дел. бр. 027-02-55/2013-02 датум: 24. 9. 2013.

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ И ДРЖАВНЕ УПРАВЕ
НИКОЛА СЕЛАКОВИЋ, министар

11000 БЕОГРАД
Немањина бр. 22-26

Поштовани господине Селаковићу,

На основу сазнања из медија да је матична служба општине Обреновац условила склапање брака двема особама оштећеног слуха ангажовањем судског тумача за знаковни језик, чије услуге је требало сами да плате, слободна сам да укажем да је такво поступање матичне службе општине Обреновац према особама оштећеног слуха неприхватљиво. Таквим поступањем су особе оштећеног слуха доведене у неравноправан положај, с обзиром да су им за склапање брака постављени услови који се другим грађанима не постављају у истој ситуацији. Наиме, грађани који немају оштећење слуха и који желе да склопе брак пред матичарем општине Обреновац за ту услугу плаћају таксу у износу од 280 динара, док је од особа са оштећеним слухом, осим ове таксе, тражено да плате и накнаду за рад судском тумачу у износу од 10.000 динара.

Као што Вам је познато, Република Србија је протеклих година знатно унапредила правни и друштвени положаја особа са инвалидитетом, али се, такође, ратификовањем међународних конвенција и усвајањем домаћих аката обавезала да перманентно побољшава положаја ове групе људи. Надајући се да ће достигнути резултати бити очувани и унапређени, дужна сам да подсетим на кључне конвенције и прописе које је Република Србија обавезна да спроводи.

Република Србија је ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , којом је у чл. 2. прописано да дискриминација на основу инвалидитета значи свако неоправдано прављење разлике, искључивање или ограничавање, чији циљ или последица јесте ограничавање или поништавање признања уживања или спровођења свих људских права и основних слобода у областима политике, економије, социјалних, културних, грађанских права и било којој другој области.

Одрeдбoм чл. 21. Устава Републике Србије забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 15. регулисана је дискриминација у поступцима пред органима јавне власти као посебан случај дискриминације, и прописано је да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред судовима и органима јавне власти. Такође, истим чланом је прописано да се дискриминаторско поступање службеног, односно одговорног лица у органу јавне власти третира као тежа повреда радне дужности.

У конкретном случају, релевантне су и одредбе Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , који се заснива на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовању људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све области друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе одлучивања о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза. Одредбом чл. 4. овог закона прописана је дужност органа јавне власти да особама са инвалидитетом обезбеде уживање права и слобода без дискриминације. Сагласно чл. 11. ст. 1. органи јавне власти не смеју својом радњом или пропуштањем вршити дискриминацију особа са инвалидитетом, док је према чл. 13. ст. 1. и 2. забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, при чему се под услугом у смислу овог закона сматра свака услуга коју уз накнаду или без ње правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања.

Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има обезбеђивање приступачности информацијама и комуникацијама. Наиме, да би се постигла приступачност информацијама и комуникацијама, потребно је развити стратегију која ће информативне службе и документацију учинити доступном разним групама особа с инвалидитетом. Брајево писмо, снимљене траке, велика штампана слова и остале прикладне технологије треба користити како би се лицима са оштећеним видом омогућио приступ писаним информацијама и документацији. На сличан начин, одговарајуће технологије треба користити да би се лицима са оштећеним слухом или отежаним разумевањем омогућио приступ вербалним информацијама .

Важно је напоменути да је Република Србија, у циљу оснаживања особа са инвалидитетом до позиције равноправних грађана, донела Стратегију унапређења положаја особа са инвалидитетом . Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, а посебним циљем 15. указује се потреба за обезбеђивањем приступачности информација, комуникација и услуга, укључујући примену информацијских и комуникацијских технологија као и других научних достигнућа у циљу стварања једнаких могућности и унапређења положаја особа са инвалидитетом. У оквиру овог циља, наведено је да је потребно развити приступачне механизме информисања за кориснике са инвалидитетом укључујући и тумаче за знаковни језик.

Имајући у виду прописе и стандарде на које се Република Србија обавезала, надам се и очекујем да ћете искористити сва своја овлашћења и обезбедити да особе оштећеног слуха имају на располагању услуге тумача за знаковни језик у свим поступцима пред органима јавне власти у којима учествују, како би се спречила свака даља дискриминација особа са оштећеним слухом у поступцима пред органима јавне власти.

Са искреним уважавањем,

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Прeпoрукa мeрa Mинистaрству прaвдe и држaвнe упрaвe пoвoдoм aнгaжoвaњa судскoг тумaчa зa знaкoвни jeзик