бр. 07-00-94/2014-02 датум: 11. 9. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je поднела адвокаткиња Л. С. из Б, у име и уз сагласност групе грађана „Д“ против М. М. из Б. У току поступка утврђено je да је 11. децембра 2013. године, у организацији Уније студената Филозофског факултета, одржана трибина под називом „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“. На трибини је најављено учешће пет говорника, међу којима су били и М. Ж, координатор кампање „Д“ – „За Србију без ГМО“ и Б. Ђ, новинарка. Испред амфитеатра, пре почетка трибине, група студената је протестовала, носећи транспарент на којем је писало „Овде су вам двери затворене“, као и транспарент на којем се у црвеном кругу налазио прецртан кукасти крст. Након што је група предавача/ица ушла у амфитеатар, студенти су са транспарентима ушли за њима и инсистирали да М. Ж. и Б. Ђ. напусте трибину, што су они и учинили. Након овог догађаја, трибина је одржана без њих. Утврђено је да је М. М. био у групи студената који су протестовали испред и у амфитеатру. На основу изјаве самог М. М. утврђено је да је он једно време носио транспарент са паролом „Овде су вам двери затворене“, али није утврђено да је носио транспарент на којем се налазио прецртан кукасти крст, нити да је вређао предаваче/це. Сагледавајући контекст целокупног догађаја, Повереница оцењује да је М. М, као и друге особе које су уочи одржавања трибине изразиле свој протест поводом најављеног говора припадника/це ГГ „Д“, на правно допуштен начин изразио свој однос према политичкој идеологији ГГ „Д“, тј. систему уверења, идеја и представа о друштву и о уређењу друштвених односа, који су садржани у програму ове групе грађана. Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности оцењује да М. М, својим поступањем на трибини одржаној на Филозофском факултету у Београду, није извршио дискриминацију ГГ „Д“.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила адвокаткиња Л. С. из Б, у име и уз сагласност групе грађана „Д“. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је 11. децембра 2013. године, на Филозофском факултету у Београду, дошло до „грубе повреде равноправности – дискриминације фашисоидним испољавањем говора мржње организованим од више лица, приказивањем порука и симбола на јавном месту, удружено ради дискриминације групе лица због политичке припадности“,
– да је дискриминација „уперена“ против групе лица који су, у својству предавача/ица, требало да гостују на трибини под називом „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“,
– да је организатор трибине била Унија студената филозофског факултета у Београду, те да је управа факултета одобрила одржавање трибине,
– да су предавачи на трибини требало да буду М. Ж, истраживач у области ГМО, најављен као координатор кампање „Д“ – „За Србију без ГМО“; Б. Ђ, новинарка; М. К. К, новинарка листа „П“; професор биологије др Б. Р. и професор пољопривредног факултета у Београду др М. Ш,
– да је група студената, међу којима је био М. М, припадник организације „М“, ушла на факултет и развила транспаренте увредљивог садржаја, односно, транспарент на коме је писало „Овде су вам двери затворене“ и транспарент на коме је био црвени саобраћајни знак забране паркирања у чијем кругу је био нацртан црни кукасти крст,
– да је ова група студената дочекивала посетиоце са развијеним транспарентима, а када су се појавили предавачи/це, студенти су махали транспарентима и вређали их,
– предавачи/це су заузели места у амфитеатру, а група младих људи са транспарентима стала је испред говорнице и физички онемогућавала почетак трибине, чиме су условили да одређена лица напусте трибину,
– да су у групи која је спречила почетак трибине предњачили девојка са капом и младић са шалом преко две трећине лица који је држао транспарент са нацртаним кукастим крстом,
– да је са фотографија, које су сачињене током овог догађаја, идентификован М. М, као младић са шалом преко лица,
– да су предавачу М. Ж. говорили да је припадник фашистичке организације „Д“, а новинарки Б. Ђ. да је клерофашисткиња и симпатизерка О.,
– да су М. Ж. и Б. Ђ. самоиницијативно напустили трибину како би заштитили свој физички и морални интегритет, а највише из разлога да омогуће одржавање трибине, јер су сазнали да група окупљених студената неће дозволити одржавање трибине док се они не удаље,
– да истицање симбола кукастог крста на транспарентима окупљених студената представља најгрубље вређање припадника удружења „Д“, једнако као и речи да су клерофашисти који не могу да остану на трибини,
– да су оваквим поступањем М. М, организације „М“ и других студената који су онемогућавали почетак трибине, извршени прекршаји из Закона о забрани дискриминације , као и кривично дело насилничко понашање против групе лица због њиховог политичког убеђења и припадности политичком покрету.

