бр. 07-00-00555/2016-02  датум: 12.6.2017.

 

                                                 МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе И.К. из У. против компаније ПТП „Д.“ ДОО из К. (у даљем тексту: ПТП „Д.“), због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији. Подносилац је у притужби, између осталог, навео да менаџмент продајног објекта у К. у којем је запослен, од тренутка његовог именовања за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. у компанији ПТП „Д.“, свакодневно претњама и уценама опструира његово синдикално деловање са образложењем „да им је тако наређено из централе“, те да је, од када је именован за повереника синдикалне организације, премештен на друго радно место и уручено му је упозорење пред отказ уговора о раду. У изјашњењу на притужбу директор огранка компаније ПТП „Д.“, З.Ш, између осталог, навео је да нису тачни наводи подносиоца притужбе да је руководство продајног објекта у К. забранило колегама и колегиницама И.К. да комуницирају са њим и да нема сазнања да се било ко у његовом окружењу понаша некоректно, упућује претње, спречава рад синдиката или на било који други начин врши дискриминацију. У изјашњењу Д.А, генералног директора компаније ПТП „Д.“, негиране су тврње И.К. да се према њему и осталим члановима синдикалне организације С.С.Т.С. у компанији ПТП „Д.“ врши било какав вид притиска због чланства у синдикалној организацији, те је, између осталог, наведено да је „однос који И.К. има са колегама у маркету његова лична ствар у коју он као руководилац компаније не може и не сме да се меша.“ У току поступка је утврђено да је И.К. поднео доказе којим је учинио вероватним акт дискриминације, док чињенице и докази које је комапнија ПТП „Д.“ понудила не пружају довољно основа за закључак да су упозорење пред отказ уговора о раду и премештај на друго радно место засновани на објективним и оправданим разлозима који нису у вези са чињеницом да је И.К. припадник синдикалне организације. Такође, компанија ПТП „Д.“, у својим изјашњењима, није понудила доказе којима би оспорила наводе да је И.К. био изложен бројним увредљивим и понижавајућим поступцима од стране руководства продајног објекта наведене компаније, међу којима су претње, уцене, претресања, забрана приласка и комуницирања запосленима са подносиоцем притужбе. Имајући у виду да су описани поступци менаџмента продајног објекта у К. уследили након именовања И.К. за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“, а да компанија није понудила доказе којима би оповргла тврдње И.К. наведене у притужби, Повереник за заштиту равноправности је, по спроведеном поступку, применом правила о прерасподели терета доказивања, донео мишљење да је компанија ПТП „Д.“ ДОО из К, својим поступцима према И.К, извршила акт дискриминације према И.К. на основу његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.  Због тога је компанији ПТП „Д.“ препоручено да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према И.К, да донесе Кодекс равноправности у циљу спречавања дискриминације и унапређења равноправности у радном окружењу колектива код послодавца ПТП „Д.“, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу И.К. из У. против компаније ПТП „Д.“ ДОО из К. ( у даљем тексту : ПТП „Д.“) у којој је запослен, због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.
• У притужби је, између осталог, наведено :

• да jе подносилац притужбе радни однос у компанији ПТП „Д.“ засновао 9. маја 2011. године;
• да је до момента оснивања синдиката важио за једног од најодговорнијих и најбољих радника у маркету, што потврђује чињеницом да није имао ни једну усмену или писмену пријаву пре оснивања синдиката;
• да је од момента оснивања синдиката руководство објекта свакодневно, претњама и уценама, опструирало рад у објекту подносиоца притужбе и његово синдикално деловање;
• да су са огласне табле свакодневно уклањана синдикална обавештења, а затим је табла за оглашавање нестала, као и то да се до данас не зна ко је одговоран за онемогућавање објављивања синдикалних дешавања;
• да су, након што се у име чланова синдиката А.Џ. и Т.М, 12. новембра 2014. године, обратио инспекцији рада са захтевом за отклањање повреде закона и општег акта, учестали притисци руководства компаније, нарочито пословође С.Д. која му је јавно, пред сведоцима, претила отказом и потцењивала људско достојанство, што се наставило до данашњих дана;
• да му је директорка М.Д. на питање ко скида са табле синдикална обавештења одговорила: „Ја, јер ме ниси питао шта смеш да окачиш. Качићеш оно што ти ја дозволим“;
• да се више пута обраћао генералном директору компаније ПТП „Д.“, Д.А, са молбом да га због свих дешавања у маркету узме у заштиту и да је добио усмени одговор да је то његово субјективно мишљење;
• да је 30. јануара 2014. године именован за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. у компанији „Д.“, а да је већ фебруара 2014. године добио упозорење број ХР/1788 којим је констатовано да су испуњени услови за отказ уговора о раду;
• да је позиван у канцеларију код директора или пословође у којој му је саопштено да му је радни учинак „1“, без објашњења о разлозима и упутствима на који начин да поправи свој радни учинак, што је резултирало минималним износом зараде коју прима.

Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) обраћања И.К, као повереника С.С.Т.С. синдикалне организације ПТП „Д.“, генералном директору Д.А. од 25. јула 2014. године, 19. марта 2015. године, 16. априла 2015. године, 13. новембра 2015. године и 31. јануара 2017. године; 2) изјашњење на наводе из упозорења број ХР/1788 од 10. фебруара 2014. године; 3) мејл Г.С, регионалне директорке малопродаје; 4) изјаве колега и колегиница са потврдом о забрани приласка и комуникације са И.К; 5) изјава чланова синдиката трговине Србије, којом потврђују да су под притиском директорке М.Д. и пословође и у страху због губитка посла били принуђени да се учлане у компанијски синдикат; 6) изјава М.Ч. и И.Ч. од 11. јула 2016. године и 7) електронско писмо председника С.С.Т.С. Р.Т. упућено Д.А, генералном директору компаније.

 1.3.   Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, па је у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], у току поступка затражено изјашњење З.Ш, директора огранка ПТП „Д.“ ДОО из К. и Д.А, законског заступника компаније ПТП „Д.“ ДОО К.

1.4.    У изјашњењу З.Ш, директора огранка ПТП „Д.“, између осталог, наведено је:

• да се према И.К, као ни према другим члановима синдикалне организације С.С.Т.С. у ПТП „Д.“ не врши никакав вид притиска због чланства у синдикалној организацији;
• да је комуникација са запосленима везана искључиво за њихов рад код послодавца и остваривање и поштовање права и обавеза по основу уговора о раду и општих аката послодавца;
• да нису тачни наводи подносиоца притужбе да је колегама и колегиницама забрањена комуникација са И.К. и да уколико постоји било какав вид избегавања, он није последица налога руководства компаније;
• да је И.К. запослен у ПТП „Д.“ од 9. маја 2011. године на позицији продавац излагач робе, и да је на тој позицији био све до 1. фебруара 2014. године, када је пребачен на позицију магационер пакер на којој се и данас налази;
• да је упозорење бр. ХР/1788 од 8. фебруара 2014. године последица пропуста у раду, а не чињенице да је И.К. члан синдиката;
• да се И.К. обраћао у вези са питањима која се односе на синдикална деловања и да је тим поводом увек упућиван на законске заступнике који му могу дати одговор о свим питањима која се односе на синдикално деловање;
• да му није познато да је М.Д. вршила било какав притисак на раднике због њиховог синдикалног деловања, нити да је С.Д. претила отказом И.К;
• да у оквиру компаније, према сазнањима којима располаже, постоје две синдикалне организације „Д.“ К. и С.С.Т.С. „Д.“ са седиштем у К;
• да су наводи запослених, који су се сагласили са тврдњама И.К. о његовом „шиканирању, омаловажавању, упућивању претњи и спречавању рада синдиката“, непотпуни и непоткрепљени доказима за наведене тврдње;
• да нема сазнања да се било ко у радном окружењу понаша некоректно и да било кога од запослених шиканира, омаловажава, упућује претње, спречава рад синдиката и на било који други начин дискриминише.

1.5.     У изјашњењу Д.А, генералног директора ПТП „Д.“ наведено је :

– да се према И.К, као ни према другим члановима синдикалне организације С.С.Т.С. у ПТП „Д.“ не врши никакав вид притиска због чланства у синдикалној организацији;

–   да су у оквиру Д. регистрована три синдиката и то: синдикална организација Д; синдикална организација С.С.Т.С. „Д.“ и синдикат радника П.Б.Р.С. – Д. С;

–   да је нејасна синтагма „компанијски синдикат“ која је употребљена у притужби, јер су законом јасно прописани услови за оснивање синдиката, односно да компанија не може имати, нити има свој синдикат;

