бр. 021-01-479/2023-02 датум: 14. 2. 2024.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује основној школи
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
У циљу остваривања равноправности и заштите од дискриминације, како би се обезбедиле равноправне могућности за напредовање за сву децу и ученике и најбољи интерес деце у образовно-васпитним установама, Повереник препоручује школи да:
- У складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности („Службени гласник РС“, бр. 65/2018), приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилника.
- У писаном облику обавести надлежну школску управу, Министарство просвете и јединицу локалне самоуправе о постојању сегрегације, односно о ризику од сегрегације, и у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, затражи у писаном облику њихово укључивање у процес десегрегације.
Потребно је да о предузетом школа обавестити Повереника у року од 30 дана од пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности се обратило Удружење „Војвођански ромски центар“ у сарадњи са Европским центром за права Рома указујући на могућу сегрегацију ученика ромске националности у основним школама: ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Митровица, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица, ОШ „Браћа Михајловић“ Косовска Митровица, ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица и ОШ „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица, као и ОШ „Бранко Радичевић“ Обилић и ОШ „Свети Сава“ Племетина. Повереник за заштиту равноправности није водио поступке за заштиту од дискриминације по притужбама Војвођанског ромског центра против наведених школа из процесних разлога, међутим одредбама члана 33. тачка 9) Закона о забрани дискриминације прописано је да Повереник за заштиту равноправности упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
Удружење је у притужбама указало да је, према информацијама добијених од школа, број ромских ученика следећи: ОШ „Десанка Максимовић“ школске 2023/2024 године похађа десет ученика и сви ученици су ромске националности; ОШ „Доситеј Обрадовић“ школске 2023/2024. године похађа 46 ученика и сви ученици су ромске националности; ОШ „Владо Ћетковић“ школске 2023/2024. године похађа 259 ученика и сви ученици су ромске националности; ОШ „Бранко Радичевић“ Обилић у школској 2023/2024. години укупно похађа 21 ученик од којих су 20 ученици ромске националности. Даље је наведено да је број ромских ученика који похађају ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица у школској 2023/24 години – седам ученика, 2022-23 године је похађало седам ученика, 2021-2022 године похађало 10 ученика, 2020-2021 године похађало 10 ученика, 2019-2020 године похађало 10 ученика. Податке за ОШ „Браћа Михајловић“ Косовска Митровица нису доставили јер, како је наведено, школа није одговорила на захтев за информације од јавног значаја.
Затим је у притужбама наведено да пет школа које похађају само Роми у Косовској Митровици формирају „само једну школу (једно одељење у свакој години/осам одељења укупно)“ и да ромска деца од предшколског до четвртог разреда „законски припадају“ школи „Владо Ћетковић“ К. Митровица, док су ромски ученици из виших разреда званично уписани у школе „Десанка Максимовић“ К. Митровица, „Доситеј Обрадовић“ К. Митровица, „Браћа Михајловић“ К. Митровица и „Вељко Банашевић“ К. Митровица; да су школе које похађају само ромски ученици привремено смештене у зграду школе „Бранко Радичевић“ у Северној Митровици и да наставу организују у преподневним часовима, а да деца (ученици школе „Бранко Радичевић“) похађају наставу у поподневним часовима, након завршетка прве смене. Даље је наведено да су српске школе евакуисане (запослени и наставна опрема) из јужног дела у северни део Косовске Митровице због затегнутих међуетничких односа у граду, док су ромски ученици наставили да похађају школе које су сада лоциране само у северном делу града, као и да је ученицима из ромског насеља, из безбедносних разлога обезбеђен превоз аутобусом „који плаћа Влада Републике Србије“. У притужбама су навели да једини ученици који и даље живе на југу Митровице а иду у српске школе су ученици ромског етничког порекла. Родитељи српске деце из подручја са југа града уписују своју децу у школе „Бранко Радичевић“ и „Свети Сава“ Косовска Митровица и као резултат тога, већински ромска школа је постала само ромска школа. Наведено је да када се ромска деца уписују у основну школу, или чак предшколско, углавном се сматра и прихвата од стране свих актера попут родитеља, деце, школске управе, наставника, општинске управе, да ће похађати ромску школу.