1.2. Уз притужбу су достављене четири фотографије снимљене испред и у амфитеатру Филозофског факултета у Београду пре почетка трибине „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“ .

1.3. Пошто у притужби није било прецизно наведено у чије је име и против кога је притужба поднета, Повереница за заштиту равноправности затражила је да се притужба допуни навођењем података о лицу у чије име је поднета, као и података о лицима против којих је поднета. У допуни притужбе наведено је да је притужба поднета у име удружења грађана „Д“, а против М. М, младића који је у приложеним фотографијама идентификован као „особа која носи шал преко носа и држи транспарент на коме је нацртан кукасти крст“. У допуни је указано да је адвокаткиња била у управи Филозофског факултета како би утврдила идентитет других особа са фотографија, те да су јој у управи факултета рекли да им се обрати писаним путем. Остало је непознато какав је исход овог обраћања. Што се тиче организације „М“, којој, наводно, М. М. припада, у допуни притужбе наведено је да она није регистрована у АПР-у, нити у регистру организација у Привредном суду, већ да делује преко свог сајта. Како у току поступка нису наведени подаци о идентитету других лица за која се тврди да су ометали одржавање скупа, Повереница за заштиту равноправности констатује да се притужба односи само на М. М.

1.4. Уз допуне притужбе достављен је чланак објављен 13. децембра 2013. године у дневном листу „Блиц“, под називом „Студенти Филозофског факултета отерали говорнике „Д“ и „О.“.

1.5. Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, прибавила је у току поступка изјашњење М. М. из Б. У изјашњењу, између осталог, наведено је:

– да се међу фотографијама, које су му достављене у прилогу притужбе, пронашао на три, али да он није младић који носи шал преко лица,
– да су се он и његове колеге и колегинице заиста окупили прво испред амфитеатра, а потом и у њему, након што су неки од говорника/ца ушли у амфитеатар на други улаз,
– да није учествовао у онемогућавању почетка трибине, већ њеног одржавања у планираном саставу, односно, да је са својим колегама и колегиницама инсистирао да М. Ж. из покрета „Д“ и Б. Ђ, која на свом Фејсбук профилу промовише организацију „О.“, напусте зграду Филозофског факултета,
– да је једно време носио транспарент са паролом „Овде су вам двери затворене“, али да не зна ко је од особа којима су се обраћали члан/ица „Д“,
– да никоме нису претили, нарочито не речима да су клерофашисти који не могу да остану на трибини, већ су само желели да образложе своју интервенцију,
– да ничији физички интегритет нису угрозили, с обзиром да ни на кога нису физички насртали.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је 11. децембра 2013. године, у организацији Уније студената Филозофског факултета, одржана трибина под називом „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“. На трибини је најављено учешће пет говорника, међу којима су били и М. Ж, координатор кампање „Д“ – „За Србију без ГМО“ и Б. Ђ, новинарка. Испред амфитеатра, пре почетка трибине, група студената је протестовала, носећи транспарент на којем је писало „Овде су вам двери затворене“, као и транспарент на којем је у црвеном кругу налазио прецртан кукасти крст. Након што је група предавача/ица ушла у амфитеатар, студенти су са транспарентима ушли за њима и инсистирали да М. Ж. и Б. Ђ. напусте трибину, што су они и учинили. Након овог догађаја, трибина је одржана без њих.

2.2. Утврђено је да је М. М. био у групи студената који су протестовали испред и у амфитеатру, изражавајући негодовање што су међу најављеним говорницима М. Ж. и Б. Ћ. и тражећи да они не говоре на трибини и напусте зграду Филозофског факултета. Није, међутим, утврђено да је М. М. особа за коју се у притужби тврди да је „младић са шалом преко две трећине лица“ јер подносилац притужбе није понудио доказе у прилог овом тврђењу, а са фотографија које су достављене у прилогу притужбе не може се утврдити на којој се фотографији он налази. На основу изјаве самог М. М. утврђено је да је он једно време носио транспарент са паролом „Овде су вам двери затворене“, али није утврђено да је носио транспарент на којем се налазио прецртан кукасти крст, нити да је вређао предаваче/це.