–    да сви синдикати у оквиру компаније Д. имају потпуно равноправан положај, да су у складу са законом независни у свом раду и да сви запослени слободном вољом одлучују да ли ће и ком синдикату приступити;

–     да је (..) синдикату „Д.“ и његовом поверенику И.К, од оснивања синдиката, омогућен слободан приступ свим организационим деловима послодавца ради остваривања контакта са запосленима;

–      да је удовољио захтеву који је упутио С.С.Т.С. којим је тражено да се синдикалној организацији „Д.“ омогући истицање обавештења на огласним таблама у свим продајним објектима компаније о регистрацији и начину учлањења и приступ овлашћених представника запосленим радницима у компанији;

–      да је господина Т, председника С.С.Т.С, обавестио да за потребе синдикалних активности овлашћени представници синдиката могу добити приступ једној просторији у оквиру објекта ради упознавања запослених са њиховима активностима, уз молбу да се доставе имена представника који би посетили објекте ради боље организације запослених, како се не би реметио процес рада;

–      да су тврње И.К. да он и сви чланови С.С.Т.С. „Д.“ раде за минималну плату нетачне и да је контрола зарада и пријава запослених у ПИО фонду вршена од стране инспекцијских органа који нису уочили никакаве неправилности;

–    да се не може изјаснити на наводе колега који су потврдили наводе И.К. да од тренутка именовања за повереника синдикалне организације трпи дискриминацију, да га менаџмент шиканира, омаловажава, упућује претње, спречава рад синдиката и онемогућује запосленима комуникацију са њим „имајући у виду да потписници текстова приложених уз притужбу нису навели ниједан конкретан вид понашања према господину К. који се може подвести под евентуалну дискриминацију“;

–     да је И.К, на првом месту, запослен у компанији „Д.“ и да у том својству има обавезе као и сви други запослени које се односе на поштовање радних обавеза и радне дисциплине и да је упозорење које је добио „уколико је до сада добио неко упозорење“, изречено због повреде радне обавезе или дисциплине, а не зато што је члан синдиката;

–      да постојање више синдиката у оквиру компаније може довести до синдикалне борбе и да међусобни односи запослених који нису везани за обављање радних обавеза и не ремете процес рада и дисциплину „не дају простора за било какву интервенцију од стране послодавца“;

–  да према И.К. постоји висок степен толеранције и уважавања, пре свега као запосленом, а онда и као представнику синдикалне организације, и да од стране послодавца није ни на који начин дискриминисан, нити су му угрожена права која има по закону, чему у прилог говори чињеница да је већ дуги низ година део колектива компаније Д.

1.6. Ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања, а у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности затражио је изјаве сведока И. и сведокиње М.Ч, који су у притужби наведени као лица која су упозната са догађајима описаним у притужби.

1.7. У изјави сведока И.Ч, између осталог, наведено је:

 

– да је био члан С.С.Т.С. од његовог оснивања у компанији ПТП „Д.“;

 

– да га је М.Д, тадашња директорка маркета, по директиви Д.А, генералног директора компаније ПТП „Д.“, позвала у канцеларију и дала да потпише ишчлањење из самосталног синдиката уз напомену да не може да буде на позицији на којој се налази уколико је члан независног синдиката и да је издвајање новца за чланарину велики издатак имајући у виду износ плате;

 

– да му је, том приликом, дато и да потпише ишчлањење и у име своје супруге М.Ч, која се у том тренутку налазила на одсуству са рада ради неге детета;

 

– да су тачни наводи подносиоца притужбе да константно трпи малтретирања од руководства компаније ПТП „Д.“ и да „свако ко стане да разговара са њим трпи неко малтретирање од стране руководиоца и стављање на тежа радна места“;

 

– да сви чланови синдиката укључујући и И.К. раде за минималну плату, што је према његовом мишљењу последица чланства у (..) синдикату и да је након отказа уговора о раду провером у ПИО фонду утврдио да му радни стаж није уплаћиван, иако је био радник поменуте компаније пуних седам година.

