дел. бр. 021-02-9/2013-02 датум: 25. 3. 2013.

ПРЕПОРУКA МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

Препорука је донета у оквиру законом прописане надлежности Повереника за заштиту равноправности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, у поступку који је вођен на основу сазнања да је објављен интерни конкурс за попуну формацијских места у војним представништвима у иностранству Управе за међународну војну сарадњу Сектора за политику одбране Министарства одбране Републике Србије.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Поступајући у оквиру надлежности прописаних чл. 33. Закона о забрани дискриминације , Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да је Министарство одбране Републике Србије у листу Одбрана бр. 171 од 1. новембра 2012. године, објавило интерни конкурс за попуну формацијских места у војним представништвима у иностранству Управе за међународну војну сарадњу Сектора за политику одбране Министарства одбране.

1.2. Интерним конкурсом су прописани општи и посебни услови које треба да испуни сваки кандидат који жели да се пријави на конкурс. Међу посебним условима конкурса одређено је да је потребно да кандидат буде ожењен и да води супружника у иностранство, као и да у години у којој конкурише не буде старији од 50 година живота.
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од Александра Вучића, министра одбране.

1.3. У изјашњењу које је доставио Мирослав Јовановић, помоћник министра за политику одбране, између осталог, наведено је:

– да текст интерног конкурса који је објављен у листу Одбрана бр. 171 од 1. новембра 2012. године није у потпуности усклађен са Одлуком о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије;
– да се у интерном конкурсу као један од посебних услова наводи „да је кандидат ожењен и да са собом води супружника у иностранство“, док је у наведеној одлуци као посебан критеријум предвиђено „да је кандидат за дужност војног представника и заменика војног представника у браку и да са собом води супружника у иностранство“;
– да је до неусклађености текста интерног конкурса са условима из Одлуке о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије дошло услед техничке грешке приликом израде нацрта текста интерног конкурса;
– да је услов којим је прописано да кандидат у години у којој конкурише не буде старији од 50 година живота, у складу са текстом Одлуке о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије;
– да је ова одлука на снази и да мора да се примењује;
– да у односу на Закон о пензијском и инвалидском осигурању и тенденцијама да се радни век запослених продужи, свакако постоје разлози да се ова одлука измени.

1.4. На захтев Поверенице за заштиту равноправности, а ради потпуног утврђивања чињеничног стања, накнадно је достављена Одлука о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије, која је објављена у „Сл. војном листу“ бр. 20/2010.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка, увидом у лист Одбрана бр. 171 од 1. новембра 2012. године утврђено је да је Министарство одбране Републике Србије, Сектор за људске ресурсе, Управа за кадрове расписало интерни конкурс за попуну формацијских места у војним представништвима у иностранству Управе за међународну војну сарадњу Сектора за политику одбране Министарства одбране. Општим условима интерног конкурса је прописано да кандидат може бити официр на служби у Министарству одбране и Војсци Србије који испуњава све услове прописане за постављење на дужност предвиђене чл. 22. и 23. Уредбе о стањима у служби професионалних војних лица и о унапређивању официра и подофицира . Поред општих услова, прописани су и посебни услови којима је између осталог, предвиђено да је кандидат ожењен и да са собом води супружника у иностранство. Такође, утврђено је да је као посебан услов прописано да кандидат у години у којој конкурише нема више од 50 година живота.

2.2. Увидом у Одлуку о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије утврђено је да се овом одлуком утврђују посебни критеријуми за пријем на рад у војна представништва Републике Србије и прописује конкурсна процедура. Даље је утврђено да је овом одлуком прописано да су посебни критеријуми саставни део интерног конкурса за пријем на рад у војна представништва. Увидом у тачку 3. одлуке, утврђено је да је прописано 15 посебних критеријума и да је међу њима, као посебан критеријум, прописано да је кандидат за дужности војног представника и заменика војног представника у браку и да са собом води супружника у иностранство. Истим чланом је прописано да кандидат у години у којој конкурише нема више од 50 година живота.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ПРЕПОРУКЕ