У једној од притужби је наведено да на територији општине Обилић има четири основне школе смештене не много далеко једна од друге: 1. ОШ ,,Бранко Радичевић“ у Обилићу коју похађају само ромски ученици; 2. ОШ ,,Свети Сава“ у Племетини коју похађа етнички мешана група ученика; 3. ОШ ,,Доситеј Обрадовић“ у Црквеној Водици – ујутру је само српска, поподне само албанска и 4. Школа ,,Милан Ракић“ у Бабином Мосту – похађају само српски ученици (Роми су емигрирали). Даље је наведено да је у ОШ „Бранко Радичевић” у Обилићу укупан број ученика 40, од тога је 39 Рома и један Бошњак и сви ученици су Роми из села Племетина. Наведено је да се они превозе аутобусом, који финансира Министарство просвете, као и да према речима директора школе, разлог због којег родитељи бирају ову школу уместо оне која им је у близини је тај што је школа ,,Бранко Радичевић” једноставно боља. Такође наводе да је у овој школи дозвољен упис детета чак и ако родитељи не могу да комплетирају неопходну документацију за упис детета у школу. У притужби је даље наведено да је према речима родитеља, њихова одлука да пошаљу децу у школу ,,Бранко Радичевић” утемељена у чињеници да сви ученици говоре ромски језик и помажу једни другима током наставе. Даље је наведено да административни систем удружен са немогућношћу родитеља да сакупи адекватна документа и уз њихову финансијску мотивацију, креира сегрегисану ромску школу.
Даље је наведено да у школи ,,Свети Сава“ у Племетини постоје докази о сегрегацији унутар школе. У школи има два одељења другог разреда и два одељења трећег разреда. По једно одељење другог и трећег разреда потпуно је ромско, док у преосталим одељењима има врло мало ромске деце. У притужби је даље наведено да су, према речима директора школе, ученици подељени у два одељења због неприсуства ромске деце у предшколском образовању унутар редовних школа и због неуспеха да се изврши упис унутар предвиђеног рока. Први разред школе „Свети Сава“ има два одељења у којима су сви ученици заједно. Ипак, у мешаним одељењима школе „Свети Сава“ јавља се другачија форма издвајања – ромски ученици седе заједно у последњим клупама и/или у одвојеним редовима. У притужби је наведено да је наставник оправдао овакву врсту издвајања као избор који су направили родитељи и деца.
Повереник пре свега указује да Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[2]
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 5. став 2 овог закона прописано је да је сегрегација сваки акт којим физичко или правно лице раздваја без објективног и разумног оправдања друга лица или групу лица на основу личног својства из члана 2. овог закона, као и да добровољно одвајање од других лица на основу личног својства не представља дискриминацију. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
Законом о основама система образовања и васпитања[4] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање (члан 3. став 1. и 2). Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације и висок квалитет образовања за све.
Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности[5] прописано је да сегрегација представља издвајање ученика у образовању на основу личног својства, и то када се у групи, одељењу, односно у установи структура ученика у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом. Драстична одступања од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно. Даље је наведено да ако је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.
Правилником је даље прописано да директор поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима. Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежних органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана.
Правилником је такође прописано и да, уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, прелазак на нови ниво образовања, прелазак из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе. Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом о основама система образовања и васпитања) и због таквих непоступања, министар разрешава директора.
