бр. 021-01-210/2016-02 датум: 13. 6. 2016.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереница за заштиту равноправности упућује Основној школи „Сутјеска“ у Земуну, Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Градској управи града Београда
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
- Потребно је да Основна школа „Сутјеска“ у Земуну, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Градска управа града Београда заједничким активностима предузму све мере и активности из своје надлежности у циљу решавања проблема сегрегације, односно превеликог броја ромске деце у односу на осталу децу у Основној школи „Сутјеска“ у Земуну.
- Основна школа „Сутјеска“ у Земуну, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Градска управа града Београда обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
О б р а з л о ж е њ е
Поступајући у оквиру надлежности прописане чланом 33. Закона о забрани дискриминације[2], Повереница за заштиту равноправности се, на основу електронског дописа од 18. маја 2016. године и пратеће документације од 27. маја 2016. године, директорке Основне школе „Сутјеска“ у Земуну, упознала са чињеницом да више од 82% ученика те школе чине деца ромске популације. Из наведеног дописа, као и пратеће документације јасно је видљиво да је у појединим разредима и одељењима структура ученика у погледу етничке припадности таква да се ради о разредима и одељењима која похађају искључиво деца ромске популације. Овакво стање је нарочито уочљиво од школске 2011/2012 године. При томе, број ученика ромске националности у датом периоду није значајно осцилирао, али је дошло до сталног опадања укупног броја ученика, односно до смањења броја ученика који не припадају ромској популацији. Ради решавања уоченог проблема, Основна школа „Сутјеска“ се обраћала дописима Министарству просвете, науке и технолошког развоја, Националном савету ромске националне мањине, а одржан је и састанак у београдској канцеларији тог националног савета.
Повереница за заштиту равноправности указује на бројне међународне и домаће правне прописе који забрањују дискриминацију, и сегрегацију као један њен вид, по било ком основу.
Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина[3], у одељку II члан 4, припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација. Чланом 12. став 3. наведеног одељка прописано је да се стране уговорнице обавезују да обезбеде једнаку могућност приступа образовању на свим нивоима за припаднике националних мањина.
Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације[4] прописана је обавеза држава потписница да забране и да укину расну дискриминацију у свим њеним облицима и да гарантују право свакоме на једнакост пред законом без разлике на расу, боју или национално или етничко порекло, нарочито у погледу уживања, поред осталих, и економских, социјалних и културних права, а нарочито права на образовање и стручно оспособљавање.
Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[6]
Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације[7] где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију и у области образовања[8] и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима. Наведени закон забрањује да се лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежа или онемогући упис у васпитно-образовну установу, или да их се искључује из ових установа, отежа или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставање ученика по личном својству, злостављање и на други начин неоправдано прављење разлике и неједнако поступање према њима.
Законом о основама система образовања и васпитања, такође је забрањена дискриминација[9], односно aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док се не сматрају дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Наведени закон, као и други који уређују област образовања (Закон о предшколском васпитању и образовању[10], Закон о уџбеницима[11], Закон о средњем образовању и васпитању[12]) гарантује развој инклузивног образовања и у више чланова јасно указује на вредности, циљеве и методе таквог образовања.
Влада је донела више стратешких аката којима се утврђују циљеви и одређују мере за решавање проблема дискриминације у различитим друштвеним областима. Стратегија превенције и заштите од дискриминације[13] представља први државни стратешки документ посвећен борби против дискриминације, који на свеобухватан начин третира питање дискриминације. Стратегијом је предвиђен систем мера и инструмената јавне политике усмерених на спречавање, односно смањење свих облика и посебних случајева дискриминације, посебно према одређеним лицима, односно групама лица с обзиром на њихово лично својство. У том духу је донета и Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[14]. Општи циљ наведене стратегије је да се побољша социјално-економски положај ромске националне мањине у Републици Србији, уз пуно уживање мањинских права, елиминисање дискриминације и постизање веће социјалне укључености Рома и Ромкиња у све сегменте друштва, а образовање је препознато као једна од кључних области за остварење тог циља. Поред тога што спада у основна људска права, образовање је и неопходан предуслов за остваривање многих других људских права − оно је неопходно како за излазак из сиромаштва, које је преовлађујући проблем ромске националне мањине, тако и за пуно друштвено укључивање Рома и Ромкиња. Предвиђене су и посебне мере ради обезбеђења делотворног и ефикасног механизма за препознавање различитих облика дискриминације припадника ромске заједнице, као и мере за интервенисање у случају дискриминације. Оне обухватају, поред осталог, развијање образовне установе као инклузивне, интеркултуралне, недискриминаторне и безбедне средине за ромску (и сву другу) децу кроз развој инклузивног образовног окружења заснованог на уважавању различитости и промовисању равноправности, права детета и људских права, а посебно обезбеђивање ефикасних мера за укидање сегрегисаних облика образовања, као што су непропорционалан и неоправдан упис у „специјалне школе”, сегрегисане редовне школе, формирање „ромских припремних предшколских група/ромских одељења” у редовним предшколским установама и школама.