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом заузимања става у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у изјашњењу Министарства одбране, текст интерног конкурса за попуну формацијских места у војним представништвима у иностранству Управе за међународну војну сарадњу Сектора за политику одбране Министарства одбране, Одлуку о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да правни субјекти остварују права под једнаким условима.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољан положај, или би могли бити стављени у неповољан положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 20. је регулисана дискриминација на основу пола, која постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. истог члана забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол. Чланом 23. став 1. прописана је забрана дискриминације лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.5. Закон о равноправности полова као посебан антидискриминациони закон, прописује да дискриминација по основу пола јесте свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства) које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области. Чланом 11. прописано је да је послодавац дужан да запосленима, без обзира на пол, обезбеди једнаке могућности и третман, а у вези са остваривањем права из радног односа и по основу рада, у складу са законом којим се уређује рад. Док је чл. 16. прописано да припадност полу не може да буде сметња напредовању на послу. Повереница за заштиту равноправности посебно указује на одредбу чл. 26. Закона о равноправности полова, којом је изричито прописано да је свако равноправан, без обзира на породични и брачни статус.

3.6. Закон о раду у чл. 18 забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење, кao и зaпoслeних, с oбзирoм нa пoл, рoђeњe, jeзик, рaсу, бojу кoжe, стaрoст, труднoћу, здрaвствeнo стaњe, oднoснo инвaлидитет, нaциoнaлну припaднoст, вeрoиспoвeст, брaчни стaтус, пoрoдичнe oбaвeзe, сeксуaлнo oпрeдeљeњe, пoлитичкo или другo увeрeњe, сoциjaлнo пoрeклo, имoвинскo стaњe, члaнствo у пoлитичким oргaнизaциjaмa, синдикaтимa или нeкo другo личнo свojствo. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, у односу на услове за запошљавање и избор кандидата за обављање одређеног посла и напредовање на послу.

3.7. Република Србија је 23. децембра 2010. године усвојила Национални акциони план за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир, безбедност у Републици Србији , чији је циљ да промовише равноправност међу половима и остваривање већих права жена, повећање заступљености жена на свим нивоима политичког одлучивања на квоту од најмање 30 %, стварање системских претпоставки за остваривање родне равноправности и развијање система заштите жена жртава насиља и систем превенције насиља над женама. У одељку II НАП за примену Резолуције 1325, под тачком 1.3. као посебан циљ прописано је стварање једнаких могућности у пракси за школовање, запошљавање, вођење у каријери, социјално збрињавање жена и мушкараца у сектору безбедности. У истом одељку, под тачком 2.1. као посебан циљ је прописано да је потребно да се изврши анализа постојећег стања и услова за пријем жена на усавршавање и школовање, као и постављења на радна места у функције, у складу са достигнутим нивоом образовања неопходним за напредовање жена у Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, као и да је потребно отклонити недостатке, уколико постоје. У одељку V (коришћење инструмената правне заштите жена) тачка 2.1. као посебан циљ прописано је да је потребно усагласити релевантне законе у области безбедности и одбране и друге прописе са Законом о забрани дискриминације и Законом о равноправности полова.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Повереница за заштиту равноправности констатује да прописивање посебних критеријума којима се као услов поставља да је кандидат ожењен, да са собом води супружника у иностранство и да нема више од 50 година старости у години када конкурише, није допуштено и представља дискриминацију на основу пола, брачног статуса и старосног доба. Наиме, постављање оваквих услова забрањено је законским прописима којима се уређују радни односи и забрана дискриминације.

3.9. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе Министарства одбране да је приликом писања текста интерног конкурса дошло до техничке грешке при постављању посебног услова да кандидат за формацијско место у војним представништвима у иностранству треба да буде ожењен и да са собом води супружника у иностранство, те да текст интерног конкурса није у потпуности усклађен са Одлуком о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије којом је предвиђено да војни представник у иностранству треба да буде у браку и да са собом води супружника у иностранство.

3.10. У вези са тим, Повереница за заштиту равноправности сматра да је важно напоменути да прописивање посебног услова да је кандидат ожењен доводи до тога да се директно имплицира да је поред брачног статуса постављен и услов који се односи на пол кандидата, и на тај начин се онемогућавају жене да се пријаве на интерни конкурс, иако не доводи у сумњу наводе из изјашњења да је у питању омашка због које је текст конкурса неусклађен са одлуком.