У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године као изазови у области образовања наведено је између осталог и да су деца ромске националности сегрегисана у одређене редовне школе и одељења и постоји тренд повећања ове појаве. Негативни стереотипи према Ромима и Ромкињама су раширени у друштву и међу запосленима у образовном систему, а појављују се и у образовним материјалима, што резултира различитим облицима посредне и непосредне дискриминације. [6]
Даље, на основу Истраживања односа грађана и грађанки према дискриминацији[7] које је спровео Повереник за заштиту равноправности, припадници ромске националне мањине су, према мишљњу испитаника, једна од група према којој постоји највећа социјална дистанца грађана и грађанки. Петина испитаника је навела да не жели да им Ром буде комшија, а 11% испитаника не би изабрало Рома за сарадника на послу. Повереник за заштиту равноправности је спровео и истраживање и објавио публикацију „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“[8]. Према резултатима овог истраживања сиромаштво односно имовински статус се сматра једним од главних разлога дискриминације ромске заједнице. Из перспективе ромске заједнице осигурање материјалне егзистенције путем равноправног укључивања на тржишту рада је предуслов за образовање које се сматра кључем опште равноправности.
Сегрегација ромске деце у образовном систему може се јавити у више облика: а) издвајање у посебне школске зграде, тзв. Ромске школе (гето школе) које похађају претежно или искључиво ученици ромске националности и последица су резиденцијалне сегрегације, као и исписивања или повлачења већинске деце из школе (тзв. White flight); б) унутаршколска сегрегација, као издвајање деце у посебна одељења унутар једне школе; в) издвајање маргинализоване деце унутар одељења у хомогену подгрупу која бива третирана другачије од друге деце (нпр. седење у задњој клупи, одвајање у посебан, издвојен ред или део просторије и сл.). Посебан облик сегрегације ромске деце је издвајање деце у специјалне школе као резултат погрешно, нестручно или пристрасно дијагностиковане менталне заосталости и врло је чест у земљама Европе које су задржале систем специјалног образовања. Уколико специјално образовање доноси додатне предности породици (нпр. бесплатни оброци, превоз до школе, уџбеници) постоји опасност да недовољно информисани родитељи прихвате могућност упућивања свог детета у специјалну школу, а уколико систем образовања финансијски подржава постојање специјалног образовања, запослени у овом систему ће добијати подстицаје да осигурају упис ромске деце у ове школе.[9]
Повереник указује на случајеве пред Европским судом за људска права у којима је суд утврдио повреду Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. У предмету Х и други против Албаније (представке бр. 73548/17 и 45521/19) наведено је да ученици ромске или египћанске националности чине 89-100% ученика у једној основној школи, упркос чињеници да чине мањинску популацију града у којем живе. Подносиоци представке су у поступку пред Европским судом, позивајући се на члан 1. Протокола бр. 12 (општа забрана дискриминације) Европске конвенције, указали на дискриминацију и сегрегацију због превелике заступљености египћанских и ромских ученика у овој албанској основној школи. Суд је утврдио да држава није навела ни један објективан разлог за неспровођење мера које би вероватно могле да подстакну неке од ромских/египатских ученика да се пребаце у друге школе или да изврше спајање „Ромске школе“ са другим школама. Такво спајање школа је могло да допринесе стварању школа у којима је однос између Рома/Египћана и других ученика био разумно пропорционалан у односу на величину града. Европски суд је утврдио повреду поменутог члана Конвенције, истичући да принцип недискриминације не спречава државе чланице да предузму мере у циљу промовисања пуне и ефективне једнакости, под условом да такве мере имају разумно и објективно оправдање[10].
