дел. бр. 1282 датум: 10. 9. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје граду Нишу

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

1. Град Ниш треба да предузме све потребне мере како би, у оквиру своје надлежности и расположивих буџетских средстава, финансијски подржао рад специјализованих организација цивилног друштва са подручја града Ниша које пружају помоћ и подршку женама које преживљавају породично/партнерско насиље.

2. Град Ниш ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности о предузетим мерама, најкасније у року од 30 дана од дана пријема ове препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

Поступајући у оквиру законом прописаних надлежности из чл. 33. Закона о забрани дискриминације, Повереница за заштиту равноправности дошла је до сазнања да се велики број организација цивилног друштва у Србији које пружају подршку и услуге женама које преживљавају насиља суочава са изразито тешким условима рада због недостатка финансијске подршке локалне самоуправе на чијој територији делују. Повереница, такође, има сазнања да је одређени број ових организација, управо због недостатка финансијских средстава, принуђен да специјализовани сервис намењен женама које преживљавају насиље укине и поред несумњивог доприноса који им се признаје и огромног волонтерског рада који је уложен.

С тим у вези, Повереница је утврдила да Мрежу жена против насиља чини 27 женских организација које пружају услуге женама које преживљавају мушко насиље у Србији, као и да су поједине чланице Мреже престале са радом, услед недостатка финансијске подршке локалне самоуправе на чијој територији пружају ову врсту услуга.

Овакво стање последица је неиспуњавања обавеза које је Србија преузела приступањем међународним организацијама и ратификацијом међународних уговора и израз је непоштовања националних правних аката у домену родне равноправности које је сама усвојила.

Повереница указује да Конвенција УН о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW) – „Сл. лист СФРЈ“, бр. 11/81, коју је Република Србија ратификовала, представља најважнији међународни уговор у области права жена. Општа препорука бр. 19 Комитета за елиминисање свих облика дискриминације жена из 1992. године налаже предузимање свих неопходних мера ради укидања дискриминације жена и сузбијања насиља над женама.

Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици из 2011. године, чији је свеобухватни циљ заштита права жртава насиља, превасходно насиља над женама, прописује правно обавезујуће стандарде спречавања насиља над женама и насиља у породици, са принципима заштита жртава и кажњавању извршиоца. Према одредби чл. 3. ове Конвенције, насиље над женама је кршење људских права и облик дискриминације, обухвата сва дела родно заснованог насиља које доводе, односно могу да доведу до физичке, сексуалне, психичке, економске повреде, односно патње жена, обухватајући и претње таквим делима, принуду односно арбитрарно лишавање слободе, било у јавности, односно у приватном животу. Одредбом чл. 8. прописано је да се стране обавезују да одвоје одговарајућа финансијска средства и људске ресурсе за адекватно спровођење интегрисаних политика, мера и програма за спречавање и борбу против свих видова насиља обухваћених овом Конвенцијом, укључујући и оне које спроводе невладине организације и цивилно друштво. Конвенција, такође, препознаје значајан допринос које невладине организације имају у спречавању и борби против свих облика насиља обухваћених овом Конвенцијом, па чл. 9. обавезује све чланице Конвенције да осим признања, активно подстичу и подржавају рад посвећених НВО и организација цивилног друштва, односно омогуће им да посао обављају на најбољи могући начин.

Препорука 2002(5) Комитета министра Савета Европе о заштити жена од насиља подстиче владе држава чланица да израде националне акционе планове за превенцију насиља и заштиту жртава насиља, као и да успоставе државно координационо тело које би било надлежно за спровођење и надгледање, односно процену мера с циљем борбе против свих облика насиља над женама. Овом препоруком предложен је низ конкретних мера које државе треба да предузму, а односе се, између осталог, и на подизање свести јавности, организовање обука и усавршавање, као и охрабривање на свим нивоима рада невладиних организација које су посвећене борби против насиља над женама и стварању активне сарадње са овим организацијама, укључујући одговарајућу логистичку и финансијску подршку.

Препорука 1618 (2004) Парламентарне скупштине Савета Европе – „Кампања за борбу против породичног насиља над женама у Европи“ истиче да „акутна природа овог проблема мора приморати државе чланице Савета Европе да сагледају насиље у породици као национални политички приоритет и да се њиме баве у ширем политичком оквиру, уз учешће владе, парламента и цивилног друштва.“

Влада Републике Србије усвојила је 1. априла 2011. године Националну стратегију за спречавање и сузбијање насиља према женама у породици и у партнерским односима . Један од главних циљева ове стратегије јесте јачање капацитета система заштите жена од насиља и подизање нивоа свести о насиљу над женама као друштвеном проблему. У оквиру прве стратешке области ове стратегије, која се односи на превенцију, прописано је подстицање активне улоге јединица локалне самоуправе, међу којима је и препорука локалним самоуправама да укључе специјализоване услуге за жртве насиља у локалне системе услуга у области социјалне заштите, који се финансирају из буџета јединица локалне самоуправе.

