бр. 07-00-233/2017-02  датум: 22. 9. 2017.

                                              МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Ц. С. Ж. О. И. из Б. против банке … (експозитура број … на Н. Б.) због дискриминације на основу инвалидитета као личног својства. У притужби је наведено да улаз у ову експозитуру банке … није приступачан за особе са инвалидитетом која користе инвалидска колица, али и за остала тешко покретљива лица, као и за родитеље са децом у колицима. У изјашњењу банке …, између осталог, наведено је да банка пословни простор у којем се налази експозитура број … изнајмљује од Јавног предузећа за склоништа, те да није тражила сагласност закуподавца за постављање рампе за приступ улазу, јер је то претходно учинило једно удружење грађана, којем је Јавно предузеће за склоништа одговорило да оно није корисник земљишта на којем би била постављена рампа. Такође, у изјашњењу је наведено да банка … нема сазнања ко је власник, односно корисник земљишта на којем би била постављена рампа и који би једини имао правни основ за добијање потребних дозвола, али да је одлучила да предузме активности како би утрдила ко је власник парцеле и са којим ће се договорити о прибављању потребне документације надлежних органа за доградњу рампе. У току поступка је утврђено да улаз у простор банке … (експозитура број … на Н. Б.) није приступачан особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, услед чега ни услуге ове банке нису доступне особама са инвалидтеом. Такође, утврђено је да банка све до пријема захтева Повереника да се изјасни на наводе из притужбе Ц. С. Ж. О. И. није предузела активности како би обезбедила доступност својих услуга особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, као и да до дана доношења овог мишљења није обезбеђена приступачност објекту и услугама особама са инвалидитетом. Стога, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да експозитура број … банке … у улици …. број …. на Н. Б. није приступачна особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, чиме су прекршене одредбе чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, те је препоручио банци … да настави активности на обезбеђивању приступачности улаза у простор који користи банка … (експозитура број … на Н. Б.) у циљу обезбеђивања доступности услуга особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, као и да обезбеди приступачност својих услуга за особе са инвалидитетом.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Ц. С. Ж. О. И. из Б. против банке … а.д. Б, експозитура у … број …. на Н. Б, због дискриминације особа са инвалидитетом.
• У притужби Ц. С. Ж. О. И, између осталог, наведено је:

• да организациони део банке … – експозитуре која се налази у … број … на Н. Б. није приступачан за особе са инвалидитетом које користе инвалидска колица, ни за остала тешко покретљива лица, као ни за родитеље са децом у колицима;
• да банке као пословни субјекти који пружају финансијске услуге које су дефинисане законом, имају посебну одговорност и морају водити рачуна о постојању архитектонских баријера;
• да уколико постоје архитектонске баријере, банке морају да прилагоде закупљени простор намени за обављање делатности пружања банкарских услуга;
• да је „банка … морала пре отварања објекта да затражи од закупца да објекат учини приступачним, односно да договори његово прилагођавање и изврши све неопходне радње како би објекат био приступачан за све грађане и грађанке“.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење банке … а.д. Б.
  • У изјашњењу и допуни изјашњења на притужбу, између осталог, наведено је:
• да је банка … закључила уговор о закупу пословног простора у улици … на Н. Б. са Јавним предузећем за склоништа Београд, Нови Београд;
• да је банка, у својству закупца, благовремено иницирала анексирање Уговора о закупу пословног простора, те да је Јавном предузећу за склоништа доставила допис са предлогом да се закуп пословног простора продужи за наредних пет година;
• да је предлог новог уговора о закупу сачинио Закуподавац, као и да су уговорне стране сагласно наставиле да примењују  уговор из 2013. године, док ће нови Уговор о закупу пословног простора бути ускоро закључен;
• да се члан 11. Уговора о закупу пословног простора односи на сагласност Закуподавца – Јавног предузећа за склоништа Београд, Нови Београд, за евентуалне преправке и адаптацију пословног простора који је предмет закупа, а не и за могућност прилагођавања улаза у пословни простор у смислу постављања рампе за приступ особа са инвалидитетом или другог сличног решења;
• да је, међутим, иницијативу за изградњу приступне рампе за особе са инвалидитетом 2011. године покренуло Удружење грађана „С.П“, након чега је у новембру исте године израђен Идејни пројекат – Рампа за приступ особа са инвалидитетом;
• да је идејни пројекат израдило Предузеће за пројектовање и услуге „А. Ш.“ доо из Б, а да је као одговорни пројектант означена О. Д, док је као инвеститор означена банка … Б;
• да се Удружење грађана „С. П“ обратило Јавном предузећу за склоништа ради давања сагласности за изградњу рампе за приступ особа са инвалидитетом на основу идејног пројекта;
• да је Јавно предузеће за склоништа, дописом бр.1-284/11-1 од 10. новембра 2011. године, обавестило Удружење грађана „С. П“ да би пројектована рампа била на земљишту које није власништво Републике Србије, односно да нема „довољно простора на парцели коју користи ЈП за склоништа“;
• да се из наведених разлога банка … није обраћала закуподавцу захтевом за давање сагласности, нити има сазнања ко је власник, односно корисник земљишта на којем би била постављена рампа и који би једини имао правни основ за добијање грађевинске дозволе или другог одобрења за извођење радова на постављању рампе за приступ особа са инвалидитетом;
• да је банка … предузела активности да утврди ко је власник парцеле, односно власник земљишта на којем ће се доградити пројектована рампа;
• да ће се банка, по утврђивању власништва над предметним земљиштем, обратити власнику земљишта ради прибављања потребне документације за изградњу рампе;
• да је 29. августа 2017. године Извршни одбор банке донео Закључак број А01-3-1889/27 ИО V-113/27 којим је наложио надлежном сектору банке да хитно предузме све неопходне активности, укључујући и прибављање претходне/накнадне сагласности или дозволе надлежних органа потребних за постављање приступне рампе за особе са инвалидитетом, родитеље са децом у колицима и остала тешко покретљива лица ради несметаног прилаза у експозитуру банке у улици … број …;
• да ће банка, по реализацији овог Закључка, односно стављања у функцију прилаза за наведена лица, обавестити о томе Повереника за заштиту равноправности.