 

1.8. У изјави сведокиње М.Ч, између осталог, наведено је :

–  да је њеном супругу И.Ч. дато да потпише исписницу из С.С.Т.С, што је он и учионио, да не би изгубио руководеће место у компанији;

 

– да је њеном супругу тадашња директорка маркета М.Д. дала да потпише исписницу у њено име, будући да се она у том тренутку налазила на одсуству са рада ради неге детета;

 

– да је М.Д. није обавестила, нити тражила дозволу за наведени акт, као и да је наведени документ приложила као правно исправан без обзира на чињеницу да се на њему не налази њен потпис;

 

– да је од С.С.Т.С. тражила да јој се врати чланство у том синдикату, имајући у виду нерегуларности њеног исписивања.

 

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1.  Увидом у притужбу утврђено је да је И.К. запослен у компанији ПТП „Д.“ од 9. маја 2011. године, најпре као продавац излагач робе. Такође је утврђено да је анексом уговора о раду број ХР/508 од 14. јануара 2014. године, који је примио и потписао 30. јануара 2014. године, распоређен на радно место магационер пакер, на којој и даље ради. Даље је утврђено да је одлуком председништва С.С.Т.С. бр. 4 од 30. јануара 2014. године именован за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. у компанији ПТП „Д.“, као и да је 8. фебруара 2014. године добио упозорење пред отказ уговора о раду бр. ХР/1788, којим је констатовано да су испуњени услови за отказ уговора о раду.

2.2. Увидом у решење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике број 110-00-23/2014-02 од 27. јануара 2014. године, утврђено је да је Синдикална организација С.С.Т.С. „Д.“, са седиштем у К, уписана у регистар синдиката под редним бројем 23480.

 

2.3. Увидом у потврду о подацима из Регистра синдиката, утврђено је да је Министарство рада, запошљавања и социјалне политике 24. фебруара 2014. године констатовало да је С. o. „Д.“ К, уписана у регистар синдиката решењем Министарства за рад и запошљавање број 110-00-1812/2001-02 од 13. августа 2001. године, под редним бројем 16818.

 

2.4. Увидом у решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања број 110-00-83/2014-02 од 22. јула 2014. године, утврђено је да је С.Р.П.Б.Р.С. – Д. С, уписан у регистар синдиката под редним бројем 23690.

 

2.5. Увидом у одлуку С.С.Т.С, утврђено је да је Председништво С.С.Т.С, на седници одржаној 30. јануара 2014. године, именовало И.К. за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“, са седиштем у К. Том приликом констатовано је да именовани повереник има сва права и обавезе председника синдикалне организације.

 

2.6. Увидом у допис од 19. марта 2014. године, који је Д.А. упутио председнику С.С.Т.С, утврђено је да је одобрено истицање обавештења о регистрацији синдикалне организације и начину учлањења у СССС, на огласним таблама продајних објеката компаније. Такође је наведено да овлашћени представници овог синдиката имају на располагању просторије у оквиру продајних објеката, које су им неопходне ради упознавања запослених у компанији „Д.“ о активностима синдиката, у трајању од једног или два сата у току радног дана, као и да се достави списак имена овлашћених представника и текста обавештења који ће бити окачени на огласној табли. У истом допису истакнуто је да се будућа комуникација одржава са колегиницама из правног и сектора за људске ресурсе које су овлашћене за заступање,  Д.В. и М.Г.

 

2.7. Увидом у изјашњење И.К. на наводе из упозорења од 10. фебруара 2014. године, утврђено је да је 8. фебруара 2014. године подносилац притужбе добио упозорење број ХР/1788 којим је констатовано да су испуњени услови за отказ уговора о раду. У изјашњењу на наводе из упозорења И.К. је између осталог навео да није урадио ништа што превазилази оквире дотадашњег начина рада, те је детаљно описао ситуацију од 7. фебруара 2014. године у којој је, како је навео, „саслушаван“ од стране тадашњег директора објекта, И.А, у присуству два сведока, а на тему синдиката и његовог синдикалног деловања. Подносилац притужбе је у изјашњењу на упозорење пред отказ уговора о раду нагласио да је разговор био стресан и да му је том приликом понуђено да потпише споразумни раскид радног односа, што је он одбио. Ово изјашњење упућено је М.Д. и Д.А, генералном директору.

 

2.8. Увидом у мејл од 19. јуна 2014. године утврђено је да је регионална директорка малопродаје, Г.С, у име запослене Д.Б, која је приликом посете подносиоца притужбе маркету у П. потписала приступницу (..) синдикату, изјавила да Д.Б. одустаје од места поверенице С.С.Т.С. Разлог одустанка је, како је у мејлу наведено, чињеница да је Д.Б. „била обманута и није знала о ком се синдикату ради“.