Сегрегација ромских ученика представља посебан проблем и специфичан облик дискриминације. Према наведеној стратегији, сегрегација одељења и школа није учестала појава, међутим изостају мере превенције и мере десегрегације. Повећано укључивање Рома и Ромкиња у образовање у неким случајевима доводи до формирања сегрегисаних предшколских група и школа/одељења у којима су Роми и Ромкиње већина, посебно у установама у близини ромских насеља. Сегрегација је, у тим случајевима, појачана тенденцијом других родитеља да избегавају да им се деца школују у „ромским школама”. Оваква ситуација је присутна и у Основној школи „Сутјеска“ у Земуну. Проблеми са којим се суочавају сегрегисане школе са великим бројем Рома и Ромкиња су напуштање школе од стране како ромских ђака, тако и других ученика, недовољна подршка институција и локалне самоуправе, недостатак активности на спречавању да до оваквих проблема дође.
Правилник о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установама образовања и васпитања[15], којег су на основу члана 44. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања донели министар просвете, науке и технолошког развоја и министар за државну управу и локалну самоуправу, изричито прописује у члану 20. сегрегацију као посебно тежак случај дискриминације у спровођењу образовно-васпитног процеса која постоји ако, поред осталог, у групи, одељењу, разреду или установи структура деце, односно ученика, у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим групама драстично одступа од структуре деце, односно ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе у складу са законом. Чланом 25. наведеног правилника је прописано да су сви учесници у образовном и васпитном процесу дужни да поштују забрану дискриминације у образовању и васпитању утврђену законом и тим правилником, те да се у образовном и васпитном процесу уздрже од свих аката чињења или нечињења који могу да доведу до кршења забране дискриминације. За запослене, директора и трећа лица је прописана посебна обавеза да препознају и надлежним државним органима пријаве све случајеве дискриминације, као и да предузму све друге радње и мере прописане законом.
Посебно указујемо и на одредбе Закона о локалној самоуправи[16] које уређују надлежност општине, односно града који по закону врши надлежности општине, а којима је прописано да општина преко својих органа, поред осталог, оснива установе и организације у области основног образовања, прати и обезбеђује њихово функционисање, помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима, стара се о остваривању, заштити и унапређењу људских права и индивидуалних и колективних права припадника националних мањина и етничких група.
Из свега изнетог недвосмислено произлази да постојећи међународни и домаћи правни оквир налаже предузимање свих неопходних мера, како од стране надлежног министарства, тако и јединице локалне самоуправе, за спречавање и укидање дискриминације и сегрегације по основи било ког личног својства, па и припадности одређеној етничкој групи или националној мањини. Ово се посебно односи на област образовања, и то првенствено основног образовања која има одлучујућу улогу у изградњи здраве и хармоничне личности.
Основна школа „Сутјеска“ у Земуну, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Градска управа града Београда имају обавезу да у оквиру својих овлашћења предузму мере у циљу спречавања сегрегације ромске деце у тој основној школи. Искључивањем, односно издвајањем припадника ромске популације продубљује се разлика између ове групе људи и припадника већинског становништва што доводи до њихове дискриминације и маргинализације. За остварење једнакости ромске популације и осталог становништва потребно је омогућити припадницима ромске националне мањине равноправно учешће у свим друштвеним процесима, а пуно укључивање ромске деце и популације, под истим условима, у све нивое образовања доприноси понајвише остварењу тога циља.
Сагледавајући све ове околности, Повереница за заштиту равноправности има законско овлашћење и дужност да Основној школи „Сутјеска“ у Земуну, Министарству просвете, науке и технолошког развоја и Градској управи града Београда препоручи предузимање одговарајућих мера којима ће се обезбедити поштовање начела једнакости.
[1] Члан 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09)
[2] „Службени гласник РС“, број 22/09
[3] Закон потврђивању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина („Службени лист СФРЈ“, број 9/68)
[4] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)
[5] „Службени гласник РС“, број 98/06
[6] Члан 21.
[7] Члан 2.
[8] Члан 19.
[9] Члан 44.
[10] „Службени гласник РС”, број 18/10
[11] „Службени гласник РС”, број 68/15.
[12] „Службени гласник РС”, број 55/13.
[13] „Службени гласник РС”, број 60/13.
[14] „Службени гласник РС”, број 26/16
[15] „Службени гласник РС“, број 22/16
[16] „Службени гласник РС“, бр. 127/09 и 83/14-др. закон
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
Препорука мера ОШ Сутјеска у Земуну Министарству просвете и Градској управи града Београда за предузимање мера за решавање проблема сегрегације
