бр. 07-00-153/2015-02   датум: 15.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби А. И. из К, против привредног друштва „L. L. H.“ д.о.о. Б, због дискриминације на основу брачног статуса приликом запошљавања. У притужби је наведено да се А. И. пријавио на оглас привредног друштва „L. L. H.“ д.о.о. Б, за радно место професионални продавац – презентер, као и да су му током разговора за посао, постављана непримерена питања у вези са брачним статусом, те да посао није добио након што је одбио да одговори на ово питање. У изјашњењу „L. L. H.“ д.о.о. Б. наведено је да је питање о брачном статусу кандидата елементарно, због природе посла који обавља продавац у овој компанији, а нарочито због честих путовања и одсуства од куће, као и да податак о брачном статусу нема утицај на доношење одлуке о избору кандидата. У току поступка послодавац није пружио чињенице и доказе који потврђују да је постојало објективно и разумно оправдање због којих је тражено да се кандидати изјасне о свом брачном статусу, односном, који пружају довољно основа за закључак да А. И. није неповољније третиран јер се није изјаснио о свом брачном статусу. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је постављањем питања о брачном статусу на разговору за посао, привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. извршило акт дискриминације у области запошљавања и рада на основу брачног статуса. „L. L. H.“ д.о.о. препоручено је да упути писано извињење А. И. због дискриминаторног поступања током разговора за посао, да убудуће у оквиру обављања своје делатности не понавља акт дискриминације приликом разговора са кандидатима за посао, као и да мишљење са препоруком Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама привредног друштва.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио А. И. из К, поводом разговора за посао у привредном друштву „L. L. H.“ д.о.о. Б.

1.2. У притужби је наведено:

– да је 18. фебруара 2015. године, конкурисао за радно место професионални продавац – презентер и да му је телефонски путем заказан разговор за 31. март 2015. године у 14,30 часова у једном кафићу;

– да је разговор водио са две мушке особе, од којих се једна звала С, а да нема сазнања на којим позицијама у компанији се налазе ове две особе;

– да је разговор у почетку текао уобичајено, да је представио своје искуство и изнео запажања која су се од њега очекивала, али су га након тога питали колико има година, на шта је невољно одговорио;

– да су га након тога питали да ли је у браку, те да је питао саговорнике у каквој је вези позиција за коју је аплицирао са његовим брачним стањем, на шта су му одговорили „Замислите да смо фирма која ангажује људе који треба да ратују у Авганистану. Сигурно је да је битно да ли сте ожењени или нисте“;

– да је након тога узалуд усмеравао разговор ка искуству које има и решености да ради, као и да је један од саговорника кратко одговорио: „Па Вама треба посао. Пред Вама ће бити задаци који и те како имају везе са тим да ли сте ожењени или не. Ми већ десет година радимо овај посао и ваљда ми најбоље знамо да ли је важно да је неко ожењен или није“;

– да му је након тога саопштено да не могу остварити сарадњу, јер је већ на првом разговору изазвао конфликтну ситуацију. После разговора је написао електронско писмо послодавцу у којем је пренео искуство са разговора, а из те преписке је сазнао да је разговор за посао обавио са запосленима у агенцији за посредовање у запошљавању;

– да сматра да је постављањем питања на разговору за посао која су везана за његов брачни статус, дискриминисан на основу личног својства – брачног статуса.

1.3. Уз притужбу је доставио следеће: 1) текст огласа за посао који је огласио послодавац „L. L. H.“ д.о.о. Б, 2) пријаву за посао од 18. фебруара 2015. године, 3) слику СМС поруке којом потврђује долазак на разговор за посао од 31. марта 2015. године и 4) електронску преписку са Д. Ј, директором „L. L. H.“ д.о.о. од 31. марта 2015. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење С. Ј, директорке привредног друштва „L. L. H.“ д.о.о. Б.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да поступање представника овог привредног друштва током разговора за посао није у супротности са одредбама Закона о забрани дискриминације и да је притужба неоснована;

– да је у односу на природу посла које обавља продавац у овој компанији, питање које је у вези са брачним статусом кандидата елементарно, а нарочито због честих путовања и одсуства од куће, како би и сами кандидати имали комплетну информацију о природи посла који је углавном теренски;

– да податак о брачном статусу нема утицаја на доношење одлуке о избору кандидата и да се то кандидатима јасно ставља до знања;

– да у конкретном случају не виде разлог због којег би питање о брачном статусу и годинама живота било непримерено за било којег кандидата, као ни разлог зашто би неко одбио да одговори на ова питања која се постављају код свих послодаваца приликом интервјуа за посао;