 

2.9.  Увидом у изјаву колега и колегиница подносиоца притужбе, која је упућена (..) синдикату, утврђено је да су М. С, П. З, Ш. Ј, С. С, М. В, Н. Ј, И. Ч, Б. Т, М. З. и Д. М. својим потписима потврдили да менаџмент маркета шиканира, омаловажава и упућује претње И.К. због синдикалног деловања, као и да спречава рад синдиката. У овој изјави је, такође, наведено да је запосленима, колегама и колегиницама, забрањен прилазак и сваки вид комуникације са И.К.

 

2.10. Увидом у изјаву чланова С.С.Т.С. „Д.“ утврђено је да су З.П, М.Л, Н.Ј, И.Ч. и Д.М. својим потписима потврдили да су под „притиском“ директорке М.Д. морали да се учлане у „компанијски синдикат“. У изјави је наведено да им је директорка М.Д. сугерисала „да се одмах учлане у компанијски синдикат“ и да су, како је наведено, против своје воље у страху од губитка посла, морали да прихвате понуђено.

 

2.11. Увидом у дописе које је подносилац притужбе у својству повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“ упућивао генералном директору компаније ПТП „Д.“, Д.А, утврђено је да је И.К. указивао на проблеме са којима се од тренутка оснивања синдиката суочавао, а који су се превасходно односили на однос руководства у продајном објекту у К, према њему и његовом синдикалном деловању, са молбом за предузимање одговарајућих мера како би се спречио наставак континуираних претњи. У обраћањима упућеним 25. јула 2014. године, 19. марта 2015. године, 16. априла 2015. године, 13. новембра 2015. године и 31. јануара 2017. године, утврђено је да је  између осталог указао на: свакодневна скидање и уништавање синдикалних обавештења са огласне табле уз опаску тадашње директорке М.Д.: „качићеш оно што ти ја дозволим“, а затим и уклањање огласне табле; претње отказом од стране пословође С.Д. због иступања у име чланова синдиката пред инспекцијом рада; честа претресања подносиоца притужбе и његових личних ствари од стране обезбеђења продајног објекта у К; „саслушавање“ подносиоца притужбе уз присуство два сведока на тему синдиката и његовог синдикалног деловања уз констатацију да је „поштено и људски“ да потпише споразумни престанак радног односа и да је „луд или на тешким дрогама“ што им „качи сотону на врат“; претње од стране директора безбедности компаније, М. Р., који му се обратио речима: „Шта ти то пишеш А.? Мани се писања и синдиката, остаћеш без главе, скинућемо ти ту луду главу. Размишљај мало шта све може да ти се деси“.

 

2.12. Увидом у допис број 16 који је председник С.С.Т.С, Р.Т, упутио 2. августа 2016. године генералном директору компаније ПТП „Д.“, утврђено је да је Д.А. указано на драстично кршење слободе синдикалног организовања од стране руководилаца у компанији „Д.“, пре свега директорке маркета М.Д. У прилог томе приложене су изјаве И. и М.Ч. са захтевом за активирање њихових приступница (..) синдикату и одбијање износа зараде на име синдикалне чланарине.

 

 

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду чињеничне наводе из притужбе, изјашњење, изјаве сведока, као и поднете доказе.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]

3.3.  Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3] у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући и право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. За вршење овог права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у деморатском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других.

3.4. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[4] прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условима који се односе на обавезу придржавања статута организација.

3.5.  Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања[5] прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова.

3.6. Устав Републике Србије[6] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 55. став 1. јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.8.  Чланом 12. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.9.  Чланом 16. Закона о забрани дискриминације прописано је да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, међу којима је и ступање у синдикат.

• Закон о раду у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа. Чланом 206. јамчи се слобода синдикалног организовања и деловања, без одобрења, уз упис у регистар.

 

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.11. Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање.

3.12. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је компанија ПТП „Д.“ дискриминисала И.К. због његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији.

3.13. Стога, да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање ПТП „Д.“ било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају подносилац притужбе, И.К, треба да учини вероватним да је компанија ПТП „Д.“ извршила акт дискриминације због његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на на компанији ПТП „Д.“.

