповине,

– да је у продавници попунила захтев и предала тражену документацију, а запослени су је информисали да ће за 10 дана бити обавештена да ли је рачуноводство компаније усвојило њен захтев,

– да јој се нико није јављао са обавештењем, па је 19. децембра 2014. године контактирала продавницу и сазнала да је њен захтев одбијен, јер је на породиљском одсуству,

– да је затражила да јој пошаљу писмену одбијеницу, те су јој из продавнице послали њен захтев на којем пише „не може породиља“,

– да се осећала веома осрамоћено када је то прочитала, да више никада неће ништа купити у њиховим продавницама, нити жели да јој накнадно одобре куповину на рате, те да сматра да је начин на који је одбијена „скандалозан“.

1.3. Уз притужбу је поднела закључницу бр. ПЈ2-083-2014 од 6. децембра 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење С. М. д.о.о. из Н. С.

1.5. У изјашњењу директора К. Б, између осталог, наведено је:

– да за куповину на рате у С. М. постоји процедура за продају робе уз отплату на рате која се односи на процену бонитета сваког потенцијалног купца и привредног друштва у којем је купац запослен,

– да је подноситељка притужбе запослена у M, те да је процењено да постоји велики ризик бонитета и њеног кредитирања, али не зато што је породиља, већ због врсте привредног друштва у којем је запослена и података о њеном послодавцу,

– да с обзиром да С. М. има доста ненаплаћених појединачних потраживања према купцима, што иде директно на њихову штету, пословна политика и економска исплативост обављања делатности захтева од овог привредног друштва да веома пажљиво бира купце којима ће одобрити куповину робе на рате, имајући у виду да је овај начин продаје један од облика кредитирања купаца са крајње неизвесном наплатом,

– да се једини пропуст који је С. М. начинило огледа у образложењу референта на закључници, исписан хемијском оловком, који је учињен омашком и не може се сматрати званичним образложењем за одбијање захтева Ј. М,

– да у прилог томе да С. М. не врши дискриминацију купаца достављају копију документације за породиљу којој је одобрена куповина на рате,

– да труднице и породиље веома често имају посебан третман у С. М, у позитивном смислу, јер добијају разне акцијске попусте, а и реклама за производ Дормео простирка снимљена је са трудницом.

1.6.      Уз изјашњење су достављени следећи докази: 1) Процедура продаје робе уз отплату на рате бр. 183-14 од 3. фебруара 2014. године и 2) документација којом се потврђује да је Ј. В, док се налазила на породиљском одсуству, одобрена куповина робе на рате.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Ј. М, 6. децембра 2014. године у продавници T. S. у Б, предала захтев за куповину душека на 12 месечних рата.

2.2. Увидом у закључницу бр. ПЈ2-083-2014 од 6. децембра 2014. године утврђено је да је Ј. М. попунила овај образац и доставила своје личне податке и податке привредног друштва у којем је запослена. Међутим, подноситељки притужбе је након извесног времена од предаје закључнице и пратеће документације, на њен захтев, враћена прецртана закључница, а у левом горњем углу руком је написано „Не може породиља. Обавештена продавница.“

2.3. Увидом у Процедуру продаје робе уз отплату на рате бр. 183-14 од 3. фебруара 2014. године утврђено је да је С. М. дефинисало могућност продаје робе уз отплату на рате без камате свим малопродајним купцима – физичким лицима и то у свим каналима продаје. Утврђено је да куповину робе на рате преко административне забране, за лица која су у сталном радном односу, могу да остваре купци који доставе оверену документацију (уговор о продаји робе са израчунатим износима рата; потврда за куповину робе на рате коју је оверила фирма у којој су купци запослени; решење о административној забрани које је оверила фирма у којој су купци запослени, закључница коју је попунио купац прилиом куповине, ако је продаја извршена у продавници и копија последњег исплатног листића зараде и копија личне карте). Купцу се предочава да ће у року од највише 10 дана након достављене комплетне документације бити обавештен о томе да ли му је одобрено да купи робу на рате. Референт продаје на одложено плаћање, на основу одлуке Комисије за одобрење, обавештава купца ако је одбијен.