3.11. Имајући у виду наведене законске одредбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је недопуштено објављивање огласа који садрже услове за заснивање радног односа који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља.
Наиме, анализом текста интерног конкурса за попуну формацијских места у војним представништвима у иностранству, може се закључити да за конкретно радно место није од одлучујућег значаја брачни статус кандидата, односно, да и кандидати који нису у браку или који су у ванбрачној заједници, као и кандидати који су разведени могу одговорно и компетентно да обављају посао на формацијском месту у војним представништвима у иностранству, уколико испуњавају услове који се односе на степен образовања, војни чин, поседовање сертификата стручних испита и радно искуство. Такође, Повереница за заштиту равноправности указује и да постављање посебног услова којим се предвиђа да кандидат са собом води супружника у иностранство, не представља услов који се односи на професионалне квалификације које су потребне за обављање посла на формацијском месту у војним представништвима. Стога, чињеница да ли је кандидат у могућности да са супружником борави у иностранству током обављања посла на формацијском месту у војном представништву, не може да представља одлучујући критеријум приликом избора кандидата. Постављањем посебног услова да је кандидат у браку и да са собом води супружника у иностранство у Одлуци о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије, аутоматски се елиминишу потенцијални кандидати који нису у браку а који испуњавају услове у погледу образовања и искуства, као и они који су у браку али чији супружници из било ког разлога нису у могућности да са њима бораве у иностранству.

3.12. Иста је ситуација и по питању услова који се односи на старосно доба кандидата, односно посебни услов да кандидат у години у којој конкурише нема више од 50 година живота. Стога, постављање овог услова у Одлуци о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије представља непосредну дискриминацију особа старијих од 50 година живота, јер године старости нису нити могу бити стварни и одлучујући услов за обављање посла на формацијском месту у војним представништвима у иностранству, имајући у виду природу посла који се обавља и услове под којима се обавља. Повереница за заштиту равноправности уједно указује на Уредбу о условима за стицање и губитак дипломатског звања , којом су уређени посебни услови за стицање дипломатског звања, као и начин њиховог стицања и губитка. Услови се односе искључиво на потребан степен образовања, године радног искуства, положен дипломатско-конзуларни испит и знање страних језика, без постављања услова који се односе на лично својство потенцијалних кандидата и кандидаткиња.

3.13. Повереница за заштиту равноправности, на крају, напомиње да је неспорно да послодавци могу да прописују услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за рад на одређеним радним местима, као и да се при томе руководе потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада, чија је сврха настојање да се обезбеде адекватни кадрови за обављање послова. Неспорно је, такође, да Министарство одбране, као послодавац, има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће запослити или радно ангажовати, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности.

Повереница за заштиту равноправности, међутим, констатује да остваривање легитимног циља не сме да доведе до дискриминације. Оно што послодавац не сме да чини јесте да приликом оглашавања послова и прописивања критеријума за избор кандидата захтева и вреднује податке који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

3.14. Сагледавајући све ове околности, Повереница за заштиту равноправности има овлашћење и законску дужност да Министарство одбране обавести о уоченој повреди права и препоручи предузимање адекватних мера којима ће се обезбедити остваривање начела једнакости.

4. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности упућује Министарству одбране Републике Србије препоруку мера за остваривање равноправности:

4.1. Потребно је да Министарство одбране Републике Србије усклади Одлуку о посебним критеријумима за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије бр. 95 од 19. јула 2010. године са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити посебне критеријуме који се односе на брачни статус и године живота кандидата и кандидаткиња.

4.2. Потребно је да Министарство одбране Републике Србије убудуће води рачуна да својим одлукама, као и приликом објављивања интерних и јавних конкурса не крши одредбе Закона о забрани дискриминације и других антидискриминационих прописа.

Потребно је да Министарство одбране Републике Србије обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука мера Министарству одбране за остваривање равноправности приликом одређивања посебних критеријума за пријем на рад у Војна представништва Републике Србије