бр. 07-00-668/2015-02 датум: 29.3.2016.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе НВО „Ц.З.П.Т.А.“ из Б. против В. банке а.д. Н.С. У притужби је наведено да В. банка а.д. Н.С. приликом пружања услуге трансфера новца MoneyGram од тражилаца азила и других избеглих лица тражи испуњење услова које иначе не тражи од других страних држављана, те одбија да изврши услугу трансфера новца овим лицима чиме их ставља у неједнак положај у односу на друге стране држављане. Наводе да се овој организацији у периоду од фебруара до новембра 2015. године, обратило више избеглих лица која су боравила на територији Б, а којима је В. банка одбила да пружи услугу трансфера новца, тако што је захтевала да доставе потврду о пријави боравка коју иначе не траже другим странцима. У изјашњењу В. банке наведено је да банка за све странце који у Србији бораве дуже од 24 часа, захтева на увид потврду о пријави боравка, као и да су трансакције које врше мигранти на основу Смерница за процену ризика од прања новца и финансирања тероризма сврстане у категорију високо ризичних, из којих разлога банка на ове клијенте и трансакције примењује појачане мере познавања и праћења. Током поступка, В. банка није оспорила доказе који указују на то да се у пракси не захтевају од свих странаца исти услови за извршење наведене трансакције. Такође, В. банка није пружила ниједан доказ да је додатни документ који је захтеван од лица које је изразило намеру да тражи азил, гаранција сигурности у смислу процене сумњивих трансакција, нити да ускраћивање пружања услуге, у конкретном случају представља оправдану повреду начела једнаких права и обавеза. Применом правила о прерасподели терета доказивања, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ускраћивањем пружања услуге трансфера новца MoneyGram сиријском држављанину М.Н, В. банка а.д. Н.С. прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је В. банци а.д. Н.С. препоручено да без разлике пружи свим клијентима услугу под једнаким условима, а да се у случају сумњивих трансакција руководи релевантним чињеницама у сваком конкретном случају без негативних генерализација о припадницима одређених националности, да обавести све запослене о садржини мишљења и препорука Повереника за заштиту равноправности, у року од 15 дана од дана мишљења са препоруком и да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. НВО Ц.З.П.Т.А. из Б. поднела је притужбу у име тражилаца азила у Републици Србији против В. банке а.д. Н.С.
1.2. У притужби је, између осталог, наведено:
– да В. банка а.д. Н.С. приликом пружања услуге трансфера новца MoneyGram од тражилаца азила и других избеглих лица тражи испуњење услова које иначе не тражи од других страних држављана, те одбија да изврши услугу трансфера новца овим лицима чиме их ставља у неједнак положај у односу на друге странце који бораве у Републици Србији;
– да се овој организацији у периоду од фебруара до новембра 2015. године, обратило више тражилаца азила који су боравили на територији Б, а којима је В. банка одбила да пружи услугу трансфера новца, тако што је захтевала да доставе потврду о пријави боравка коју иначе не траже другим странцима;
– да се у овом случају ради о системској дискриминаторној пракси, пре свега из разлога што је централа банке проследила свим филијалама инструкцију којом се налаже да од тражилаца азила захтевају додатне услове;
– као пример и доказ наведене дискриминаторне праксе В. банке а.д. Н.С, наведен је случај М.Н. из Сирије којем је ова банка, 12. фебруара 2015. године одбила да изврши услугу трансфера новца преко MoneyGram, односно за пружање услуге транфера новца тражила је од тражиоца азила испуњење додатних услова који нису тражени од других странаца, а све с обзиром на његово лично својство, да је тражилац азила у Републици Србији и да је страни држављанин – сиријски држављанин, чиме је директно ставила у неповољнији положај тражиоце азила и држављане Сирије, у односу на друге странце који бораве на територији Републике Србије;
– да је у наведеном случају, Ц.З.П.Т.А. писменим путем затражио изјашњење В. банке а. д. Н.С, након што је тражилац азила М.Н. онемогућен да изврши трансфер новца у овој банци;
– да је службеник филијале В. банке а. д. у Б, Р, дана 12. фебруара 2015. године, одбио да М.Н, држављанину Сирије и тражиоцу азила пружи услугу трансфера новаца, иако је код себе имао важећи сиријски пасош и референтни број трансакције, али да није поседовао потврду о пријави боравка у Републици Србији, а коју потврду банка не захтева од других странаца који бораве у Републици Србији;