2.4. Увидом у документацију за купца Ј. В. утврђено је да је 6. фебруара 2015. године попунила закључницу за куповину робе на рате преко административне забране и доставила сву неопходну документацију, укључујући и последњи исплатни листић зараде за месец јануар 2015. године. На основу увида у њен исплатни листић може уочити да се у јануару 2015. године налазила на породиљском одсуству. Увидом у потврду коју је С. М. издао 24. фебруара 2015. године, утврђено је да је комисија у саставу дефинисаном одлуком директора од 3. фебруара 2014. године, након прегледане документације, одобрила куповину путем административне забране за Ј. В.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашењења и достављене прилоге.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 17. ст. 1. Закона о забрани дискриминације којом је забрањена дискриминација у пружању јавних услуга. Овај посебан случај дискриминације постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.6.      Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају потребно утврдити да ли је привредно друштво С. М. д.о.о. из Н. С, извршило акт дискриминације на основу пола и породичног статуса, ускраћивањем продаје робе уз отплату на рате Ј. М, која се у тренутку подношења документације за куповину налазила на породиљском одсуству.

3.7.  На основу навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Ј. М. предала захтев – закључницу и потребну документацију за куповину душека на 12 месечних рата 6. децембра 2014. године. Подноситељки притужбе је након извесног времена, враћена прецртана закључница на којој је у левом горњем углу написано „Не може породиља. Обавештена продавница.“ Повереница је ценила навод из изјашњења директора С. М. којим он делимично негира овај догађај, односно, тврди да је Ј. М. одбијена куповина робе на рате јер је процењено да постоји велики ризик бонитета и њеног кредитирања, али не зато што је породиља, већ због врсте привредног друштва у којем је запослена и података о њеном послодавцу. С друге стране, директор С. М. не пориче да је на закључници која је враћена подноситељки притужбе написано „Не може породиља“, али истиче да је овај запис учињен омашком и не може се сматрати званичним образложењем за одбијање захтева Ј. М.. Ове тврдње поткрепљује актом – Процедуре продаје робе уз отплату на рате бр. 183-14 од 3. фебруара 2014. године и чињеницом да је породиљи Ј. В. одобрена куповина робе уз отплату на рате, 24. фебруара 2015. године.

3.8.  С обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање кључне су одредбе чл. 6. Закона о забрани дискриминације, којима је дефинисана непосредна дискриминација тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.  Анализирајући наводе из притужбе и изјашњења, Повереница за заштиту равноправности констатује да чињеница да је међу странама неспорно да је подноситељки притужбе достављена закључница са записом „Не може породиља“, довољна како би утврдило да је С. М. извршио радњу непосредне дискриминације, те да се, у смислу чл. 45. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, не може ослободити од одговорности доказивањем да није крив.

Директор К. Б., у свом изјашњењу, није доставио доказе у прилог тврдњи да је захтев Ј. М. одбијен због постојања великог ризика њеног кредитирања, али имајући у виду чл. 45. ст. 1. Закона о забрани дискриминације, Повереница констатује да чак и да су достављени докази у вези са ризиком бонитета и кредитирања подноситељке притужбе, то не би оправдало коментар на закључници С. М. који се односи на лично својство подноситељке притужбе.

3.9. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења да је породиљи Ј. В. одобрена куповина робе уз отплату на рате. Међутим,  Повереница констатује да ова чињеница не значи да Ј. М. није одбијена само зато што је породиља, односно, чињеница да С. М. није дискриминисао једну породиљу не значи аутоматски да није дискриминисао ни једну другу жену зато што се у моменту подошења захтева налазила на породиљском одсуству. Наиме, у овом поступку је анализиран само конкретан случај подноситељке притужбе, односно, утврђивање да је према Ј. М. извршен акт дискриминације не значи да С. М. дискриминише све породиље које желе да у овој компанији купују на рате.

