Препорука мера за остваривање равноправности предшколској установи С.

бр. 021-02-00098/2014-02 датум: 1. 8. 2014.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. ст. 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје Предшколској установи „С.“ из В.

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

1. Предшколска установа „С.“ из В. предузеће све потребне мере како би обезбедила исхрану деци која имају здравствени проблем, као и деци која из верских или других нездравствених разлога имају специфичне захтеве у исхрани.

2. Предшколска установа „С.“ из В. обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

 

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру овлашћења прописаних чл. 33. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да у појединим предшколским установама у Републици Србији није обезбеђена исхрана у складу са здравственим стањем деце, односно, нису узети у обзир специфични захтеви у вези са исхраном коју поједина деца имају. Наиме, исхрана у вртићима је организована тако да одговара потребама деце широке популације, с обзиром да је највећи број деце у предшколским установама без посебних захтева у исхрани, односно, могу да конзумирају све оброке који им се обезбеђују у овим установама. Међутим, одређени број деце не може да конзумира храну која је у вртићима обезбеђена – из здравствених или других разлога, те је то чињеница која се мора уважити приликом обезбеђивања исхране за децу у вртићима.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да бројни обавезујући и необавезујући документи међународних организација чија је Република Србија чланица, указују на потребу отклањања свих видова дискриминације деце.

Један од општих принципа Конвенције о правима детета , коју је Република Србија ратификовала, јесте принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом обезбеди сваком детету, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његових родитеља или законских старатеља. Такође, важан принцип прокламован Конвенцијом је најбољи интерес детета, који треба да буде од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце.

Комитет за права детета донео је Општи коментар број 7 – Остваривање права детета у раном детињству, којим је истакнута чињеница да су деца титулари свих права из Конвенције, као и да је рано детињство период од кључног значаја за остваривање свих права. Рано детињство, у смислу овог документа, обухвата период од рођења детета до поласка у школу. Један од циљева овог коментара је скретање пажње на различитости у раном детињству које треба да се узму у обзир приликом примене Конвенције, укључујући различитости у околностима живота мале деце, квалитета њихових искустава и утицајима који обликују њихов развој. Када је у питању право на недискриминацију, Комитет позива државе уговорнице да идентификују импликације овог принципа на остваривање права у раном детињству. Поред тога, наведено је и да чл. 2. Конвенције подразумева да одређене групе мале деце не смеју бити дискриминисане, као и да дискриминација може да се јави у облику смањених нивоа исхране, неадекватне неге и пажње и друго, а обрађено је и питање обезбеђивања здравствене неге, у оквиру којег је наведено да државе уговорнице, између осталог, имају одговорност да обезбеде и приступ доброј исхрани.

Уставом Републике Србије забрањена је дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета . Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Овим законом посебно је забрањена дискриминација у области образовања и прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Прописано је да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док се не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Такође, овим законом прописани су и општи принципи система образовања и васпитања , па је наведено да овај систем мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама.

Законом о предшколском васпитању и образовању прописано је да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са Уставом, законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, ратификованим међународним конвенцијама и овим законом, полазећи од права детета, развојних, образовних, културних, здравствених и социјалних потреба деце и породица са децом предшколског узраста. Прописани су и принципи делатности предшколског васпитања и образовања међу којима и доступност, односно, једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама. Законом о предшколском васпитању и образовању прописана је делатност предшколског васпитања и образовања, као и остале делатности које се остварују у предшколској установи , у које спада и исхрана деце.

Правилником о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу утврђен је норматив друштвене исхране деце у установама за децу, начин вођења евиденције о примени норматива исхране и садржај образаца (јеловник, врсте и нето количине утрошених намирница за исхрану деце по оброцима и врсте и нето количина утрошених намирница за исхрану деце за један дан, недељу и месец дана о примени норматива исхране). У овом правилнику наведено је да је правилна исхрана битан предуслов за правилан раст, развој, очување и унапређење здравља, спречавање болести и подизање биолошког потенцијала, неопходан за обезбеђење континуираног процеса формирања здравог човека. Норматив не прописује конкретне намирнице које дете треба или не треба да конзумира, већ је у питању стандард који се примењује на сву децу, укључујући и децу са специфичностима у исхрани.

Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности указује да рад предшколских установа треба да буде организован тако да уважава индивидуалне потребе детета, укључујући специфичности у вези са исхраном, јер је са аспекта антидискриминационих прописа неприхватљиво да се деци која су под посебним режимом исхране из било ког разлога, испоручује иста храна као и деци која немају специфичне захтеве у вези са исхраном.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Препорука мера за остваривање равноправности предшколској установи С. Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top