дел. бр. 163/2011 датум: 28. 2. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. Гласник РС„ бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Решењем о отказу уговора о раду бр. 328-112/2010-01 од 08. новембра 2010. године, којим је директор Дома за старе и пензионере у М., И. Н. отказао уговор о раду Д. П. из Н. С., није извршен акт дискриминације према Д. П. на основу његове сексуалне оријентације или било ког другог личног својства.

О б р а з л о ж е њ е

Притужбом против И. Н., директора Дома за старе и пензионере у М., повереници за заштиту равноправности се обратио Д. П. из Н. С.

У притужби коју је Хелсиншки одбор за људска права у Србији проследио 07. децембра 2010. године повереници за заштиту равноправности, Покрајинском омбудсману и Министарству за људска и мањинска права, Д. П. наводи да је претрпео дискриминацију због своје сексуалне оријентације и то тако што му је решењем директора Дома за старе и пензионере бр. 328-112/2010-01 од 08. новембра 2010. године отказан уговор о раду. Наводи да је ово решење било објављено на огласној табли Дома одакле га је узео и фотокопирао, а да је као разлог за отказивање уговора о раду наведено неоправдано одсуство запосленог са рада, и то укупно седам дана у октобру 2010. године. Д. П. у притужби наводи да се не ради о неоправданом изостанку, већ да је он директора Дома обавестио усмено о свом учешћу у организацији Параде поноса у Београду, те да је сматрао да су изостанци са посла оправдани. Наводи такође и да директор Дома није отказао уговор о раду доктору медицине који ради у Дому, а који је долазио на посао у алкохолисаном стању.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности.
Директору Дома за старе и пензионере у М. је упућен 10. јануара 2011. године захтев да се у року од 15 дана изјасни о чињеницама наведеним у притужби.

И. Н., директор Дома за старе и пензионере у М. је доставио изјашњење бр. 024/2-117/2011-01 од 24. јануара 2011. године, у којем је наведено:

– да су нетачни наводи Д. П. да је решење видео на огласној табли и одатле га фотокопирао, већ је директор Дома, у присуству запослених С. В. и Е. Г., покушао да уручи решење о отказу уговора о раду Д. П. 8. новембра 2011. године, али да је Д. П. одбио да решење прими. О овој чињеници је достављена службена белешка бр. 328/1-112/2010-01 од 8. новембра 2011. године. Након овог догађаја је решење објављено на огласној табли Дома, у складу са одредбама Закона о раду,
– да су нетачни наводи Д. П. да је добио усмену сагласност директора И. Н. да може да одсуствује са посла, већ да га је директор упутио да се јави изабраном лекару, отвори боловање и достави потврду о привременој спречености за рад,
– да је тачно да је председник Геј стрејт алијансе из Београда упутио допис директору Дома за старе и пензионере дана 21. октобра 2010. године у којем је покушао да оправда изостанке Д. П. са посла у октобру 2010. године,
– да је тачно да је вођен поступак против особе која је запослена на пословима доктора медицине, као и да је особа писано упозорена,
– да се Д. П. понашао супротно одредбама уговора о раду, Закона о раду и Правилника о раду у Дому за старе и пензионере у М., те да му је морао бити отказан уговор о раду.

Повереница за заштиту равноправности је након изјашњења директора Дома за старе и пензионере у М. утврдила да је међу странама неспорно да Д. П. није долазио на посао седам дана у току октобра 2011. године. Подносилац притужбе сматра да његово одсуство са посла није било неоправдано, док директор Дома тврди да се ради о неоправданом одсуству.

Законом о раду је прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то – ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду.

Правилник о раду у Дому за старе и пензионере у М. прописује чланом 72. став 1. тачка 2. да запосленом престаје радни однос отказом уговора о раду ако својом кривицом неоправдано изостане са посла најмање два узастопна радна дана.

Да би се један акт могао сматрати актом дискриминације, потребно је да се ради о неоправданом прављењу разлике или неједнаком поступању, а које је засновано на једном или више личних својстава.

Имајући у виду наведене одредбе, Повереница за заштиту равноправности сматра да је отказ уговора о раду донет у складу са одредбама Закона о раду и Правилника о раду у Дому за старе и пензионере у М., те самим тим није недозвољен. Надаље, ова правила важе за сваку запослену особу која се нађе у истој или сличној ситуацији, тако да било које лично својство подносиоца притужбе није релевантно у овом случају, а такође нису од значаја ни разлози због којих Д. П. није долазио на посао, јер своје изостанке није оправдао у законом предвиђеној процедури. Учествовање у организацији Параде поноса или било које друге манифестације или догађаја није и не може да буде разлог нити оправдање за неиспуњавање законских обавеза или обавеза из уговора о раду.

Што се тиче навода подносиоца притужбе да директор Дома није поступио на истоветан начин у случају особе запослене у Дому на пословима доктора медицине, Повереница је мишљења да се не ради о упоредивим случајевима, имајући у виду њихове околности, односно природу повреде радне обавезе.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да у овом случају није извршена дискриминација.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Д. П. против социјалне установе због дискриминације запосленог по основу сексуалне оријентације