– да је тражилац азила изразио намеру да тражи азил у Републици Србији и да је сагласно томе добио Потврду о израженој намери са роком важења од 72 часа, да се у наведеном року јавио у Центар за азил у Крњачи где је боравио у току поступка азила. Да је у складу са Законом о азилу, надлежна Канцеларија за азил МУП-а, била дужна да тражиоца азила региструје и изда му личну карту за лица која траже азил, што она није учинила те је тражилац азила у Републици Србији имао једино сопствени пасош као идентификациону исправу;
– да достављање потврде о пријави боравка као додатни услова за трансфер новца није предвиђен општим условима пословања MoneyGram, ни прописима које доноси Народна банка Србије, као ни другим прописима Републике Србије, већ је резултат самовоље В. банке и њеног арбитрарног и дискриминаторног поступања, јер је очигледно да се такви услови не захтевају од других страних држављана, а да су постављени услови ствар интерних инструкција;
– да је Д.И, шеф за односе са клијентима у експозитури у Рузвелтовој улици у Београду, у електронској преписци истакао да захтевање важеће пријаве боравка у Републици Србији односно важеће потврде о израженој намери за азил, личне карте за лица која траже азил, која су добила азил или која су добила привремену заштиту представља инструкцију за поступање према тражиоцима азила у Србији тј. да се од тражилаца азила захтева адекватан документ који потврђује статус лица тражиоца азила чиме се доказује да су испоштовани прописи Републике Србије;
– да пословна банка није овлашћена да утврђује основ боравка било ког лица, поготово у ситуацији када су те особе испоштовале све прописе а да је непоседовање личне карте последица незаконитог поступања органа државне управе;
– да имајући у виду да се банка у електронској преписци позвала на регулативу Народне банке, Ц.З.П.Т.А. прибавио је мишљење Народне банке које потврђује да она не прописује услове за трансфер новца преко MoneyGram;
– да су због структуре свог посла чланови ове организације у свакодневном контакту са тражиоцима азила, и да је према њиховом искуству В. банка једина банка која је одбила да им изврши трансфер новца, те су ову услугу могли да добију у свим другим банкама;
– да сматрају да овакво поступање В. банке а.д. Н.С. представља дискриминацију у пружању јавних услуга тражиоцима азила.
1.3. Уз притужбу су доставили: 1) електронску преписку Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила и В. банке од 24. и 25. фебруара 2015. године, 2) електронску преписку М.Г.Ц. и В. банке од 25. фебруара 2015. године, 3) упутство о условима коришћења сервиса MoneyGram, 4) електронску преписку са Народном банком Србије од 10. марта 2015. године.
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење од M. V, председника извршног одбора В. банке а.д. Н.С.
1.5. У изјашњењу В. банке, које је достављено дописима број 6034 и 6265, наведено је:
– да су услови коришћења услуге MoneyGram дефинисани Општим условима пословања и уговором склопљеним између MoneyGram и банке. Уговором је предвиђено да банка пружа услуге трансфера новца клијентима у складу са политикама MoneyGram, својим политикама и процедурама;
– да MoneyGram није прописао посебне услове за услуге трансфера новца страним држављанима, те се у том делу банка ослања на своје политике и процедуре у складу са Уговором (тачка 17а). У октобру 2015. године банка је имала контролу MoneyGram-а, који није имао примедбе на рад банке;
– да се банка у редовном пословању ослања на законе, пре свега Закон о банкама, Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма, Закона о азилу и Закона о странцима;
– да банка за све странце који у Србији бораве дуже од 24 часа, захтева на увид потврду о пријави боравка коју издаје МУП, а за мигранте захтева да уз важећи пасош приложе и један од наведених докумената: потврду о израженој намери да се тражи азил, издату од стране МУП-а, Управе за странце или адекватан документ који потврђује статус лица тражиоца азила или документ издат од стране Центра за азил, којим доказују боравак у Републици Србији;
– да у случају који је наведен као пример М.Н, наводе да је он имао потврду о израженој намери за тражење азила чија је важност од 72 часа истекла, као и да је банка у другим случајевима прихватала и потврде које издају центри за азил које ово лице није поседовало;
– да банка има обавезу да се заштити да не буде употребљена у сврхе прања новца и финансирања тероризма и у складу са Законом о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и да је дужна да примењује појачане мере познавања и праћења странке;
– да све наведено В. банка а.д. примењује у складу са законском регулативом и проценом ризика.
