бр. 021-01-265/2015-02 датум: 20.10.2015.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереница за заштиту равноправности упућује Градској управи града Београда, Секретаријату за саобраћај, Дирекцији за јавни превоз
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
1) Потребно је да Градска управа града Београда, Секретаријат за саобраћај, Дирекција за јавни превоз предузмe све неопходне мере како би јавни превоз на територији Градске општине Лазаревац учинила приступачан особама са инвалидитетом.
2) Градска управа града Београда, Секретаријат за саобраћај, Дирекција за јавни превоз обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
Образложење
Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу у којој је грађанка Лазаревца указала да јавни превоз на територији Градске општине Лазаревац није приступачан особама са инвалидитетом. У поступку спроведеном по притужби, на основу навода из притужбе и изјашњења, утврђено je да јавни превоз у Лазаревцу није приступачан особама са инвалидитетом.
Повереник за заштиту равноправности је самосталан и независан државни орган који има овлашћење да поступа у свим случајевима када је начело једнакости повређено, односно када је прекршена општа забрана дискриминације. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти и другим лицима препоручује мере за остваривање равноправности.
Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом, чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да „усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; се уздржава од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом.“
Устaв Рeпубликe Србиje у чл. 21. зaбрaњуje свaку дискриминaциjу, нeпoсрeдну или пoсрeдну, пo билo кoм oснoву, a нaрoчитo пo oснoву рaсe, пoлa, нaциoнaлнe припaднoсти, друштвeнoг пoрeклa, рoђeњa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг увeрeњa, имoвнoг стaњa, културe, jeзикa, стaрoсти и психичкoг или физичкoг инвaлидитeтa.
Устaвнa зaбрaнa дискриминaциje ближe je рaзрaђeнa Зaкoнoм o зaбрaни дискриминaциje кojи у чл. 2. ст. 1. т. 1. прoписуje дa дискриминaциja и дискриминaтoрнo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa. Одредбама чл. 6. Закона o забрани дискриминације прописано je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 26. ст. 1. забрањено поступање противно начелу једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописана је забрана дискриминације на основу инвалидности у погледу доступности услуга. Под услугом се сматра свака услуга коју уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања. Одбијање пружања услуга из овог члана представља дискриминацију особа са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозио живот и здравље саме особе са инвалидитетом или живот и здравље другог лица. Одредбом истог члана прописано је и да дискриминација представља неизвршавање техничке адаптације објекта, неопходне да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Такође, одредбама члана 33. истог Закона прописано је да су јединице локалне самоуправе дужне да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.
Одлуком о Градској управи Града Београда прописано је да Секретаријат за саобраћај врши, између осталог, послове који се односе на техничко регулисање саобраћаја на општинским путевима и улицама у насељима утврђивањем режима саобраћаја којим се омогућава безбеднији и проточнији саобраћај у редовним условима, као и надзор над радом јавних комуналних предузећа и субјеката којима је поверена делатност јавног линијског превоза. Истим чланом је прописано и да организацију, начин обављања и коришћења јавног линијског превоза путника, између осталог, врши Дирекција за јавни превоз.
Одредбама Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописана је дужност јединица локалне самоуправе да предузму мере, између осталог, са циљем да се јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом. Ова обавеза јединица локалне самоуправе утврђена је законом који је ступио на снагу 2006. године, а конкретна одредба се примењује од 1. јануара 2007. године. Разлог због кога је законодавац одложио примену ове одредбе огледа се управо у томе да јединицама локалне самоуправе остави време, за које је оценио да је довољно, да од ступања на снагу до почетка примене ове одредбе испланира и обезбеди средства за реализацију ових мера. У складу са тим, обавеза јединица локалне самоуправе постоји већ више од осам година и у том периоду је град Београд морао и могао да обезбеди потребна финансијска средства да се јавни превоз прилагоди особама са инвалидитетом. Због тога се недостатак финансијских средстава у буџету града не може сматрати оправданим разлогом због којег јавни превоз на територији ГО Лазаревац није учињен приступачним особама са инвалидитетом.
Повереница за заштиту равноправности указује да је приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Приступачан јавни превоз је само једна од карика приступачности које омогућавају особи са инвалидитетом пуну социјалну укљученост, али представља најзначајнију карику у ланцу приступачности. Недостатак адекватног превоза онемогућава особама са инвалидитетом да користе остале објекте и услуге и остварују права загарантована свим грађанима и грађанкама. Приступачан превоз је једини начин да особа са инвалидитетом пређе раздаљину од места боравка до радног места, здравствене или образовне установе, спортског објекта или неког другог јавног или приватног објекта. Немогућност коришћења јавног превоза, који треба бити доступан свима, искључује особе са инвалидитетом из друштвеног живота и ускраћује им могућност коришћења свих објеката и услуга које користе остали грађани и грађанке.
Ратификацијом Конвенције о правима особа са инвалидитетом Република Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом обезбедила приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и њиховог пуног учешћа у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују и идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Међутим, и поред ратификованих међународних прописа и домаћег законодавства, обезбеђивање приступачности јавних објеката, па самим тим и јавног превоза је и даље велики проблем у нашој држави. Неприступачношћу јавних површина и објеката особе са инвалидитетом се доводе у ситуацију у којој им је онемогућено или веома отежано остваривање основних људских права, која су доступна свим другим грађанима. Један од најзначајнијих актера у решавању проблема неприступачности су локалне самоуправе и овај проблем се не може се решити без њиховог ангажовања.
Потребно је нагласити да су Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србије одређени циљеви Стратегије за период од 2007-2015. године. Циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност, саобраћајна инфраструктура и објекти у функцији јавног превоза путника у свим гранама саобраћаја, буду приступачни за особе са инвалидитетом. Такође, посебним циљем 14. наложена је, између осталог, постепена и континуирана адаптација постојећих превозних средстава у јавном превозу путника у свим гранама саобраћаја, како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.
Пропуштање Града Београда, Секретаријата за саобраћај, Дирекције за јавни превоз, као органа у чијој је надлежности организовање јавног превоза на територији Града Београда, да изврши своју законску обавезу и јавни превоз у Лазаревцу учини приступачним особама са инвалидитетом, довело до дискриминације особа са инвалидитетом у Лазаревцу у погледу коришћења услуге превоза. Последица овог пропуштања огледа се у ограничавању могућности појединим особама са инвалидитетом да под једнаким условима уживају грађанска, политичка, социјална, економска, културна и друга људска права и слободе.
Садржина препоруке мотивисана је потребом да Секретаријат за саобраћај, Дирекција за јавни превоз предузме одговарајуће мере којима ће јавни превоз на територији ГО Лазаревац учини приступачним особама са инвалидитетом, чиме ће обезбедити једнаке могућности за остваривање права и слобода свим грађанима и грађанкама.
Повереница за заштиту равноправности подсећа да је Секретаријату за саобраћај, Дирекцији за јавни превоз упутила препоруку мера за остваривање равноправности број 34-00-1/2013-02 од 5. марта 2013. године да без одлагања изврши безбедносне провере и адаптације стајалишта јавног градског превоза, које су потребне да би особе са инвалидитетом што лакше и безбедније могле да користе све услуге јавног градског превоза.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, дала је препоруку мера Градској управи града Београд, Секретаријату за саобраћај, Дирекцији за јавни превоз ради предузимања мера у циљу спречавања дискриминације особа са инвалидитетом и испуњавања законских обавеза које су прописане Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Препорука мера Секретаријату за саобраћај града Београда, Дирекција за јавни превоз 