2.3. У допуни притужбе наведено је да се притужба подноси у име и уз сагласност удружења грађана „Д“, али је у току поступка утврђено да није у питању удружење грађана, у смислу Закона о удружењима , већ да се ради о групи грађана „Д“ (у даљем тексту: ГГ „Д“), што потврђује и печат који је стављен на сагласност за подношење притужбе.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења и достављене доказе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године (у даљем тексту ЕКЗЉП), у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чл. 9. конвенције штити слободу мисли, савести и вероисповести на тај начин што прописује да свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести, те да ова слобода подлеже само оним ограничењима која су прописана законом и која су неопходна у демократском друштву у интересу јавне сигурности, заштите јавног реда, здравља или морала, или ради заштите права и слободе других. Одредбама чл. 10. прописано је да свако има право на слободу изражавања, те да ово право укључује слободу мишљења и слободу примања и преношења информација и идеја, без мешања јавне власти и без обзира на границе. Ставом 2. овог члана прописано је да остваривање ових слобода, будући да укључује обавезе и одговорности, може да подлеже таквим формалностима, условима, ограничењима или санкцијама предвиђеним законом и које су неопходне у демократском друштву у интересу националне сигурности, територијалног интегритета или јавне сигурности, спречавања нереда или злочина, заштите здравља и морала, угледа или права других, спречавања ширења поверљивих информација или у интересу очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Сагласно чл. 19. Устава, којим је посредно формулисана забрана злоупотребе права, уставно јемство права на недискриминацију, укључујући и право на заштиту од дискриминације, као и када је реч о другим људским и мањинским правима, служи очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 25. ст. 1. забрањена дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно због припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији.

3.6. У члан 3. став 3. Закона о забрани дискриминације конкретизован је принцип забране злоупотребе права, који је на посредан начин формулисан у чл. 19. Устава Републике Србије, тако што је прописана забрана вршење права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Поверенице био је да утврди да ли је М. М. својим понашањем, пре почетка трибине одржане 11. децембра 2013. године на Филозофском факултету у Београду, дискриминисао ГГ „Д“, у чије име је притужба поднета.

3.8. Прво питање које се у овом предмету поставља јесте у чему се тачно огледа наводни акт дискриминације, тј. којим је то конкретним понашањем (радњама) М. М, против кога је притужба поднета, извршио наводну дискриминацију. Имајући у виду утврђено чињенично стање, понашање М. М, које у овом предмету треба оценити с аспекта прописа о забрани дискриминације, огледа се у следећем: 1) М. М. се налазио у групи студената и студенткиња који су се окупили уочи почетка најављене трибине „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“ 2) заједно са осталим студентима и студенткињама негодовао је што су међу најављеним говорницима М. Ж, који је најављен као координатор кампање „Д“ – „За Србију без ГМО“ и Б. Ђ, новинарка, и тражио да они не говоре на трибини и напусте зграду Филозофског факултета, и 3) извесно време је носио транспарент са паролом „Овде су вам двери затворене“.

3.9. Друго питање на које је треба одговорити односи се на то ко је у конкретном случају наводна жртва дискриминације. У вези са тим, Повереница најпре указује да, сагласно чл. 2. тач. 2. Закона о забрани дискриминације, заштиту од дискриминације уживају не само физичка лица, већ и група физичких лица, правна лица, као и сви облици удруживања физичких и правних лица. Да би се прописи о забрани дискриминације правилно применили, неопходно је да се у сваком појединачном случају разграничи према коме је уперена дискриминација. У конкретном случају изражавање протеста и истицање захтева М. М. да на трибини не говоре М. Ж. и Б. Ћ, за које се у притужби тврди да су дискриминисани „због њиховог политичког убеђења и припадности политичком покрету“, усмерени су на ова лица, а не и на саму ГГ „Д“. С друге стране, ношење транспарента са паролом „Овде су вам двери затворене“, представља радњу М. М. која је управљена и против ГГ „Д“ и против најављених говорника.