1.6. Како изјашњење В. банке није садржало све потребне чињенице за вођење поступка, на захтев Повереника за заштиту равноправности, изјашњење је допуњено. У допуни изјашњења је наведено следеће:
– да одредба члана 7. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, обавезује банке, као обвезнике по овом закону да за сваку врсту клијента, пословног односа, трансакције или услуге коју пружа клијентима изврши процену ризика,
– да одредба члана 28. наведеног закона обавезује банку да примењује појачане радње и мере познавања клијента увек када процени да због природе пословног односа, облика и начина вршења трансакције, пословног профила странке, односно других околности повезаних са странком постоји или би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирање тероризма;
– да су трансакције које врше мигранти на основу Смерница за процену ризика од прања новца и финансирања тероризма сврстане у категорију високо ризичних, из којих разлога банка на ове клијенте и трансакције примењује појачане мере познавања и праћења;
– да су разлози за сврставање у категорију високог ризика пре свега географски ризик примаоца средстава и често пошиљаоца трансфера новца, ризик странке по којем су нерезиденти сврстани у категорију високог ризика и на крају ризик услуге трансфера новца, пошто је у питању врста услуге код које није претходно успостављен пословни однос клијента и банке, односно није отворен рачун и извршена идентификација;
– да се приликом идентификације и правила пословања са странцима и нерезидентима, осим Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, Закона о девизном пословању, банка придржава и Закона о странцима и Закона о азилу, где се експлицитно наводи документација коју обе врсте клијената морају да поседују приликом боравка у Републици Србији;
– да Банка за све странце који у Србији бораве дуже од 24 сата, захтева на увид потврду о пријави боравка издату од стране надлежног МУП-а, а за мигранте уз важећи пасош захтева да приложи потврду о израженој намери да се тражи азил, издату од стране МУП-а- Управа за странце или адекватан документ који потврђује статус лица тражиоца азила;
– да В. банка не врши дискриминацију по било ком основу, већ испуњава законску обавезу идентификације лица која нису клијенти Банке, односно немају отворен рачун, о чему у прилог говори чињеница и да је од почетка 2015. године извршила неколико хиљада исплата трансфера новца азилантима;
– да из свега наведеног Банка није тражила нити један документ више него је прописано наведеним законима и подзаконским актима.
1.7. Уз изјашњење су достављени докази, и то: 1) International money transfer agreement by and between MoneyGram Payment System Inc. and Vojvodjanska banka a.d. 2) Инструкција за рад са физичким лицима – нерезидентима од 15. јануара 2015. године, 3) Процедура за исплату дознаке упућене путем система за брзи трансфер новца бр. 03.08.01.01 од 20. маја 2015. године, 4) Одлуку о усвајању процедуре за исплату дознаке упућене путем система за брзи трансфер новца бр. 01-6840/5 од 8. маја 2015. године, 5) Политика о спречавању прања новца и финансирања тероризма, 6) Политика прихватљивости клијента.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у електронску преписку Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила и В. банке од 20, 24. и 25. фебруара 2015. године, утврђено је да се О. Ђ. из „Ц.З.П.Т.А.“ као пуномоћник М.Н, из Сирије обратила Банци са захтевом да Банка објасни разлоге због којих је М.Н. одбила захтев за исплату новца преко MoneyGram-а, иако је презентовао важећи пасош Сиријске државе и референтни број трансакције, као и која документа су додатно потребна да се доставе Банци приликом преузимања новца. Електронским писмом је затражено да Банка објасни разлоге због којих је одбила исплату новца овом лицу иако су испуњени сви услови прописани општим условима пословања MoneyGram-а.
