бр. 021-01-169/2021-02      датум: 6.9.2021.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности^[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштиту од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује општинским/градским управама

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује општинским/градским управама:

• Да приликом примене прописа у поступку промене ознаке пола у матичној књизи рођених, има у виду да право на промену ознаке пола у складу са законом има, не само лице које је оперативним путем променило пол, већ и лице коме је у складу са прописима издата потврда о спроведеној хормонској терапији у трајању од најмање годину дана уз индикацију лекара специјалисте психијатрије и ендокринологије.
• Да у оним случајевима у којима је промена личног имена потребна ради усаглашавања са полом односно родним идентитетом у складу са законом, омогући промену личног имена трансродним и трансполним особама, без додатних услова и ограничења.

Градске/општинске управе обавестиће Повереника за заштиту равноправности да су у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности о наведеној препоруци обавестиле своју организациону јединицу која је надлежна за за одлучивање по захтевима за промену ознаке пола, као и личног имена.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности у складу са законом није допуштена жалба, нити било које друго правно средство.

О б р а з л о ж е њ е

У поступку по притужбама, као и након обраћања грађана и грађанки Повереник за заштиту равноправности је дошао до сазнања да поједине градске/општинске управе уско или погрешно тумаче прописе у поступку промене ознаке пола или промене личног имена у матичној књизи. Тако је уочено да је у поступку који се водио пред градском управом одбијен захтев лица за промену ознаке пола иако су испуњени услови прописани законским и подзаконским актима. Поверенику се обратила трансродна особа којој је Градска управа одбила промену ознаке пола иако је надлежна установа издала потврду о промени пола на прописаном обрасцу након спроведене најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом ендокринологије. У другом случају је трансродном мушкарцу одбијена промена личног имена због тога што је подносиоцу захтева претходно изречена условна осуда. Имајући у виду да му је у личним документима уписано женско име, а да је у питању особа мушког пола, таква ситуација му онемогућава да у потпуности заврши процес транзиције и излаже га понижавајућем и дискриминаторном поступању. Овим поводом Поверенику се обратила и градска управа са молбом за тумачење прописа са аспекта антидискриминационих прописа.

Имајући у виду наведено, а како би се отклониле евентуалне дилеме приликом примене прописа, у циљу спречавања могућег дискриминаторног поступања, Повереник упућује ову препоруку мера свим општинским/градским управама.

Ради потпуног разумевања и сагледавања свих чињеница, треба најпре имати у виду да особа која мења лично име услед промене пола, није у истој ситуацији као и особа која жели да промени име из било ког другог разлога, имајући у виду да особа која је променила пол, носи име које није у складу са његовим/њеним полом. Таква неусклађеност, носи са собом бројне проблеме са којима се лице суочава у свакодневном функционисању. Такође, особе које су у процесу транзиције, под утицајем хормонске терапије у значајној мери мењају свој физички изглед, попримајући карактеристике пола које није у складу са именом и полом који је уписан на рођењу.

Трансродне особе, које мењају име због усклађивања имена са полом, односно родним идентитетом, нису у истом положају као и друге особе које своје лично име, које је већ у складу са полом, мењају у неко друго име из било ког другог разлога. У том смислу свака примена неког неутралног правила које за последицу има онемогућавање трансродних особа да ускладе своје име и пол, дискриминаторна је.

Повереник најпре указује да је дискриминација забрањена Уставом Републике Србије, и да се одредбе које се односе на људска права директно примењују на основу Устава.

Чланом 21. Устава Републике Србије^[2] забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације, ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[3], који забрањује свако неоправдано искључивање или ограничавање на основу родног идентитета или пола, као и других личних својстава. Одредба члана 20. Закона о забрани дискриминације, изричито прописује да је забрањено ускраћивање права због промене пола.

