бр. 021-02-     /2018-02   датум:  1.6.2018.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује ______________ суду у _______________________

      ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Повереник за заштиту равноправности препоручује __________суд у ___________:

– да приликом одлучивања о напредовању државних службеница запослених у _________суду, узима у обзир као узастопне оцене оне оцене добијене за године у којима је државна службеница оцењивана, не рачунајући годину у којој није оцењивана због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одуства са рада ради неге детета, односно да се не прекида низ оцена подобних за напредовање због тога што државна службеница због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није била оцењена.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући по више притужби грађана и грађанки, Поверeник за заштиту равноправности дошо је до сазнања да поједини судови, приликом одлучивања о напредовању својих запослених, државним службеницама, у ситуацијама када у складу са законом, не буду оцењене за календарску годину у којој су одсуствовале дуже од шест месеци због трудничког, породиљског или одсуствовања са рада ради неге детета, послодавац прекида низ узастопних оцена подобних за напредовање што резултира ненапредовањем државних службеница. На овај начин одсуствовање са рада у вези са трудноћом, порођајем и негом детета се негативно одражава на радноправни статус жена по повратку са трудничког, породиљског одсуства односно одсуства са рада ради неге детета.

Пре започињања анализе, Повереник за заштиту равнправности указује на кључне међународне и домаће акте који се односе на ову материју.

Уставом Републике Србије[2], одредбом члана 60. став 5. прописано је да се женама, омладини и особама са инвалидитетом омогућује посебна заштита на раду и посебни услови рада, док је одредбама члана 66. ст. 1. и 2. прописано да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, те да се мајци пружа посебна подршка и заштита пре и после порођаја. Одредбом члана 21. Устава Републике Србије прописана је забрана дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а одредбом члана 16. Устава, држава јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности.

Конвенција о једнаким могућностима и третману за раднике и раднице (радници са породичним обавезама) број 156 из 1981. године[3] примењује се на раднике и раднице који имају обавеза према деци коју издржавају и када им те обавезе ограничавају могућност да се економски ангажују и напредују. Државе чланице су се обавезале да као циљ националне политике поставе могућност да ова лица искористе сва права из радног односа без дискриминације.

Конвенцијом о заштити материнства Међународне организације рада бр. 183. из 2000. године[4] прописана је обавеза сваке чланице да усвоји мере како би обезбедила да материнство не буде извор дискриминације у области радних односа.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[5], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби члана 2. став 1. тачка 1. овог закона дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Законом о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Одредбом члана 16. прописана је забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду. Даље, одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Истим чланом је забрањено ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол.

Законом о равноправности полова[6] прописано је да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Одредбом члана 16. став 2. Закона о равноправности полова изричито је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усваршавање.

Закон о раду[7] у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлиднoст, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo, док је одредбама члана 20. став 1. тачка 4. овог закона дискриминација забрањена у односу на напредовање на послу.

Законом о државним службеницима[8] у члану 83. став 2. прописано је да се не оцењује државни службеник који је у календарској години радио мање од шест месеци без обзира на разлог, док је одредбама члана 87. прописано да државни службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место или постављење на положај или виши положај, у истом или другом органу, али и преласком у виши платни разред, без промене радног места према закону којим се уређују плате у државним органима. Одредбом члана 88. између осталог прописано је да руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истиче” или четири пута узастопно „истиче се”.

Законом о платама државних службеника и намештеника[9], одредбама члана 16. прописано је да државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „нарочито се истиче” напредује за два платна разреда. За један платни разред напредује државни службеник коме је две године узастопно одређена оцена „истиче се” или оцене „нарочито се истиче” и „истиче се”, без обзира на њихов редослед. За један платни разред напредује државни службеник коме је три године узастопно одређена оцена „добар” или оцене „добар” и „истиче се”, без обзира на њихов редослед.

У Националној стратегији за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године[10] са Акционим планом за период од 2016. до 2018. године као један од циљева постављен је циљ повећање равноправности жена и мушкараца применом политике једнаких могућности. Као посебан циљ, наводи се побољшање економског положаја жена и статуса на тржишту рада.

Антидискриминациони прописи забрањују свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на личном својству, укључујући и пол и брачни и породични статус. Законом о равноправности полова у члану 16. изричито и недвосмислено је прописано да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усавршавање. Имајући у виду све наведено, извесно је да прописивањем услова за напредовање државних службеника, намера законодавца није била да државне службенице које користе одсуство трудничко, породиљско или одуство са рада ради неге детета стави неповољнији положај.

Имајући у виду наведене прописе, Повереник за заштиту равноправности указује да приликом напредовања треба узимати у обзир оцене државних службеница у низу оцена за године у којима су оцењене, не рачунајући годину у којој нису оцењене због трудничког, породиљског или одсуства са рада ради неге детета. Узастопне године представљају године у којима је државни службеник био оцењен, а које могу бити везане за календарске године у случајевима када није било прекида у оцењивању или године које непосредно претходе или следе години у којој државни службеник није био оцењен. Такође године у којима је вреднован рад државних службеника у календарским годинама које претходе години у којој је изузет од оцењивања, не могу бити анулиране због тога што државни службеник није био оцењен у једној години. Уколико би се приликом одлучивања о напредовању државних службеница прекидао низ оцена подобних за напредовање због тога што државна службеница због коришћења трудничког, породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, није била оцењена, оваква пракса би била супротна Уставу и антидискриминационим прописима. Поред тога, уколико се државним службеницама не би рачунале оцене добијене пре и након коришћења трудничког, породиљског и одсуства са рада ради неге детета, као узастопне оцене, то би довело до тога да државне службенице по повратку са одсуства не могу да напредују најмање наредне две године након повратка на рад.

Повереник за заштиту равноправности указује да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства не сме да буде сметња за избор у више звање, напредовање и стручно усваршавање. Послодавац је дужан да обезбеди да одсуствовање са посла због трудноће и родитељства се не одражава негативно на радноправни статус жена као и да доноси одлуке које су засноване на објективним критеријумима, као што су стручна спрема, знање, радна способности и слично. У супротном, запосленим женама које се одлуче да роде дете, шаље се порука да им прети опасност да ће по повратку на рад на неки начин бити деградиране, без обзира на њихова постигнућа у послу и труд који су уложиле пре одласка на трудничко, породиљско одсуство или одсуство са рада ради неге детета.

Имајући у виду све наведено повереница за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућује препоруку мера за остваривање равноправности.

[1] Члан 33. став 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[2]„Службени гласник РС”, број 98/06

[3] „Службени лист СФРЈ”, број 7/87

[4] Закон о потврђивању Конвенције Међународне организације рада бр. 183  о заштити материнства („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 1/10), члан 8. став 2.

[5]„Службени гласник РС”, број 22/09

[6] „Службени гласник  РС”, број 104/09

[7] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 54/09 32/13, 75/14, 13/17 (одлука Уставног суда), 113/17

[8] „Службени гласник РС“, бр. 79/05, 81/05, 83/05, 64/07, 67/07, 116/08, 104/09, 99/14, 94/17, 76/17-УС

[9] „Службени гласник РС“, бр. 62/06, 63/06 – испр, 115/06 – испр, 101/07, 99/10, 108/13 и 99/14

[10] „Службени гласник РС“, број 4/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера за остваривање равноправности судовима