Један од циљева Националне стратегија за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности („Службени гласник РС“, бр. 15/09) јесте да обезбеди систематски рад на успостављању, развијању, спровођењу и промовисању политика једнаких могућности, док се њеним усвајањем испуњавају међународне обавезе из ове области. Као посебан циљ прописана је превенција и сузбијање свих видова насиља над женама и обезбеђивање свеобухватног система заштите за жене жртве насиља, а један од појединачних циљева је јачање капацитета система заштите жена од насиља, у оквиру ког је прописано да је потребно равноправно укључити цивилни сектор у систем заштите, а посебну пажњу треба обратити на мере превенције, мере рехабилитације и ресоцијализације, као и на заштиту вишеструко дискриминисаних група. У оквиру овог појединачног циља, једна од активности јесте и обезбеђивање буџетских средстава за функционисање система заштите жена од насиља.

Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/06) у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, а чл. 15. Устава Републике Србије јемчи равноправност жена и мушкараца и развија политику једнаких могућности. Важно је истаћи и да Устав у чл. 18. ст. 3. прописује да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 20. ст. 2. Закона о забрани дискриминације забрањено је физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол.

Закон о равноправности полова („Сл. гласник РС“, бр. 104/2009) у чл. 2. прописује да су државни органи, органи аутономних покрајина, органи јединица локалне самоуправе, организације којима је поверено вршење јавних овлашћења, као и правна лица која оснива или финансира у целини, односно у претежном делу Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе дужни да прате остваривање равноправности засноване на полу у свим областима друштвеног живота, примену међународних стандарда и Уставом зајемчених права у овој области.

Закон о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/07) у чл. 20. ст. 1. т. 29. прописује да је једна од надлежности јединица локалне самоуправе да помаже и подстиче активности и пружа помоћ организацијама и другим социјално – хуманитарним организацијама на својој територији.

Повереница за заштиту равноправности констатује да је равноправност жена и мушкараца један од основних начела нашег друштва, али да реални показатељи указују да су жене у нашем друштву у неповољнијем положају у односу на мушкарце, да су жртве насиља у породици углавном жене, као и да је насиље над женама једна од основних препрека за хармоничан, хуман и демократски развој друштва. Повереница, такође, указује да је већина података о обиму и распрострањености насиља над женама у нашој земљи обезбеђена захваљујући истраживањима невладиног сектора и они показују да је овај вид насиља веома раширен, док су најчешћи видови насиља над женама у Србији насиље у породици или партнерском односу, сексуално насиље над женама и трговина женама.

Неспорно је да многе услуге жртвама насиља у породици, као и услуге жртвама других облика родно заснованог насиља, пружају невладине организације, међу којима су пружање правних савета, психолошко саветовалиште, сигурне куће, С. О. С. телефони, као и друге неопходне услуге. Повереница за заштиту равноправности посебно наглашава значајан допринос који ове организације имају у спречавању и борби против свих облика насиља над женама, а самим тим и на њихов немерљив допринос демократизацији и модернизацији друштва, као и промовисању људских права и демократских вредности. Оснаживање жена које преживљавају насиље, услуга је коју пружају специјализоване невладине организације, што свакако доприноси успостављању хармоничних односа на добробит целокупног друштва.

Имајући све ово у виду, а у циљу остварења пуне родне равноправности, јединице локалне самоуправе треба активно да подстичу и подржавају рад посвећених организација које пружају услуге женама које преживљавају породично/партнерско насиље на њиховој територији. Такво активно учешће јединица локалне самоуправе подразумева и неопходну финансијску подршку овим организацијама, како би свој посао обављале на најбољи могући начин. Повереница напомиње да у циљу сузбијања насиља над женама и пружању адекватне помоћи женама које су жртве породичног/партнерског насиља, јединице локалне самоуправе као приоритет морају имати сагледавање и решавање овог проблема, а и пружити неопходну помоћ свим организацијама који доприносе спречавању и борби против насиља над женама на територији локалне самоуправе. На тај начин свакако се доприноси и побољшању квалитета живота свих грађана и грађанки.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, упућује препоруку граду Нишу, ради предузимања радњи којима ће финансијски подржати рад специјализованих организација цивилног друштва које пружају услуге женама које преживљавају породично/партнерско насиље на територији града Ниша.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Препорука граду Нишу за усвајање мера за подршку женама које трпе породично насиље