Закон о матичним књигама^[4] у члану 6. ст. 1. и 2. прописује да се послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига поверавају општинама, односно градовима, односно граду Београду, као и да ове послове извршава општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда. Ставом 3. овог члана прописано је да послови вођења матичних књига и решавања у првостепеном управном поступку у области матичних књига за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија поверавају се: граду Нишу за град Приштину и општине: Подујево, Глоговац, Обилић, Липљан и Косово Поље;  граду Крагујевцу за општине: Пећ, Исток и Клина; граду Краљеву за општине: Косовска Митровица, Србица, Зубин Поток, Вучитрн, Звечан и Лепосавић; граду Крушевцу за општине: Призрен, Ораховац, Сува Река и Гора; граду Јагодини за општине: Ђаковица и Дечани; граду Врању за општине: Гњилане, Витина, Косовска Каменица и Ново Брдо; граду Лесковцу за општине: Урошевац, Качаник, Штимље и Штрпце, док је ставом 4. истог члана прописано да послове из става 3. овог члана извршава градска управа.

Даље, чланом 45б став 1. овог закона прописано је да се у матичну књигу рођених уписује податак о промени пола на основу решења општинске управе, односно градске управе, односно градске управе града Београда, које се доноси на основу прописане потврде надлежне здравствене установе.  Ставом 2. истог члана прописано је да здравствена установа доставља потврду надлежном органу у року од 15 дана од дана промене пола, док је ставом 3. прописано да ову потврду здравствена установа доставља електронским путем, а без одлагања и путем поште. У потврду се уписује: име и презиме; датум; место; општина/град рођења; јединствени матични број грађана; име и презиме родитеља, лица коме је промењен пол; податак о промени пола за то лице, као и име и презиме лекара који је издао потврду. Министар надлежан за послове управе и министар надлежан за послове здравља споразумно прописују начин издавања и образац потврде.

На основу наведеног законског овлашћења, донет је Правилник о начину издавања и обрасцу потврде надлежне здравствене установе о промени пола^[5]. Овим Правилником прописан је начин издавања и образац потврде о промени пола, коју издаје надлежна здравствена установа.

Чланом 2. овог правилника прописано је да је потврда о промени пола јавна исправа, на основу које општинска управа, односно градска управа, односно градска управа града Београда доноси решење на основу којег се уписује чињеница о промени пола у матичну књигу рођених у коју је уписанa чињеница рођења лица које је променило пол.

У складу са чланом 3. Правилника потврду о промени пола издаје здравствена установа након:   1) спроведене најмање једногодишње хормонске терапије уз индикацију и праћење лекара специјалисте психијатрије и лекара специјалисте са ужом специјализацијом ендокринологије или 2) звршене хируршке интервенције промене пола. Ставом 3. овог члана прописано је да потврду о промени пола потписују: 1) лекар специјалиста психијатрије и лекар специјалиста са ужом специјализацијом ендокринологије у случају из става 1. тачка 1) овог члана по захтеву лица коме се мења пол или 2) лекар специјалиста хирургије у случају из става 1. тачка 2) овог члана.

У складу са чланом 5. Правилника надлежна здравствена установа потврду о промени пола доставља надлежном органу који води матичну књигу рођених за лице које је променило пол, и то: 1) по окончању поступка о промени пола из члана 3. став 1. тачка 1) овог правилника по захтеву лица коме је промењен пол или 2) у року од 15 дана од дана окончања поступка промене пола из члана 3. став 1. тачка 2) овог правилника.

Чланом 7. Правилника између осталог је прописано да потврда о промени пола, издата на обрасцу из члана 4. став 1. овог правилника, саставља се у два истоветна примерка, које потписујe лекар/и. Један примерак потврде о промени пола чува се у надлежној здравственој установи, а други примерак се доставља матичару.

Матичар примерак потврде о промени пола чува у списима предмета који се односи на упис чињенице рођења за лице које је променило пол. Потврда о промени пола чува се у архиви информационог система здравства и архиви Регистра матичних књига.

Европски суд за људска права је у својој пракси указао да је условљавање лица поступцима који доводе до стерилизације, као услов за промену ознаке пола у јавним исправама, представља повреду права на поштовање породичног живота из Конвенције о људским правима.[6]

Имајући у виду све наведено, евидентно је да право на промену ознаке пола у матичној књизи рођених, под прописаним условима, има и лице коме је издата потврда о спроведеној хормонској терапији у трајању од најмање годину дана уз индикацију лекара специјалисте психијатрије и ендокринологије.