3.14.  С тим у вези, први задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је подносилац притужбе учинио вероватним да га је компанија ПТП „Д.“ дискриминисала на основу његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији. На почетку, Повереник указује да међу странама није спорно да је И.К. запослен у компанији ПТП „Д.“ од 9. маја 2011. године, најпре као продавац излагач робе, а потом, од 30. јануара 2014. године, на позицији магационер пакер, на којој и даље ради. Међу странама је такође неспорно и да је подносилац притужбе одлуком председништва С.С.Т.С. бр. 4 од 30. јануара 2014. године именован за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“ у компанији ПТП „Д.“, као и да је 8. фебруара 2014. године добио упозорење пред отказ уговора о раду бр. ХР/1788 којим је констатовано да су испуњени услови за отказ уговора о раду.

3.15. Детаљном анализом хронологије догађаја, који су изложени у дописима које је И.К. слао генералном директору  ПТП „Д.“ Д.А, у виду жалби на понашање менаџмента продајног објекта ПТП „Д.“ у К, а који су достављени уз притужбу, утврђено је да је након његовог именовања за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“, уследио низ активности послодавца које су се негативно одразиле на положај подносиоца притужбе на радном месту, укључујући и премештај на друго радно место и упозорење пред отказ уговора о раду. Наиме, увидом у дописе који су у виду прилога достављени уз притужбу, може се констатовати да је подносилац притужбе описао конкретне поступке менаџмента продајног објекта у К. према њему, као што су: свакодневна скидање и уништавање синдикалних обавештења са огласне табле уз опаску тадашње директорке М.Д.: „качићеш оно што ти ја дозволим“, а затим и уклањање огласне табле; претње отказом од стране пословође С.Д. због иступања у име чланова синдиката пред инспекцијом рада; честа претресања подносиоца притужбе и његових личних ствари од стране обезбеђења продајног објекта у К; „саслушавање“ подносиоца притужбе уз присуство два сведока на тему синдиката и његовог синдикалног деловања уз констатацију да је „поштено и људски“ да потпише споразумни престанак радног односа и да је „луд или на тешким дрогама“ што им „качи сотону на врат“; претње од стране директора безбедности компаније М. Р. који му се обратио речима: „Шта ти то пишеш А.? Мани се писања и синдиката, остаћеш без главе, скинућемо ти ту луду главу. Размишљај мало шта све може да ти се деси“. Наводе из притужбе И.К. који се односе на омаловажавање, упућивање претњи и спречавање рада синдиката потврдили су и запослени у продајном објекту у Б, и то: С.М, З.П, Ј. Ш, С. С, М. В, Н.Ј, И.Ч, Б. Т, М. З, Д.М. и М.Л. у својој изјави коју су упутили (..) синдикату. У овој изјави именовани су, између осталог, навели и да им је забрањен прилазак и комуникација са И.К. и да су под притиском директорке М.Д, у страху од губитка посла, морали да се учлане у, како су навели, тзв. „газдин синдикат“.

3.16. Поред тога, Повереник за заштиту равноправности ценио је и наводе И. и М.Ч. који су у својству сведока навели да су су били принуђени да се ишчлане из С.С.Т.С. Наиме, И.Ч. је, потврђујући наводе И.К. да је свако ко стане да разговара са њим изложен неком виду малтретирања од стране руководиоца и распоређивању на тежа радна места, навео да је, да би задржао позицију пословође маркета, по директиви Д.А. које му је пренела тадашња директорка маркета М.Д, био принуђен да у своје, али и у име своје супруге М.Ч, која се у том тренутку налазила на одсуству са рада ради неге детета, потпише исписницу из С.С.Т.С. „Д.“. Ове наводе И.Ч. потврдила је и његова супруга, сведокиња М.Ч.

3.17. Стога, имајући у виду претходно наведене наводе из притужбе, али и исказе сведока,    Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, те стога терет доказивања да у овом случају није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, сноси компанија ПТП „Д.“. Сагласно томе, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је компанија ПТП „Д.“ понудила у својим изјашњењима, пружају довољно основа за закључак да поступање руководства ПТП „Д.“ није засновано на личном својству И.К. – чланство у синдикалној организацији.