Случај Елмазова и др. против Северне Македоније (представке 11811/20 и 13550/20) се односи на сегрегацију ученика ромске националности у две државне основне школе у Битољу и Штипу, при чему су, што се тиче прве, смештени у школу која је само ромска, а у вези са другом смештени су у одељењима само за Роме. Суд не сматра да се подносиоци представке сматрају одговорним за ситуацију на коју се жале због тога што нису тражили премештај у друге школе. Првенствено је на држави да предузме позитивне ефикасне мере да исправи чињеничну неједнакост подносилаца представке и избегне понављање дискриминације која је резултат њихове превелике заступљености у конкретној школи, чиме се прекида круг маргинализације и омогућава им да живе као равноправни грађани од раних фаза свог живота. Суд је утврдио да држава није дала никакво објашњење зашто није предузета никаква мера да се исправи неравнотежа у етничком саставу две дотичне школе, или да се поново подели мапа школског округа, или зашто није предузета никаква друга одговарајућа мера десегрегације, упркос поновљеним препорукама од стране омбудсмана с тим у вези. Суд сматра да је дошло до повреде члана 14. Конвенције у вези са чланом 2. Протокола бр. 1 уз Конвенцију.[11]
Повереник посебно жели да се осврне на наводе притужбе да наставно особље у ОШ „Свети Сава“ Племетина објашњава да ученици ромске националности седе одвојено од остале деце јер је то избор деце или родитеља, као и на наводе да се родитељи деце ромске националности опредељују за уписивање деце у сегрегисане школе мотивисани финансијском подршком“. Повереник указује на постојање одговорности образовних установа у спречавању сегрегације у установама образовања. Чак и када разлози због којих долази до издвајања деце и ученика не произлазе из лоших намера и последица су неуочавања ризика од сегрегације, ове негативне појаве представљају кршење људских права деце. Због тога, чак ни став и жеља родитеља да њихова деца похађају наставу одвојено од остале деце, по овом питању није релевантан. У вези са тим, Европски суд за људска права je у случају Оршуш против Хрватске[12] заузео став да „родитељи, који су и сами припадници једне заједнице која је у неповољном положају и често и сами слабо образовани, нису били кадри да сагледају све аспекте те ситуације и последице свог пристанка на такво распоређивање. Поред тога, неприхватљиво је свако одрицање од права сваког човека да не буде подвргнут расној дискриминацији јер би то било у супротности са важним јавним интересом“.
Одговорност за сузбијање дискриминације у образовању имају институције на свим нивоима и она се састоји од успостављања механизама заштите од дискриминације и реаговања у случајевима дискриминације и од стварања подстицајног, интеркултуралног школског окружења[13]. Сегрегација је као појава врло сложена због чега процес десегрегације траје дуго и превазилази могућности и надлежности установе образовања и захтева подршку локалне заједнице и надлежног министарства. Повереник указује да је ради спровођења ефикасних мера и активности десегрегације неопходна сарадња школе, локалне заједнице и надлежног министарства.
Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописана је обавеза образовне установе да предузме мере превенције и у случају постојања ризика од сегрегације, односно основане претпоставке о сегрегацији по националном основу. С обзиром да по притужбама удружења Повереник није могао да води поступак због постојања процесних недостатака, Повереник је у складу са чланом 33. тачка 9) Закона о забрани дискриминације упутио препоруку мера и основним школама за које су достављени докази о одвајању ученика ромске националности (ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Митровица, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица, ОШ „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица и ОШ „Бранко Радичевић“ Обилић) и онима за које је наводима притужбе указано да постоји ризик од сегрегације ромске деце (ОШ „Свети Сава“ Племетина, ОШ „Браћа Михајловић“ Косовска Митровица и ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица).
Повереник за заштиту равноправности указује да је Министарство просвете препознало појачани ризик од дискриминације којој су изложени ученици ромске националности поготово када је у питању ризик од сегрегације, односно одвајање ученика ромске националности од осталих ученика у образовном систему и у циљу превентивног и интервентног деловања установа, донела Водич за спречавање сегрегације у установама образовања и васпитања и предузимање мера за десегрегацију, који је доступан на сајту Министарства просвете.[14] У Водичу Министарства просвете је наведено: „Свеобухватна и одржива инклузија све деце у систем образовања доноси вишеструке добити и на индивидуалном плану и на плану установе образовања и васпитања, као и добробити за ширу друштвену заједницу. Инклузивну школу карактеришу принципи праведности и отворености, што значи да школа обезбеђује равноправне могућности за напредовање за сву децу и ученике, водећи рачуна о деци која немају исту стартну позицију као друга деца, међу којом су и деца и ученици припадници ромске националне мањине, избеглице/мигранти и тражиоци азила, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом. Учење кроз непосредну и континуирану интеракцију у вршњачкој групи која подстиче различитост доприноси јачању осећаја самопоуздања код деце и развијању осећања припадности. Кад се овоме придода упознавање и прихватање различитих култура, развијање разумевања за различитост – етничку, језичку, културолошку, развијање критичког мишљења, добијамо будућег корисног члана друштва. Школа мора бити сигурно место за учење, узајамно уважавање, дружење и лични развој сваког детета. Добробит од разбијања сегрегације има и локална заједница, кроз улагање у десегрегацију у образовању, континуирану подршку локалних услуга и потенцирање синергијског деловања у циљу елиминисање ове негативне друштвене појаве.“
Такође, Повереник за заштиту равноправности је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом издао приручник Превенција сегрегације, развој инклузивних уписних политика и десегрегација школа и одељења: међународна искуства и предлози за унапређење праксе у Србији, који се налази на интернет страници Повереника за заштиту равноправности и који може бити од помоћи образовним установама и јединицама локалне самоуправе у деловању против сегрегације ромских ученика[15].