2.2. Дана 25. фебруара 2015. године, са мејл адресе .. достављен је одговор у којем је наведено да су запослени у свим експозитурама Банке дужни да поштују инструкцију која им је достављена из Централе а која се тиче исплате новца клијентима за MoneyGram и Western Union трансфер новца; да сви нерезиденти који имају важећу путну исправу/пасош и важећу пријаву боравка могу добити новац преко MoneyGram или Western Union; да клијент М.Н. из Сирије, који се обратио Банци 12. фебруара 2015. године, је Банци доставио Потврду о израженој намери да тражи азил која је издата 4. фебруара 2015. године, и да је рок важења ове потврде од 72 часа од датума издавања, истекао. Даље је наведено да како је у питању држављанин Сирије са важећим пасошем, Банка може да исплати новац уз већ поменуту потврду не старију од 72 часа, или личну карту за лице које тражи азил, или личну карту за лице коме је одобрен азил или личну карту за лице коме је одобрена привремена заштита. У следећем одговору наведено је да поред важећег пасоша и уз адекватан документ који потврђује статус лица тражиоца азила, издат од стране Ц.З.П.Т.А, а чиме се доказује да су испоштовани прописи Републике Србије, не постоји препрека да се новац исплати азилантима, као и да уколико клијент не приложи Банци било који од наведених докумената уз важећи пасош, клијент не само да не може да подигне новац преко MoneyGram и Western Union, него не може ниједан други посао да склопи у Банци (отвори било који рачун…). У одговору је такође наведено да В. банка а. д. као и друге пословне банке, послује по регулативи Народне банке Србије и у потпуности се придржава свих одредаба закона прописаних од стране Народне банке.
2.3. Увидом у електронску преписку која је достављена уз притужбу, између М.Г.Ц. и В. банке а. д. од 25. фебруара 2015. године, утврђено је да је на питање М.Г.Ц. шта је неопходно од докумената када страни држављани (конкретно њен супруг који је француске националности) преузимају новац преко MoneyGram, од контакт центра банке добила договор да је довољан само важећи пасош.
2.4. Из увида у Опште упутство о условима коришћења сервиса MoneyGram, које је достављено уз притужбу у делу: Пријем новца у три корака, у кораку два наведено је да је потребно да лице посети најближу MoneyGram локацију – понесe свој референтни број и један или више идентификационих докумената издатих од стране Владе и подигне свој новац. Као форме идентификационих докуменатанаведене су: пасош, возачка дозвола, лична карта, идентификациони документ издат од стране Владе. (Visit your nearest MoneyGram location – – Take your reference number and one or more forms govermment issued identification to pick up your money. Forms of ID include: Passport; Drivers license; National identity card; Government issued ID).
2.5. Такође, из увида у електронску преписку НВО Ц.З.П.Т.А. са Народном банком Србије од 10. марта 2015. године, утврђено је да је Народна банка истакла да је Законом о девизном пословању прописано да се платни промет са иностранством обавља преко банке, с тим у вези Народна банка Србије је прописала услове под којима банка отвара динарске и девизне рачуне нерезидентима, као и документацију коју су та лица дужна да доставе (Одлука о условима отварања и начина вођења рачуна нерезидената, „Службени гласник РС“, бр. 16/07, 12/08 и 61/08). Такође је наведено да имајући у виду да за трансфер новца преко MoneyGram и Western Union нерезидент не отвара рачун у банци, нису прописани посебни услови за трансфер новца преко институција за брзи трансфер, па самим тим ни документација која се том приликом доставља банци. Поред тога, наведено је да Народна банка, имајући у виду околности конкретног случаја тј. да је проблем настао када је банка од нерезидента тражила ради његове идентификације пријаву боравка у Републици Србији, претпоставља да је у конкретном случају банка применила прописе који уређују кретање и боравак странаца за које је надлежно Министарство унутрашњих послова, с обзиром да банке у свом пословању примењују и друге прописе а не само прописе из области девизног пословања. Даље је наведено да банка својим интерним актима може предвидети и додатну документацију у односу на ону која је минимално прописана. У допису је наведено да што се тиче питања која се односе на контролу пословања банака по пословима брзог трансфера новца, Народна банка Србије је надлежна за контролу бонитета и законитости пословања банака, а да се приликом контроле тог пословања врши контрола законитости поступања банке у платном промету са иностранством у складу са законом који уређује девизно пословање и подзаконским прописима донетим на основу тог закона.