3.18. Ценећи наводе из изјашњења генералног директора компаније ПТП „Д.“, Д.А, да је компанија ПТП „Д.“ удовољила свим захтевима С.С.Т.С, те да се на рад синдиката не врши никакав утицај у виду гушења и сузбијања њиховог деловања, као и да је у конкретном случају реч о личном односу И.К. са запосленима који не захтевају интервенцију послодавца, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у дописима које је упућивао директору компаније, подносилац притужбе јасно описао ситуације и проблеме које је, као синдикални повереник, имао са менаџментом продајног објекта компаније ПТП „Д.“ у К, из чега се може закључити да је И.К. доживљавао бројне непријатности на раду управо због чињенице да је представник синдиката. Такође, што се тиче навода из изјашњења директора компаније ПТП „Д.“ да је И.К. „уколико је до сада добио неко упозорење, исто добио због повреде радне обавезе или дисциплине, а не зато што је члан синдиката“; Повереник за заштиту равноправности указује да изјава, односно упозорење које је директор безбедности компаније М. Р. упутио подносиоцу притужбе, речима да се „мане писања и синдиката“ јер ће „остати без главе“, а о којој је И.К. обавестио директора компаније Д.А. дописом од 16. априла 2015. године, се не могу се подвести под упозорење које се односи на повреду радне обавезе/дисциплине и у директној су вези са синдикалним деловањем подносиоца притужбе.

Стога, Повереник за заштиту равноправности сматра да је неспорно да И.К, као и сви други запослени у компанији, има обавезу да поштује радне обавезе и радну дисциплину, али исто тако, као и остали запослени, има право да му се обезбеде услови рада у којем неће бити изложен узнемиравању и понижавајућем поступању од стране послодавца, односно одговорних лица или запослених код послодавца.

3.19. Повереник за заштиту равноправности ценио је, такође, и наводе из изјашњења директора компаније ПТП „Д.“ који је, између осталог, навео да је циљ сваке успешне компаније да у колективу владају добри међуљудски односи, јер се на тај начин доприноси успеху и позитивним резултатима компаније, али и да „међусобни односи запослених који нису везани за обављање радних обавеза и немају негативан утицај на квалитет рада, нити ремете процес рада и дисциплину не дају повода за било какву интервенцију од стране послодавца“. Такође, Повереник је имао у виду и изјашњење З.Ш, директора продајног објекта у К, у коме је наведено да је И.К. упућиван да се за сва питања која се односе на синдикално деловање обрати законском заступнику. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да су се И.К, али и председник С.С.Т.С, Р.Т, више пута обраћали директору Д.А. и указивали на проблеме са којима се суочава подносилац притужбе у својству повереника синдикалне организације. С тим у вези, Повереник констатује да остаје нејасно да ли је политика компаније да негује добре међуљудске односе или да остане пасивна на пријаве запослених да су изложени понижавању и узнемиравању, све док процењује да таква понашања нису у вези са „процесом рада и дисциплином“. Повереник за заштиту равноправности, такође, истиче да се из дописа И.К, упућених директору компаније, може утврдити да су се они управо односили на обављање радних задатака на радном месту у продајном објекту у Б. Тачније, у овим дописима је И.К. до детаља указивао на притиске којима је био изложен од стране менаџмента маркета, што је морало утицати и на његов рад и обављање свакодневних радних задатака.

3.20. Што се тиче навода из изјашњења директора компаније ПТП „Д.“, Д.А, да „потписници текстова приложених уз притужбу нису навели ниједан конкретан вид понашања према господину К. који се може подвести под евентуалну дискриминацију због чега се руководство о истим не може изјаснити“, Повереник за заштиту равноправности указује да је подносилац притужбе врло детаљно и конкретно описао све ситуације у којима је био изложен увредљивом и понижавајућем поступању, и због којих је затражио помоћ и подршку директора компаније. Наиме, у сваком од обраћања које је упутио директору компаније ПТП „Д.“, јасно је изнео молбу са захтевом за предузимање адекватних мера на које је овлашћен, а којима би се спречило континуирани вршење притисака на њега због његовог синдикалног деловања. Имајући у виду све напред наведено, Повереник за заштиту равноправности указује да Закон о забрани дискриминације под изразом дискриминација и дискриминаторно поступање осим активних радњи које се огледају у неоправданом прављењу разлика или неједнаком поступању, подразумева и пасивне радње, које се огледају у актима пропуштања, у односу на лица или групе као и на чланове њиховох породица или њима блиска лица лица на основу њиховог личног својства. Стога, Повереник за заштиту равноправности је става да руководство компаније ПТП „Д.“, у случају И.К, није предузело ништа како би бар испитало наводе на које је подносилац притужбе указивао у својим обраћањима руководству компаније, што указује да ПТП „Д.“ има негативан однос према синдикалном деловању И.К.