3.10. Коначно, приликом разматрања притужбе потребно је утврдити шта у конкретном случају представља основ дискриминације. У притужби се наводи да је основ дискриминације „политичка припадност“. Разматрајући овај основ дискриминације, Повереница констатује да је у чл. 25. Закона о забрани дискриминације прописана забрана дискриминације лица или група лица због њихових политичких убеђења, као и због припадности или неприпадности политичкој странци. У том смислу, неједнаком третману на основу политичке припадности могу бити изложени једно или множина лица који су припадници одређене политичке странке или неког другог облика политичког организовања, а не и сама политичка странка, односно други облик политичког организовања.
Кад су у питању политичке странке, као и други облици политичког организовања, они могу бити изложени неједнаком третману на основу политичких уверења, упркос томе што је политичко убеђење, по природи ствари, иманентно физичким лицима. Забрана дискриминације на основу политичког убеђења у нераскидивој је вези са слободом мисли, савести и вероисповести, која је домаћим и међународним правним прописима гарантована сваком грађанину/ки. Термини „мисао“, „уверење“ и „савест“ могу се односити на широк спектар интелектуалне и духовне активности појединца, али тек јавно изражавање мисли и убеђења може да отвори питања која се тичу права на слободу изражавања у контексту права на недискриминацију. Полазећи од чињенице да је слобода мисли, савести и вероисповести један од најзначајнијих елемената идентитета личности и њеног концепта живота, какав је став заузео Европски суд за људска права у предмету Kokkinakis против Грчке из 1993. године , евидентно је да политичко убеђење (као и вероисповест), представља резултат интелектуалног и духовног процеса и чини део идентитета особе, па, као такво, представља лично својство које је, по природи ствари, везано за појединце/ке, тј. физичка лица. Међутим, иако се политичко убеђење, као основ дискриминације, везује за физичка лица, тако да политички ентитети које ова лица стварају објективно не могу имати политичко убеђење, ипак, саме политичке организације, односно други облици политичког организовања могу бити дискриминисани на основу политичких убеђења својих чланова јер би им, у протовном, било ускраћено право на заштиту од дискриминације по основу овог личног својства. При томе, треба имати у виду да се заштитом од дискриминације по овом основу не штити се индивидуално право појединаца/ки, већ њихов заједнички, колективни интерес.

3.11. У конкретном случају притужба је поднета у име ГГ „Д“. Иако ова група нема статус правног лица, већ је у питању група физичких лица, несумњиво је да лица која чине ову групу деле иста политичка убеђења, и то управо она која су формулисана у политичком програму ГГ „Д“. Ова група грађана кандидовала се на последњим парламентарним изборима, има свој политички програм, политичка начела и темеље своје политике, а забрана промета генетски модификоване хране саставни је део њеног политичког и изборног програма. У том смислу, ова група је, суштински посматрано, облик политичког организовања грађана. Сагласно томе, у јавним наступима о питањима обухваћеним њеним политичким програмом грађани који ову групу чине могу се сматрати протагонистима њених политичких идеја и ставова, па могу бити и дискриминисани на основу тога што су чланови ове групе.

3.12. Начелно посматрано, политичке партије и други облици политичког организовања не могу користити своје право на заштиту од дискриминације када су дискриминацији изложени њихови чланови. Међутим, у конкретном случају, будући да у притужби поднетој у име ГГ „Д“ није сасвим јасно разграничено поводом којих је конкретних радњи уперених против ове групе притужба поднета, Повереница је заузела став да је потребно размотрити, с аспекта антидискриминационих прописа, како поступање М. М. које је непосредно уперено према М. Ж. и Б. Ђ, тако и његово поступање према самој групи ГГ „Д“, као групи физичких лица.

3.13. Неспорно је да је М. М. био међу студентима који су протестовали испред и у амфитеатру Филозофског факултета у Београду, да је изразио своје противљење да М. Ж. и Б. Ђ. говоре на трибини, као и свој захтев да напусте зграду факултета, те да је једно време носио транспарент на коме је писало „Овде су вам двери затворене“. Да би се одговорило на питање да ли је оваквим својим поступањем М. М. прекршио прописе о забрани дисркиминације, неопходно је испитати да ли је његово поступање било у оквирима слободе изражавања мишљења или је изашло из ових оквира.

3.14. Сагледавајући контекст целокупног догађаја, Повереница оцењује да је М. М, као и друге особе које су уочи одржавања трибине изразиле свој протест поводом најављеног говора припадника/це ГГ „Д“, на правно допуштен начин изразио свој однос према политичкој идеологији ГГ „Д“, тј. систему уверења, идеја и представа о друштву и о уређењу друштвених односа, који су садржани у програму ове групе грађана. Заузимајући овакав став, Повереница је имала у виду уставне гаранције слободе изражавања утврђене чл. 46. ст. 2. Устава Републике Србије, гаранције које пружа чл. 10. ЕКЗЉП, као и јуриспруденцију коју је Европски суд за људска права развио одлучујући у предметима везаним за кршење права на слободу изражавања.