2.6. Увидом у Уговор између MoneyGram и В. банке а.д. под називом – International money transfer agreement by and between MoneyGram Payment System Inc. and Vojvodjanska banka a.d, у члану 17. под тачком (а) прописано је да продавац може пружити услуге трансфера новца (Money Transfer Services) корисницима само у складу са сопственим правилима поступања и правилима поступања MoneyGram.
2.7. Инструкцијом за рад са физичким лицима – нерезидентима В. банке а.д. од 15. јануара 2015. године, нерезиденти су дефинисани као: физичко лице са пребивалиштем у иностранству, осим лица којима привремени боравак у нашој земљи траје дуже од једне године; физичко лице домаћи држављанин који на основу дозволе за боравак односно радне визе борави у иностранству дуже од једне године; и физичко лице страни држављанин запослен у страним дипломатским представништвима у земљи и чланови његове породице. Даље је прописано да jе у складу са Законом о кретању и боравку странаца сваки нерезидент физичко лице дужно да се пријави код надлежног органа Републике Србије.
2.8. Увидом у Процедуру за исплату дознаке упућене путем система за брзи трансфер новца бр. 03.08.01.01 од 20. маја 2014. године, утврђује се да банка услугу исплате средстава путем брзог трансфера новца обавља преко компанија MoneyGram и Western Union. Процедура се иницира доласком клијента у банку са захтевом да му се исплати дознака, у даљем тексту детаљно је описана процедура кроз кораке. У кораку Идентификација клијента наведено је да сарадник у филијали прима неопходну документацију од клијента и проверава потпуност и ваљаност докумената. Неопходна документација за сваки тип клијента наведена је у документу „Политика за контролу и спречавање прања новца и финансирање тероризма“.
2.9. Из увида у акте В. банке Политика о спречавању прања новца и финансирања тероризма, и Политика прихватљивости клијента В. банке, под поглављем 6 – Политика прихватљивости клијента, наведено је да Compliance функција, имајући у виду важећу регулативу и препоруке међународних институција у вези са проценом ризика, поставља критеријуме у којим случајевима клијенти нису прихватљиви и/или је извршење трансакције одбијено. Приликом дефинисања критеријума, Compliance узима у обзир све доступне интерне и екстерне изворе, укључујући саопштења и директиве међународних организација (нпр. ФАТФ). У делу 7 који се бави Класификацијом клијената коришћењем приступа заснованог на ризицима, наведено је да се између осталих као високо ризични клијенти због њиховог порекла и/или типа трансакције класификују нерезиденти.
У оквиру Прилога Н – Појачане мере познавања и праћења клијената под тачком 1. регулисано је пословање са нерезидентима и њихова идентификација. Посебно, од нерезидената се тражи да поднесу своје пасоше (или личне карте за оне који долазе из држава чланица ЕУ) који су издати у њиховим земљама порекла, плус привремена дозвола/пријава боравка или други једнаки документ, улазна виза и печат, где је то потребно.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и прилоге и у поступку утврђене чињенице.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године , у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета (члан 21.). Такође, одредбом члана 57. Устава РС гарантује се право на уточиште, које се огледа у томе да странац који основано страхује од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности некој групи или због својих политичких уверења, има право на уточиште у Републици Србији (став 1.), да се поступак за стицање уточишта уређује законом (став 2.).
3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и цилја који се овим мерама остварује. У складу са чланом 17. став 1. овог закона да је забрањена дискриминација у пружању јавних услуга. Овај посебан случај дискриминације постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.