Поред овог случаја Повереник се у пракси сусрео са још једним проблемом на који је указала трансродна особа. Наиме трансродној особи је одбијена промена личног имена због тога што је подносиоцу захтева претходно изречена условна осуда. Поводом овог случаја Поверенику се обратила и градска управа у циљу правилне примене прописа.

Породични закон, одредбом члана 347. прописује да право на промену личног имена нема лице против кога се води кривични поступак, које је осуђено за кривично дело које се гони по службеној дужности док казна није извршена, односно док трају правне последице осуде, или лице које намерава да промени име којим се вређа морал или које је у супротности са обичајима и схватањима средине.

Наведена одредба не егзистира самостално у правном систему Републике Србије, и мора се тумачити у вези са другим позитивним прописима, па тако и прописима који забрањују дискриминацију.

Најпре, треба имати у виду да условна осуда није казна, већ мера упозорења. Чланом 43. Кривичног законика прописано је да су казне: доживотни затвор, казна затвора, новчана казна, рад у јавном интересу и одузимање возачке дозволе. Одредбом члана 64. овог закона прописано је да су мере упозорења: условна осуда и судска опомена.

Одредбом члана 94. став 2. Кривичног законика, прописано је да правне последице осуде не могу наступити ако је учиниоцу изречена новчана казна, условна осуда (ако не буде опозвана), судска опомена или је учинилац ослобођен од казне.

Поред чињенице да у питању није казна, већ мера упозорења, Повереник указује и на одредбу члана 7. Закона о забрани дискриминације која прописује случајеве посредне дискриминације. Суштина акта посредне дискриминације јесте постојање једне наизглед неутралне одредбе, које лице или групу лица, због његовог личног својства (пол, родни идентитет), ставља у неповољнији положај. Другим речима, нека, на први поглед, неутрална одредба, критеријум или правило, у пракси може произвести дискриминаторан ефекат у односу на одређено лице само због његовог личног својства.

Уским тумачењем члана 347. Породичног закона, без уважавања свих специфичности конкретног случаја постаје евидентно да наизглед неутрално правило може да произведе дискриминаторне последице по трансродне особе које своје лично име мењају ради усклађивања имена са родним идентитетом.

Повереник користи прилику и да укаже на праксу Европског суда за људска права. У случају Christine Goodwin v. United Kingdom[7] наведено је: „поштовање људског достојанства и људске слободе представља саму суштину Конвенције. Конкретно, по члану 8. Конвенције, у којем појам личне аутономије представља важно начело на којем се темељи тумачење гарантија које тај члан садржи, штити се лична сфера сваког појединца, укључујући и његово право на одређивање података о свом идентитету као људске јединке (види, поред осталог, Pretty v. the United Kingdom, бр. 2346/02, пресуда од 29. априла 2002, ст. 62, као и Mikulić v. Croatia, бр. 53176/99, пресуда од 7. фебруара 2002, ст. 53.). У двадесет и првом веку, право трансродних особа на лични развој и физичку и моралну сигурност, какву у пуном смислу уживају остали чланови друштва, не може да се посматра као нешто што је контроверзно и што изискује да прође неко време да би питања с тим у вези могла да се сагледају у јаснијем светлу. Укратко, незадовољавајућа ситуација у којој трансродне особе који су путем операције промениле пол живе у некаквом међупростору, не припадајући у потпуности ни једном ни другом полу, више није одржива.“

Имајући у виду све наведено, Повереник упућује препоруку мера како би се избегло евентуално наступање непосредне или посредне дискриминације трансродних и трансполних особа, у оним случајевима када се промена личног имена врши због усклађивања са родним идентитетом односно полом, као и у оним случајевима када се захтева промена ознаке пола у матичним књигама.

[1] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 и 52/21,члан 33. тaч.  9.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 и 52/21), члан.2.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 20/09, 145/14 и 47/18

[5] „Службени гласник РС“, број 103/18

[6] A.P., Garcon and Nicot v. France, 2017.

[7] Представка 28957/95, пресуда од 11. јула 2002. године, страна 244. параграф 90.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера свим ЈЛС поводом поступка промене пола у матичним књигама