3.10. Повереница за заштиту равноправности узела је у обзир и тврдњу из изјашњења да С. М. има доста ненаплаћених појединачних потраживања према купцима, да пословна политика и економска исплативост обављања делатности захтева од овог привредног друштва да веома пажљиво бира купце којима ће одобрити куповину робе на рате, имајући у виду да је овај начин продаје један од облика кредитирања купаца са крајње неизвесном наплатом. Повереница констатује да је неспорно овлашћење сваког продавца да у сваком појединачном случају врши процену платежне способности купаца, јер има легитиман интерес да продајом робе обезбеди одговарајућу добит. Сагласно томе, продавац може самостално да одлучи да ли ће захтев усвојити и у ком року ће дозволити купцу да изврши отплату купљене робе.

Међутим, треба указати да за ову процену није од значаја чињеница да ли је купац на породиљском одсуству или одсуству са рада ради неге детета јер запослена на породиљском одсуству остварује накнаду зараде, чија се висина може узети у обзир током процене платежне способности купца. Сама чињеница да запослена жена одсуствује са рада због порођаја ни на који начин не указује да она нема финансијске могућности да благовремено отплаћује рате, нити да су финансијске могућности овог купца мање од могућности које има особа која није на породиљском одсуству. Накнаде зараде током породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета зависе од висине примања запосленог пре коришћења одсуства и варирају у односу на образовање, звање запосленог и споразум о заради дефинисан уговором о раду.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да начело једнакости (једнаког третмана) захтева да сва лица која поднесу захтев и потребну документацију за остваривање куповине на рате буду третирана на исти начин, на основу упоредивих и објективних критеријума. Очигледно је да је Ј. М, због чињенице да је била на породиљском одсуству у тренутку подношења захтева, неједнако третирана у односу на друге купце јер С. М. није проценио њену способност за плаћање робе на рате, на основу упоредивих и објективних критеријума који важе за све потенцијалне купце. При томе, Повереница указује да процена коју врши С. М, а која се како се у изјашњењу наводи „односи на процену бонитета сваког потенцијалног купца и привредног друштва у којем је купац запослен“, ни у ком случају не сме довести до неједнаког третмана купаца на основу било ког њиховог личног својства, укључујући и пол и породични статус, већ се процена продавца мора заснивати искључиво на упоредивим и објективним критеријумима.

3.12. У односу на тврдње из изјашњења да С. М. поклања посебну пажњу трудницама и породиљама, дајући им различите попусте за куповину њихових производа, Повереница указује да је овај навод контрадикторан начину поступања према подноситељки притужбе, јер она није добила чак ни образложење зашто јој није одобрена куповина на рате, осим прецртане закључнице са натписом „Не може породиља“. Треба имати у виду да је равноправност између мушкараца и жена цивилизацијска тековина, те да је и на нивоу Европске уније ово питање детаљно регулисано. Између осталог, директна и индиректна дискриминација, укључујући и неповољнији третман жена из разлога трудноће и материнства, изричито су забрањени, где год се нуде или пружају робе и услуге. На крају, треба указати и да Директива Савета ЕУ за спровођење принципа једнаког третмана мушкараца и жена у погледу доступности и испоруке добара и услуга, прописује да су сви појединци слободни у склапању уговора и одабиру уговорног партнера за одређени посао. Појединац који доставља робу или пружа услуге може да има низ субјективних разлога за одабир уговорног партнера, али уколико се избор заснива на полу особе, доводи се у питање слобода појединца да одабере уговорног партнера.

3.13.    На основу сагледаног чињеничног стања у овом поступку, Повереница за заштиту равноправности је става да је С. М. непосредно дискриминисао подноситељку притужбе на основу њених личних својстава – пола и породичног статуса, одбијањем њеног захтева и достављањем закључнице на којој је исписано „Не може породиља“.

4.     МИШЉЕЊЕ

Привредно друштво С. М. из Н. С. ускратило је право Ј. М. да купи производ ове компаније на рате, са образложењем да је породиља, чиме је прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

5.     ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује К. Б, директору С. М. д.о.о. из Н. С:

5.1. Да у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком упути писано извињење Ј. М. због дискриминаторног поступања према њој.

5.2. Да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да К. Б, директор С. М. д.о.о. из Н. С, обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико К. Б, директор С. М. д.о.о. из Н. С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба Ј.М. против С.М. д.о.о због дискриминације на основу пола и породичног статуса у области пружања услуга