датум: 7.5.2020. године

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, председница

11000 БЕОГРАД
Немањина 11

Поштована госпођо Брнабић,

Поверенику за заштиту равноправности обратио се дописима и притужбама један број грађана и грађанки, али и представника различитих удружења који су истакли да уредбама за спровођење економских мера за смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом коронавируса које је Република Србија усвојила нису на једнак начин обухваћене све категорије грађана, издвајајући као најпогођеније децу, жене, посебно оне које су старије од 45 година, затим неформално запослене и незапослене особе, међу којима су посебно погођени Роми, као и самосталне уметнике и чланове пољопривредних домаћинстава.

Повереник поздравља Програм економских мера за подршку привреди Србије погођеној последицама епидемије, којим је предвиђено четири сета мера чији је циљ да се очува запосленост у току трајања ванредност стања, као и да се помогне привредним субјектима којима је отежано пословање током ванредног стања. Наиме, усвајањем наведених мера, које се највећим делом односе на финансијску подршку  привреди, Република Србија је и поред негативних ефеката које је пандемија COVID-19 вируса имала на привреду, успела да сачува велики број радних места и тиме смањи њене негативне ефекте пандемије на економски положај пре свега запослених грађана и грађанки.

Повереник међутим указује да приликом креирања мера чији је циљ смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом COVID-19 вируса, свакако треба узети у обзир и чињеницу да последице пандемије, али и мере које су се предузимале у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса нису једнако погодиле све категорије становништва. Након усвајања Одлуке о проглашењу ванредног стања[1], Повереник је наставио да прати стање у области заштите равноправности и препорукама мера и различитим иницијативама које су до сада упућене Влади и ресорним министарствима указао на различите проблеме поводом којих се обраћају најугроженије категорије грађана, које је свакако потребно узети у обзир приликом креирања мера у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса и предложио конкретна решења за њихово превазилажење у пракси.

У складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[2], којим је између осталог прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, предлажемо Влади да узме у обзир наводе из поменутих обраћања грађана и грађанки приликом креирања додатних мера у будућности које би се односиле на оне категорије грађана на које се предложене економске мере не односе, или су ефекти мера такви да на њих немају непосредан утицај и тиме ублаже негативни ефекти које је и на њих имала пандемија болести COVID-19.

Повереник указује да су удружења родитеља, али и сами родитељи, а посебно они који имају више од двоје деце, навели су да пакет економских мера неће имати ефекте на унапређење положаја деце, јер малолетне особе нису обухваћене ни једном од четири предложена сета мера, а ефекти мере једнократне новчане помоћи неће једнако утицати на смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом на породице које имају више деце. Имајући у виду да чланом 15. Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19, којим је утврђено да се након окончања ванредног стања свим пунолетним грађанима Републике Србије врши уплата једнократне новчане помоћи нису обухваћене малолетне особе, односно деца, Повереник указује да примена наведене мере неће једнако утицати на смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом на породице које имају више деце, будући да су трошкови њиховог живота већи од трошкова живота породица које имају једно дете, затим на самохране родитеље, али и на породице у којима је један од родитеља или су оба родитеља незапослена или неформално запослена у односу на породице у којима оба родитеља раде. Стога предлажемо да се размотри могућност да се у будућности креирањем посебних мера које би биле усмерене на ове породице, ублаже негативни ефекти које је пандемија болести COVID-19 имала на њих.

Повереник такође истиче да предложене економске мере нису на једнак начин обухватиле запослене и незапослене грађане и грађанке. Наиме, и поред мере која се односи на директна давања предузећима у виду исплате помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50% минималне зараде великим предузећима, којом је сачуван велики број радних места, један број грађана и грађанки ипак је остао без посла. Неједнакост је посебно изражена уколико је реч о незапосленим женама, јер се осим мере уплате једнократне новчане помоћи, на незапослене не односи ни једна од предложених економских мера. Повереник подсећа да је стопа запослености жена (54,3%) нижа од стопе запослености мушкараца (67,1%)[3], као и да су жене у нашем друштву још увек мање плаћене за рад исте вредности или за исти рад, те да та разлика износи 16%[4]. Такође, према подацима из Националног акционог плана запошљавања за 2020. годину[5], настављен је тренд повећања учешћа жена у категорији дугорочно незапослених и лица у веома дугој незапослености. Повереник указује да је у условима ванредног стања велики број незапослених жена обављао послове неформалних неговатељица и тако дао велики допринос у пружању помоћи старијим сродницима или члановима породице који због здравственог стања или инвалидитета нису у могућности да самостално задовоље основне животне потребе. На овај начин наведена категорија жена дала је значајан допринос сузбијању ширења COVID- 19 вируса и очувању здравља грађана који су у највећем ризику од обољевања овим вирусом. Ови проблеми додатно су усложњени када се има у виду положај жена старијих од 45 година, домаћица, пољопривредница, младих жена и жена из вишеструко дискриминисаних група. Такође, и досадашња пракса Повереника у поступању по притужбама показује да до дискриминације на основу пола/рода најчешће долази управо у сфери запошљавања или на послу. Имајући у виду да жене чине највећу рањиву групу на тржишту рада у Републици Србији, Повереник је мишљења да ће предложене мере додатно повећати родне неједнакости на тржишту рада. Сагласно наведеном, Повереник предлаже да се приликом реализације мера активне политике запошљавања које су већ предвиђене Националним акционим планом запошљавања за 2020. годину, али и приликом прописивања нових мера које ће бити утврђене Националним акционим планом запошљавања за 2021. годину размотри могућност креирања посебних афирмативних мера којима би се ублажили негативни ефекти које је пандемија болести COVID-19 имала на незапослене грађане, а посебно на незапослене жене.

