дел. бр. 1257 датум: 11. 9. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје Народној скупштини Републике Србије

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Народна скупштина Републике Србије предузеће, без одлагања, све потребне мере у складу са својим овлашћењима, како би обезбедила да у саставу свих делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама буде најмање 30 % лица мање заступљеног пола, сагласно пропису из чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова.

2. Народна скупштина Републике Србије ће без одлагања регулисати на који ће начин бити обезбеђено да у саставу свих парламентарних делегација које суделују у међународној сарадњи буде најмање 30% лица мање заступљеног пола, сагласно пропису из чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова.

3. Народна скупштина Републике Србије обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру надлежности прописаних чл. 33. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности анализирала је Одлуку о утврђивању састава сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама од 23. јула 2012. године (у даљем тексту: одлука НСРС) са аспекта полне структуре чланова наведених делегација, односно, примене одредбе чл. 38. Закона о равноправности полова.

Наиме, одлуком НСРС изабрани су чланови и заменици чланова девет сталних делегација Народне скупштине РС у међународним парламентарним институцијама. Повереница за заштиту равноправности анализирала је заступљеност мушкараца и жена чланова у овим делегацијама на основу одлуке НСРС и актуелних података са интернет презентације Народне скупштине РС, те је утврдила да је полна структура парламентарних одбора следећа:

– Делегација у Парламентарној скупштини Савета Европе

– чланови/це: 55 % мушкараца и 45 % жена;
– заменици/це: 35% мушкараца и 65% жена;

– Делегација у Интерпарламентарној унији

– чланови/це: 75 % мушкараца и 25 % жена;
– заменици/це – нису именовани;

– Делегација у Парламентарној скупштини ОЕБС-а

– чланови/це: 50 % мушкараца, 50 % жена;
– заменици/це: 100% мушкaраца;

 – Делегација у Парламентарној скупштини Црноморске економске сарадње

– чланови/це: 67 % мушкараца и 33 % жена;
– заменици/це – нису именовани;

 – Делегација у Парламентарној скупштини Медитерана

– чланови/це: 34 % мушкараца и 66 % жена;
– заменици/це: 25% мушкараца и 75% жена;

 – Делегација у Парламентарној димензији Централноевропске иницијативе

– чланови/це: 55 % мушкараца и 45 % жена;
– заменици/це: 50% мушкараца и 50% жена;

 – Делегација у Интерпланетарној скупштини православља

– чланови/це: 100 % мушкараца;
– заменици/це – нису именовани;

 – Делегација у Парламентарној скупштини НАТО-а

– чланови/це: 100 % мушкараца;
– заменици/це: 100% мушкaраца;

 – Делегација у Парламентарној скупштини Франкофоније

– чланови/це: 100 % мушкараца;
– заменици/це – нису именовани.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања сваког вида дискриминације жена.

Међународни пакт о грађанским и политичким правима посебно гарантује једнакост мушкараца и жена у њиховом праву да уживају сва грађанска и политичка права . У Пекиншкој декларацији и Платформи за акцију наведено је да је оснажење и унапређење друштвеног, економског и политичког статуса жена од основне важности за постизање одговорне и транспарентне власти, те да низак проценат жена међу економским и политичким органима који одлучују на локалном, државном, регионалном и међународном нивоу одржава структуралне баријере и немогућност приступа, које се морају решавати путем афирмативних мера. Стога, државе треба да предузму мере како би обезбедиле пуно учешће у жена у структурама власти и одлучивања .

Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW, 1979) , коју је Република Србија ратификовала, између осталог, прописује да су државе чланице у обавези да се уздрже од сваког поступка или праксе дискриминације жена и да обезбеде да јавни органи и институције поступају у складу са овом обавезом. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да у свим областима, а посебно у политичкој, друштвеној, економској и културној сфери, предузима одговарајуће мере како би обезбедила потпун развој и напредак жена, како би им се гарантовало остваривање и уживање људских права и основних слобода, равноправно са мушкарцима. Чланом 8. ове конвенције одређено је да државе чланице предузимају све потребне мере како би обезбедиле женама могућност да под једнаким условима са мушкарцима, без дискриминације, представљају своје владе на међународном нивоу, као и да учествују у раду међународних организација.