1.5. Уз изјашњење су достављени следећи докази: 1) Извод из записника са 113. седнице Петог сазива Извршног одбора банке … од 29. августа 2017. године; 2) захтев Удружења „С. П“ за сагласност од 1. децембра 2017. године; 3) предлог новог Уговора о закупу пословног простора 4) захтев за наставaк закупа бр. C-11-2-13548 од 19. октобра 2016. године;  5) уговор о закупу пословног простора бр. C-12-2-902 од 26. јула 2013. године; 6) допис Јавног предузећа за склоништа од 10. новембра 2011. године; 7) Идејни пројекат (постојеће стање и пројектовано стање); 8) Рампа за приступ особа са инвалидитетом од новембра 2011. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у наводе притужбе и изјашњења, неспорно је да је улаз у просторије експозитуре број … банке … (у улици …, на Н. Б.) неприступачан особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима.
• Увидом у уговор о закупу пословног простора закљученог између закуподавца Јавно предузеће за склоништа и закупца банке … а.д. Б. утврђено је да овим уговором закуподавац издаје, а закупац прима у закуп пословни простор у улици …, Н. Б, на период од 5 година, почев од 1. јануара 2012. године до 1. фебруара 2017. године. Чланом 11. овог уговора прописано да закупац у закупљеном простору не може вршити било какве преправке пословног простора или промене намене пословног простора, без писмене сагласности закуподавца.
• Увидом у захтев за наставак закупа и инвестицоно одржавање пословног простора у улици … бр. … од 19. октобра 2016. године утврђено је да је банка … заинтересована за наставак закупа поменутог пословног простора уз напомену да су потребне интервенције на инвестиционом одржавању (на прилазном степеништу објекта оштећено је више плочица које треба заменити и хидрантска мрежа нема воде), а да том приликом у напоменама није констатовано да постоји потреба за израдом рампе.
• Увидом у захтев који је 1. децембра 2011. године Удружење грађана „С. П“ упутило банци … за сагласност за изградњу приступне рампе за особе са инвалидитетом на објекту у улици …, Н. Б, утврђено је да ово удружење грађана тражило од банке … да им издају сагласност за изградњу приступне рампе према пројекту који су доставили у прилогу овог захтева. Увидом у наведени идејни пројекат о изградњи рампе за приступ особа са инвалидитетом за Банку …, експозитура … у улици … бр. …, из новембра 2011. године, који је израдило предузеће „А. Ш.“ доо из Б, утврђено је да је као инвеститор назначена банка … Б.
• Увидом у одговор који је 10. новембра 2011. године Јавно предузеће за склоништа упутило Удружењу грађана „С. П“, утврђено је да је ово јавно предузеће информисало удружење грађана да су приликом изградње пословног објекта у улици … имали у виду потребу изградње приступне рампе за кретање инвалидских колица, али да нису имали довољно простора на парцели, чије су границе одређене границама изграђеног објекта, тако да је предложена рампа на земљишту које није власништво РС – корисник Јавно предузеће за склоништа. Даље је наведено да су, што се тиче саме изградње, сагласни са предложеним идејним решењем и да Удружењу грађана „С. П“ желе успех у напорима у договору са надлежним државним државним органима.
• Увидом у Закључак број А01-3-1889/27 ИО V-113/27 од 29. августа 2017. године, а након достављања притужбе на изјашњење Банци …, утврђено је да је Извршни Одбор Банке … наложио Сектору за логистику да хитно предузме све неопходне активности, укључујући и прибављање претходне/накнадне сагласности или дозвола надлежних органа потребних за постављање адекватног прилаза – приступне рампе за особе са инвалидитетом, родитеље са децом у колицима и за остала тешко покретљива лица ради несметаног прилаза експозитури Банке у улици … број … Такође је утврђено да је директор Сектора за логистику обавезан да након окончаних радова, односно након стављања у функцију адекватног прилаза о томе обавести Извршни одбор Банке, и Сектор за правне послове ради обавештавања Повереника за заштиту равноправности, што није учињено до дана доношења овог мишљења.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

