дел. бр. 1262 датум: 10. 9. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности чл. 33. т. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Сл. гласник РС„ бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје oпштини Пријепоље

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Општина Пријепоље предузеће све потребне мере, како би у одлукама о оснивању месних заједница, њиховим статутима и другим актима, у органима месних заједница и поступцима за избор у те органе, обезбедила равноправност полова и остваривање једнаких могућности, у складу са уставном гаранцијом равноправности мушкараца и жена и обавезом свих органа јавне власти да развијају активну политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота, што подразумева равноправно учешће полова у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на положај жена и мушкараца.

2. Општина Пријепоље обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу поступања по препоруци, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру прописаних надлежности чл. 33. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да у месним заједницама општине Пријепоље, у њиховим саветима и другим органима, као и у поступцима избора за те органе нису уопште или нису у довољном броју заступљене жене.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да бројни документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања сваког вида дискриминације жена.

Међународни пакт о грађанским и политичким правима из 1966. године посебно гарантује једнакост мушкараца и жена у њиховом праву да уживају сва грађанска и политичка права . У Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију из 1995. године наведено је да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера. Стога, државе треба да предузму мере како би обезбедиле пуно учешће у жена у структурама власти и одлучивања .

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979), између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да у свим областима, а посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној сфери, предузима одговарајуће мере како би обезбедила потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Чланом 8. ове конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере како би обезбедиле женама могућност да под једнаким условима са мушкарцима, без дискриминације, представљају своје владе на међународном нивоу, као и да учествују у раду међународних организација.

Повереница за заштиту равноправности указује и на документа која су усвојена на нивоу Европске уније, и то: Резолуцију Савета Европе о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у међународној политици, Резолуцију Савета Европе 95/Ц 168/02, Препоруку о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању и др. Такође, релевантни су и Миленијумски циљеви развоја према којима је, као један од постављених циљева које треба остварити до 2015. године, повећање заступљености жена на најмање 30 %, на свим нивоима политичког одлучивања.

Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета . Поред тога, у чл. 15. прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 20. овог закона одређено је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног живота, што је и прописано чл. 2. Закона о равноправности полова, док је чл. 37. одређено да се равноправност полова обезбеђује приликом кандидовања за изборе на све функције и именовања у органе јавне власти, финансијске и друге институције. Закон о равноправности полова чл. 39. прописао је и обавезу за органе јединица локалне самоуправе да у оквиру својих надлежности, обезбеђују равноправност полова и остваривање једнаких могућности. Органи јединице локалне самоуправе имају обавезу да подстичу и унапређују равноправност полова, у оквиру својих надлежности и послова везаних за равноправност полова. Док је истим чланом прописано да у процесу усвајања развојних планова и других аката, надлежни органи јединица локалне самоуправе разматрају мере и активности које су у функцији равноправности полова и остваривања једнаких могућности. Поред тога, прописано је и да се у органима јединице локалне самоуправе организује стално радно тело или одређује запослени за родну равноправност и обављање послова остваривања једнаких могућности.

Националном стратегијом за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности утврђена је целовита и усклађена политика државе у циљу елиминисања дискриминације жена, побољшање њиховог положаја и интегрисања принципа родне равноправности у све области деловања институција система, као један од елемената модернизације и демократизације друштва, у циљу бржег, равномернијег и ефикаснијег друштвеног развоја. Овај документ истиче да повећање учешћа жена у процесима одлучивања у јавним пословима на свим друштвеним нивоима и у свим областима, представља подстицај за даљи развој друштва, а претпоставка је да родна равноправност буде укључена у креирање друштвених политика као допринос остваривања демократије, транспарентности институција, владавине права, правде, развоја и мира. Као један од посебних циљева постављених у овом документу је и остваривање права жена да равномерно са мушкарцима учествују у одлучивању. Овај циљ се сматра као један од темеља демократије, а остваривање права жена и њихово подстицање да учествују у одлучивању шири демократске процесе, води до мирнијег и стабилнијег друштва у које су укључени различити аспекти људских потреба, те поспешује транспарентност у доношењу одлука и праведнију расподелу утицаја у друштву.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, дала је препоруку општини Пријепоље за предузимање мера у циљу обезбеђивања равноправности полова и остваривања једнаких могућности.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука општини Пријепоље за усвајање мера за остваривање родне равноправности