3.21. Повереник за заштиту равноправности нарочито је ценио чињеницу да су све промене у радноправном статусу И.К. (премештај на друго радно место, уручење упозорења пред отказ уговора о раду), као и наведена узнемиравања које је доживео од менаџмента маркета у којем ради, уследиле након његовог именовања за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. у ПТП „Д.“, те да је, како је истакао у притужби, а што у изјашњењу није оспорено, до момента оснивања синдиката био цењен и уважаван на свом радном месту, те да није имао ни једну усмену или писмену опомену. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности сматра да овакво поступање руководства према подносиоцу притужбе, а имајући у виду и изјаве сведока којима су потврђени наводи из притужбе, наводи на закључак да руководство компаније нема позитиван став према синдикалном организовању и деловању запослених, те је на овај начин свим запосленима у ПТП „Д.“ послата порука да ће бити изложени истом третману уколико одлуче да приступе синдикату чији је повереник И.К.

3.22. Имајући у виду да је терет доказивања да дискриминација није извршена пребачен на компанију ПТП „Д.“, Повереник за заштиту равноправности констатује да чињенице и докази које је комапнија ПТП „Д.“ понудила, не пружају довољно основа за закључак да су упозорење пред отказ уговора о раду и премештај на друго радно место засновани на објективним и оправданим разлозима који нису у вези са чињеницом да је И.К. припадник синдикалне организације. Такође, комапнија ПТП „Д.“, у својим изјашњењима, није понудила доказе којима би оспорила наводе да је И.К. био изложен бројним увредљивим и понижавајућим поступцима од стране руководства продајног објекта наведене компаније, међу којима су претње, уцене, претресања, забрана приласка и комуницирања запосленима са подносиоцем притужбе. Имајући у виду да су описани поступци менаџмента продајног објекта у К. уследили након именовања И.К. за повереника синдикалне организације С.С.Т.С. „Д.“, са образложењем „да им је тако наређено из централе“, Повереник за заштиту равноправности је става да је компанија ПТП „Д.“ дискриминисала И.К. на основу његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији.

Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности сматра да је руководство компаније ПТП „Д.“ извршило акт дискриминације према И.К. на основу његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији.

3.23. У односу на наводе из притужбе да сви чланови С.С.Т.С. примају минималну зараду, Повереник за заштиту равноправности констатује да подносилац притужбе није пружио доказе којима би поткрепио ове наводе, те у складу са чланом 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, није разматрао ову тврдњу подносиоца притужбе.

3.24. На крају, Повереник за заштиту равноправности наглашава да бизнис и људска права нису на различитим, већ на истој страни. Наиме, у случајевима дискриминације на раду, поред кршења људских права запослених, неминовно долази и до социјалних тензија које могу резултирати поремећајем радног окружења и смањењем продуктивности запослених, што се свакако одражава и на позицију послодавца на тржишту, који тиме може бити угрожен. Насупрот томе, друштвено одговорно пословање и прихватање начела равноправности, толеранције и недискриминације као стандарда пословања, не представљају послодавцима терет, већ прилику да вишеструко просперирају, што би требало да буде крајњи циљ сваке рационалне и одрживе пословне политике.

 

4. МИШЉЕЊЕ

 

Компанија ПТП „Д.“ ДОО из К, својим поступцима према И.К, извршила је акт дискриминације према И.К. на основу његовог личног својства – чланство у синдикалној организацији, чиме је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује компанији ПТП „Д.“ да:

5.1.  Предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према И.К;

5.2. Донесе Кодекс равноправности у циљу спречавања дискриминације и унапређења равноправности у радном окружењу колектива код послодавца ПТП „Д.“.

5.3. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да компанија ПТП „Д.“, обавести Повереник за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПТП „Д.“ ДОО из К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број  22/09)

[3]  Закон о ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода(„Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр.9/2003,5/2005 и 7/2005 и „ Сл.гласник РС-Међународни уговори“, бр. 12/2010 и 10/2015)

[4] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права („Сл. лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, број 8/58)

[5] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања („Сл. лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, број 11/58)

[6] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број  98/06)

[7] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

---

Притужба И К против Д д о о због дискриминације по основу чланства у удружењу у области рада и запошљавања

---