бр. 021-02-34/2016-02    датум: 22. 4. 2016.

Поштовани господине Вулин,

Поверенику за заштиту равноправности обратили су се Удружење банака Србије п.у. дописом 0204 бр. 125/3-2016 од 15. марта 2016. године и електронским писмом од 29. марта 2016. године и Банка Поштанска штедионица а.д, Београд електронским писмом од 1. марта 2016. године. У наведеним дописима истиче се да су Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[1], тачније његовим допунама уведена одређена решења која су недоречена и која изазивају недоумице у погледу правилности свакодневног рада банака са особама са инвалидитетом као клијентима банака. Недоумицу у поступању изазива примена чл. 34. и 34а Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, а у вези са чланом 103. Закона о меници[2] и чл. 164-210. Закона о ванпарничном поступку³, којих су банке дужне да се придржавају. Наиме, чланом 103. Закона о меници је прописано да потпис слепих лица на меници, као и на пуномоћју издатом ради меничног задужења, вреди само онда када га суд овери на начин прописан чланом 102. Закона о меници. Наводи се такође, да слепа лица, као и друга лица која због степена и врсте инвалидитета не могу лично потписати меницу или пуномоћје ради меничног задужења, односно какво друго писмено којима преузимају обавезе на терет своје имовине, предузимају ову радњу према одредбама чл. 164-210. Закона о ванпарничном поступку.

Удружење банака Србије п.у. се у вези са овим питањем обратило и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као овлашћеном предлагачу Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и надлежном органу за тумачење одредаба чл. 34. и 34а наведеног закона.

С тим у вези Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дописом Број: 011-00-242/2016-15 од 21. марта 2016. године, које је доставило Удружењу банака Србије п.у., дало мишљење у вези са применом наведених одредаба Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, у погледу потписивања меница и сагласности за задуживање рачуна, односно потписивања када се ради о формалним правним пословима и писаним уговорима од стране особа са инвалидитетом, према којем особе са инвалидитетом у таквим случајевима не могу користити печат јер печат не може да замени потпис који је битан елемент правног посла.

Повереник за заштиту равноправности сматра да је изменама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом којима је омогућена употреба печата који садржи податке о личном идентитету или печата са угравираним потписом, остварен помак у остваривању права особа са инвалидитетом које због трајних последица телесног или сензорног оштећења или болести нису у могућности да се својеручно потпишу.

Међутим, одрeдбама члана 34. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом је прописано да су органи јавне власти (државни органи, органи територијалне аутономије, органи локалне самоуправе, организација којој је поверено вршење јавних овлашћења, као и правно лице које оснива или финансира у целини или претежном делу Република Србија, територијална аутономија или локална самоуправа) дужни да у поступцима пред тим органима омогуће потписивање исправа уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом (став 2) особама са инвалидитетом. Ставом 3. истог члана прописано је да се исправе које представљају форму уговора или неког другог правног посла не могу потписивати у складу са ставом 2. овог члана, већ у складу са прописима који уређују оверу потписа и потврђивање исправа. Одредбом члана 34а прописана је обавеза за сва правна и физичка лица из члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом да особи која има трајне последице телесног или сензорног оштећења или болести омогући коришћење услуга потписивањем, када је то потребно, уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом, без прописивања изузетка који је прописан чланом 34. став 3. Закона.

Имајући у виду наведено Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да предузме све потребне мере и радње како би се превазишле недоумице у примени Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и проблеми које имају особе са инвалидитетом у остваривању пуне равноправности, а нарочито у домену приступачности пружања услуга, као и да покрене иницијативу у погледу усаглашавања свих прописа са овим антидискриминационим прописом.

С поштовањем

[1] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[2] „Службени лист ФНРЈ”, број 104/46, „Службени лист СФРЈ”, бр. 16/65, 54/70 и 57/89 и „Службени лист СРЈ”, број 46/96

³ Службени гласник СРС”, бр. 25/82 и 48/88, „Службени гласник РС”, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12, 45/13 – др. закон, 55/14, 6/15 и 106/15 – др. закон

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за остварење пуне равноправности особа са инвалидитетом