3.2. Повереник за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије[4] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета[5].

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, одредбом члана 17. став 1. прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или група лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица, док је ставом 2. истог члана прописано да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби у складу са законом. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.4. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Одредбама члана 13. став 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставом 2. истог закона прописано да се под услугом, у смислу овог закона сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије.

3.5. За омогућавање физичке приступачности објеката значајан је Закон о планирању и изградњи[7] који прописује између осталог, услове и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградњу објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

3.6. Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[8] се ближе утврђују технички стандарди приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којим се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. овог Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају и банке. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Банка … необезбеђивањем приступачног улаза у простор експозитуре број …, у улици … на Н. Б, дискриминисала особе са инвалидитетом и остала тешко покретљивa лицa.

3.8. Анализа навода из притужбе и изјашњења показује да је неспорно да улаз у Банку … (експозитура број … на Н. Б.) није приступачан особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима. Наиме, у притужби је наведено да улаз у поменуту експозитуру Банке … није приступачан за особе са инвалидитетом која користе инвалидска колица и за остала тешко покретљива лица, као и за родитеље са децом у колицима. Са друге стране, у изјашњењу Банке … наведено је да банка има закључен уговор о закупу пословног простора са Јавним предузећем за склоништа од 1. децембра 2012. године и да је чланом 11. тог уговора прописано да је за евентуалне преправке и адаптацију самог пословног простора који је предмет закупа потребна сагласност закуподавца, али не и за могућност прилагођавања улаза у пословни простор у смислу постављања рампе за приступ особа са инвалидитетом или другог сличног решења. Такође, у изјашњењу Банке …, између осталог је наведено да је иницијативу за изградњу приступне рампе за особе са инвалидитетом 2011. године покренуло Удружење грађана „С. П“, након чега је у новембру исте године израђен Идејни пројекат – Рампа за приступ особа са инвалидитетом. С тим у вези, Удружење грађана „С. П“ обратило се Јавном предузећу за склоништа ради давања сагласности за изградњу рампе за приступ особа са инвалидитетом на основу идејног пројекта, те да се Банка из тог разлога није обраћала закуподавцу (Јавном предузећу за склоништа) за давање сагласности. Даље, у изјашњењу је наведено да банка нема сазнања ко је власник, односно корисник земљишта на којем би била постављена рампа и који би једини имао правни основ за добијање грађевинске дозволе или другог одобрења за извођење радова на постављању рампе за приступ улазу, те да је банка предузела активности да утврди ко је власник парцеле, односно власник земљишта на којем ће се доградити пројектована рампа, те да ће се по утврђењу власништва обратити том лицу и договорити о његовом ангажовању на прибављању потребне документације надлежних органа за доградњу рампе.

3.9. Имајући у виду досадашњу анализу, Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је правним актима Републике Србије прописано да препреку чини свака физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а коју особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или у раду[9]. Такође, поред обавезе пројектовања и изградње објеката приступачних свим грађанима и грађанкама, прописана је и обавеза одржавања објеката тако да је обезбеђен несметан приступ, кретање и боравак свим корисницима.

