Препорука мера ЈЛС за стипендирање ученика и студената са инвалидитетом • Повереник за заштиту равноправности

бр. 021-01-163/2022-02 датум: 5. 5. 2022.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује јединици локалне самоуправе

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТУ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује јединици локалне самоуправе да:

– приликом расписивања студентских и ученичких стипендија предвиди посебне критеријуме (афирмативне мере) за ученике и студенте са инвалидитетом, а у складу са развојем инклузивних политика у области образовања и у оквиру својих могућности.

Јединица локалне самоуправе обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности обратило се Удружење студената са хендикепом наводећи да је у оквиру пројекта „Дијалог за развој инклузивних политика у области ученичког и студентског стандарда за ученике и студенте са хендикепом у локалним заједницама“ спроведено истраживање са циљем увида у постојеће конкурсе и студентске стипендије које додељују јединице локалне самоуправе. Даље је наведено да су резултати истраживања показали да је број локалних самоуправа које стипендирају ученике и студенте са хендикепом према блаже дефинисаном критеријумима веома мали. Наиме, само 14 јединица локалне самоуправе има конкурсе који препознају ученике и студенте са хендикепом. Удружење указује да су ублажени критеријуми за остваривање права на стипендију изузетно значајна подршка за ученике и студенте са инвалидитетом с обзиром да они имају знатно веће трошкове живљења од својих вршњака и далеко изазовније услове студирања услед којих им је често немогуће да остваре висок просек оцена. У оквиру достављених резултата истраживања, Удружење студената са хендикепом је назначило да је на основу резултата истраживања и анализе постојећих практичних политика креирало предлоге инклузивних политика. По предлогу Удружења студената са хендикепом, јединице локалне самоуправе би приликом расписивања конкурса за стипендирање ученика и студената могло да распише ублажене критеријуми за ученике и студенте са инвалидитетом. Предложени критеријум за ученике са инвалидитетом: „редован ученик који је први пут уписао прву, другу, трећу или четврту годину средње школе“. Предложени критеријум за стипендирање студента са инвалидитетом: „редован студент прве или виших година студија високошколских установа са акредитованим студијским програмом, а који је у претходној школској години остварио најмање 36 ЕСПБ поена, без обзира на просечну оцену. Право на стипендију има сваки студент са хендикепом који уз наведене услове за исту годину студија у некој од претходних школских година већ није користио ниједну од стипендија које се додељују из буџета Републике Србије на републичком, покрајинском или локалном ниво. Истовремено, право на стипендију има сваки студент са хендикепом који је у току студирања имао прекид континуитета у уписивању године за годином због прекида у студирању, губитка статуса студента на буџету и других разлога.“

Повереник за заштиту равноправности пре свега указује да Устав Републике Србије^[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. У ставу 4. овог члана, прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Посебан облик дискриминације представља посредна дискриминација која постоји ако се на изглед неутрална одредба, критеријум или пракса лице или групу лица ставља или би могла ставити, због његовог личног својства, у неповољнији положај у поређењу са другим лицима у истој или сличној ситуацији, осим ако је то објективно оправдана легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Одредбом члана 14. ст. 1. и 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају, као и да се посебне мере примењују док се не постигне циљ због којег су прописане, ако законом није другачије прописано.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[3], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације и посебне случајеве дискриминације на основу инвалидитета, прописује и мере за подстицање равноправности особа са инвалидитетом. Наиме, одредбом члана 36. овог закона прописана је обавеза органа државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе надлежне за послове васпитања и образовања да предузму мере, с циљем да васпитање и образовање особа са инвалидитетом постане интегрални део општег система васпитања и образовања. Даље, одредбама члана 38. овог закона прописано је и дужност ових органа да предузму активности с циљем стварања једнаких могућности за особе са инвалидитетом и да у тим активностима обезбеде учешће особа са инвалидитетом и њихових удружења.

Република Србија је у више стратешких докумената препознала значај образовања у унапређењу положаја и социјалне инклузије особа са инвалидитетом. Национална стратегија за младе, донета за период од 2015. до 2025. године, дефинише доступност образовања као једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске и друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама[4].

Општи циљ Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији која је донета за период од 2020. до 2024. године[5] је изједначавање могућности особа са инвалидитетом у уживању свих грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права, уз пуно поштовање њиховог достојанства и индивидуалне аутономије, обезбеђивања независности, слободе избора и пуне и ефективне партиципације у свим областима друштвеног живота, укључујући и живот у заједници. Стратегијом су планирана три посебна циља, од којих су: први Повећана друштвена инклузија особа са инвалидитетом и трећи Системско увођење перспективе инвалидитета у доношење, спровођење и праћење јавних политика. Увођењем перспективе инвалидитета у све јавне политике на свим нивоима обезбеђује се превенција дискриминације на основу инвалидитета и отклањање структуралне дискриминације којој су особе са инвалидитетом изложене, уместо парцијалних мера којима се отклањају њене последице. Увођење перспективе инвалидитета захтева сагледавање ефеката свих јавних политика на положај особа са инвалидитетом, а у постојећим околностима, посебно јавних политика у областима запошљавања, образовања и обуке, социјалне и здравствене заштите, што, између осталог, подразумева и унапређење инклузивног образовања и доживотног учења за особе са инвалидитетом.

Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године[6] у делу Опис постојећег стања и препознати правци даљег развоја, указује да је са локалним самоуправама потребно разрадити план подршке ученицима из осетљивих група и на годишњем нивоу планирати издвајања за материјалну подршку и превоз најугроженијих ученика. Стратегија даље указује да су одређене социјалне групе у високом образовању подзаступљене и да је смањено учешће младих људи из најсиромашнијих породица, из породица са најнижим степеном образовања, из породица ромске националности и особа са инвалидитетом.

У извештају Удружења студената са хендикепом[7] указано је да приликом школовања и студирања, ученичке и студентске стипендије представљају значајан вид финансијске помоћи и подршке. Држава, као и јединице локалне самоуправе, предвиђају стипендије и новчане награде за ученике и студенте који постижу одређене резултате током свог школовања. Када је реч о ученицима и студентима са инвалидитетом, тај вид финансијске помоћи има посебну димензију додатне подршке. Наиме, ученици и студенти са инвалидитетом, поред стандардних ученичких и студентских трошкова, који подразумевају смештај и храну и трошкове превоза, имају и одређене специфичне трошкове узроковане инвалидитетом. Додатни трошкови настају због потребе набавке лекова или неког вида терапије, асистентске помоћи приликом кретања, или подршке персоналног асистента коме је потребан смештај у дому, а који морају да им буду обезбеђени како би имали могућност да се редовно, адекватно и квалитетно школују. Такви трошкови представљају велике, а понекад и недостижне издатке за породице, што резултира тиме да ученици и студенти са инвалидитетом остају ускраћени за многе ствари које би, у супротном, могле да остваре, и у најгорем сценарију напуштају даље образовање и постају пасивни примаоци разних социјалних помоћи. Даље је указано да, с обзиром на отежане услове, ученици и студенти са инвалидитетом често нису у могућности да постигну резултате које постижу њихове колеге, а који би их квалификовали за примаоце стипендија. Имају већи изостанак са наставе и мање положених испита годишње (уколико примају одређену терапију, или су на друге начине онемогућени да прате наставу), или просто остварују ниже просеке од својих колега, па према томе нису компетитивни. Из наведених разлога неопходно је постојање блажих критеријума, прилагођених и дефинисаних у складу са реалним могућностима особа са инвалидитетом.

С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности указује да би прописивањем истих услова за све ученике и студенте на конкурсима за стипендирање, ученици и студенти са инвалидитетом били изложени неповољнијем положају у односу на остале ученике и студенте, применом наизглед неутралног критеријума (нпр. просечна оцена или континуитет уписа наставне године). Из тог разлога, а посебно када се сагледају специфични изазови са којима се сусрећу ученици и студенти са инвалидитетом, расписивање конкурса са блажим критеријумима за ученике и студенте са инвалидитетом представља посебну меру и додатну подршку јединице локалне самоуправе усмерену на постизање пуне равноправности и побољшање положаја особа са инвалидитетом, у складу са чланом 21. став 4. Устава Републике Србије и члана 14. Закона о забрани дискриминације. Подршка у образовању коју јединица локалне самоуправе пружа ученицима и студентима на својој територији представља улагања у будућност и стварање грађани грађанки који ће својим знањем и вештинама допринети заједници и бити равноправни и корисни чланови заједнице.

Имајући увиду све наведено, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује ову препоруку мера јединици локалне самоуправе предузме мере и активности из своје надлежности да у оквиру својих могућности, и у складу са развојем инклузивних политика у области образовања, распише конкурс за стипендирање ученика и/или студената са инвалидитетом који неће садржати критеријуме којима се ови ученици и студенти стављају у неповољнији положај приликом конкурисања.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тачка 9)

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21и 16/22, члан 21.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/2015, Прилог 2 – Појмовник

[5] „Службени гласник РС“ бр. 44/2020

[6] „Службени гласник РС“, бр. 63/2021

[7] Стипендирање ученика и студената са хендикепом у једницама локалне самоуправе у Републици Србији, А. Петровић, Б. Стојановић, Удружење студената са хендикепом и Група за анализу и креирање јавних политика, Београд 2021.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Препорука мера ЈЛС за стипендирање ученика и студената са инвалидитетом