3.6. Одредбом члана 75. Закона о странцима прописано је да правна и физичка лица која пружају услуге смештаја странцима уз накнаду, као и лица код којих странци долазе у посету, дужна су да надлежном органу пријаве боравак странца, у року од 24 часа од часа пружања услуге смештаја странцу, односно од часа доласка странца у посету (став 1.); да странац који не користи смештај из става 1. овог члана дужан је да надлежном органу пријави боравак и промену адресе стана у року од 24 часа од доласка у место боравишта, односно од дана промене адресе стана у боравишту (став 2.).
Одредбом члана 2. Правилника о начину пријављивања боравишта, пребивалишта и промене адресе и одјаве пребивалишта странца прописана је да се по извршеној пријави странцу издаје потврда (став 4.).
3.7 Законом о азилу прописано је да странац који се налази на територији Републике Србије има право да поднесе захтев за добијање азила у Републици Србији (члан 4. став 1.); да приликом граничне контроле на уласку у Републику Србију, или унутар њене територије, странац може усменим или писменим путем да изрази намеру да тражи азил пред овлашћеним полицијским службеником Министарства унутрашњих послова (члан 22. став 1.); странац који је изразио намеру да тражи азил ће се евидентирати и упутити у Канцеларију за азил, односно у Центар за азил и дужан је да се јави у року од 72 сата овлашћеном службенику Канцеларије за азил, односно Центра за азил (члан 22. став 2.). Овлашћени полицијски службеник Министарства унутрашњих послова пред којим је странац изразио намеру да тражи азил извршиће његово евидентирање (члан 23. став 1.); које обухвата издавање прописане потврде која садржи личне податке које је странац дао о себи или се могу утврдити на основу расположивих исправа и докумената које има са собом (члан 23. став 2.); након извршене регистрације странцу се издаје лична карта за лица која траже азил (члан 24. став 4.), док се поступак за давање азила покреће подношењем захтева за азил овлашћеном службенику Канцеларије за азил на прописаном обрасцу у року од 15 дана од дана регистрације, а у оправданим случајевима, на захтев странца, Канцеларија за азил овај рок може продужити (члан 25. став 1.). Такође наведеним законом прописано је да ће министарство унутрашњих послова лицу које је изразило намеру да тражи или је поднело захтев за азил и лицу које је одобрен азил издати следеће исправе: потврду за лице које је изразило намеру да тражи азил, личну карту за лице које тражи азил, личну карту за лице коме је одобрен азил и путну исправу за избеглице (члан 58. став 1.).
3.8. Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма под обвезницима поред осталих подразумева и банке (члан 4. став 1. тачка 1.). Обвезник је дужан да изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са смерницама које доноси орган надлежан за вршење надзора над применом овог закона (члан 7. став 1.), која садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције. Сагласно одредбама наведеног закона Управа за спречавање прања новца доноси индикаторе за препознавање сумњивих трансакција (члан 65 став 1. тачка 3.), у чији процес доношења су укључене и саме банке, као крајњи корисници тих индикатора, као и НБС-Сектор за контролу банака, као надзорни орган који прати активности банка.
Анализа навода из изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа
3.12 Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају задатак Повереника био је да испита да ли је В. банка а.д. Н.С, у пружању услуга трансфера новца MoneyGram тражиоцима азила, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је потребно размотрити да ли су тражиоцима азила ускраћена права или наметнуте обавезе која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, односно странцима који нису тражиоци азила.
3.13. Из изјашњења Банке и достављених прилога произилази да банка приликом идентификације клијената од нерезидената захтева да поднесу своје пасоше (или личне карте за оне који долазе из држава чланица ЕУ) који су издати у њиховим земљама порекла, плус привремена дозвола/пријава боравка или други једнаки документ, улазна виза и печат, где је то потребно.
У свом изјашњењу Банка је навела да за све странце који у Србији бораве дуже од 24 часа, захтева доказ о пријави боравка. Међутим, електронска преписка између В. банке и француске држављанке која је достављена као доказ уз притужбу говори супротно овим тврдњама, односно у случају да француски држављанин захтева услугу трансфера новца, за ову трансакцију био би му био довољан само пасош. Банка наведену тврдњу у свом изјашњењу није оспорила.