3.10. Повереник за заштиту равноправности указује на неколико чињеница. Наиме, приликом одабира пословног простора за експозитуру број … на Н. Б, а у циљу обезбеђивања приступачности својих услуга за све грађане и грађанке, Банка … имала је обавезу да пронађе приступачан објекат или да, уколико то није било могуће, одмах по закупу предузме све потребне мере како би објекат учинила приступачним особама са инвалидитетом и другим тешко покретљивим лицима. Такође, уколико је пословни простор закупљен пре доношења прописа којим се одређује обавеза обезбеђивања приступачности за све објекте у јавној употреби, банка је била у обавези да након усвајања ових прописа предузме све потребне мере како би обезбедила да објекат у којем се налази њена експозитура буде приступачан особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима. Наиме, пропуштање да се обезбеди приступачност улаза у експозитуру банке доводи до последице да је одређеној групи лица која не могу да савладају физичке баријере онемогућено да користе услуге банке равноправно са другим грађанима и грађанкама, што је у супротности са чланом 17. Закона о забрани дискриминације.

3.11. Са друге стране, што се тиче навода из изјашњења да Банка … до сада није имала сазнања ко је власник, односно корисник земљишта на којем би била постављена рампа за приступ особама са инвалидитетом, Повереник указује да та чињеница не умањује обавезу банке да обезбеди да улаз у просторије експозитуре број …, а самим тим и услуге банке, буду доступне особама са инвалидитетом. Наведено образложење је нарочито неприхватљиво када се има у виду да у изјашњењу Банке … није наведено, нити су достављени докази који показују да је банка, пре захтева Повереника да се изјасни на притужбу Ц. С. Ж. О. И, показала спремност да пронађе власника/корисника земљишта на којем би била постављена рампа, нити да је предузела било какве мере како би обезбедила доступност својих услуга особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, посебно имајући у виду да су подаци из катастра непокретности јавно доступни. Затим, Повереник за заштиту равноправности указује и на чињеницу, утврђену током поступка, да се Удружење грађана „С. П“ обратило Банци … и Јавном предузећу за склоништа, тражећи сагласност за изградњу приступне рампе и обавештавајући их да су сачинили идејни пројекат о изградњи рампе, али да ни ова иницијатива удружења грађана није подстакла банку да предузме потребне мере како би своју експозитуру учинила приступачном.

3.12. Имајући у виду све наведено, може се констатовати да je пропуштање Банке … да обезбеди адекватан приступ експозитури број … у улици … довело до непосредне дискриминације особa са инвалидитетом. Таквим пропуштањем се особе са инвалидитетом доводе у неравноправан положај у односу на све остале кориснике банкарских услуга, јер нису у могућности да на равноправан начин приступе банци и свим услугама које она нуди. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота на равноправној основи. Заправо, пуна инклузијa особа са инвалидитетом у све друштвене области треба да буде циљ целокупног друштва ради остваривања заједничког интереса и просперитета, а не индивидуална ствар и проблем особа са инвалидитетом.

3.13. На крају, Повереник за заштиту равноправности поздравља одлуку Извршног Одбора Банке …, донету на седници одржаној 29. августа 2017. године, а након што је Повереник доставио Банци притужбу на изјашњење, којом је Сектору за логистику наложено да хитно предузме све неопходне активности, укључујући и прибављање претходне/накнадне сагласности или дозвола надлежних органа потребних за постављање адекватног прилаза – приступне рампе за особе са инвалидитетом, али и за остала тешко покретљива лица и родитеље са децом у колицима, у експозитури Банке у улици … број … на Н. Б.

4. МИШЉЕЊЕ

Експозитура број … Банке … у улици … број … на Н. Б. није приступачна особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, чиме су прекршене одредбе чл. 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбама чл. 13. и 16. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Банци …. а.д. Б:

5.1. Да настави активности на обезбеђивању приступачности улаза у простор који користи Банка …. (експозитура број … на Н. Б.) у циљу обезбеђивања доступности услуга особама са инвалидитетом и осталим тешко покретљивим лицима, као и да обезбеди приступачност својих услуга за особе са инвалидитетом.

5.2. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Банка …. а.д. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Банка … не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] „Службени гласник РС“, број 98/06

[5] Члан 21. Устава Републике Србије

[6] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14 и 145/14

[8] „Службени гласник РС“, број  22/15

[9] Члан 3. став 1. тачка 6) Правилника о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидтетом, деци и старим особама („Службени гласник РС“, 22/15)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Притужбa ЦСЖOИ прoтив Бaнкe збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугa