дел. бр. 1232 датум: 4. 9. 2012.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје Јавном предузећу Дирекција за изградњу града Ниша
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ
1. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша предузеће све потребне мере из своје надлежности како би обезбедило да свe новоизграђенe и реконструисанe јавне површине у граду Нишу буду приступачне особама са инвалидитетом, у складу са прописаним стандардима приступачности.
2. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу поступања по препоруци, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.
О б р а з л о ж е њ е
У току поступка по притужбама грађана и грађанки, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да поједине новоизграђене и реконструисане јавне површине у Нишу (улице, пешачки прелази, стазе и друге јавне саобраћајнице) нису приступачне особама са инвалидитетом. Наиме, притужбе су се у највећем броју случајева, односиле на необарање и неправилно обарање ивичњака тротоара, чиме је особама са инвалидитетом онемогућено безбедно кретање и коришћење новоизграђених, односно, реконструисаних јавних површина.
Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .
Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом су Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила је да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .
Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације по основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, чл. 13. ст. 1 изричито је забрањена дискриминација по основу инвалидитета у погледу приступа јавним површинама, у које, према одредби из ст. 4. спадају и пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице. Поред тога, чл. 16. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно, јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета. Надаље, чл. 33. прописана је законска обавеза јединица локалне самоуправе да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.
Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015. године, те посебан циљ 13. налаже да се обезбеди да сви нови јавни и објекти отворени за јавност, саобраћајна инфраструктура и објекти у функцији јавног превоза путника у свим гранама саобраћаја, буду приступачни за особе са инвалидитетом. Једна од мера за остварење овог циља је доследно примењивање прописа који предвиђају обавезну примену стандарда приступачности, вршење надзора над применом тих прописа и изрицање санкција прекршиоцима. Такође, посебним циљем 14. ове Стратегије наложена је, између осталог, постепена и континуирана адaптација постојећих јавних објеката и саобраћајне инфраструктуре, како би постали приступачни за особе са инвалидитетом.
Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом је Правилник о техничким стандардима приступачности . Овим правилником се врло јасно и детаљно прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за особе са инвалидитетом у простору и елементи приступачности јавног саобраћаја. Тако су чл. 7. овог правилника прописани стандарди за рампе за пешаке и инвалидска колица за савладавање висинских разлика до 76 цм, док су чл. 32, 33. и 35. прописани стандарди приступачности за тротоаре, пешачке стазе и пешачке прелазе. Наведени стандарди се односе на ширину, нагибе и квалитет површине рампи, пролаза и закошених ивичњака.
Одлуком о оснивању Јавног предузећа Дирекција за изградњу града Ниша , Дирекција обавља послове који се, између осталог, односе на уређење и одржавање улица и саобраћајница, и у оквиру ове делатности Дирекција може да руши и разбија објекте, гради саобраћајнице (путеве, улице и друге саобраћајнице, бициклистичке и пешачке стазе), те може обављати и делатности везане за пројектовање грађевинских и других објеката, остале архитектонске и инжењерске активности и пружање техничких савета.
Повереница за заштиту равноправности констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Стога, Дирекција за изградњу града Ниша, као јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, има законску обавезу да обезбеди приступ свим јавним површинама особама са инвалидитетом. У супротном, неуклањањем препрека или непоштовањем прописаних стандарда приступачности током пројектовања и грађења саобраћајница, особе са инвалидитетом се доводе у ситуацију немоћи, без права на самосталност и слободу кретања изабраним јавним површинама.
Повереница, такође, има сазнања да на територији града Ниша још увек има одређени број раније изграђених јавних површина које нису приступачне особама са инвалидитетом и да ова појава представља велики проблем особама које се крећу помоћу колица. Ако се спорост у адаптацији јавних површина у Нишу можда може правдати ограниченим финансијским средствима, потпуно је неприхватљиво да новосаграђени и реконструисани објекти у јавној употреби и јавне површине не буду приступачни особама са инвалидитетом.
Садржина препоруке мотивисана је потребом да ЈП Дирекција за изградњу града Ниша предузме одговарајуће мере којима ће омогућити приступ постојећим новоизграђеним и реконструисаним јавним површинама свим особама са инвалидитетом, али и обезбедити да све јавне површине које ће се убудуће градити и обнављати буду приступачне, у складу са релевантним стандардима приступачности.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, дала је препоруку Јавном предузећу Дирекција за изградњу града Ниша ради предузимања мера у циљу спречавања дискриминације особа са инвалидитетом и испуњења законских обавеза које су прописане Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, у складу са стандардима прописаним Правилником о техничким стандардима приступачности.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Препорука ЈП Дирекцији за изградњу града Ниша за усвајање мера за остваривање равноправности особа са инвалидитетом