– да А. И. није ушао у ужи избор зато што је таква препорука и оцена њиховог стручног консултанта, а не зато што је ожењен или није;

– да је притужба неоснована и због тога што А. И. није дао изјаву о свом брачном статусу, те није ни могао да буде дискриминисан на основу овог личног својства јер њима та чињеница није била позната.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у текст огласа за посао послодавца „L. L. H.“ д.о.о. Б, утврђено је да је расписан конкурс за радно место професионални продавац – презентер и да тај посао подразумева рад на терену и презентовање и продају производа у реномираним хотелима и ресторанима. Као пожељне особине кандидата наведене су: „флексибилност, добра комуникација и сарадња са другим људима, отвореност за промене, напредовање и учење, објективност у сагледавању сопствених могућности и одговорност у раду“. У огласу је даље наведено да поред општих услова предвиђених законом, кандидати морају да испуњавају и следеће обавезе: информисаност – припремљеност за интервју, посвећеност у остваривању личних пројеката и пројеката фирме и лично усавршавање.

2.2. Увидом у пријаву за посао од 18. фебруара 2015. године, утврђено је да је А. И. конкурисао за овај посао, као и да је СМС поруком потврдио долазак на разговор који је заказан 31. марта 2015. године у 14,30 часова.

2.3. Увидом у електронску преписку са Д. Ј., директором „L. L. H.“ д.о.о. од 31. марта 2015. године, утврђено је да је А. И. обавестио Д. Ј. о ситуацији која се догодила на разговору за посао, питањима која су му постављена у вези брачног статуса и напоменуо му да је на тај начин прекршен закон. У одговору је Д. Ј. истакао да ангажују агенције за испитивање тржишта које за њих услужно врше анкетирање кандидата, те да не могу да утичу на њихово познавање закона јер је то у суштини „треће правно лице“. Поред тога, навео је да ће испитати цео случај и предузети одговарајуће мере, те да се извињава на непријатности.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 7. којом је дефинисана посредна дискриминација, тако што је прописано да је она извршена ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.

3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог и у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла.

3.6. Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености прописано је да је послодавац обавезан да обезбеди једнак третман лица која су му се јавила ради разговора о запослењу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. ставило у неповољнији положај А. И, због ускраћивања одговора на питање о брачном статусу.

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да наводи из притужбе А. И. и докази које је доставио пружају довољно основа за закључак да је учинио вероватним акт дискриминације. Наиме, на разговору за посао, послодавац је подносиоцу притужбе поставио питање које се тиче његовог брачног статуса, на које подносилац притужбе није хтео да одговори, након чега му је саопштено да није пожељан кандидат. Имајући то у виду, на основу одредбе члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

3.9. Привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. расписало је оглас за позицију професионални продавац – презентер, а подносилац притужбе је 31. марта 2015. године имао разговор за посао са представницима овог привредног друштва. На основу доказа који су достављени уз притужбу и навода из изјашњења, утврђено је да је А. И. на усменом разговору постављено питање у вези са брачним статусом, те да му је након тог разговора, односно, након што је одбио да одговори на то питање, саопштено да није одговарајући кандидат. Имајући ово у виду, да би се заузео став да ли је у конкретном случају извршена дискриминација, потребно је испитати да ли чињенице и докази које је привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. изнело у свом изјашњењу, пружају довољно основа за закључак да А. И. није другачије третиран због тога што није одговорио на питање у вези са својим брачним статусом, за које се из самог изјашњења, може закључити да је „елементарно“ за послодавца. Имајући у виду одредбе Закона о забрани дискриминације, најпре је потребно испитати да ли је постављањем питања у вези са брачним статусом кандидата привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла, код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Анализа услова који су постављени у огласу за посао показала је да они нису у вези са брачним статусом, као ни другим личним својствима. Као посебни услови које кандидати треба да испуне прописани су информисаност – припремљеност за интервју, посвећеност у остваривању личних пројеката и пројеката фирме и лично усавршавање, док је у опису посла назначено да посао подразумева рад на терену. Међутим, послодавац је у изјашњењу навео да „је у односу на природу посла које обавља продавац у овој компанији, питање које је у вези са брачним статусом кандидата елементарно због честих путовања и одсуства од куће, како би и сами кандидати имали комплетну информацију о природи посла који је углавном теренски“. Повереница за заштиту равноправности указује да за рад професионалног продавца – презентера није од одлучујућег значаја да ли је кандидат за посао у браку или не, односно, да кандидати без обзира на брачни статус могу одговорно и компетентно да обављају посао професионалног продавца. Поред тога, не може се сматрати оправданим аргумент да због честих путовања и одсустава од куће послодавац може да поставља питања о брачном статусу кандидата. Наиме, у самом тексту огласа наведено је да је у питању рад на терену, што значи да су кандидати већ обавештени о тој чињеници. Уколико послодавац сматра да је неопходно додатно напоменути кандидатима да конкретан посао подразумева доста путовања, таква информација не сме да буде доведена у вези нити пропраћена питањима о приватном животу, односно, питањима о личним својствима кандидата. Сагледавајући све информације које им је послодавац пружио у вези са радним местом и послом, кандидати ће сами донети одлуку да ли желе и да ли су способни да обављају тај посао, а спремност и могућност за путовање не зависи од тога да ли је неко браку, већ сваки појединац доноси ту одлуку процењујући своје животне прилике и околности.