Повереница за заштиту равноправности указује и на документа која су усвојена на нивоу Европске Уније, и то: Резолуцију Савета Европе о уравнотеженом учешћу мушкараца и жена у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у одлучивању, Резолуцију Европског парламента о женама у међународној политици, Резолуцију Савета Европе 95/Ц 168/02, Препоруку о уравнотеженом учешћу жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању и др.

Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета . Поред тога, у чл. 15. прописано је да држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 20. овог закона одређено је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Чл. 38. ст. 1. Закона о равноправности полова, као посебног антидискриминационог закона, гарантује право жена и мушкараца да, без дискриминације, учествују у међународној сарадњи, да буду представљени у међународним организацијама и институцијама, као и да учествују у раду међународних организација и институција. Обавезна квота од 30 % лица мање заступљеног пола у саставу делегација које представљају Републику Србију, прописана чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова, само је једна од посебних мера, чији је циљ да допринесе стварању једнаких могућности за остваривање права на равноправно учешће жена и мушкараца у међународној сарадњи.

Анализом састава сталних делегација Народне скупштине РС Повереница за заштиту равноправности утврдила је да од девет установљених делегација, састав четири делегације не обезбеђује равноправно учешће оба пола у складу са домаћим и међународним стандардима. Наиме, Делегацију у Интерпарламентарној унији чини само 25 % жена, док посебно забрињава чињеница да у саставу Делегације у Интерпланетарној скупштини православља, Парламентарној скупштини НАТО-а и у Парламентарној скупштини Франкофоније, нема ниједне жене. Полна структура заменика/ца чланова трију делегација, делегације у Парламентарној скупштини Медитерана, делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе и делегације у Парламентарној димензији Централноевропске иницијативе повољнија је у односу на полну структуру сталних чланова/ца, али је забрињавајуће да нема ниједне жене међу заменицима чланова делегације у Парламентарниј скупштини НАТО-а и Парламентарној скупштини ОЕБС-а.

Повереница за заштиту равноправности посебно указује на устаљену праксу у домаћим, али и светским оквирима, да се приликом избора у органе, институције, секторе и радна тела у области одбране, безбедности и мира изостављају или недовољно укључују жене. Анализом састава делегација Народне скупштине РС потврђено је овакво стање, имајући у виду да у саставу Делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а нема ниједне жене, чак ни међу заменицима чланова делегације. Овакво стање је одраз недовољне сензибилисаности, неинформисаности и уврежених стереотипа везаних за улогу жене у друштву и њиховом вековном онемогућавању да учествују у одлучивању и разматрању одбрамбене и безбедносне политике, равноправно са мушкарцима.

Повереница подсећа да је Савет безбедности УН, управо из ових разлога, усвојио резолуцију 1325 под називом Жене, мир, безбедност којом су, између осталог, позване државе чланице да обезбеде већу заступљеност жена на свим нивоима одлучивања у међународним институцијама за спречавање, управљање и решавање сукоба, те да укључе жене у све механизме имплементације мировних споразума .

С друге стране, треба похвалити састав већине (5 од 9) делегација које испуњавају стандарде у вези са учешћем од најмање 30 % лица мање заступљеног пола. Важно је, ипак, нагласити да је недопустиво да Републику Србију представљају делегације које у свом саставу немају жене или које не испуњавају прописане квоте за учешће оба пола, узимајући у обзир чињеницу да се не може говорити о равноправности полова без равноправног учешћа жена и мушкараца у свим областима јавног и политичког живота.

Будући да Закон о равноправности полова не регулише ближе примену посебне мере из чл. 38. ст. 2. овог закона, неопходно је да Народна скупштина РС одговарајућим прописима операционализује начин њене примене. Имајући у виду да је већ спроведен избор чланова/ица делегација Народне скупштине РС, као и избор заменика/ца пет делегација, те да састав неких делегација не испуњава стандарде равноправног учешћа оба пола, Повереница оставља избор Народној скупштини РС да пронађе најпогодније начине, у складу са својим процедурама и могућностима, за испуњење обавезе из чл. 38. ст. 2. Закона о равноправности полова.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку Народној скупштини РС, ради предузимања радњи којима ће обезбедити једнако право мушкараца и жена да под једнаким условима, без дискриминације, учествују у раду сталних делегација Народне скупштине РС у међународним парламентарним институцијама.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука Народној скупштини РС за усвајање мера за остваривање родне равноправности при формирању парламентарних делегација