У складу са прописима, а имајући у виду циљеве и принципе образовања и васпитања, пре свега подршку целовитом развоју и добробити детета и доступност свих облика образовања, Повереник упућује ову препоруку мера школи за остваривање равноправности и заштите од дискриминације да у складу са Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности, приступи припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилника, као и да у писаном облику обавести надлежну школску управу, Министарство просвете и јединицу локалне самоуправе о постојању сегрегације и затражи у писаном облику њихово укључивање у процес десегрегације.
Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује школи препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)
[2] члан 21. Устава Републике Србије „Службени гласник РС”, број 98/06 и 115/21
[3] члан 2.
[4] Закон о основама система образовања и васпитања „Службени гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/2019, 6/2020, 129/2021 и 92/2023
[5] „Службени гласник РС“, бр. 65/2018
[6]„Службени гласник РС“, број 23/22
[7] Извештај о истраживању јавног мњења, Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији 2019. године, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja-odnos-gradana-i-gradanki-prema-diskriminaci-cir/
[8] Перцепција ромске заједнице о дискриминацији, доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/
[9] Прeвeнциja сeгрeгaциje, рaзвoj инклузивних уписних пoлитикa и дeсeгрeгaциja шкoлa и oдeљeњa: мeђунaрoднa искуствa и прeдлoзи зa унaпрeђeњe прaксe у Србиjи, Повереник за заштиту равноправности, 2016., доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/
[10] Случај Х против Албаније, 31. маја 2022. године, више на: https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22001-217624%22]}
[11]Случај Елмазова и др. против Северне Македоније, пресуда од 13. децембра 2022. године https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22fulltext%22:[%22macedonia%20education%2012%22],%22documentcollectionid2%22:[%22GRANDCHAMBER%22,%22CHAMBER%22],%22itemid%22:[%22001-221503%22]}
[12] Пресуда Великог већа у случају Оршуш и други против Хрватске 16. март 2001. представка број 15766/03
[13] Прeвeнциja сeгрeгaциje, рaзвoj инклузивних уписних пoлитикa и дeсeгрeгaциja шкoлa и oдeљeњa: мeђунaрoднa искуствa и прeдлoзи зa унaпрeђeњe прaксe у Србиjи, Повереник за заштиту равноправности, 2016., доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/
[14] „Ка праведном образовању“, водич за спречавање сегрегације у установама образовања и васпитања и предузимање мера за десегрегацију, Министарство просвете, Београд, 2022. доступно на https://prosveta.gov.rs/wp-content/uploads/2022/12/vodic-za-sprecavanje-sagregacije.pdf
[15] Прeвeнциja сeгрeгaциje, рaзвoj инклузивних уписних пoлитикa и дeсeгрeгaциja шкoлa и oдeљeњa: мeђунaрoднa искуствa и прeдлoзи зa унaпрeђeњe прaксe у Србиjи, Повереник за заштиту равноправности, 2016., доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
91-24 Препорука мера која је дата у седам школа због сегрегације ромске деце 