Стога, очигледно је да за адекватно и стручно обављање радних задатака овог радног места, брачни статус не представља стварни и одлучујући услов за обављање посла, самим тим постављање питања о брачном статусу кандидата не сматра се дозвољеним питањем. У вези са тим, Повереница констатује да Устав РС и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је лично својство стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

3.11. Имајући све ово у виду, сагласно правилима о прерасподели терета доказивања, послодавац је тај који треба да докаже да није дошло до повреде начела једнакости и нарушавања једнаких могућности за заснивање радног односа, постављањем недозвољених питања која се тичу личних својстава кандидата који су конкурисали за ово радно место. Послодавац, међутим, у конкретном случају то није учинио. Иако се не може са сигурношћу утврдити који брачни статус је пожељан за послодавца (ожењен, разведен, неожењен и сл), евидентно је да је самим постављањем овог питања А. И. извршен акт дискриминације. Имајући то у виду, може се констатовати да за утврђивање дискриминације у конкретном случају, није од значаја чињеница да послодавац није сазнао брачни статус подносиоца притужбе. Постављање питања која се тичу брачног статуса кандидата није дозвољено и не може се сматрати оправданим ни са аспекта сврхе, ни са аспекта последица које је изазвало. Дакле, постављањем питања о брачном статусу, „L. L. H.“ д.о.о. Б. извршила дискриминацију на основу брачног статуса у области рада, забрањену чл. 16. Закона о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности напомиње да је захтев послодавца да се кандидати приликом конкурисања за посао изјасне о свом брачном статусу, изричито забрањено антидискриминационим прописима. Наиме, послодавац је дужан да приликом јавног оглашавања послова и избора кандидата утврђује и узима у обзир објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да захтева податке о њиховом брачном статусу. Питања постављена на овај начин у супротности су са одредбом чл. 26. став 2. Закона о раду и представљају акт дискриминације на основу брачног статуса, забрањен чл. 16. Закона о забрани дискриминације. Повереница за заштиту равноправности истиче да могућност заснивања радног односа и уживање свих права у области рада под једнаким условима не сме бити нарушена, како би сва лица која траже посао или учествују у раду по било ком основу, имала једнаке услове приликом запошљавања или на послу, без икакве дискриминације по основу било ког личног својства. „L. L. H.“ д.о.о. Б,  као и било који други послодавац, приликом јавног оглашавања послова и самог поступка пријема у радни однос, може да утврђује и узима у обзир само објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да тражи и прикупља податке о брачном статусу лица и другим личним својствима која нису у вези са обављањем послова одређеног радног места.

3.12. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што „L. L. H.“ д.о.о. Б. не сме да чини јесте да поставља питања на разговору за посао која се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, ако они нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Повереница напомиње да је послодавац дужан да приликом избора кандидата утврђује и узима у обзир објективне услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за обављање конкретног посла, а не може да захтева податке о њиховом брачном статусу. Питања постављена на овај начин су противзаконита и представљају повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Приликом избора кандидата за посао професионални продавац – презентер, односно, постављањем питања о брачном статусу на разговору за посао, привредно друштво „L. L. H.“ д.о.о. Б. прекршило је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује привредном друштву „L. L. H.“ д.о.о. Б. да:

5.1. Упути писано извињење А. И. због дискриминаторног поступања током разговора за посао.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама овог привредног друштва, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама „L. L. H.“ д.о.о. Б..

5.3. Убудуће, у оквиру обављања своје делатности, не понавља акт дискриминације, односно, да поступа у складу са антидискриминационим прописима.

Потребно је да „L. L. H.“ д.о.о. Б. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „L. L. H.“ д.о.о. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба А.И. против Л.Л.Х. због дискриминације на основу брачног статуса у области запошљавања