3.15. У многим својим одлукама Европски суд за људска права изразио је став да слобода изражавања представља један од основних темеља демократског друштва, један од ос¬новних услова његовог напретка и развоја сваког појединца/ке. Због тога су и границе слободе изражавања постављене веома широко, тако да ово право ужива заштиту и када је у питању говор који се може сматрати шокантним, увредљивим или узнемиравајућим, што намећу захтеви толеранције, плурализма и слободоумља, без којих нема демократског друштва (видети пресуду у предмету Handyside против Уједињеног Краљевства од 7. децембра 1976, серија А бр. 24. пар. 49). Свакако, слобода изражавања није апсолутно право, већ је подложна ограничењима, под условима прописаним чл. 10. ст. 2. ЕКЗЉП и чл. 46. ст. 2. Устава Републике Србије. Приликом заузимања става Повереница је имала у виду и чињеницу и ставове ЕСЉП изражене у пресудама које се односе на слободу политичке расправе, која чини срж демократског друштва. У пресуди Vides Aizsardzibas против Летоније из 2004. године овај суд је потврдио да је улога невладиних организација, као „пса чувара“ у коментарисању питања од јавног интереса, суштинска за очување и развој демократије. Због тога, иако политичари имају право да штите своју репутацију, границе дозвољене критике, када су у питању политичари, знатно су шире него када су у питању они који се не бави политиком. Наиме, политичари неминовно и свесно излажу своје ставове и свој рад детаљном преиспитивању шире јавности, тако да морају показати већи степен толеранције на критике које им се упућују. У пресуди Европског суда у предмету Oberschlick против Аустрије из 1991. године посебно је апострофирано да политичар који износи своје ставове може да очекује снажну реакцију јавности.

3.16. Повереница констатује да, када је реч о слободи изражавања, не треба занемарити ни аспект ове слободе везан за изражавање у облику јавних протеста или демонстрација. Пресуда Европског суда за људска права Steel и други против УК из 1998. године , односила се на различите видове мирног протеста, па је суд установио да то што су протестанти физички ометали активности у вези са којима су негодовали, ипак преставља изражавање мишљења које је у оквирима слободе изражавања мишљења, гарантоване чл. 10. ЕКЉП.

3.17. Имајући у виду природу и садржину права на слободу изражавања, Повереница за заштиту равноправности стоји на становишту да је поступање М. М. кретало у границама слободе изражавања. Носећи транспарент са исписаним текстом „Овде су вам двери затворене“ и истичући захтев да на трибини не говоре припадници ове политичке опције са чијим се ставовима не слаже, М. М. је, заправо, изражавао свој политички став и активно учествовао у протесту. Констатујући да у поступку није утврђено да је М. М. физички нападао припаднике/це ГГ „Д“, Повереница је мишљења да је својим поступањем М. М. изразио критику политичких ставова ГГ „Д“, групе која представља облик политичког организовања. Због тога грађани који ову групу чине, укључујући и особе које је организатор трибине најавио као говорнике, а за које тврди да су дискриминисани због „њиховог политичког убеђења и припадности политичком покрету“, морају имати већи степен толеранције на поруке које им шира јавност упућује.

3.18. У светлу ових околности, имајући у виду контекст целокупног догађаја, у конкретном случају само подношење притужбе због дискриминације може се сматрати својеврсним видом злоупотребе права, у смислу чл. 3. ст. 3. Закона о забрани дискриминације, којим је изричито прописана забрана вршења права утврђених овим законом противно циљу у коме су призната или са намером да се ускрате, повреде или ограниче права и слободе других.

3.19. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности оцењује да М. М, својим поступањем на трибини одржаној на Филозофском факултету у Београду, није извршио дискриминацију ГГ „Д“.

4. МИШЉЕЊЕ

М. М, изражавањем својих ставова, пре почетка трибине под називом „Штетност генетски модификованих организама у исхрани“, одржаној на Филозофском факултету у Београду 11. децембра 2013. године није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба ГГ „Д“ против М. М. због дискриминације на основу политичког убеђења у области деловања у политичкој странци