Такође, Поверенику су у својим обраћањима након проглашења пандемије и представници ромских удружења, осим проблема са којима су се суочили становници нехигијенских насеља због пре свега неадекватног приступа води на које је смо указали Влади препоруком мера бр. 596/20 од 21. априла 2020. године и препоручили предузимање конкретних мера за унапређење њиховог положаја, указали и на повећање ризика од сиромаштва у условима ванредног стања. Наиме, они су истакли да највећи број Рома који је радио на пословима сакупљања секундарних сировина, након усвајања мера које се односе на потпуну забрану, односно ограничење кретања, више није био у могућности да остварује приходе по том основу. Имајући у виду да је према подацима Републичког завода за статистику стопа незапослености Рома чак 59%, као и да од укупног броја Рома који обављају занимање чак 59,3% ради на пословима чистача, сакупљача секундарних сировина и помоћних радника[6], осим мере која се односи на уплату једнократне новчане помоћи, осталим предложеним мерама није обухваћена ова категорија становника која је и према пракси Повереника једна од најчешће дискриминисаних и у највећем ризику од социјалне искључености и сиромаштва.

Даље, и удружења пољопривредника, али и пољопривредници су након представљања наведених мера у јавности изнели свој став да мере које су усвојене са циљем смањења негативних ефеката проузрокованих пандемијом корона вируса нису на адекватан начин обухватиле пољопривреднике, а посебно пољопривредна домаћинства. Повереник указује да највећи део пољопривредне радне снаге на породичним газдинствима у Србији чине чланови породице или рођаци (56,3%), што указује на значајно присуство неформалног рада у овом сектору[7]. Сагласно наведеном највећи број ових лица ће негативне ефекте које је пандемија имала на производњу, али и на пласман пољопривредних производа по основу којих остварују приходе за живот (примера ради пијаце су биле затворене, пољопривредници су били у немогућности да обрађују земљиште због мера забране, односно ограничења кретања и слично) моћи да ублажи само мером једнократне новчане помоћи. Уколико се наведеним подацима дода и податак да због уситњености поседа на којима није могуће организовати велику робну производњу (доминантно су заступљена пољопривредна газдинства са до два хектара којих има 293.667 у односу на укупно 628.555[8]), и због просечне старости сеоског становништва која износи 59 година[9], јасно је да су приходи коју ова категорија становништва остварује веома мали. Такође, важно је истаћи да осим прихода које остварују по основу коришћења земљишта, највећи број становника који живе у сеоским срединама не остварују друге приходе, јер је примера ради остваривање права на новчану социјалну помоћ условљено власништвом на земљишту површине веће од 0,5 хектара, без обзира да ли и колике приходе његовим коришћењем остварују. Сагласно наведеном Повереник указује да се и ова категорија становника налази у већем ризику од сиромаштва, те да се приликом креирања економских мера које ће ублажити негативне ефекте проузроковане пандемијом наведено мора узети у обзир.

Поверенику су се након представљања наведених економских мера обратили и представници самосталних уметника указујући да се наведене мере не односе у довољној мери на ову категорију грађана која је након усвајања Одлуке о проглашењу ванредног стања[10] и мера које су уведене у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса, била у немогућности да обавља своју делатност. Они су истакли да упркос значају културе, Влада није разматрала Предлог за материјалну помоћ самосталним уметницима коју је дало Министарство културе. Такође, указали су на неједнак положај у који су стављени након усвајања Уредбе којим је прописан начин уплате​​ једнократне новчане помоћи, јер им новац неће бити аутоматски и директно уплаћен на рачун. Имајући у виду немерљив допринос самосталних уметника на очување националног и културног идентитета, као и чињеницу да су уведене мере за сузбијање пандемије негативно утицале на њихов материјални положај, Повереник такође предлаже да се размотре могућности за креирање додатних мера подршке посебно оној категорији самосталних уметника која осим прихода од бављења уметношћу не остварује друге приходе, а којима би се ублажили негативни ефекти које је пандемија имала на њихов положај.

Повереник за заштиту равноправности ће у складу са надлежностима утврђеним Законом о забрани дискриминације наставити да прати стање и континуирано указује на теже проблеме са којима се суочавају и поводом којих нам се обраћају најугроженије категорије грађана, а које је потребно узети у обзир и размотрити приликом креирања различитих мера у циљу сузбијања ширења COVID-19 вируса.

С поштовањем,

[1] „Службени гласник РС”, бр. 29/20

[2] „Службени гласник РСˮ бр. 22/09

[3] Републички завод за статистику, Анкета о радној снази у Републици Србији, 2019.

[4] Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређивање равноправности полова

[5] „Службени гласник РС”, бр. 94/19

[6] Републички завод за статистику, Роми у Србији, Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији

[7] Републички завод за статистику „Радна снага и активности пољопривредних газдинстава”, Анализа података Пописа пољопривреде спроведеног 2012. године

[8] Републички завод за статистику, Анализа података Пописа пољопривреде спроведеног 2012. године

[9] Републички завод за статистику, Анализа података Пописа пољопривреде спроведеног 2012. године

[10] „Службени гласник РС”, бр. 29/20

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера Влади поводом Програма економских мера