3.14. Неспорно је да су банке у обавези да у сваком конкретном случају врше процену ризика које такве трансакције могу да носе, у складу са домаћим и међународним прописима којима је циљ да се спрече незаконите радње, финансирање тероризма и прање новца. Међутим, банка у конкретном случају, није пружила ниједан доказ нити поуздани основ за уверење да је истек рока важења потврде која се издаје за тако кратак период, представља безбедносни ризик за обављање новчане трансакције. Напротив, пријављивањем код надлежних органа, и то при Министарству унутрашњих послова које му је издало наведену потврду, тражилац азила је управо показао поштовање према прописима наше државе, и спремност да свој идентитет учини доступним у евиденцијама државних органа.
Да би се утврдило да ли је у конкретном случају поступање В. банке а.д. Н.С. било дискриминаторно, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели, односно пребацивању терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељ притужбе треба да учини вероватним да је В. банка а.д. Н.С. према тражиоцу азила извршила акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза лежи на В. банци а.д. Н.С.
Достављеним доказима уз притужбу НВО Ц.З.П.Т.А. је учинио вероватним да је у конкретном случају извршен акт дискриминације односно да је повређено начело једнаких права и обавеза у смислу чл. 45. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Сагласно томе, мора се оценити да ли чињенице и докази које је В. банка а.д. Н.С. понудила иду у прилог тврђењу да у конкретном случају није повређено начело једнакости. Банка у свом изјашњењу није доказала да услед њиховог поступања (ускраћивањем пружања услуге) није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, дакле банка је од тражиоца азила захтевала да испуни додатне услове које очигледно не захтева од других нерезидената, у конкретном случају француског држављанина. Поред важећег пасоша, банка је од тражиоца азила захтевала да достави и потврду о израженој намери да тражи азил, при чему када је тражилац азила ову потврду доставио, услуга му је била одбијена уз образложење да је истекао рок важности од 72 часа.
3.15. Повереница за заштиту равноправности је става да једна особа само на основу чињенице да има статус тражиоца азила и да тражи услугу трансфера новаца не може сама по себи да буде основ да се неко сматра високоризичним клијентом без улажења у то да ли постоји ризик у конкретном случају.
3.16. На крају, иако се предмет притужбе не односи на ову конкретну ствар, Повереница је приликом анализе документације наишла на неправилност на коју жели да укаже. Наиме, постављањем имена оца као једног од тражених података неопходних за утврђивање идентитета, који је предвиђен у Политици о спречавању прања новца и финансирања тероризма, политика прихватљивости клијента В. банке, могу се довести у неравноправан положај сва она лица која немају уписан податак о оцу у матичној књизи рођених или из било ког другог разлога не желе да наведу име оца. Повереница за заштиту равноправности констатује да не постоји ни један објективан и ваљан разлог да се од клијената приликом идентификације захтева да наведу искључиво име оца. Уколико је овакво питање неопходно, од клијената и особа које траже услуге банке се евентуално може захтевати да наведу име једног родитеља.
4. МИШЉЕЊЕ
В. банка а.д. Н.С. је одбила да пружи услугу трансфера новца MoneyGram сиријском држављанину М.Н, на који начин је прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.
5. ПРЕПОРУКА
Повереница за заштиту равноправности на основу члана 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације препоручује В. банци а.д. Н.С:
5.1. Да без разлике пружи свим клијентима услугу под једнаким условима, а да се у случају сумњивих трансакција руководи релевантним чињеницама у сваком конкретном случају без негативних генерализација о припадницима одређених националности,
5.2. Обавести све запослене о садржини мишљења и препорука Повереника за заштиту равноправности, у року од 15 дана од дана мишљења са препоруком.
5.3. Да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
Потребно је да В. банка а.д. Н.С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико В. банка а.д. Н.С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба Ц.З.П.Т.А. против В. Банке због дискриминације по основу личног својства – мигрант у области пружања услуга 
